Laki metro

[guimaraes]

Otprilike 1/3 londonske mreže ide pod zemljom, ostalo je nad ili po zemlji.

Ipak je 55% nad i po zemlji.

 

[Siniša]

^^Pa dobro, rekao sam otprilike. Ionako sam to čitao u jednoj knjizi.

 

[Vračar]

Sa druge strane, na Novom Beogradu ima dovoljno prostora da i metro i LSS mogu da idu po zemlji i, koja god opcija da se izabere, ne bi bilo nikakve potrebe da se u tom delu grada vozovi spustaju pod zemlju! Cemu? Postojale bi relacije gde bi saobracaj morao da se razdvoji, tipa, sa par denivelisanih raskrsnica i tunela, ali to je to! Tako da, "busenje" celog grada zbog metroa nije potrebno.

Upravo tako! Novi Beograd ima tu osobinu da možeš grditi trase po zemlji i nad zemljom. Moja velika zamerka planu klasičnog metroa je što trasa kroz Novi Beograd ide pod zemljom, osim linije M3 koja bi tek negde nakon ž.st. Novi Beograd išla nad zemljom (vijadukt). Inače, po planu metroa iz '72. 85% trase bi išlo pod zemljom, 14% nad zemljom i 1% po zemlji. Nepotrebno da 85% trase ide pod zemljom.

Da su tako razmišljali inženjeri koji su projektovali i gradili metro u Budimpešti, danas bi cela Pešta (analog Novom Beogradu) bila ispresecana prugama, umesto što je sve lepo spakovano pod zemlju. Na (njihovu) sreću nisu!

 

[miloss]

Mene zanima za prvu liniju LRTa, dali če se sklanjati tramvaji sa Bulevara ili če iti LRT po tramvajskim prugama, jer tamo nema mesta za oboje i glupo bi bilo da idu oboje usporedno. Druga stvar su raskrsnice na Bulevaru - kako če se urediti - u planu na sajtu Beolanda nisu detaljno urisane raskrsnice tamo a LRT bi trebao da bude nezavisan od ostalog saobračaja? Treča stvar - ako je odlučeno da je buduči sistem u BG "laki" metro, zašto se ne preide na frekventnijim linijama tramvaja na LRT - kako če to očito biti za prvu liniju u slučaju Bulevara? Moglo bi se isto uraditi za linije koje idu po V. Stepe , da pred Slavijom idu ispod zemlje - mislim da ako se več rekonstruišu tramvajske pruge onda bi se mogle i prirediti za LRT .
Da me ne bi napali koji tramvaj fani - ne govorim o ukidanju tramvaja več o zameni sa LRT na linijama koje su najviše opterečene (kao po Bulevaru)

 

[Steva]

Mene zanima za prvu liniju LRTa, dali če se sklanjati tramvaji sa Bulevara ili če iti LRT po tramvajskim prugama, jer tamo nema mesta za oboje i glupo bi bilo da idu oboje usporedno.

Koliko sam čuo tramvaj će se ukinuti na toj deonici, medjutim ukoliko ne onda će deliti jedan isti kolosek, samo što će postojati jedna, takozvana treća šina, medju 2 šire šine - ove šine što su bliže jedna drugoj će koristiti tramvaj pošto koriste 1m kolosek, a šine na krajevima tja 1.4m će koristiti metro kompozicije.

Druga stvar su raskrsnice na Bulevaru - kako če se urediti - u planu na sajtu Beolanda nisu detaljno urisane raskrsnice tamo a LRT bi trebao da bude nezavisan od ostalog saobračaja?

To i mene brine, pričali su o denivelisanim raskrsnicama za LRT u bulevaru.. barem na najfrekfentnijim deonicama... mada ako to uspu, s obzirom na ne baš respektabilnu širinu bulevara, skinuću im kapu. Ja sam tu pesimista i tvrdim da je za stari deo BGD.a definitivno najbolje rešenje da celom dužinom LRT ide pod zemljom.

Treča stvar - ako je odlučeno da je buduči sistem u BG "laki" metro, zašto se ne preide na frekventnijim linijama tramvaja na LRT - kako če to očito biti za prvu liniju u slučaju Bulevara? Moglo bi se isto uraditi za linije koje idu po V. Stepe , da pred Slavijom idu ispod zemlje - mislim da ako se več rekonstruišu tramvajske pruge onda bi se mogle i prirediti za LRT .

Najfrekfentnije linije tramvaja LRT.a bi bile one u bulevaru, tako da je to to. Što se V. Stepe tiče i da ide slavijom pod zemljom, mislim da bi to trajalo jako dugo da se sredi uz maksimalno iskorišćavanje nerava vozača, zamisli Slaviju koja je blokirana delom, pa još i bulevar JNA. Ja mislim da je dovoljno da se u bul. JNA tramvajska šina fizički odvoji od kolovoza, npr nekom ogradom. Time bi se obezbedila kvalitetna brzina za tramvaje a uski pasovi bi bili samo na većim raskrsnicama.

Da me ne bi napali koji tramvaj fani - ne govorim o ukidanju tramvaja več o zameni sa LRT na linijama koje su najviše opterečene (kao po Bulevaru)

 

[jelenabg]

Ja ne vidim razlog da Bulevarom idu i tramvaji i LRT (valjda će LRT biti brži od tramvaja pa bi ovi samo smetali). Ako je to zato da bi ostao povezan Bulevar sa Dorćolom, neka tramvaj ide ulicom Cara Dušana, a neka se vrti negde kod Vuka - tu bi se presedalo.

 

[Steva]

Ja ne vidim razlog da Bulevarom idu i tramvaji i LRT (valjda će LRT biti brži od tramvaja pa bi ovi samo smetali). Ako je to zato da bi ostao povezan Bulevar sa Dorćolom, neka tramvaj ide ulicom Cara Dušana, a neka se vrti negde kod Vuka - tu bi se presedalo.

Baš to, ne bi imalo smisla, ja i ne verujem da će biti tramvaja u bulevaru.

Sada malo kod diskusije laki vs teški metro.. moram da priznam da sam doživeo jednu transformaciju od pristalice lakog u pristalicu teškog metroa. Razlozi su mnogi. Po meni je neosporno da laki metro može da funkcioniše odlično, jako blizu teškog metroa uz dosta nižu cenu, ali samo u gradovima čija infrastruktura i urbano okruženje to dozvoljava.

Ovde je priča o broju stanovnika apsolutno irelevantna, jednostavno - grad koji ima dosta prostora, široke bulevare, i recimo milion stanovnika će perfektno primiti laki metro, daleko bolje nego neki grad koji je uzak, sa puno malih uličica par bulevara sa mnogo vozila i eto 500 000 stanovnika. To bi moglo i na BGD da se primeni, staro jezgro grada i Novi Beograd su urbanistički i infrastrukturno dve različite planete. Kao što sam opisao u prethodnom primeru staro jezgro grada je načičkan malim uličicama, izuzetno velikom gustinom saobraćaja i malim brojem velikih bulevara, dok je na NBGD.u sve suprotno.

Upravo zbog toga smatram da je ovde promašaj da se LRT u starom jezgru vuče nad zemljom od ustaničke do vukovog spomenika. Tu celu deonicu bi trebalo smestiti pod zemljom, ako ne može cela da se smesti u duboki tunel može i tehnologijom plitkog tunela, to jeste prokopati kanal u zemlji, poklopiti betonskim pločama i desetak cm više već počinje asfalt, daleko jeftinije rešenje nego duboki tunel ali je i pristupačno. Takav metro bi u starom delu grada praktično bio nezavisan što ide u pristalicama teškog metroa. Čim pruga predje Savu na NBGD nema više potrebe da se gura ceo pod zemlju, dovoljno je da se denivelišu veće raskrsnice, a one manje prometne da se sinhronizuju sa semaforima tako da bi metro vozilo uvek imalo prednost, onda treba ipak produžiti liniju do samog centra Zemuna, gde bi išao kratko pod zemlju sa možda 1-2 podzemne stanice koje bi pokrivala taj deo grada.

Time bi se uradio taj kompromis izmedju pristalica teškog i lakog metroa, i to kompromis koji može odlično da funkcioniše. Kada grad bude imao daleko više novaca onda bi mogli da denivelišu preostale raskrsnice i eto nama "teškog" metroa.

Sada priča o kompozicijama, mislim da se ovde za džaba diskutuje, kompozicije i teškog i lakog metroa mogu da koriste isti sistem šina širine 1,4m, i ovi "tramvaji" mogu da poguraju bez problema 100tinak kmh (iako za to nema potrebe) uz veliko početno ubrzanje. A danas postoje tramvaji i 50m dužine (Budimpešta) tako da kapacitet prevoza ne bi trebao biti problem. I još nešto, govori se o tome da tramvaji koriste vodove iznad njih pa je zato tunel viši a klasičan metro koristi strujnu šinu koja ide paralelno uz prugu. Obe tvrdnje su tačne, ali isto tako je tačno da postoje i klasična metro vozila koji koriste vodove slično ko tramvaji, čak ih i dele. Takav primer imamo i u gradu gde živim, priložiću ovu fotografiju:

Stanica Rüttenscheider Stern u Essenu, Docklands vozilo (koristi se i u Londonu), primećuje se i "treća" šina koju koriste tramvaji, vidi se da nema strujnu šinu sa strane nego da koristi vodove iznad:

izvor: http://www.jochen-schoenfisch.de

Pored LRT.a treba intezivirati i radove na reorganizaciji celog saobraćajnog sistema u BGD.u, više buseva koji prolaze kroz centar a ne koji imaju početne stanice u njima (Trg Republike, drastično - Zeleni Venac), evt. produžiti trenutne tramvajske linije uz poboljšanu infrastrukturu i vozila i ono meni lično najvažnije - Beovoz. Beovoz vrlo lako može da bude neka vrsta paralelnog i atraktivnog metroa. Uz recimo interval od po 20 minuta, bez kašnjenja.. Pančevo, i ostala naselja sateliti će postati bukvalno deo BGD.a Ljudima onda više neće biti prioritet da žive u centru nego recimo negde 20-30 km dalje, ali blizu stanice Beovoza.

 

[CrazySerb]

Sta da ti kazem Stevo sem....welcome to the Dark Side
Konacno si i ti shvatio neke stvari.

Ja sam tokom ovog meseca, iskoristio priliku i navozao se metroima Praga, Budimpeste i Varsave...i sada, jos vise nego pre (ako je to uopste moguce) hocu iste takve sisteme u Beogradu.

Naravno, ne treba zaboraviti da veci gradovi kao Varsava i "moj" Toronto , pored svojih metroa, imaju i LRT kao dopunu kapaciteta.

 

[dragan]

Grad.arh. Đ.Bobić - blog B92

......Koncept koji je usvojen 2003 godine je zasnovan na integrisanom sistemu javnog prevoza gde je metro samo jedan deo sistema, pored tramvaja, autobusa, železnice.
Svi zajedno rade posao prevoza putnika ne isključujući privatne automobile. Beograđani moraju imati alternativu, širi spektar ponude i to je filozofija u svim evropskim gradovima, .....

Laki metro je NEZAVISAN SISTEM JAVNOG PREVOZA sa ukrštanjem u denivelaciji i nema sukoba sa poprečnim ulicama. Kapacitet je dovoljan za saobraćajne potrebe, vreme prevoza je 26 minuta na celoj dužini prve linije i košta oko 900 miliona manje od toga što zovu teški metro za istu liniju.

Analizu ovoga o čemu govorim uradile su dve nezavisne inostrane konsultantske kompanije angažovane od strane grada Beograda zajedno sa domaćim stručnjacima.
Dakle, odluku o izboru sistema nezavisnog šinskog prevoza donosi gradska vlast ali na osnovu ekspertskih mišljenja. Osnova za odluku je stav struke pre svega.

Polaganje ispita kod Gospodina Maletina bi u tom slučaju bila obaveza svih onih desetima stručnjaka koji su radili na tome, stranih i domaćih uključujući i srpsku akademiju nauka i Saobraćajni fakultet u Beogradu. Pa da mu ne bude mnogo posla oko sastavljanja pitanja i ocenjivanja posle toga.

 

[Siniša]

Da su tako razmišljali inženjeri koji su projektovali i gradili metro u Budimpešti, danas bi cela Pešta (analog Novom Beogradu) bila ispresecana prugama, umesto što je sve lepo spakovano pod zemlju. Na (njihovu) sreću nisu!

Zato je Pešta ispresecana prugama državne železnice i prigradske železnice (HEV)
Niko ne kaže da tuneli ne valjaju, naprotiv bilo bi najbolje da je tako. Ali ponekad se treba i drugačije rešenje naći, ako teren dozvoljava i ako bi bilo materijalno povoljno. Problem kod novobegradskih tunela (govorim o metro projektu) je što su predviđeni da se kopaju dubokim bušenjem, što bi zbog terena bilo izuzetno skupo. Mislim da bi bilo daleko jeftinije da se ide npr. plitkim tunelima (metoda "iskopaj-pa-pokrij") ili nadzemnim deonicama. Vijadukt u novogradnjama i širokim bulevarima može lepo da se uklopi. Više se ne grade oni stari gvozdeni vijadukti koji su bučni i vremenom propadaju. Njazad i tehnologija vozila je takva da se proizvode ona koja stvaraju manju buku.
Budimpešta ( i drugi istočnoevropski gradovi) su gradili takve metroe koji imaju deonice uglavnom pod zemljom. Drugi gradovi nisu poput Osla, Stokholma, Amsterdama (ako ima 10% tunela). Helsinki i dr. U Budimpešti je ideja da HEV pretvore u metro produženjem linija (ili da paralelno idu s metoom). Ne verjum da će sve deonice spuštati pod zemlju.

 

[jelenabg]

Laki metro je NEZAVISAN SISTEM JAVNOG PREVOZA sa ukrštanjem u denivelaciji i nema sukoba sa poprečnim ulicama.

Po mom laičkom mišljenju, ovo je i najbitnije (drugo je da li će oni to zaista i sprovesti u delo). Doduše, metro koji bi išao ispod zemlje ima jednu prednost: u Bulevaru bi se, na primer, otvorila još jedna traka za automobilski saobraćaj. Međutim, ako bi se, na neki način, sprečilo parkiranje uz trotoar i uskladili semafori (zeleni talas) mislim da ne bi bilo tako strašno ni sa postojeće dve.

 

[Vračar]

Zato je Pešta ispresecana prugama državne železnice i prigradske železnice (HEV)
Niko ne kaže da tuneli ne valjaju, naprotiv bilo bi najbolje da je tako. Ali ponekad se treba i drugačije rešenje naći, ako teren dozvoljava i ako bi bilo materijalno povoljno. Problem kod novobegradskih tunela (govorim o metro projektu) je što su predviđeni da se kopaju dubokim bušenjem, što bi zbog terena bilo izuzetno skupo. Mislim da bi bilo daleko jeftinije da se ide npr. plitkim tunelima (metoda "iskopaj-pa-pokrij") ili nadzemnim deonicama. Vijadukt u novogradnjama i širokim bulevarima može lepo da se uklopi. Više se ne grade oni stari gvozdeni vijadukti koji su bučni i vremenom propadaju. Njazad i tehnologija vozila je takva da se proizvode ona koja stvaraju manju buku.
Budimpešta ( i drugi istočnoevropski gradovi) su gradili takve metroe koji imaju deonice uglavnom pod zemljom. Drugi gradovi nisu poput Osla, Stokholma, Amsterdama (ako ima 10% tunela). Helsinki i dr. U Budimpešti je ideja da HEV pretvore u metro produženjem linija (ili da paralelno idu s metoom). Ne verjum da će sve deonice spuštati pod zemlju.

Slažem se Siniša sa tvojim komentarom, i mislim da bi plitki tunel (metodom "iskopaj-pa-pokrij") bio odlično rešenje za NBG. Mogla bi jedna traka bulevara da se zatvori za saobraćaj i da se ispod nje iskopaju oba tunela koja bi se pokrila betonom i na njega udario asfalt. Tako bi sprecili zatvaranje ulica jer bi ostala druga traka za saobraćaj tokom radova. A opet, dobio bi se nezavisan šinski sistem za neometan saobraćaj. Nekako sam alergičan na ukrštanje metroa i vozila u nivou, sve me mnogo podseća na sadašnji tramvaj br. 7. :o

P.S.
Vozio sam se jesenas stokholmskim metroom (T-banom) i nešto se ne sećam da smo išli po zemlji (osim onog parčeta kod Gamla Stana). Koliko znam T-bana izlazi na površinu tek u prigradskim naseljima (kao što je Hjulsta npr.).

 

[Steva]

Pa čak ni to nije potrebno, da se zatvara traka, kroz bulevar AVNOJ može opušteno da se prokopa onaj zeleni pojas, a posle da se prekrije i isti pretvori u basket terene, lepo uredjene parkinge i parkove.

 

[Vračar]

Pa čak ni to nije potrebno, da se zatvara traka, kroz bulevar AVNOJ može opušteno da se prokopa onaj zeleni pojas, a posle da se prekrije i isti pretvori u basket terene, lepo uredjene parkinge i parkove.

Naravno. Imao sam bul. Jurija Gagarina u vidu u prethodnom postu.

 

[Siniša]

Metoda "iskopaj-pa-pokrij" je duplo jeftinija od tunelskog bušenja i treba gledati da se na taj način gradi što više deonica, ukoliko se grade podzemne deonice.
Smatram da bi Beograd trebao da ima nezavisan šinski sistem, dakle po mogućnosti metro sistem ili LRT koji bi imao nezavisnu trasu. E sad, što se tiče dimenzija vozila, mislim da nam ne trebaju neka posebno velika vozila, tipa Amsterdam čija su vozila širine 3 m, a stanišni peroni od 120 m dušine namenjeni za 3 para vozila u špicu (van špica 2 para). Nama ne trebaju vozila šira od 2,65 m i stanični peroni duži od 90 m.
@Vračar
Pretpostavljam da si se vozio crevnom linijom stokholmsko T-bana, koja ima manje nadzemnih deonica. Pogledaj zelenu liniju, tu dosta dominiraju nadzemne deonice.
http://www.urbanrail.net/eu/sto/stockhlm.htm

 

[Vračar]

^^
Vozio sam se sa sve tri linije a zelenom samo po centru (od T-centralena do Fridhemsplana) gde sam presedao na plavu (najnoviju i najdublju) liniju. U ovom delu zelena linija ide kroz tunele, ispod nivoa zemlje. Dalje nisam išao.

 

[mateja]

Deonica od Vuka do Ustaničke radiće se poslednja. Možda bi bilo najbolje rekonstruisati tramvajsku mrežu (što bi trebalo svakako jer ko zna kad će LRT) i tek kada bude bilo novca da se uradi podzemna LRT mreža.

 

[dragan]

Pitanje i odgovor sa Bloga B92 grad.arh.Đ.Bobića u vezi ove teme :

U vasim prethodnim odgovorima rekli ste da je "laki" metro resenje za Beograd.Istambul je sagradio laki metro i nije uopste resio problem svog javnog saobracaja.Izmedju ostalog projektanti onog "teskog" metroa su takodje upozorili da bi moglo da dodje do ometanja saobracaja u slucaju "lakog" metroa, a ja sam takodje tu temu komentarisao sa svojim profesorima-urbanistima-arhitektama, koji takodje ne dele misljenje da je "laki" metro resenje za Beograd.
Uostalom, posto ste naveli da bi se ustedelo nekih 900 miliona, zasto "laki" metro nisu sagradili recimo Englezi koji su inace poznati kao jako proracunat i ekonomican narod koji nikada ne ulaze u bilo sta vise nego sto je potrebno?I interesuje me koje su to znacajne prednosti "lakog" metroa ("teskim" sam se vozio pa znam kakav je)?

Đ.B. : Nije dobra teza. Neće se uštedeti novac, više novca nema. Nema tih 900 miliona te se ne mogu ni uštedeti.
Održivi razvoj podrazumeva da se troši onoliko koliko se ima. Neodgovorno je (o tome pitajte vaše profesore pa makar oni bili i urbanisti) tovariti građanima trošak ili ih uvaljivati u kredite koje će generacije otplaćivati da bi se napravilo nešto što nije potrebno.
O tome sam pisao više puta na ovom blogu pa vas molim da procitate. Ukratko, stručnjaci kažu da Beogradu treba nezavisan šinski prevoz sa kapacitetom od 18.000 putovanja, laki metro nudo 22.000 putovanja a teški 40.000 putovanja.
Čak i kada bi bilo novca ne razumem zašto bi gradili nešto što je toliko preko potreba. Ipak mislim da mnogi još nisu shvatili (pa ni vaši uvaženi profesori) da nema više velike državne kase iz koje se uzima koliko treba već je ovo gradska kasa koju treba odgovorno tretirati jer se iz nje namiruju svi gradski troškovi.
To je odgovorno ponašanje za razliku od junačenja da mi sve možemo. Možemo onoliko koliko imamo.
Laki metro je u Evropi trend, mnogfi gradovi koji imaju ranije izgrađeni metro nastavljaju da grade i razvijaju svoj sistem u šemi lakog metroa. Atina na primer razvija samo laki metro. Čikago takođe. Valjda im je to bolje i održivo.
Problem Istambula poznajem, oni su izgradili laki metro ali ništa više, sve drugo je ostalo kao pre. Sada rade na modelu integrisanog saobraćaja jer je to deo strategije javnog prevoza, nisu bili pažljivi na času.

http://blog.b92.net/node/5430#comment

 

[Milance]

Sto se budzeta grada tice tu je Bobic donekle u pravu ali mislim da "omalovazavanje" ideje o teskom metrou ne pije bas vodu. Ubedjen sam da laki metro onakav kakav se planira nece resiti probleme saobracaja u Beogradu i da na kraju nece biti nezavisan sinski sistem nego cemo imati slucaj da se jedan voz zaglavio u saobracaju negde kod npr. Djerma i sve stoji a ljudi opet kasne na posao, sastanak, gde god... Ako bi se barem i gornji deo trase u bulevaru ukopao u zemlju onda bi to bilo nesto drugo ovako i dalje mislim da to nije dobro resenje. Saobracaj je verovatno i najveca briga jednog grada i ako on ne funkcionise kako treba onda je ceo grad paralisan i dzaba nam da obnavljamo fasade i gradimo velelepne gradjevine i trgove. Uzimanje kredita za ukopavanje preostalih kriticnih delova lakog metroa (kad smo se vec odlucili za njega) nije po meni bacanje para i neodgovorno ponasanje vec razumni korak ka istinskom poboljsanju stanja na nasim ulicama.

 

[Siniša]

Laki metro je u Evropi trend, mnogfi gradovi koji imaju ranije izgrađeni metro nastavljaju da grade i razvijaju svoj sistem u šemi lakog metroa. Atina na primer razvija samo laki metro. Čikago takođe.

Nije tačno, Atina upravo razvija klasični metro, slično je i sa Čikagom. Niti je istina da je on u Evropi trend, ne kažem da se LRT ne gradi. Pogledajte samo Španiju. Najzad, španska firma "Ineco" učestvuje u kreiranju LRT-a u Beogradu.

 

[dziggy]

E , ma nek grade i ovaj laki metro, samo nek bude nezavisan od svog saobracaja u gradu.

Mada kapiram da nam svima negde u malom mozgu lezi ta varijanta da je tesko da kod nas nesto bude nad zemljom nezavisno , jer imamo savesne vozace, i sigurno ce se cesto dogadjati da ce nesto remetiti rad tog lrt-a, narocito u Bulevaru.

Dakle, ako se ovaj metro bude gradio, samo nam ostaje da molimo Boga i visu silu da i na nadzemnim deonicama ne bude semafora za ovaj vid saobracaja...
Koliko se secam, neko je od gradskih oca govorio da ce biti semafora, ali da ce "specijalnom tehnologijom se uvek otvarati kada naidje voz"- sto naravno znaci da ce biti semafora i da ce se verovatno kako to sve ide kod nas cekati na istima i biti sve isto kao i sa tramvajem..

Medjutim neko rece da ce to sve biti nezavisno, pa me zanima sta je tu istina?

 

[vrachar]

Laki metro je trend u gradovima koji vec imaju razvijeni metro sistem, kao i mestima koja jos nisu dostigla proporcije metropole. LRT ce definitivno koristiti Beogradu, ali sta cemo onda kada se urbana sredina prosiri do Mladenovca i Panceva? Tada malo veci tramvaj sigurno nece biti dovoljan, a gradnja klasicnog metroa bice znatno skuplja i teza nego danas. Treba razmisljati unapred...

 

[miloss]

Mislim da je jedino pravo rešenje, ako je već "laki" metro, ono što su ovde već mnogi rekli a to je da se na beogradskoj strani ide pod zemljom barem u plitkom tunelu ispod Bulevara. Ako ne to, onda bi plitki tuneli mogli da bude ispod raskrsnica sa drugim ulicama i nadam se da će tako biti i na Bulevaru kako i na NBg strani. Samo na ovakav način može ovaj sistem biti nezavisan.

 

[miloss]

Laki metro je trend u gradovima koji vec imaju razvijeni metro sistem, kao i mestima koja jos nisu dostigla proporcije metropole. LRT ce definitivno koristiti Beogradu, ali sta cemo onda kada se urbana sredina prosiri do Mladenovca i Panceva? Tada malo veci tramvaj sigurno nece biti dovoljan, a gradnja klasicnog metroa bice znatno skuplja i teza nego danas. Treba razmisljati unapred...

Ako se BG proširi do Pančeva ili Mladenovca onda nema smisla dotle voditi metro. Mora se samo obezbediti normalan rad Beovoza i to je to - isto u Parizu ne ide metro do predgrađa već tamo vozi RER koji je kao Beovoz a metro ide samo po centralnom delu.

 

[vrachar]

Ako se BG proširi do Pančeva ili Mladenovca onda nema smisla dotle voditi metro. Mora se samo obezbediti normalan rad Beovoza i to je to - isto u Parizu ne ide metro do predgrađa već tamo vozi RER koji je kao Beovoz a metro ide samo po centralnom delu.

I RER je neka vrsta metroa, posto dobrim delom svoje trase ide ispod Pariza. Razlika izmedju klasicnog metroa i RERa je u tome sto ovaj prvi vozi unutar urbanog Pariza, a drugi je veza sa prigradskim naseljima i aerodromima, a oba koriste istu podzemnu infrastrukturu.