Umesto planiranih 220, kula će biti visoka 168 metara.
http://magazin-restart.com/zasto-je-sma ... m=facebook
Da li je to posledica nesaradnje sa domaćim stručnjacima, neobaveštenost o karakteristikama i osobinama lokacije, vizuri i zaštiti istorijskog nasleđa?
Da li strani projektant, arhitekta Džordž Efstatiju zna da se zona gde treba da se gradi kula na mapi mikroseizmičke regionalizacije nalazi u VIII seizmičkom stepenu (od devet zona)? Tačno je da je Efstatiju projektovao tri kule u Abu Dabiju, ali to je zona sa nultim stepenom seizmičnosti.
Da li strani projektanti, ili investitori, kada su zamislili tako visoku kulu nisu znali da je brzina vetra na tom delu Savskog amfiteatra 36 metara u sekundi, a u Abu Dabiju je samo 5,2. I da su odgovorni u vlasti obećali upotrebu domaćeg materijala, a za ovu, i tako smanjenu visinu, armatura temelja se uvozi, jer tako veliki profili gvožđa se ne proizvode kod nas.
Da li su projektanti sigurni da će kula, tako masivna, široka na vrhu, a uzana u donjim etažama moći da zadrži svoj oblik (primer oblika konstrukcije koji se ne gradi u seizmičkim zonama; I. L. Korčinski).
Da li su inostrani projektanti znali da se na tom potezu u reku Savu ulivaju Mokroluški potok (trasa auto-puta), Vračarski potok (Slavija) i Čuburski potok, i da su podzemne vode na koti 73,5 metara, odnosno 2,5 metara od budućeg nasutog terena, i da postoji mogućnost likvefakcije (oticanje muljevito-peskovitog materijala), što može biti opasnije od zemljotresa. Možda su naknadna saznanja učinila da se visina kule smanji?
Smanjenje kule niko nije obrazložio, te pretpostavljam da je u pitanju stereotip, univerzalisanje proizvođača visokih kula i brzopletost vlasti, sklone fasciniranju, zasenjivanju masa, što je slučaj sa celim priobaljem, koje nazivaju ”Beograd na vodi” i kažu da je to silazak Beograda na Savu. U stvari, to je zatvaranje grada prema Savi, fizičko i vizuelno, i formiranje zasebne celine, što je i samim planom posebne namene rečeno – da će stanovnici tog dela naselja pored Save raditi u samom naselju. Zašto se onda planira 761 parking mesto u gradu, van naselja, a za potrebe samog naselja?
Svi ovi paradoksi govore o disonantnom, protivurečnom projektu, a ako je za utehu, moguće je da se objekti smanje, a ”promenada” proširi. Vrlo je moguće da će vlasnici biti strani državljani, jer javna glasila nisu mogla da identifikuju, do sada, niti jednog domaćeg koji je kupio tako skupe apartmane, te će retko dolaziti na svoj posed i izgledaće kao Porte Montenegro u Tivtu – uveče potpuno u mraku i od hiljadu apartmana osvetljena u novogodišnjoj noći samo nekoliko njih. Bar neće zakrčiti Karađorđevu ulicu i ceo grad, bar će nam omogućiti da uzanim stazama prošetamo pored Save, bar će nam omogućiti da u gradu koristimo ona za njih opredeljena parking mesta.
Ako vam nisu potrebni domaći stručnjaci, i nećete da ih poslušate, (”Akademce školujemo da odu”, Politika 20. januar 2017), onda poslušajte bar čuvenog balet majstora Kostjukova, pa sagradite operu umesto tržnog centra na tom prostoru. Pokažite da naselje na Savi koje nazivate ”Beograd na vodi” nije nezavisno, izdvojeno, uzurpirano zemljište za potrebe stranaca, tajkuna, pojedinaca iz političkih krugova i berzijanaca, sagradite operu sa binom na kojoj mogu da se izvode i velike baletske predstave, i pustite građane Beograda i Srbije da uživaju u operi na vodi.
Zdravko Zdravković
Arhitekt