"SB će finansirati infrastrukturu"
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=09&dd=23&nav_id=320096
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=09&dd=23&nav_id=320096
Koridor 10
- Začetnik teme nkrstic
- Datum pokretanja
Izvor: Vecernje Novosti
Link:http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=129149&datum=2008-09-23
Ambassador
Advanced
Meni nije jasno, kad se gađaju ovim brojkama, konkretno za obilaznicu, da li misle pun profil celom dužinom ili samo ono napola? Npr, konkretno za ovaj kredit koji su ratifikovali za Batajnica-Dobanovci.
nezanimeme
Beginner
- Učlanjen(a)
- 24.05.2008.
- Poruke
- 30
- Pohvaljen
- 0
Nesto mi sve ovo lici na previse ambiciozne planove za nase uslove. Voleo bih da nisam u pravu!!!
jovanovm
Advanced
Nikada nisam razumeo zašto je bitno da mi završimo koridor 10 pre nego li Rumuni i Bugari završe konkurentski pravac. Kada oba budu gotova ljudi će se opredeljivati prema drugim kriterijumima, a ne koji je brže napravljen.
Vlada Kalif
Intermediate
Valjda je pretpostavka da će kamioni preferirati bolji (izgrađeni) put, bez obzira na dužinu, a ako su oba izgrađena, onda će ići preko nas pošto je kraći put. Po toj pretpostavci Srbija gubi kintu od putarine samo u slučaju da su Bugari i Rumuni završili put a da ga mi i dalje gradimo. Slažem se sa tobom, pitanja putarine i vremena prelaska granice se nekako guraju pod tepih.GOJE":3dq65kfw je napisao(la):
jovanovm
Advanced
Nisam znao gde da postavim, al izvolte:
Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=11&dd=03&nav_id=326859
MaRkOs
Higher intermediate
Zar tu deonicu za radove nije otvorio Mrki?
Ministar za infrastrukturu u intervjuu za Biznis
Milutin Mrkonjić: Nema recesije za Koridor 10
линк http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=23922§ionId=10
Milutin Mrkonjić: Nema recesije za Koridor 10
извор БизнисMensur Šačić i Tanja Janković (BIZNIS)
Koridor 10 je jedini razlog zbog kojeg sam prihvatio angažman u ovoj vladi. To je i najveća razvojna šansa Srbije i nemamo pravo da se izvlačimo na recesiju
Sva energija kojom zrači Milutin Mrkonjić biće mu potrebna na poslu ministra za infrastrukturu, kojeg se prihvatio. Njegove kolege u Vladi Srbije uzdaju se u dva privredna zamajca, kojima bi trebalo da prebrode tešku godinu: Koridor 10 i start „Fijata" u Kragujevcu. A svetska finansijska kriza naišla je nekako baš u vreme kada je za Koridor trebalo naći novac.
- Reč je o panevropskom putnom pravcu, jednom od retkih ove vrste u Evropi - kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu za Biznis i dodaje:
- Zato je lakše obezbediti sredstva za finansiranje Koridora 10, nego za put Horgoš-Požega. To sam rekao i Velji (Iliću, bivšem ministru infrastrukture). Koridore koji su od interesa za Evropu finansiraju EBRD, Svetska banka, dakle međunarodne finansijske institucije, a ostale puteve poslovne i komercijalne banke.
Najsigurniji priliv novca u Srbiju iduće godine treba da uđe baš „na račun" Koridora 10. Osećate li teret odgovornosti zbog toga što će se veliki deo privredne aktivnosti odvijati pod „patronatom" vašeg ministarstva, u vreme kada svetom kruži bauk recesije?
- Koridor 10 je moj lični i profesionalni izazov i jedini razlog zbog kojeg sam prihvatio angažman u ovoj vladi. To je danas i najveća razvojna šansa Srbije. O tome postoji puna saglasnost u državi i Vladi i zbog toga je i formiran Nacionalni savet za infrastrukturu. Nemamo pravo da se izvlačimo na recesiju. Do sada na Koridoru nismo ništa radili, da bismo imali problema sa finansiranjem.
Znači, Nacionalni savet nije formiran da bi kontrolisao ministra i Ministarstvo za infrastrukturu?
- Naprotiv. U Nacionalnom savetu sede predsednik države, predsednik Vlade i njegova dva potpredsednika, sedam ministara, i to verifikuje značaj projekta Koridora 10 i definiše ga kao prioritet. Bilo je krajnje vreme da se odrede prioriteti, jer svi bi da grade sve, pa i oni koji su za taj posao najmanje kompetentni, a to zaista ne može! Koridor 10 je određen kao prioritet u putnom i železničkom saobraćaju i u svom programu rada za četiri godine Vlada je donela odluku da se izdvoji četiri milijarde evra za realizaciju putnog i železničkog pravca Koridora.
A šta je sa ostalim projektima?
- Kao srpski prioritet određen je i beogradski metro, a u pripremi su i projekti za izgradnju energetskih sistema, koji su takođe prioriteti. Naravno, finansiraće se i izgradnja putnih pravaca Beograd-Čačak, Beograd-Mladenovac i Ruma-Šabac-Zvornik, ali za njih će teže ići obezbeđivanje sredstava, jer oni nisu evropski putevi i za njih ćemo teže dobiti donacije i kredite. Druga stvar bi bila kada bismo mogli da smanjimo cenu i da damo našim firmama posao. Ja nikada Bešku ne bih dao strancima, a ne bih ni Žeželjev most, jer ima naših firmi koje su to mogle da urade. To smo mogli i sa putem Horgoš-Požega.
I železnica je važan deo projekta?
- Činjenica je da je železnica na pojedinim delovima Koridora u gorem stanju nego putevi. Beogradski železnički čvor je doveden u malo bolje stanje izgradnjom stanice „Vukov spomenik" i dosta će se poboljšati završetkom stanice „Prokop", ali je zato niški u očajnom stanju i potrebna mu je kompletna rekonstrukcija. Takođe je potrebno da se napravi dvokolosečna pruga, za brzine veće od 160 kilometara na sat, kako bismo se prilagodili evropskim propisima i standardima. Da bi se naše pruge dovele do tog nivoa, potrebno je 4,6 milijardi evra, dok je za put, koji je u daleko boljem stanju, potrebno 1,6 milijardi. Rok za realizaciju pruge je sedam godina, a za put je dve i po godine. Mi smo se dogovorili da u naredne četiri godine izdvojimo 1,1 milijardu, od čega ćemo u prvoj godini raditi projektnu dokumentaciju za prugu, a u narednih tri po 350 miliona uložiti u prugu i neke delove pruge već završiti. Ali ćemo zato ceo put završiti za dve i po godine. Put možemo brže da realizujemo i na to nas tera obilaznica oko naše zemlje, jer se na Koridoru 4, preko Bugarske i Rumunije, gradi most kod Vidina, koji planiraju da završe za tri godine. Mi moramo da budemo brži!
Zašto je bitno da put završimo pre nego što Rumuni i Bugari završe Koridor 4?
- Kroz našu zemlju ide prirodni koridor i najkraći pravac koji povezuje Evropu i Bliski istok. Preko Bugarske i Rumunije put je za 350 kilometara duži. Samo za prolaz jednog kamiona možemo da uzmemo oko 100 evra. Samo od toga godišnje mogli bismo imati oko dve milijarde evra prihoda. Na samom Koridoru biće posla za 50 do 60 hiljada ljudi, a u naredne četiri godine će kroz naša preduzeća, koja će biti angažovana na Koridoru 10, oko milijardu evra godišnje ući u našu zemlju.
Po čemu je Koridor važan i za regionalni razvoj?
- Izgradnjom putnog pravca biće izgrađena i prateća infrastruktura, povećaće se zainteresovanost investitora za ulaganja, jer je svakome strancu koji je zainteresovan da ulaže u našu zemlju jedan od ključnih parametara na osnovu kojih se odlučuje na ulaganje razvijena infrastruktura. Takođe će skočiti cena zemljišta oko Koridora 10, što opet ide našim ljudima u korist.
Izvođači kažu da na nekim delovima obilaznice, pa i Koridora 10, imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, pa to usporava radove?
- Sve je pravno rešeno, a izvođači se time brane od mojih pritisaka da poštuju rokove. Građevinci su veliki maheri i moram da budem strog. Nedavno sam na obilaznici oko Beograda rekao da će oni koji ukradu vreme ići u zatvor, jer vreme je novac. Zaista sam ozbiljan kada to kažem, iako su se zbog toga kolege iz Vlade, pogotovo Dačić, šalili na moj račun.
Delegacija nemačke železnice bila je u poseti Vladi. Šta ste se dogovarali sa njima? Da li postoji šansa da Nemci kasnije budu neka vrsta strateškog partnera našoj železnici?
- Dali smo Nemcima zadatak da naprave ponudu za njihovo uključivanje u naš projekat modernizacije srpske železnice. A što se tiče njihovog ulaska u našu železnicu kao strateškog partnera, daleko smo još uvek od te faze. Videćemo.
I hoće li rokovi biti poštovani?
- Kada je put u pitanju, siguran sam da za dve i po godine sve stižemo da završimo, iako nisu svi pripremni radovi završeni. Bilo je nekih priča da nam za deonicu od Preševa prema Grabovici treba četiri godine. Za to nisam hteo da čujem, jer znam da to može da se završi za dve i po godine. Priznajem da ima jako teških deonica, ali i one mogu da se savladaju u predviđenom roku. Grdelička klisura je težak teren, takođe i Sićevačka, pa je logično da se ovi najteži delovi deonica sporije realizuju, ali sve to ulazi u predviđene dve i po godine.
Koliko ljudi mislite da će biti angažovano na izvođenju ovih radova?
- Najmanje 100 hiljada ljudi. Železnica je sa stanovišta razvoja naše privrede još interesantnija, jer će ceo metalski kompleks - od „Bratstva" iz Subotice, preko „Goše" i „Mina", do „Minela" - biti uključen. Bez obzira na to da li su ova preduzeća prodata ili nisu, ona rade i moja ideja je da se ona zaposle na modernizaciji železnice.
Koliko je Srbija, prema vašim procenama, u plusu sa Koridorom 10 ?
- Od tih 4,6 milijardi, mi sigurno možemo odraditi posao za bar tri milijarde. Moja ideja je da od svih kompanija koje će biti angažovane tri četvrtine budu domaće i da, takođe, tri četvrtine novca ostane ovde. U tom slučaju Koridor uliva i sigurnost.
Kažete da ste na Koridoru od samog početka?
- Ovaj projekat postoji od 1991. godine i učestvovao sam u njemu od samog početka, kada je pripremljena dokumentacija, urađena idejna rešenja i donet poslovni plan. Skupština Srbije je odlučila da će država učestvovati u projektu sa 20 procenata ukupne vrednosti i tako dati garancije evropskim i svetskim bankama da smo ozbiljni partneri. Stigli smo da uradimo autoput od Niša do Leskovca, beogradski železnički čvor sa stanicom kod Vukovog spomenika, čiji je nastavak stanica „Prokop" i deo pruge od Inđije prema Zagrebu. Uvedene su nam sankcije i nismo bili u mogućnosti da nastavimo.
Posle 5. oktobra sve projekte sam lično odneo pokojnom premijeru Đinđiću. On se oduševio idejom da nastavimo ono što smo počeli. Čak je i krenuo sa pripremama da se projekat izgradnje Koridora 10 nastavi, ali se, nažalost, desilo šta se desilo i sve je stalo. Poslednja vlada Vojislava Koštunice valjda je shvatila značaj Koridora i opet se krenulo sa poslom, koji mi, evo, nastavljamo ozbiljnije, agilnije i sa još žešćim intenzitetom.
линк http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=23922§ionId=10
Inace, projekat shopping centra "Interspeed" na Granici sa Makedonijom je skoro zavrsen. Sada ce ulaz u Srbiju iz pravca juga mnogo bolje izgledati, a pogotovo kada se kompletiraju radovi na granicnom prelazu i autoputu. Da se zna da se ulazi na bogati sever 
Коридор 10 – вечити приоритет
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Tema...ekao-rok/Koridor-10-vechiti-prioritet.sr.html
Izvor: PolitikaУласком Бугарске и Румуније у ЕУ број транзитних возила осетно је смањен јер возачи радије користе Коридор 4, којим путују 300 километара дуже, али на путу из Турске ка Западу имају само једну граничну проверу на прелазу у Бугарску
Радови на тунелу Стражевица и обилазници око Београда (Фото Фонет)
Коридор 10 има потенцијал да постане најрентабилнија фабрика у Србији. Да је завршен доносио би годишњи профит од милијарду евра, недавно је, у једној телевизијској емисији, прорачунао Александар Цветановић, државни секретар за инфраструктуру. Политичке прилике, недостатак новцаи неулагање током деведесетих допринели су да тренутно приходује пет пута мање. Задржавање на граничним прелазима и царинске процедуре учинили су га непопуларним, иако је инфраструктурно боље опремљен, а путовање је знатно брже и краће него конкурентским Коридором 4, преко Румуније и Бугарске.
Европа нам је дала рок да до краја 2010. године завршимо своје парче међународног аутопута који повезује Западну Европу са Блиским истоком ако желимо да он опет буде на мапи трансевропских коридора, будући да је тај статус изгубио 1997. године. Ако до тада не успемо да саградимо недостајућих 300 километара и отклонимо административне препреке део Коридора 10 који пролази кроз Србију, изгубиће трку са конкуренцијом. Јер ту је и Коридор 8 (веза Бугарске, Грчке и Албаније са Италијом), као и Коридор 5 (веза Медитерана са Мађарском преко Хрватске, Босне и Словеније).
Што се тиче унутрашњег протока путника и робе на Коридору 10, он је у последњих седам година, према истраживању Привредне коморе Србије, све време у порасту. Међутим, уласком Бугарске и Румуније у ЕУ број транзитних возила осетно је смањен(крајем 2007. било их је 350.000, што је за 30 одсто мање него годину дана раније). Возачи су од тада радије користе Коридор 4, којим путују 300 километара дуже, али на путу из Турске каЗападу имају само једну граничну проверу на прелазу у Бугарску. Тада су већ у ЕУ и одатле преко Румуније имају слободан пролаз до крајње дестинације.
Ова ситуација прети да се додатно погорша тиме што ће главна препрека за Коридор 4, мост на Дунаву код Видина, на граници Бугарске и Румуније бити сигурно саграђен до 2010. године.
Да бисмо се уклопили у ове датуме и ухватили корак са конкуренцијом нова српска влада је летос, баш као и многе претходне, одлучила да најпре заврши Коридор 10, па онда све остало. Овога пута је осим стварне спремности и озбиљне намере нешто и учињено – затворена је финансијска конструкција – 1,6 милијарди евра биће обезбеђено из међународних кредита и приватизационих прихода. Направљен је и национални план за инфраструктуру, а изградња недостајућих кракова Коридора 10 је најављена за пролеће.
Радови на завршетку овог „вечног пројекта” почињали су у време политичких кампања, али и пре и после њих, рецимо у септембру 1997. године, у септембру 2000. године, па 2004, али је градња споро или никако одмицала.
Новца никада није било довољно, мада је Коридор 10 тема која се тада, као и сада, описује истим речима: „то је приоритет број један”, „окосница развоја домаће инфраструктуре и привреде”, „ крвоток економије”… Већ деценијама је и програм онога што се на Коридору мора урадити исти: изградња и обнова аутопута од мађарске границе до српске престонице, обилазница око Београда, завршетак аутопута од Лесковца до границе с Македонијом и крака од Ниша до бугарске границе.
Нова градитељска офанзива, коју је Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, најавио као „почетак завршетка” кренула је код Прешева 14. јула 2008, на готово истом месту где је 1997. годинерадове отворио тадашњи председник владе Мирко Марјановић.
Потом је 2001. године покојни премијер Зоран Ђинђић најавио да ће деоница од Лесковца до македонске границе бити завршена до Олимпијаде у Атини 2004. године. Са Грцима је договорено да из Хеленик плана издвоје 100 милиона евра, али као што је познато ништа није урађено. Грчка је пре неколико дана поново показала спремност да се овај пут гради и потврдила пређашњи договор о донацији.
Концесија је била једна од варијанти за изградњу аутопута од Ниша ка Димитровграду. Та идеја није прошла јер су саобраћајне студије показале да не постоји оптималан проток саобраћаја на тој деоници.
Гостујући недавно у Политикином пословном клубу, министар за инфраструктуру је рекао да су просторни планови и идејни пројекти завршени са јужне деонице и да се главни пројекти увелико раде, уверавајући да грађевински радови почињу на пролеће.
У центру пажње је, поново, и обилазница око Београда, једна од кључних тачака на Коридору 10 чији ће завршетак олакшати саобраћајне муке и путника у транзиту и Београђана. Обилазницу прати судбина Коридора. О њој се стално говори, али се гради већ 18 година и изграђена је тек половина, односно 24,5 километара.Радови су углавном каснили због дуговања према извођачима. Авансним плаћањем с почетка ове године тај проблем је превазиђен.
Лева трака аутопута од Новог Сада до Београда је некако завршена, пошто је раскинута концесија са конзорцијумом Београдске банке, Боровица транспорта и ПИМ-а, коју су у јуну 2000. године добили.
Али, на тој деоници је остало да се заврши и мост код Бешке, за који је тендер расписан још 2004. године. Аустријска „Алпина” је изабрана за извођача тек две године касније пошто су окончане несугласице са „Мостоградњом” која је, због неиспуњености услова Европске банке за обнову и развој, морала да се задовољи местом подизвођача. За овај мост тек се припрема документација, али министар за инфраструктуру обећава да ће бити готов до децембра 2009.године.
И, најзад, северни крак Коридора 10 од Хоргоша до Новог Сада, део концесије за аутопут Хоргош – Пожега, може да буде у највећем временском теснацу. Ако концесионар до 31. децембра затвори финансијску конструкцију, што је мало вероватно, градиће га аустријски конзорцијум „Алпина-Пор”. У супротном, то ће учинити држава, али би евентуална међународна арбитража, уколико не дође до споразумног раскида уговора могла да одгоди те планове.
Накнадном памећу је утврђено да уопште није требало спајати међународни Коридор и магистрални аутопут Београд – Пожега. Без обзира на судбину концесије, аутопут од Београда кроз западну Србију до црногорске границе ће се градити. Јер, Ибарском магистралом у шпицу сезоне пролази око 26 000 возила, што указује на њену оптерећеност. Осим тога, роба коју највише извозимо гравитира ка том крају: Црна Гора је наш највећи увозник, док је Босна на трећем месту. Тај аутопут је у другом реду приоритета, али је у националном плану за инфраструктуру наведено да од 2009. године па у наредних шест година у њега може да буде уложено 600 милиона евра. Није искључено да ће финансијска криза те планове одгодити као и низ других: аутопут Панчево – Вршац, полуатопут Кикинда – Лозница, Пожаревац – Неготин...
Дакле, на пролеће нас очекују чести обиласци градилишта и пропитивање извођача, како напредују радови. Најаве о завршетку радова пре рока нису потребне, јер су бар када је реч о Коридиру 10, они одавно прошли.
Маријана Авакумовић
[објављено: 16/11/2008]
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Tema...ekao-rok/Koridor-10-vechiti-prioritet.sr.html
Muka mi je vise od prica o, drzite se sada dobro, strasnom Koridoru 4, glavnom konkurentu Srbije, na kome ne postoji ni jedan jedini kilometar autoputa! Woow!
Ono od cega nasi politicari beze je to sto protok kroz Srbiju ne zavisi toliko od tih 80 nezavrsenih kilometara od Nisa do Bugarske, vec od toga sto vozila sve ono sto dobiju na brzini kroz nasu zemlju izgube cekajuci na granici po puno puno sati. To je ono sto je najosnovniji prioritet. Nasi granicni prelazi nisu cak ni umrezeni u jedan informativni sistem, ne razmenjuju informacije, tako da ako se ceka 10 sati na juznoj granici, ceka se jos 10 na severnoj. Pa ko ce u odnosu na to da izabere Srbiju??
DA podsetim, radna grupa sa zadatkom da se pozabavi ovim problemom je tek skoro formulisana, sto znaci da se svih ovih godina tom tematikom niko nije bavio.
Srbija MORA da se sto pre priblizi evropskoj granicnoj uniji inace nam dzaba i koridori i autoputevi i mostovi i tuneli!
Inace, informacija za novinara, most kod Beske se vec gradi!
Ono od cega nasi politicari beze je to sto protok kroz Srbiju ne zavisi toliko od tih 80 nezavrsenih kilometara od Nisa do Bugarske, vec od toga sto vozila sve ono sto dobiju na brzini kroz nasu zemlju izgube cekajuci na granici po puno puno sati. To je ono sto je najosnovniji prioritet. Nasi granicni prelazi nisu cak ni umrezeni u jedan informativni sistem, ne razmenjuju informacije, tako da ako se ceka 10 sati na juznoj granici, ceka se jos 10 na severnoj. Pa ko ce u odnosu na to da izabere Srbiju??
DA podsetim, radna grupa sa zadatkom da se pozabavi ovim problemom je tek skoro formulisana, sto znaci da se svih ovih godina tom tematikom niko nije bavio.
Srbija MORA da se sto pre priblizi evropskoj granicnoj uniji inace nam dzaba i koridori i autoputevi i mostovi i tuneli!
Inace, informacija za novinara, most kod Beske se vec gradi!
Sam si reko, Bug-Rumunija pravac nije autoput. Nisam siguran da nema putarina, ali i da ih ima sigurno su em jeftinije, em ne naplacuju sve x puta vise za strane registracije kao mi. A sto prolaze i dalje kroz Srbiju? Ocigledno je bolji put i pravac je kraci. Rekli su da carinjenje obicno ne traje duze od 30 min i nije nikakav problem Dakle putovanje sve ukupno traje mnogo krace. Da carinjenje uvek traje po 10 sati na svakoj granici kao sto kazes sto bi IKO prolazio kroz Srbiju (veca putarina + duze traje)?????
Znam da carinjenje zvuci kao "bolji" problem jer onda se problem svodi na poboljsavanje nekakve apstraktne efikasnosti i svaljivanje krivice na rukovodeci kadar koji jede masan burek umesto da nesto radi ali mnogo veci deo problema lezi u putarima i tu je vec jedini lek odricanje od miliona evra u devizama sto je mnogo bolnije.
Znam da carinjenje zvuci kao "bolji" problem jer onda se problem svodi na poboljsavanje nekakve apstraktne efikasnosti i svaljivanje krivice na rukovodeci kadar koji jede masan burek umesto da nesto radi ali mnogo veci deo problema lezi u putarima i tu je vec jedini lek odricanje od miliona evra u devizama sto je mnogo bolnije.
Totalno pogresna stvar i u najmanju ruku bacanje para. Jedan od nacina da se pravilno pristupi problemu bi bila mala reorganizacija unutar samih "Puteva Srbije" gde bi se stvorila nova jedinica koja ce se baviti iskljucivo Koridorom 10, a ne osnivanje novog preduzeca gde ce se samo duplirati troskovi koji nam u buducim godinama ne trebaju.Nenad":1sasqujh je napisao(la):
@HenkMan
U principu se ta prica o velikom zadrzavanju teretnih vozila stalno potencira.
Evo informacija sa web stranice Uprave Carina Srbije:
ZADRZAVANJE NA GRANICNIM PRELAZIMA
Prelaz Ulaz u zemlju Izlaz iz zemlje
Horgoš putnički: 90 minuta
teretni:
putnički: 60 minuta
teretni:
Kelebija putnički: nema zadržavanja
teretni:
putnički: nema zadržavanja
teretni:
Batrovci putnički: 30-40 minuta
teretni:
putnički: 10 minuta
teretni:
Gradina putnički: 10 – 15 minuta
teretni: 20 – 30 minuta
putnički: 10 – 15 minuta
teretni: nema većih zadržavanja , prosečno je to od 10 – 15 minuta
Preševo putnički: 15 minuta
teretni: zadržavanje do 15 minuta
putnički: 15 minuta
teretni: zadržavanje je 5 minuta
Tako da sam sada i ja zbunjen. Ako nas teretnjaci obilaze, zasto nas obilaze. Ne verujem da je to zbog 80 km magistrale. Onda jedino preostaju putarine.
Mada, evo gledao sam sada i putarine, u SRB i HR su priblizno iste.
Link: http://www.amss.org.yu/
LInk: http://www.hac.hr/index.php?task=ces&stask=2
U principu se ta prica o velikom zadrzavanju teretnih vozila stalno potencira.
Evo informacija sa web stranice Uprave Carina Srbije:
ZADRZAVANJE NA GRANICNIM PRELAZIMA
Prelaz Ulaz u zemlju Izlaz iz zemlje
Horgoš putnički: 90 minuta
teretni:
putnički: 60 minuta
teretni:
Kelebija putnički: nema zadržavanja
teretni:
putnički: nema zadržavanja
teretni:
Batrovci putnički: 30-40 minuta
teretni:
putnički: 10 minuta
teretni:
Gradina putnički: 10 – 15 minuta
teretni: 20 – 30 minuta
putnički: 10 – 15 minuta
teretni: nema većih zadržavanja , prosečno je to od 10 – 15 minuta
Preševo putnički: 15 minuta
teretni: zadržavanje do 15 minuta
putnički: 15 minuta
teretni: zadržavanje je 5 minuta
Tako da sam sada i ja zbunjen. Ako nas teretnjaci obilaze, zasto nas obilaze. Ne verujem da je to zbog 80 km magistrale. Onda jedino preostaju putarine.
Mada, evo gledao sam sada i putarine, u SRB i HR su priblizno iste.
Link: http://www.amss.org.yu/
LInk: http://www.hac.hr/index.php?task=ces&stask=2