Pa i u Nemackoj postoji nesto slicno a to je S-Bahn i U-Bahn. Prvi je nakako pandan RER-u ili Beovozu (ako tako smem da kazem) a drugi je klasican metro - vozi po urbanom delu grada. S-Bahn se medjutim ne smatra metroom vec "suburban railway"-om tj. po nemackom zakonu se on izjednacava sa zeleznicom sa ociglednim razlikama dok je U-Bahn definisan kao tramvajski saobracaj.
Laki metro
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
- Status
Eh, da smo i blizu Nemaca... 
Mislim da bi GSP po takvom uzoru trebao da se reorganizuje:
A - za autobuske linije
T - za tramvajske linije
R - za trolejbuske linije (Trolejbus, koji bi bez problema mogao biti ukinut)
L - za laki metro
M - za metro
V - za voz, tj. Beovoz koji bi usao u sastav GSPa
Mislim da bi GSP po takvom uzoru trebao da se reorganizuje:
A - za autobuske linije
T - za tramvajske linije
R - za trolejbuske linije (Trolejbus, koji bi bez problema mogao biti ukinut)
L - za laki metro
M - za metro
V - za voz, tj. Beovoz koji bi usao u sastav GSPa
dziggy
Advanced
Ne koriste istu podzemnu strukturu. RER je mnogo dublji, a koriste jedino iste stanice.vrachar":36r8yrri je napisao(la):
Inace, grad se ne racuna kao metropola po velicini , nego po ponasanju i mentalitetu ljudi i njihovom razmisljanju. Tako je Frankfurt metropola sa 700 000 ljudi, a Alahbad nije metropola, al ima 5 miliona
miloss
Beginner
RER je isto ko beovoz jer koristi infrastrukturu i kompozicije željeznice a pod zemljom ide samo unutar periferique-a ( i to nije niti približno veči deo nj. trase) - to što je bolje organizovan je druga stvar. Funkcija mu je ista - za prigradska naselja.
dziggy
Advanced
^^ jeeee , projekat je krenuo sa mrtve tacke
Poenta price je u tome da Pariz ima i metro i prigradsku zeleznicu, a da Beograd nema nijedno (izuzev Beovoza koji ne funkcionise). Zato pored LRTa treba izgraditi i dvoje navadenih jer ce zasigurno biti neophodni kada Beograd poraste.
dziggy
Advanced
Pa ako se naprave LRT i Beovoz, to ce da bude skoro isto samo za velicinu Beograda
jovanovm
Advanced
Mislite li da je verovatno da ce se deonice postepeno stavljati pod zemlju? npr, da se ovaj deo od Vuka do Ustanicke stavi pod zemlju za nekih desetak godina, pa da tako polako sve vise dobijamo podzemni metro? Ili je to samo neka moja fiks ideja?
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.411
- Pohvaljen
- 8.134
Nije fiks idejajovanovm":33dnwhgf je napisao(la):
O tome se i diskutovalo, i gradski arhitekta je to pominjao za budućnost... ali ipak... neko je ovdeo naveo da ne bi bilo preterano skupo prokopati rupu i posle je zatvoriti betonskim pločama, tja da se napravi plitki tunel odmah na deonici od ustaničke do vuka gde bi posle išao dublje Trasa metroa i trasa Tramvaja, u Bulevaru kralja Aleksandra biće paralelne od crkve sv. Marka do Vukovog spomenika samo što će tramvaj ićina površini a metro pod zemljom. To mi je jasno. Ali nije mi jasan odnos tramvaja i metroa od Vuka do Ustaničke. Tu ima oko 3 km. a obe trase će ići na površini. Već godinama se, nezavisno od metroa govori da će se tramvajski koloseci premestiti na sredinu bulevara kao što je to od Markove crkve do Vuka. Bilo je govora da metro ponire pod zemlju već kod Sredačke što je mnogo bolje u odnosu na ovo poniranje tek kod Vuka. Što pre krene pod zemlju to bolje. Odnosno što u većoj meri bude pravi metro a manje samo brzi tramvaj to bolje. Onaj predlog sa trećom šinom nikako nije dobar. Zamislite laki metro, koji brzo vozi i ima malo stanica a onda mora naglo da koči jer je ispred njega, na istim kolosecima spori, obični tramvaj.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.411
- Pohvaljen
- 8.134
Pročitaj šta sam napisao ranije, neće biti više tramvaja od deonice od ustaničke do vuka. Ja sam samo napisao da je treća šina rešenje koje se koristi u tim slučajevima, sada sam skoro siguran da sam čuo da će tramvaji biti ukinuti. I da, vozilo će da ponire pod zemlju odmah posle nadzemne stanice do vuka a ne tek kod vukadedinje":2pppf5ev je napisao(la):
jovanovm
Advanced
@Steva
Hvala na razjasnjenju. Ima dosta vremena do pocetka gradnje, mozemo samo da se nadamo da ce, kad se bude pocelo, biti volje u gradskoj vlasti za tako nesto. Nego, kad su sledeci lokalni izbori?
Hvala na razjasnjenju. Ima dosta vremena do pocetka gradnje, mozemo samo da se nadamo da ce, kad se bude pocelo, biti volje u gradskoj vlasti za tako nesto. Nego, kad su sledeci lokalni izbori?
miloss
Beginner
Mene zanima kako če ići LRT od ustaničke do cvetkove pijace - tamo je Bul. uzak i nema zelenila usred? Dali će proširiti Bulevar? :|
dziggy
Advanced
^^ Hoce, rusice jednu stranu, nisam siguran koju...
BTW, mislim da je bio plan da se prebace shine na sredinu bulevara i poploca trotoar (citaj: da se sredi bulevar) bio za negde ovu ili sledecu godinu, a da posle da se metro gradi. Medjutim, valjda (a ja se nadam da je tako) su videli da ce bulevar srediti sve samo ne shine, ili sine da srede od Crkve sv. Marka do Vuka, a da ce se to raditi uporedo sa metroom, odnosno da se nece dogoditi da tramvaji od vuka do Ustanicke idu. vec ce to odmah biti laki metro...
BTW, mislim da je bio plan da se prebace shine na sredinu bulevara i poploca trotoar (citaj: da se sredi bulevar) bio za negde ovu ili sledecu godinu, a da posle da se metro gradi. Medjutim, valjda (a ja se nadam da je tako) su videli da ce bulevar srediti sve samo ne shine, ili sine da srede od Crkve sv. Marka do Vuka, a da ce se to raditi uporedo sa metroom, odnosno da se nece dogoditi da tramvaji od vuka do Ustanicke idu. vec ce to odmah biti laki metro...
Nešto slično, pretvaranje postojećeg tramvaja u LRT, bilo je predloženo pre tri godine:mateja":1fwbabnj je napisao(la):
Arhitekta Zoran Bogdanović predstavlja novo rešenje saobraćaja u Beogradu
Laki metro spas za prestonicu
Ovakav sistem koristio bi već postojeće tramvaje i postepeno uvodio moderna vozila
Izvor: Glas javnostiPosle dugogodišnjih, moglo bi se reći čak decenijskih polemika urbanista oko izgradnje metroa u prestonici, doneta je odluka da će Beograđani ipak dobiti ovaj šinski sistem, doduše ne pravi, već takozvani "laki metro". Gradska vlada prošle godine poverila je jednoj domaćoj i jednoj španskoj firmi razradu projekta prve trase lakog metroa koja bi išla od Ustaničke ulice preko Vukovog spomenika do Zemuna.
O ciframa, naravno, ne vredi pričati, jer je reč o milionima. Međutim, arhitekta Zoran Bogdanović, savetnik za urbanizam u Ministarstvu urbanizma i građevina, ima jedan sasvim drugačiji pristup rešenju saobraćaja u prestonici i to razvojem lakog šinskog transporta, koji je pri tom i duplo jeftiniji. Prema njegovim rečima, osnovni ciljevi za uvođenje ovog sistema su da se u najkraćem roku unapredi sadašnji prevoz u gradu, kao i da se izgradi jedan efikasan i jedinstven sistem šinskog saobraćaja.
- Ovim pristup predviđa tri tipa šinskog sistema, a to su gradsko-prigradska železnica "Beovoz", unapređen tramvaj, odnosno laki šinski transport i u budućnosti ekspresne metro linije. Laki šinski transport je zapravo takozvani "laki metro", koji bi koristio već postojeće tramvaje i postepeno uvodio moderna vozila. On podrazumeva moderan šinski saobraćaj koji bi se uglavnom kretao nadzemno izdvojenim koridorima, a manjim delom tunelom i mostovima.
Tramvajska mreža koja već postoji u gradu je dužine oko 45 kilometara, a vozni park ima oko 200 tramvaja, što je za početak sasvim dovoljno. Osnovni problem danas u saobraćaju je, zapravo, što tramvaj prolazi kroz najopterećenije ulice i raskrsnice u centru grada, poput Bulevara kralja Aleksandra, Vojvode Stepe, Jurija Gagarina i drugih. Međutim, dobra strana je to što je tramvajski sistem ekonomičan, dobro razgranat, a njegovi potencijali nisu dovoljno iskorišćeni. Ukoliko se pronađe način da se izbegnu najkritičnije tačke u gradu, glavni problem će biti rešen, a ostatak priče svodi se samo na obnovu postojećih koloseka, dogradnju novih i postepeno uvođenje modernih vagona - objašnjava Bogdanović.
Prema njegovom projektu, postojeći "metarski" kolosek trebalo bi zadržati, uz neophodne popravke. Tramvajski saobraćaj od Cvetkove pijace ka gradu kod opštine Zvezdara trebalo bi usmeriti Ulicom 27. marta, a od Ruzveltove on bi se nastavljao već postojećom trasom. Od Ulice 27. marta saobraćaj bi išao tunelom ispod Pravnog fakulteta, Slavije i bulevara JNA do Veterinarskog fakulteta. Tu bi se odvojile dve trase, jedna prema Voždovcu, a druga, potpuno nova, preko autoputa ka Železničkoj stanici u Prokopu. Ispod Slavije se tunel račva i treći krak prolazi ispod Nemanjine ulice.
- Poseban deo projekta je i je izgradnja nove linije od Zemuna do Mirijeva. Ovom trasom ujedno bi se izbeglo građenje novog mosta preko Save, koji je predviđen Generalnim planom, ali je potpuno nepotreban i izuzetno skup. Tramvaj bi, umesto tog rešenja, išao od Zemuna Bulevarom AVNOJ-a do tramvajskog mosta, a dalje do Ulice Gavrila Principa, gde bi ušao u tunel koji bi bio dugačak oko 1,2 kilometara. Tunel bi prolazio ispod Terazija i izašao u Ulici Majora Ilića, a odatle bi se spojio postojećom trasom i nastavio ka Cvetkovoj pijaci. Drugi krak tunela izlazio bi u Ulici 29. novembra i išao ka Pančevačkom mostu. Tako bi povezao Karaburmu i Mirijevo i ušao u još jedan tunel prema Bulevaru kralja Aleksandra - kaže autor projekta.
Ono što je još važno napomenuti je da bi izgradnja celog šinskog sistema koštala oko 180 miliona evra, što je, kako kaže Bogdanović, duplo jevtinije od predloga iz Generalnog urbanističkog plana.
Centar bez tramvaja
Izgradnjom tunela ispod Slavije uklanilo bi se skoro pet kilometara tramvajskih šina sa najprometnijih gradskih saobraćajnica. Pri tom bi se Bulevar kralja Aleksadra, Beogradska ulica, Resavska, Nemanjina, Slavija i raskrsnice kod Vukovog spomenika i Pravnog fakulteta potpuno oslobodile tramvaja.
Pariski model
Beograd bi, iako je mnogo manji od Pariza, mogao da primeni isti pristup, samo što bi kod nas, ulogu tradicionalnog Pariskog metroa, imao unapređen beogradski tramvaj. Umesto brzih metro linija u prestonici se može izgraditi nekoliko linija klasičnog metroa. One bi funkcionisale nezavisno od tramvaja, ali bi se međusobno dopunjavale.
Tunel ispod Mostarske petlje
Prema rečima Zorana Bogdanovića, linija od Slavije ka železničkoj stanici "Centar" u Prokopu po prelasku autoputa trebalo bi da ide paralelno sa njim prema Mostarskoj petlji. Po prolasku kroz stanicu, ona nastavlja malim tunelom ispod Bulevara vojvode Putnika i ide na stari železnički most. Po prelasku reke, LRT bi išao uz Treći bulevar pored železničke stanice "Novi Beograd" i dalje prema Bežanijskoj kosi. Odatle ima vezu sa linijom prema bloku 45.
Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/02/16/srpski/BG04021501.shtml
dziggy
Advanced
^^ Pa za ovo sto on predlaze, ogromne bi pare trebale i za te nove podzemne stanice i za kopanje tunela. To je vec brdo para dovoljno za ove linije metroa... Mada ne znam, mala ova mapa, ne vidim dobro...
Drago mi je što se odustalo da most za metro preko Save bude u sastavu postojećeg Brankovog mosta. Most za metro će biti pomeren nešto nizvodno u odnosu na Brankov most. Dobro bi bilo da se iskoristi za biciklističku i pešačku stazu osim za metro. Da li se zna priblizno kako će izgledati i gde će de nalaziti most za metro preko Save.
Данас је у Политици (понедељак 21. мај) Дирекција за грађевинско земљиште објавила два огласа. Први представља обавештење о продужењу рока за подношење пријава у првој фази рестриктивног поступка за израду идејног пројекта прве линије лаког метроа (нови рок је 26. јуни 2007.)
Други је јавни позив за прикупљање понуда за избор најповољнијег понуђача радова на изради Анализе на Првој линији лаког метроа у Београду.
Оба огласа можете видети и на http://www.beoland.com/oglasi/
Други је јавни позив за прикупљање понуда за избор најповољнијег понуђача радова на изради Анализе на Првој линији лаког метроа у Београду.
Оба огласа можете видети и на http://www.beoland.com/oglasi/
Đorđe Bobić a i ljudi iz ovog foruma su pre nekoliko meseci odlučno rekli da ne dolazi u obzir proširenje postojećeg Brankovog mosta za metro. Brankov most je već jednom proširivan pre 30 godina. G. Bobić je rekao da će se za metro graditi poseban most i da je ta varijanta čak jeftinija od proširenja Brankovog mosta. Izgleda da će to biti lagan (aluminjium) i uzan most namenjen samo za metro, nalaziće se oko 100 do 200 metara nizvodno od Brankovog. Mislim da bi uz metro tim mostom trebala da ide i biciklistička staza. Inače nikakve dalje detalje neznam ali sam siguran da urbanisti već tačno znaju gde će se metro - most nalaziti. Pošto je u blizini i Kosančićev venac onda nema mnogo izbora. Verovatno bi g. Steva znao nešto više na ovu temu. Inače, ti si me Kid jednom pitao o ruskim arhitektima i o zgradi generalštaba u ulici Kneza Miloša. Tada ti nisam odgovorio jer nisam imao tačne podatke. Ta zgrada je stvarno izuzetno monumentalna i veličanstvena. Od Ruskih arhitekata koji su mnogo radili u Beogradu znam za Krasnova. Međutim, na internetu sam našao da je ovi zgradu projektovao arhitekta Baumgartner inače vršnjak Krasnova. Došli su u Beograd posle Ruske oktobarske revolucije kao već sasvim zreli i izuzetno stručni i obrazovani ljudi. Za Beograd su mnogo učinili ne samo gradeći već i školujući mlade arhitekte. Krasnov je umro 1937 a za Baumgartnera nema podataka. Inače Baumgartner je projektovao i poznati Ruski dom u ulici Kraljice Natalije.
^^^To za vezano za most i laki metro je jako interesantna cinjenica pogotovo ako se vec svi detalji mosta znaju.Nijedno od ta dva resenja nisu bila odobrena kao konacna i zato me je zbunilo da je neko od resenja planski prihvaceno. Takva promena u samom planu verovatno bi nosila izmene i na recimo Varos Kapiji koja je planirana da se nalazi na kraju Brankove ulice. Ukoliko bi doslo do izmestanja mosta 100-200 metara nizvodno, u pravu si oni nemaju bas mnogo prostora za manevrisanje pogotovo sto bi taj projekat ozbiljno zasao u istoriski deo grada koji i ovako ima problema sa stabilnoscu terena(mislim na Kosancicev venac). I ne samo to vec ce taj most ozbiljno da utice na vizuru grada i pogled sa Kalemegdana. Bice interesantno videti to resenje.
Sto se Rusa tice, jeste secam se da smo nekad negde to pominjali. Njih 80-100 hiljada je tada novi dom potrazilo u Srbiji i ne samo da su ostavili traga na arhitekturi vec i u svim ostalim oblastima zivota kako su oni bili elita tadasnje Rusije. Izmedju ostalih, jedna od danas najeksploatisanijih zgrada na televiziji, a delo je ruskog arhitekte je upravo zgrada Vlade u Nemanjinoj.
U svakom slucaju hvala na pojasnjenju
Sto se Rusa tice, jeste secam se da smo nekad negde to pominjali. Njih 80-100 hiljada je tada novi dom potrazilo u Srbiji i ne samo da su ostavili traga na arhitekturi vec i u svim ostalim oblastima zivota kako su oni bili elita tadasnje Rusije. Izmedju ostalih, jedna od danas najeksploatisanijih zgrada na televiziji, a delo je ruskog arhitekte je upravo zgrada Vlade u Nemanjinoj.
U svakom slucaju hvala na pojasnjenju
- Status