Koridor 10 u ćorsokaku, kriminalci se bogate
Nastavak radova na izgradnji preostalih 300 kilometara autoputa na koridoru 10 (od ukupno 835 kilometara kroz Srbiju), najavljen za proleće ove godine, sudeći prema broju i veličini problema s kojim se država suočava, krajnje je neizvestan. Iako nadležni šire optimizam, najavljujući u ovoj godini izgradnju 90 kilometara koridora 10 u vrednosti od 500 miliona evra, ne samo da nisu izvesna finansijska sredstva za to i ne samo da je nosilac posla, „Putevi Srbije“, u ogromnoj dubiozi, nego ne postoji ni glavni projekat koridora, bez koga je nemoguće raditi.
O brojnim problemima koje treba rešiti u svega tri predstojeća meseca, jer radovi treba da počnu najkasnije 1. aprila, za „Novac“ svedoči i Aleksandar Cvetanović, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu. Prema njegovim rečima, Svetska banka, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj pristale su da daju kredite, ali su postavile i uslov. „Naime, one će krajem februara doći da provere da li smo završili naš deo posla, odnosno da li je urađen glavni projekat za koridor 10, elaborat za eksproprijaciju i da li su za nju obezbeđena sredstva. Mi sada nemamo ništa od toga“, zaključuje Cvetanović.
„Putevi Srbije“ treba da naruče projekte, a kako dalje objašnjava naš sagovornik, u međuvremenu treba da se osnuje i ćerka firma „Puteva Srbije“, pod nazivom „Koridor 10“, koja treba sve to da radi.
Još se, međutim, ne zna ni kada će biti osnovana ta firma ni šta će ona tačno raditi. Sredstva za izradu projekata nisu jasno naznačena, odnosno to treba da finansiraju „Putevi Srbije“ koji imaju dug od 35 milijardi dinara. Oni iz te dubioze treba da nađu pare da finansiraju glavni projekat koridora, glavni projekat eksproprijacije, kao i samu eksproprijaciju zemljišta. Pri tome „Putevi Srbije“ imaju dug od 29,5 milijardi dinara izvođačima radova (preko 50 firmi) i pet milijardi na ime kredita koje su uzimali. Vlada Srbije je odlučila da im da garanciju za 20 milijardi dinara kredita, ali ostaje 15 milijardi duga. Oni se spremaju i za taj iznos da uzmu komercijalni kredit, ali to nije rešenje. Svi beže od rešavanja tog problema, a to mora da reši Vlada Srbije - tvrdi Cvetanović.
I dok u „Putevima Srbije“ tvrde da je preduzeće osnovano sa 10,2 milijardi dinara duga, nasleđenog od Direkcije za puteve, koji je kasnije nastavio da se uvećava, aktuelni premijer Mirko Cvetković je letos, tada još u funkciji ministra finansija, ustvrdio da „u tom grmu ne leži zec“ i ocenio da je poslovanje JP „Putevi Srbije“ - „obavijeno mrakom“. Cvetković je tada istakao da veliki dug koji postoji prema putarima nije rezultat nestašice novca u budžetu, već da za to odgovornost snosi sama firma. I dok se država i „Putevi Srbije“ uglavnom međusobno optužuju za dugove, rešenje je izgleda nađeno u osnivanju ćerke firme - „Koridor 10“. Po odluci Vlade Srbije na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici, nova firma treba da bude osnovana u januaru i da preuzme sve poslove vezane za koridor 10. Tako će iz posla, na posredan način biti izbačen gubitaš, „Putevi Srbije“, a nova firma će povlačiti kredite od međunarodnih institucija i voditi čitav projekat. Kako nezvanično saznajemo, u „Putevima“ postoji veliki otpor prema ovom predlogu Vlade, pa je krajnje neizvesno kako će teći formiranje novog preduzeća u kome će osim stručnjaka iz postojećeg javnog preduzeća raditi i nezavisni konsultanti.
Kao drugi problem, državni sekretar Cvetanović ističe kašnjenje u izradi glavnog projekta za koridor 10, napominjući da su sadašnji projekti samo na nivou idejnih. I oni će morati da se dorađuju, a trenutno njihovu reviziju radi Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. I tu, prema nezvaničnim saznanjima, ima dosta problema, jer su stručnjaci Svetske banke, koji su pregledali idejne projekte, uočili nepotrebno komplikovanje trase, koje gradnju poskupljuje za blizu 100 miliona evra. Tako je, kako saznajemo, u idejnom projektu, zbog protivljenja opštine Dimitrovgrad da autoput prolazi kroz grad, došlo do izmeštanja cele trase u nepristupačna brda, čime se cena posla znatno podiže. Do izmena idejnog projekta će, po svoj prilici, ipak teško doći, jer to zahteva i promenu prostornog plana, što je komplikovana procedura za koju je neophodna saglasnost lokalnih samouprava. Zato će se pribeći ubeđivanju stručnjaka Svetske banke i drugih institucija da „drugačije nije moglo“. Inače, idejne projekte su radile tri firme: Saobraćajni institut CIP, Institut za puteve i Centar za puteve Vojvodine.
- Sada treba da se rade glavni projekti i logično je da oni koji su radili idejne projekte urade i glavne projekte, jer već imaju podatke. Realno bi od idejnog do glavnog projekta trebalo godinu dana da se to završi ljudski, kako treba. Međutim, pošto nemamo vremena, mi smo odredili najlakše deonice, bez objekata, bez tunela i hteli smo da nateramo projektante da u prvoj fazi urade te deonice, koje treba da budu gotove u 2009. Izvodljivo je da se glavni projekat za te deonice uradi za tri meseca, pa bi radovi mogli da počnu već u aprilu da nam ne bi propala građevinska sezona - tvrdi Cvetanović. Međutim, tu se javio novi problem. Uprava za javne nabavke odbila je polovinom decembra zahtev Ministarstva za infrastrukturu i „Puteva Srbije“ da se zbog hitnosti postupka izbegne tender za glavni projekat, već da se ide na direktnu pogodbu sa ove tri firme.
- Ne razumem ponašanje Uprave za javne nabavke. Sada nema vremena za tendere, jer su procedure dugačke. Ako se ide na tendere, onda od gradnje u 2009. nema ništa. Onda sve pada u vodu. Tim pre što su ove tri firme pristale da rade glavni projekat za bagatelne sume, odnosno ukupno traže oko osam miliona evra - kaže Cvetanović, napominjući da sada Nacionalni savet za infrastrukturu mora da reši ovo pitanje.
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, za „Novac“ objašnjava da je Ministarstvo za infrastrukturu tražilo da postupkom sa pogađanjem dodeli posao izrade glavnog projekta koridora 10 trima firmama, i to po izdeljenim deonicama.
- Nismo dali saglasnost za postupak sa pogađanjem, jer mislimo da se mora ići na tender. Saglasni smo sa podelom posla na pet partija ili deonica, ali mislimo da upravo zbog toga postoji mnogo više zainteresovanih firmi za taj posao. Tenderom će se pojačati konkurencija i dobiće se povoljnije ponude - kaže Jovanović. Naš sagovornik ističe da tenderska procedura traje najduže mesec i po do dva, što znači da ima vremena da se ispoštuje zakonska procedura do proleća.
- Ukoliko Vlada proceni da je nemoguće ispoštovati rokove, može da donese odluku da se zbog hitnosti postupka izbegne tender i tada im ni po zakonu ne treba naša dozvola - tvrdi Jovanović.
Ne manji problem uoči radova na koridoru 10 predstavlja i činjenica da nije završena eksproprijacija čak 60 odsto zemlje duž deonica koje treba da se rade u ovoj godini. Prema rečima Gorana Tomića, direktora pravnih poslova u „Putevima Srbije“, eksproprijacija je započeta u avgustu 2008, i to za deonicu od granice Makedonije do Bukurevca, gde je od ukupno 500 predloga za eksproprijaciju, opština Preševo donela 274 rešenja, potpisano je 200 sporazuma.
- Cena na ovoj deonici je 10 evra po kvadratu, što je dosta visoko. Očekujemo da na ovoj deonici završimo postupak eksproprijacije da kraja januara - kaže Tomić. Na većini drugih deonica postupak eksproprijacije započet je u oktobru 2008, a cene se kreću od četiri do 10 evra po kvadratu. Ipak, Tomić priznaje da, od planiranih 100, za šezdesetak kilometara još nije ni započeta eksproprijacija i očekuje da će se to desiti do juna ove godine. Za planirane eksproprijacije duž ovih 100 kilometara, potrebno je oko 74 miliona evra, a novac isplaćuju „Putevi Srbije“.
- Za sada isplata ide normalno, u roku od sedam dana i plaća se iz redovnog priliva od putarine. Ostaje da se vidi hoće li biti sredstava i za sve ostalo - tvrdi Tomić.
Prema mišljenju državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu, cena od četiri do 10 evra po kvadratu je previsoka.
- Realna cena eksproprijacije treba da bude evro-dva po kvadratu, a mi plaćamo i po deset evra, tako da cena eksproprijacije ispadne veća od cene gradnje. To je apsurd i posledica je toga što su se neki bogataši dosetili da kupe tu zemlju pre eksproprijacije i da sada ucenjuju državu visokom otkupnom cenom. To su sve kriminalne radnje, neko se preko noći obogatio i treba ispitati sve kupovine zemljišta u poslednjih godinu-dve dana - kaže Cvetanović. On ističe da izgradnja koridora 10 u 2009. godini zavisi pre svega od toga hoće li biti uopšte para i hoće li biti glavnog projekta.
- Još nismo ni završili eksproprijaciju na tim deonicama koje treba da radimo ove godine, a problem je pre svega obezbediti pare. Poenta je da moramo do 15. marta da imamo celu papirologiju ili nema gradnje, a to znači da imamo i glavni projekat koridora 10 i elaborat eksproprijacije i obezbeđena sredstva za eksproprijaciju. Eksproprijacija bi se radila sukcesivno kako teku radovi. Ako se sve ovo reši, 1. aprila bi počeli radovi i „napala“ bi se sva ova mesta istovremeno. Istovremeno s tim morali bismo da raspisujemo i konkurs za izvođača radova i od 1. aprila bi mogli da počnu radovi - objašnjava Cvetanović i dodaje da bi se u naredne dve godine radile teže deonice, odnosno preostalih 200 kilometara.
Međutim, kako nezvanično saznajemo, da bi se završila eksproprijacija, uradili projekti i raspisali potrebni tenderi, potrebno je minimum šest meseci, pa je malo verovatno da se ozbiljni radovi mogu očekivati pre septembra. A tada je građevinska sezona već pri kraju. Moguće je da će, u aprilu nadležni ministri, otvoriti radove na deonici kod Levosoja (koja je već započeta) i time simbolično pokazati kako ovaj prioritet nije zaboravljen, ali upućeni veruju kako je i 2009, zbog neozbiljnosti države, još jedna izgubljena godina za koridor 10.
Zoran Drobnjak: Koridor 10 mora biti gotov pre Koridora 4
I pored složenosti radova, Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“, naglašava da bismo koridor 10 morali da kompletiramo bar godinu dana pre završetka koridora 4. U tome nam „pomažu“ tehničke teškoće koje naši susedi imaju oko mosta na Dunavu kod Kalafata, uslovljene velikim meandrom reke usred Karpata. Međutim, Drobnjak naglašava da nas prevoznici zaobilaze i zbog relativno skupe putarine, nesinhronizovanih carinskih pregleda i kontrola. Zbog toga put kroz Srbiju, inače kraći za 250-400 kilometara, zavisno o kom evropskom gradu je reč, traje deset sati duže. Stoga vozači pristaju da plaćaju prelaz preko mosta kod Rusea 50 evra ili vožnju feribotom od Krajove do Vidina 120 evra, samo da bi nas zaobišli. Izvesno je da ćemo putarinu morati sniziti, izjednačiti za domaća i strana vozila, koja sada plaćaju oko 45 odsto višu taksu.
U Mađarskoj vinjeta za celodnevnu vožnju šlepera košta 11 evra, u Slovačkoj se plaća 35 evra za sedam dana, u Rumuniji (mada nema nijedan autoput) 11 evra dnevno, u Bugarskoj oko 24 evra za dan.
Cvetanović računa da bi autoput godišnje donosio oko 300 miliona evra, na održavanje bi se odvajalo 15, što znači da bi dobit bila 285 miliona evra. Pun efekat autoput bi, međutim, doneo tek ako bi se izgradili logistički centri na ukrštaju koridora 10 i Dunava, koji se u evropskom saobraćaju posmatra kao koridor 7, kao i u većim gradovima, poput Niša, Subotice...
Ž. L.
„Alpina“ nije uradila ni idejni projekat
- „Alpina“ nije uradila ni metar idejnog projekta za deonicu Horgoš - Novi Sad, već je samo geodetski snimila trasu i platila sasvim mala istraživanja. Prema mojim informacijama, ceo njihov rad ne vredi više od 600.000 evra. Više od toga ne bi smelo da se plati i ako bi neko to pokušao, morao bi da snosi odgovornost - tvrdi Cvetanović.
K. P.
Postupak eksproprijacije
Goran Tomić, direktor pravnih poslova JP „Putevi Srbije“, objašnjava postupak eksproprijacije i kaže da nakon utvrđivanja opšteg interesa za eksproprijaciju, odeljenje za imovinsko-pravne poslove „Puteva“ priprema dokumentaciju i podnosi nadležnom organu lokalne samouprave predlog za eksproprijaciju zemljišta i, eventualno, objekata na trasi budućeg autoputa. Nadležni organ lokalne samouprave je dužan da u roku od dva meseca od dana kada su predlozi za eksproprijaciju podneti donese rešenja o eksproprijaciji ili da odbije predlog ukoliko nisu ispunjeni uslovi. Nakon pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, korisnik eksproprijacije, u ovom slučaju je to JP „Putevi Srbije“, dužan je da u roku od 15 dana da pisanu ponudu o visini naknade za eksproprisane nepokretnosti. Naknada se određuje prema tržišnoj ceni eksproprisanih nepokretnosti, a njenu visinu određuju veštaci. Ukoliko se u roku od dva meseca od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji ne postigne sporazum, nadležni organ lokalne samouprave dostaviće spise predmeta nadležnom opštinskom sudu radi određivanja naknade.
K. P.
Finansiranje pod sumnjom
Finansijska konstrukcija za izgradnju koridora 10 trenutno izgleda kao čardak ni na nebu ni na zemlju. Jedino se zna koliko to treba da košta, a ni to precizno: 1,6-1,7 milijardi evra. Po najavama zvaničnika, oko 1,2 milijarde trebalo bi da se obezbedi kreditima, a ostalo, dakle 400-500 miliona evra iz sopstvenih sredstava. Ali, problem je što je malo od tih kredita zaista i ugovoreno, tj. odobreno. Recimo, još krajem septembra je obnarodovano da će nam Svetska banka odobriti 600 miliona dolara pri čemu je prva tranša od 400 miliona trebalo da bude odobrena do kraja 2008. godine, što se, međutim, nije desilo. Doduše, za ovaj posao još ima dovoljno vremena, pošto će se ta sredstva najvećim delom koristiti u naredne dve godine, ali, s obzirom na našu ažurnost, ne bi bilo čudno da se opet sve radi u zadnji čas.
Prema izjavama zvaničnika, milijardu i 200 miliona evra kredita trebalo bi da obezbede tri finansijske institucije: Svetska banka (WB), Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). EIB treba da da kredit od 540 miliona evra, od čega će 240 miliona biti za finansiranje deonice Leskovac - Preševo, a 300 miliona za deonicu Niš - Dimitrovgrad. Zajam će biti na 25 godina, sa počekom od pet do sedam godina i kamatom u visini eurolibora plus 0,2 odsto. Prva tranša zajma Svetske banke, od 400 miliona dolara, biće podeljena na deonicu Leskovac - Preševo (250 miliona) i na deonicu Niš - Dimitrovgrad. EBRD će obezbediti 150 miliona evra za istočni krak koridora 10, od Niša prema Dimitrovgradu. Iz budžeta Srbije za koridor 10 biće ove godine izdvojeno pet milijardi dinara (nešto manje od 60 miliona evra).
E. N.
Izvor:
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=73529
