Šta je novo?
Od:
Filteri

Koridor 10

Svetska banka finansira Koridor 10?
Beograd/Vašington -- Očekujemo da će nam Svetska banka izaći u susret sa prilično značajnim iznosom za gradnju Koridora 10, kaže Hroneos-Krasavac.

Predstavnica Srbije u Svetskoj banci (SB) Biljana Hroneos-Krasavac izjavila je za radio Glas Amerike da je uloga te međunarodne finansijske organizacije u izgradnji infrastrukturnih objekata u našoj zemlji veoma značajna, a posebno u završetku gradnje putnog pravca Koridor 10.

Hroneos-Krasavac je ukazala da je Srbiji sada neophodna suma od 1,7 milijardi evra za realizaciju programa gradnje u okviru Koridora 10 i da je od navedene sume naša država obezbedila 250 miliona evra.

"Moramo da vodimo računa o konkurenciji. Bugarska i Rumunija pripremaju koridor četiri tako da Srbija u što kraćem roku mora da završi sve deonice Koridora 10", upozorila je Biljana Hroneos-Krasavac.

Podsetimo, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić juče je naveo da će radovi na Koridoru 10 početi 1. septembra ili u dogovoru s koncesionarom ili će ih Vlada Srbije sama finansirati.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=08&dd=15&nav_id=313618
 
To je dovoljno za kredit koji bi onda mogao da se otplacuje pametnom preraspodelom sredstava od putarine :)
 
"Za Koridor 10 još 2 milijarde €"
Beograd -- Za završetak radova na Koridoru 10, uključujući i beogradsku obilaznicu, potrebno oko 2 milijarde evra, kaže Mirko Cvetković.

Predsednik Vlade Mirko Cvetković je prilikom obilaska radova na obilaznici oko Beograda rekao da država može da preuzme obaveze za finansiranje tog projekta, iz budžeta i međunarodnih kredita.

Prema njegovim rečima, za završetak Koridora 10 do 2011. godine potrebno je oko 1,3 milijarde evra za deonice do makedonske i bugarske granice, za autoput od Subotice do Novog Sada potrebno je od 150 do 200 miliona evra, a preostali novac je za beograsku obilaznicu.

Cvetković je naveo i da su u toku pregovori sa konzorcijumom Alpine i Pora oko sporazumnog raskida ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.

Premijer je naglasio da ne može da kaže više detalja o tim pregovorima, ali je izrazio očekivanje da će sve biti završeno na obostrano zadovoljstvo.

"Izgradnja Koridora 10 je u centru angažovanja vlade pošto je putna infrastruktura ono što nedostaje Srbiji, a nužna je i za priliv stranih investicija i podizanje atraktivnosti zemlje", naveo je Cvetković.

Naglasio je da se za finasiranje radova u ovoj godini koriste sredstva koja su već određena budžetom, a deo novca biće prebačen iz projekata Nacionalnog investicionog plana koji kasne sa realizacijiom. "Intenzivniji razgovori o obebeđivanju novca od inostranih kreditora očekuju se od kraja godine", kazao je Cvetković.

Premijer je uputio apel poslanicima Skupštine Srbije da prekinu opstrukciju rada i pomognu da se ratifikacije ugovora o već odobrenim kreditima za infrastrukturne projekte što pre obave.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tokom treće posete gradilištu beogradske obilaznice u poslednjih 10 dana ponovio je da će radovi na deonici četiri od Ostružnice do Orlovače, koja će spojiti Koridor 10 i Ibarsku magistralu, biti završeni do 1. oktobra.

Pomoćnik generalnog direktora Puteva Srbije Slavoljub Tubić izjavio je da bi do kraja godine trebalo da budu završeni pregovori sa Evropskom investicionom bankom o kreditu vrednosti 120 miliona evra, koji bi se koristio za radove na sektorima pet i šest.

Tubić je dodao i da je postignut dogovor s kompanijom Štrabag da 1. septembra počne radove na avalskom kružnom putu, koji će omogućiti da vozila sa obilaznice nastave do naplatne rampe "Bubanj potok" na autoputu Beograd-Niš.

Novinari su sa premijerom, ministrom za infrastukturu i ministarkom za Nacionalni investicioni plan Vericom Kalanović imali priliku i da prisustvuju postavljanju 130 tona teškog nosača na vijaduktu.

Izgradnja beogradske obilaznice počela je 1990. godine, a palnirano je da bude završena do 2011. godine.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=08&dd=18&nav_id=314167
 
Znate,ovo me potseca na onaj most na Adi.
Prvo 1 700 000 000e,pa onda 2 000 000 000e.Za sledece tipujem na 2 500 000 000e!!!
 
Kad bi se sracunale sve pare utrosene u famozni koridor do sada, mogla je cela Srbija da se premrezi autoputevima. Ali tako ti je to kada je drzavna kasa kao cigansko reseto.
 
Negde sam citao pre nekih mesec dva, da na primer na cenu od oko 100 dinara na benzin drzavi ide oko 50 dinara(35 na akcize i 15 na porez). Sa druge strane nasao sam neki podatak(strani izvori) da je potrosnja Srbije i Crne Gore 85000 barela dnevno(podatak iz 2003). To mu dodje 13.5 miliona litara. Ako kazemo da je deo Srbije oko 90% to mu dodje 12.16 milona litara dnevno, odnosno 4.43 milijarde litara godisnje.

Prema ovoj racunici drzava samo od akciza uzme skoro 2 milijarde eura, a na porez jos oko 650 miliona eura. Svima je jasno da drzava ni blizu ovoj cifri (neka budu samo akcize) ne ulozi(obnovu i izgradnju) godisnje u puteve Srbije, Vec to ide u budzet i servisiraju se neke druge stvari (i ako stalno pricaju kako je infrastruktura prioritet) koje se verovatno moraju prvo namiriti(zdravstvo, skolstvo, penzije...)

Ne znam koliko su ove cifre sto se tice potrosnje tacne, posto mi ovako sracunate deluju ogrome . U svakom slucaju neka su cifre pogresne i za dva puta pa neka se od akciza dobije 1 milijarda to je opet velika cifra.

E sad zamislite da imate svake godine 1 milijardu za izgradnju puteva koliko bi se sve brzo izgradilo. U roku od 7-8 godina imali bi sve sto nam treba od puteva i autoputeva i tad bi nam trebalo samo tekuce i investiciono odrzavanje.
Godisnje odrzavanje autoputeva (oko 100 miliona) bi se moglo finasirati od naplate putarine strancima. A za odrzavanje ostalih puteva bi bilo dovoljno uzimati mali deo iz prihoda koji se ostvaruje akcizama na gorivo. Domacim vozilima se ne bi naplacivala putarina i tako bi se zastitili manji putevi koji sad neki koriste ne bi li izbegli naplatu.

Ako drzava ne moze(a verovatno sad ne moze ) da izdvoji tih milijardu iz akciza koji sad idu u budzet mozda bi moglo da se uvede dupla akciza, gde bi ova druga isla iskljucivo na izgradnju puteva. Ja ne bi imao nista protiv da povecaju cenu goriva za 35% a da se zauzvrat vozim besplatno po autoputevima i vidim sve puteve i autoputeve u Srbiji zavrsene za 8 godina(ili cak i duplo manje ako je ona cifra o godisnjoj potrosnji od oko 4.43 milijarde tacna).

Bilo bi dobro ako ima neko relevantnije podatke o potrosni(i strukturi potrosnje) pa da vidimo tacno koliko drzava uzima od akciza.
 
Putarina ne sme da se selektivno plaća. Stranci će uskoro plaćati isto ko i mi. Ili mi ko stranci :(

Takođe mislim da je 2 mlrd Eura preterana cifra za prihode od akciza na gorivo. Ali vredi proveriti
 
U Evropi vise i ne postoji putarina nego vinjete. Kupis vinjetu i vozis se koliko hoces dok ne istekne.
 
Stranci bi mogli da placaju na ulazu vinjetu koja traje dva dna ili tako nesto slicno, a nasa domaca vozila bi dobila godisnju vinjetu na osnovu toga sto placaju dodatnu akcizu(stranci ne bi npr. morali da placaju tu dodatnu akcizu na gorivo).
 
To je sasvim dobra ideja 6 meseci za sve ali cilj je ukrupniti naplatu i smanjiti broj sitnih naplata sto samim tim smanjuje mogucnost korupcije. Takodje i u novom zakonu o saobracaju treba uvesti da se kazne placaju u posti ili banci cime se takodje smanjuje mogucnost korupcije. Jednostavno sluzbena lica moraju da imaju sto manje kontakta sa novcem i mogucnoscu da nesto naplate.
 
Sinoc sam se vratio iz Athine.
Solun - Atina ima pet naplatnih rampi, u proseku uzimaju po 2,20 Eu . Oko 11 Eu za 500 Km.
Kod nas je Leskovac Nis 190 din , za strance 3 Eu. Nis Beograd 730,- din za strance 12 Eu, cini mi se... nesto skuple znaci, ali skoro su se izjednacile cene.

A sto se tice radova na koridoru 10 , od 1. septembra... put Presevo-Vranje vec je prakticno ceo trasiran i rade se zemljani radovi, za koju nedelju pocece nasipanje sodera. Po kolicini radnika i mehanizacije, uradice Presevo-Vladicin Han za godinu ipo dana.
 
"Most preko Beške za godinu dana"
Beška -- Most preko Dunava kod Beške biće završen u roku, do 15. septembra 2009. godine, kaže ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.

Mrkonjić je prilikom obilaska radova na izgradnji mosta Beška, na autoputu Beograd-Novi Sad, kazao da Koridor 10 mora da bude izgrađen do 2010. godine zato što se zbog izgradnje autoputeva u Bugarskoj i Rumuniji može dogoditi da Srbija ostane van najznačajnih evropskih putnih pravaca.

Realizacija projekta izgradnje mosta na Dunavu kod Beške počela je u septembru 2006. godine, a idejni projekat je odobren u januaru 2008. godine. U toku je izrada detaljnih planova i pripremni radovi na izgradnji osnovne konstrukcije mosta.

Zamenik generalnog direktora Puteva Srbije Slavoljub Tubić kazao je da izvođač, austrijska kompanija Alpina, kasni sa radovima zbog teškoća u izradi projekata, pre svega zbog seizmoloških podataka, ali nije precizirao koliko se kasni sa radovima.

Generalni direktor Mostogradnje Branko Knežević kazao je da je ta kompanija, koja je angažovana kao podizvođač, da bi ubrzala radove na mostu Beška nabavila mašinu vrednu dva miliona evra koja služi za pobijanje šipova neophodnih za izgradnju stubova mosta.

Konzorcijum kompanija DSD iz Nemačke i austrijske Alpine majreder dobio je u julu 2006. godine posao izgradnje novog i obnove starog mosta na Dunavu kod Beške, čija je ukupna vrednost procenjena na 3,5 milijardi dinara.

Izgradnja mosta se finansira iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u ukupnom iznosu od 53 miliona evra.

Alpina i DSD su pobedili na tenderu za izgradnju mosta pošto je posao oduzet konzorcijum domaćih firmi poredvođen Mostogradnjom, koji je dao finansijski najpovoljniju ponudu, ali su finansijeri EIB i EBRD odbili da im dodele posao zbog netačnih podataka o poslovanju dostavljenih u kvalifikacionoj dokumentaciji za tender.

Tender za most Beška raspisan je 4. maja 2004. godine.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=08&dd=22&nav_id=314915
 
Sramota je koliko se kasni sa mostom kod Beske. Cudi me kad su sastavljali ugovor sa austrijancima da nisu predvideli i neke kaznene penale u slucaju kasnjenja. Oni dve godine prave samo projekat, nisam ekspert ali mi to nekako deluje predugo. I sad ce ista ta Alpina da gradi autoput do Horgosa i most kod Ade u Beogradu :rolleyes:
 
Dobila je alpina par miliona samo da kasni i oteza rad izgradnje da bi izgubili koridor a tako i o odugovlacenju za autoput Horgos ...

SRB-RS-CG-RSK
 
Koridori su davno definisani i njih niko ne moze da izgubi. A trenutno alternativa nasem koridoru ne postoji. A Alpina je potpisala obavezujuci ugovor, pa ako je namerno kasnila, onda je taj isti ugovor mogla uz penale i da izgubi..
 
Konacno da se pocne sa nekim kontra akcijama za vracanje (zadrzavanje) prometa na nasim autoputevima.

Sniženje putarine za strane šlepere
Beograd -- Javno preduzeće Putevi Srbije najavilo je da će za dve sedmice predložiti Vladi sniženje putarine za strane šlepere.

Kako je navedeno, biće predloženo sniženje putarine za 10 evro centi po kilometru. Generalni direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak kazao je agenciji Beta da je cena sada 32 evro centa po kilometru, što je za sedam do osam centi više nego u susednim zemljama poput Hrvatske, i dodao da će se povećanjem saobraćaja umanjiti gubitak zbog sniženja cene.

Drobnjak je najavio da će to preduzeće napraviti detaljnu analizu tržišta i povećati neke cene, koje su u Srbiji niže nego u drugim zemljama, poput cena za strana vozila treće kategorije (kombi, autobusi i kamioni do tri osovine).
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=24&nav_id=315174
 
Intervju – Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu: Uzdam se u Tadića
Posle dugih pregovora o formiranju vlade i podele resora, Milutin Mrkonjić se našao u ulozi u kojoj je bio do pre osam godina. Postao je ministar za infrastrukturu, zadužen za realizaciju velikih projekata. U razgovoru za "Vreme" kaže da ga politika ne zanima, da mu je važno da se svi započeti projekti završe i to da li njegovi saradnici znaju da rade, a ne iz koje su partije.

Na komentare da su njegovi česti izlasci na teren marketing, kaže:

"Mnogo je značajno da mediji dođu pa da pitaju radnika i inženjera kada će šta da uradi, ne samo političara ili šefa, makar to neki zvali i marketingom. To je suština, neka mediji i kritikuju ono što ne valja, i mene, ali ne treba da budu zajedljivi prema tim projektima, jer to su naši projekti. Ako su dolasci na teren moja reklama, pa neka ode svaki ministar po jedanput nedeljno da vidi šta mu je urađeno, pa makar to bilo i samo zbog reklame, biće korisno. Mnogo znači ljudima da izađeš na teren i budeš sa njima."

"VREME": Da li je stigao odgovor međunarodnog konzorcijuma Alpina Por na predlog da se ugovor o izgradnji autoputa od Horgoša do Požege sporazumno raskine?

MILUTIN MRKONJIĆ: Ne, stigao je predlog o sporazumnom raskidu ugovora koji je još uvek u razgovorima između gospodina Dinkića i predstavnika međunarodnog konzorcijuma Alpina o izgradnji autoputa Horgoš–Požega. Nema razloga da nešto krijemo i tajimo, osnovna naša ideja je da realizacija počne odmah, a Alpini je cilj, jer ne može da obezbedi sredstva, da se pomeri rok. Razlog za raskid je to što oni ne mogu da ispoštuju uslove ugovora, mi ne možemo da čekamo, i to je suština.

Ukoliko dođe do raskida, predlog je da im se dodeli da urade deo posla i da im se plate troškovi koje su imali do sada, i da mi nastavimo sami dalje da radimo. To je korektan predlog. Jedan od razloga je to što bismo želeli da izbegnemo dugotrajnu arbitražu jer bi to mnogo zakočilo ceo projekat, a to nam u ovom trenutku ne odgovara. Moram da kažem da je onaj deo razgovora na kome sam bio prisutan bio vrlo korektan i da je Dinkić to vodio na najbolji način. To je zajednički predlog, mislim da smo zajedno shvatili da je bolje da se tako uradi i zajedno radimo na tome, sasvim korektno, bez ikakvih problema, za sada barem.

U svakom slučaju ćemo i ovu građevinsku polusezonu iskoristiti da uradimo što više možemo i na toj deonici autoputa, jer radovi tamo mogu da teku i po zimi.

Da li je Vlada morala da učini još neke ustupke Alpini?

Ne, Alpina je već dobila nekoliko dobrih i jakih poslova u Beogradu, gradi most Beška, konkurisala je i za Gazelu, ima dovoljno posla pa ne vidim razloga da Alpina na neki način to osporava.

Mada moram da pomenem da je kod mosta na Beški izgubljeno dve godine, malo se toga uradilo iako je rok za završetak 15. septembar sledeće godine.

Da li je sadašnja situacija posledica loše procene prethodne vlade i loše sklopljenog ugovora?

Ne, ne bih to tako rekao, mislim da je to bio dobar ugovor, ljudi su uložili veliki trud i napor, radilo se dve i po, tri godine na tom projektu, ali je sticaj okolnosti bio takav. To su velike investicije, možemo reći da se nije znalo šta će uraditi Bugari i Rumuni, nismo ni sanjali da će oni pre nas ući u EU, a ušli su i skratili granice, danas kamion pređe samo jednu granicu iz Turske i ide u Evropu. Da su Bugari i Rumuni bili sporiji,... ima puno tih "da je", ali ne bih to komentarisao i uvlačio političke strukture države u to.

Sigurno je da je i autoput Južni Jadran naš prioritet, zbog veza sa Crnom Gorom, barskom lukom, naših građana, i taj deo puta takođe ćemo raditi.

Vi ste pominjali 1. septembar kao početak radova na autoputu Horgoš–Novi Sad, sa ili bez Alpine. Da li je to izvodljivo ako Alpina ne pristane na raskid ugovora?

To nije realan rok ako Alpina to ne prihvati, imaju u tom slučaju vremena do kraja godine, pa da ugovor raskinemo mi. Izgubili bismo tu celu polusezonu, zato idemo na sporazumni raskid ugovora, jer je obostrani interes da počnemo da radimo u ovoj polusezoni. Kada svetske i evropske banke vide da je država odvojila deo sredstava i ušla u projekat, i te banke bi došle i energičnije realizovale te projekte. Mi smo još trusno političko područje i moramo i sami da ulažemo, i to je naša država shvatila.

Rečeno je da je krajnji rok za završetak druge trake autoputa Horgoš–Novi sad 14 meseci, a za završetak svih radova na Koridoru 10 dve i po do tri godine. Koliko je to realna procena, da li domaće firme imaju dovoljan kapacitet za izvođenje svih poslova?

To zavisi od sredstava. Ako bismo dobili ono što planiramo od međunarodnih banaka i zatvorili finansijsku konstrukciju već u februaru ili martu, onda sigurno završavamo za dve i po godine. Ali moramo imati, što se kaže, pare na gomili da bismo mogli to da završimo.

Imamo naša preduzeća koja bi ušla sigurno u to. Kapaciteti su dovoljni, naše firme to mogu da urade bez problema same, i na najtežim deonicama, ali ići ćemo na međunarodne tendere. Treba nam najmanje dve i po godina da završimo najteže dve deonice, kroz Sićevačku i Grdeličku klisuru. Kroz Sićevačku klisuru put će ići preko brda, neće moći da prati klisuru, a kroz Grdeličku klisuru će ići pored pruge i sadašnjeg puta kroz klisuru.

Pominje se 250 miliona evra iz budžeta kojim će se finansirati gradnja autoputa od Horgoša do Novog Sada. Istovremeno, počela je i gradnja na južnom delu Koridora 10, a krediti za taj posao nisu obezbeđeni.

Finansiraćemo deo od Preševa do Levosoja, jednu deonicu od Pirota do Dimitrovgrada dužine 20 kilometara i Horgoš–Požega od tih 250 miliona evra dok ne dođu pare međunarodnih banaka. Finansiranje obilaznice oko Beograda je zatvoreno.

Evropske banke su zainteresovane za evropske koridore, a Koridor 10 je panevropski jer vezuje dva kontinenta. I kada nema ekonomske opravdanosti sa stanovišta, recimo, broja vozila, Evropa je zainteresovana za taj koridor i zato evropske banke daju pare. Na primer, na delu autoputa Niš–Dimitrovgrad sada prolazi od četiri do 6000 vozila, a broj vozila za rentabilnost jedne deonice autoputa kao koncesionog projekta je 16.000, ali je Evropa zainteresovana i za to. To je suština, zato mi moramo biti agresivniji i uzimati novac za realizaciju tih projekata. Zato smo i krenuli u izgradnju autoputa od Preševa, Dimitrovgrada, sada ćemo i od Horgoša, da bismo dokazali Evropi da smo ozbiljno ušli u taj projekat.

Već se pokazuje interes evropskih banaka. Već u septembru će gospodin Dinkić, koji je zadužen da obezbeđuje sredstva, ići u evropske i svetske banke i verujem da će tada sklopiti aranžmane, i da ćemo prva sredstva koristiti u martu iduće godine. Dotle ćemo se finansirati iz budžeta. Za obilaznicu oko Beograda imamo već ta dva ugovora za koja očekujemo ratifikaciju. Ubeđen sam da će Skupština Srbije to ratifikovati, i ne samo to već i drugih pet ugovora od 260 miliona evra za izgradnju autoputeva kroz našu zemlju. Ubeđen sam da će i moji prijatelji radikali i DSS to podržati.

Najavili ste završetak radova na obilaznici oko Beograda za 1. oktobar. To je ipak samo deo obilaznice, od Ostružnice do Orlovače, i to u vidu poluautoputa. Šta je potrebno za kompletiranje cele obilaznice?

Razgovarao sam sa Draganom Đilasom o kompletiranju cele obilaznice oko Beograda. Razmišljamo da radimo pun autoput ako bude sredstava. Svi objekti za pun autoput su završeni, ali obe trake bi nas koštale stotinak miliona evra za ovu deonicu od 7,5 kilometara. Razmišljamo o tome, ali nemojte me hvatati za reč.

Potrebno je oko 260 miliona evra za kompletnu obilaznicu. Za završetak cele obilaznice potrebno je oko dve i po godine, krajem 2010. mi moramo to završiti.

Važno je da ovaj deo bude završen 1. ili 15. oktobra, obilaznica nam je važna jer tek onda možemo ući u rekonstrukciju mosta Gazela.

Koliko je realno, uz radove na Koridoru 10, govoriti o modernizovanju srpskih pruga i realizaciji izgradnje autoputa Beograd–Čačak?

Ista stvar, međunarodne banke, evropske i svetske, kroz koridore zacrtale su i modernizaciju srpske železnice kao prioritet, i to će biti naš prioritet broj dva. Uveren sam da će na sledećem sastanku Nacionalnog saveta za infrastrukturu to biti tema, jer je 560 kilometara pruge od Subotice do Dimitrovgrada deo tog koridora. Vrednost radova na toj dužini je oko 4,1 milijarde evra, da bi se komercijalna brzina vozova podigla na 160 km/h; danas je 40-50 km/h. To su velika ulaganja, ali je proces na železnici daleko značajniji za oživljavanje naše privrede jer oko železnice radi oko 200 naših preduzeća. Tu je i interes stranih firmi za sistem kooperacije sa našom privredom, jer uz osposobljavanje pruge za brzinu od 160 km/h idu i vagoni, lokomotive, druga postrojenja, i tu će biti još lakše obezbediti finansiranje evropskih banaka.

Prva tačka je beogradski železnički čvor, stanica Prokop mora da bude završena u rekordnom roku, i meni je drago da sam sa Draganom Đilasom, gradonačelnikom Beograda, već o tome razgovarao. Očekujem da će u najkraćem vremenu početi završetak tog objekta jer on limitira i završetak beogradskog čvora, a on opet limitira brzinu prolaska vozova kroz našu zemlju. Računamo da bi oko polovina sredstava ostala u našoj privredi. Ono što je najvažnije – taj projekat zapošljava. Rok za realizaciju tog projekta je sedam godina.

Zašto stalno ističete da je važno da deo Koridora 10 kroz našu zemlju bude završen pre otvaranja Koridora 4 kroz Rumuniju i Bugarsku?

Zato što veći deo saobraćaja koji dolazi iz Grčke i Turske, preko Makedonije i Bugarske, i u ovim otežanim uslovima, kada su naše cene putarina daleko veće nego evropske, i kada imamo dve granice više, i danas ide preko naše zemlje. Samo iz Turske prođe milion kamiona godišnje; pomnožite to sa 100 ili 200 evra, to je neto devizni priliv. Znači da moramo taj saobraćaj zadržati u naredne dve, dve i po godine.

Saobraćaj preko naše zemlje je mnogo kraći, ali moramo već sada brzo vući još nekoliko važnih poteza. Već je stigao predlog iz Direkcije za puteve da se kod nas smanje putarine, mora i da se ubrza protok kamiona preko graničnih prelaza. To se može uraditi efikasnijim carinjenjem i stavljanjem tih GPS aparata na vozila. Suština je da vozilo može da prođe za 10 do 15 sati. Ako to postignemo i u drumskom i u železničkom saobraćaju, mi smo zadržali evropski status. Možemo uraditi mnogo toga i u samoj proceduri carinjenja, sa novom mehanizacijom koju već imamo na nekoliko prelaza kao što su Horgoš, Dimitrovgrad, Batrovci. To će znatno ubrzati protok vozila pre nego što postanemo članica EU.

Bugari su sada proširili projekat u Kalafatu, nije u pitanju samo most. Počeli su projekat vredan dve milijarde evra, praviće celu carinsku zonu u tom delu Evrope, što je za nas dobro, jer to nam daje još godinu dana više, znači ne dve i po već tri i po godine da završimo naš deo Koridora 10 i da saobraćaj zadržimo.

Ako Koridor 10 ne budemo završili u ovim rokovima, ili nešto malo dužim, nestaćemo sa putne karte Evrope, to je sigurno. Saobraćaj je kao krvotok, on traži brže puteve, brže reakcije.

Radovi na Koridoru 10 od Preševa do Vranja su već otvarani 1997. godine, kao i 2000. i 2003. Od tada se nije mnogo odmaklo. Kada uporedite tadašnju i sadašnju situaciju, šta vam sada daje razlog za optimizam?

To što je država sada stala iza tog projekta, a danas imamo uslove za međunarodne kredite. Posebno ističem predsednika Borisa Tadića, koji je na čelu tima ljudi koji vode Nacionalni savet za infrastrukturu. To mi garantuje da će ovi projekti biti realizovani i zbog toga sam se ovoga i prihvatio, neki drugi interes nemam u 66. godini života. San mi je da ta dva projekta zažive i to je ono što Srbiju vodi u Evropu, nikakve deklaracije i priče.

Kakva je dosadašnja saradnja u Vladi?

Izvanredna, do sada je bilo 11 sednica Vlade, podelili smo zadatke i radimo, do sada nije bilo nikakvih problema, neće ih ni biti. I naravno, o politici se ne govori, barem ja, samo govorimo o poslu koji treba da uradimo. Videćete i za sto dana vlade da će tako biti.

Ova vlada je vezala svoju sudbinu za velike projekte i to je velika obaveza, i moja i ljudi koji rade na tim projektima, i to je dobro. U krajnjoj liniji, svaka vlada mora da se veže za nešto što je za narod dobro, a za našu zemlju je najbolje da taj koridor završimo. Dobro je da država konačno ima prioritete.

Da li će se obratiti pažnja na hrvatska iskustva u gradnji autoputeva?

Hrvati su imali i pozitivna i negativna iskustva oko koncesija. Ako mi uložimo 1,7 milijardi evra u završetak autoputa u naredne dve i po ili tri godine, devizni priliv od saobraćaja će biti skoro duplo veći, oko 250 do 300 miliona evra, što znači da ćemo za pet godina od tih prihoda otplatiti skoro sve i zato se isplati da to radimo sami, to je prosta računica. Prema tome, ne vidim razlog da idemo u koncesiju. Naravno, ja nemam ništa protiv koncesija. Ako bismo mogli da nađemo dobrog koncesionara, ja bih odmah dao koncesiju za autoput Niš–Dimitrovgrad ili autoput do Čačka.

Zasluge

Većina političara teško prihvata duge investicije, a ne može se svakih mesec dana seći vrpca i nešto otvarati na autoputu. I Velja Ilić je pripremio ovih pet ugovora za ratifikaciju, to moram da istaknem, a ja ih realizujem. Zato ja svuda pozivam Velju na otvaranje objekata, jer je on učinio mnogo da oni budu gotovi. Ljudi moraju da shvate da ovakvi projekti ne traju dan ili dva, već

VREME 921, 28. avgust 2008.
Kliknite za proširenje...
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=698958

Intervju u principu pokriva i druge teme, ali negde je morao da se smesti.
 
Vlada nezadovoljna predlogom Alpine
18:30 | Izvor: Beta
Beograd -- Vlada Srbije nije zadovoljna predlogom Alpine za sporazumni raskid ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da da trenutno stručnjaci razmatraju predlog o raskidu ugovora o koncesiji koji su dostavili koncesionari Alpina i Por. Dinkić, koji je i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, dodao je da će javnost biti obaveštena kada budu preduzete konkretne mere u tom slučaju.



Ministar je najavio i da će do kraja septembra sa inostranim kreditorima biti ugovoreno ukupno milijardu evra kredita za završetak autoputa na Koridoru 10, čiji je krak autoput od Horgoša do Novog Sada.
Kliknite za proširenje...
Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=09&dd=01&nav_id=316513
 
The saga continues....makar se radi juzni deo koridora ako nista drugo.
 
Nesto kod te koncesije nisu cista posla. Prvo je bio FCC, pa Porr, pa garancija od 40 m Evra, pa na kraju ispade 10. Koncesionari su po uveliko zapocetim pripremama za izgradnju trazili izmene osnovnih tacaka ugovora (sustinske izmene) i samim time su prekrsili ugovor i ucinili ga nistavnim. Nije mi jasno zasto se Alpina trenutno titra.

Mora da je u onom aneksu, sto ga je Velja sakrio, bilo nesto cupavo..
 
Nista, ako oni nece da sporazumno raskinu ugovor. Lepo sacekati kraj godine i raskinuti ugovor bez ikakvih posledica, ali u medjuvremenu izraditi svu mogucu dokumentaciju za radove od Horgosa i da drzava krene sama u realizaciju projekta, a ako nema para verujem da EBRD ili EU ili Svetska banka vide interes da daju povoljan kredit.
 
EBRD pomaže izgradnju Koridora 10
16:58 -> 08:08 | Izvor: Beta
Beograd -- Vlada Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbediće 150 miliona evra za krak Koridora 10 Niš-Dimitrovgrad.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je nakon sastanka sa novim predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj Tomasom Mirouom izjavio da su, pored finansiranja izgradnje Koridora 10, razmotrili i saradnju u oblasti putne i železničke infrastrukture, energetike i Koridora 7, ali i o podršci privlačenju stranih investicija.

Mirou je naveo i da će EBRD u Srbiju godišnje ulagati izmedju 250 i 280 miliona evra, kako bi vlada mogla da ostvari ciljeve koje je zacrtala.

Cvetković i Mirou su razgovarali i o problemima na opštinskim nivoima i mogućnostima EBRD koji je zainteresovan da finansira infrastrukturu i na tom nivou.

Mirou je kazao da je imao dobar razlog da u prvu posetu dodje u Srbiju, a to je što Srbija ima centralnu ulogu u regionu, a nova vlada je pokazala da želi da poboljša odnose sa EU.

Mirou je juče doputovao u prvu zvaničnu posetu državi članici banke od stupanja na dužnost u julu. Sastanku su prisustvovali ministarka finansija Dijana Dragutinović, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i ministar energetike Petar Škundrić.

Evropska banka za obnovu i razvoj od aprila 2001. godine do sada u Srbiji, kako se ističe, finansirala 105 projekata ukupne vrednosti oko 1,3 milijarde evra. Prošle godine uloženo je 326 million evra.
Kliknite za proširenje...
izvor B92
link http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=09&dd=02&nav_id=316501&fs=1
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh