Naša vizija nije bila san
METRO je najveći beogradski, nikada ostvareni projekat. O njemu se ozbiljno razmišljalo u prošlom veku, a studiju je osam godina radilo sto domaćih stručnjaka i završilo je još pre skoro tri decenije.
Jedan od učesnika u projektu je i Mihailo Maletin, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, sada u penziji, i član Akademije inženjerskih nauka Srbije.
Nezavisni šinski sistem nikada nije zaživeo, a kao jedan od razloga, kako objašnjava Maletin, je ideja izvesnih "patriota" da Beograd u 21. vek krene - tramvajem. Doduše, ima veze i to što je "krojen" u vreme kada se većina projekata radila po "ključu", pa je iz centralne kase trebalo finansirati još pet takvih poduhvata i dva nešto manja - pokrajinska.
LAKI METRO
DANAS je izvesno da će kroz srpsku prestonicu proći laki šinski sistem. Profesor Maletin smatra da on, međutim, neće rešiti problem saobraćaja u prestonici. Slično veruje i za unutrašnji magistralni poluprsten, pa i most preko Ade. Da bi se broj automobila smanjio, jedini način je, napominje Maletin, da se ponudi alternativa, a to je nezavistan sistem - metro.
Na argumente da su studije pokazale da Beograd do 2020. godine nema potrebe za kapacitetom koliki ima metro, profesor Maletin poručuje da treba gledati unapred:
- Da li verujete da će Beograd 2020. prestati da se razvija? Postoji li 2025. godina, i šta ćemo onda? Za grad je 20 godina kratak period. Svaka i najmanja urbanistička odluka traje najmanje 50 i 100 godina.
Gradske vlasti ne odbacuju ideju da, ako se za tim pokaže potreba, laki šinski sistem u određenom momentu preraste u metro. Podzemne deonice će se graditi tako da mogu da ih koriste i metro vozila.
- Kada mi budu pokazali jedan sistem koji je u svetu tako urađen da sa malog raste ne veće, ja ću se složiti - odgovara Maletin. - To ne može tako. Sada se mora praviti sve za metro. Nema posle rekonstrukcije, jer je sve pod zemljom. Ako je to tako, onda oni grade pravi metro, a privremeno puštaju nešto drugo. Postavlja se pitanje da li to ima smisla. Da li je tako skuplje? Nigde se u svetu tako ne radi. Sistem predmetro-faze se pokazao skupljim nego da se počne sa pravim metroom. Dokazati urbanistički aksiom je najteže. Da je to dobro, to bi uradio i Prag.
Češka prestonica gradila je metro sedamdesetih godina prošlog veka, baš u periodu kada se i Beograd spremao za ovaj poduhvat. Česi u njegovoj brzini i tačnosti odavno uživaju, a Beograđani nikako da ga dosanjaju.
- Mi kasnimo. Studiju smo završili 1975. godine - ističe Maletin. - Postojao je veliki problem. Kada je to rađeno nismo smeli mnogo da publikujemo jer bismo onda morali da uradimo šest metroa za glavne gradove republika i dva podzemna tramvaja za glavne gradove pokrajna. Beograd je jedini po dimenzijama zasluživao takav sistem. Nesporazum je nastao kada je nastupila kriza, počertkom osamdesetih godina. Pojavio se neobičan fenomen - "patriote" koje su htele da reše problem. Zamenićemo skupu naftu jeftinom domaćom električnom energijom: tramvajem u 21. vek. Rekli smo još tada: nemojte novac uludo da bacamo. Zovite ga kako hoćete, ali Beograd mora da ima nezavisni šinski sistem. Čim izađe na površinu, to pada u vodu. To može jedino na periferiji.
SMISAO PROKOPA
I PROKOP, koji se decenijama planira, vremenom je, tvrdi profesor Maletin, izgubio svoju ideju. Problem je, smatra on, u tome što su mu dodavani i saobraćaj i stanice.
- Prokop je bio putnički deo međugradskog železničkog čvora - objašnjava naš sagovornik. - Dodata mu je prigradska železnica, a onda su urbanisti rekli da može i gradska. Nigde u svetu ne mogu da se obavljaju tri funkcije istovremeno. To je nemoguće. U novom GUP i dalje je pruga oko Kalemegdana. Nećemo je skloniti ni za 20 godina. Tu su nastali nesporazumi. Više se ne zna ni ko je kada šta promenio, a najveći krivci su "bezimene komisije".
Iako su projekti za metro, pa i Prokop, urađeni u nekom drugom vremenu i u nešto većoj državi, profesor Maletin ih ne smatra megalomanskim.
- Spoljna magistralna tangenta po projektu, bez raseljavanja, košta milijardu evra, a ja tvrdim da će biti više - odgovara Maletin. - Toliko košta 14 kilometara metroa. Ako imate novca za ovo, imate i za metro. Ako nemate novca, dajte da vidimo da iz postojeće mreže izvučemo maksimum. Imate novac za most preko Ade ciganlije, i to toliki most. Daj bože da ga naprave sa prilaznim saobraćajnicama za 161 milion evra, ali strahujem da će to koštati najmanje 250 miliona evra. Ništa se sa njim neće dogoditi. Problem Beograda je dolazak do i centra i odlazak iz njega, a ne okolo. Besmislica je i unutrašnji magistralni poluprsten. Ne treba tu da bude. Ono što je potrebno gradu je spoljni prsten, obilaznica, i još jedan prsten između, ali dalje od centra. Ovaj je preblizu. Nije Topčider problem, već Banovo brdo.
POGREŠNA STRATEGIJA
- ZA metro je najveća greška to što smo mi dali realnu cenu - kaže danas Mihailo Maletin. - Nismo prevarili političare da će on biti jeftin. Da jesmo, danas bismo imali metro. Krajnji je momenat da se uozbiljimo. Dokle god besciljno lutamo, gubimo vreme.
POSLUŠNI INŽENjERI
- INŽENjERI poslušnici su najveći problem - ističe Maletin. - Oni su sjajni da realizuju dobru ideju, ali će sa istim žarom da realizuju i lošu. Struka je izgubila dignitet i završićemo kao "vukovci". Iznajmljivaće nas na po tri dana.