Уласком Бугарске и Румуније у ЕУ број транзитних возила осетно је смањен јер возачи радије користе Коридор 4, којим путују 300 километара дуже, али на путу из Турске ка Западу имају само једну граничну проверу на прелазу у Бугарску
Радови на тунелу Стражевица и обилазници око Београда (Фото Фонет)
Коридор 10 има потенцијал да постане најрентабилнија фабрика у Србији. Да је завршен доносио би годишњи профит од милијарду евра, недавно је, у једној телевизијској емисији, прорачунао Александар Цветановић, државни секретар за инфраструктуру. Политичке прилике, недостатак новцаи неулагање током деведесетих допринели су да тренутно приходује пет пута мање. Задржавање на граничним прелазима и царинске процедуре учинили су га непопуларним, иако је инфраструктурно боље опремљен, а путовање је знатно брже и краће него конкурентским Коридором 4, преко Румуније и Бугарске.
Европа нам је дала рок да до краја 2010. године завршимо своје парче међународног аутопута који повезује Западну Европу са Блиским истоком ако желимо да он опет буде на мапи трансевропских коридора, будући да је тај статус изгубио 1997. године. Ако до тада не успемо да саградимо недостајућих 300 километара и отклонимо административне препреке део Коридора 10 који пролази кроз Србију, изгубиће трку са конкуренцијом. Јер ту је и Коридор 8 (веза Бугарске, Грчке и Албаније са Италијом), као и Коридор 5 (веза Медитерана са Мађарском преко Хрватске, Босне и Словеније).
Што се тиче унутрашњег протока путника и робе на Коридору 10, он је у последњих седам година, према истраживању Привредне коморе Србије, све време у порасту. Међутим, уласком Бугарске и Румуније у ЕУ број транзитних возила осетно је смањен(крајем 2007. било их је 350.000, што је за 30 одсто мање него годину дана раније). Возачи су од тада радије користе Коридор 4, којим путују 300 километара дуже, али на путу из Турске каЗападу имају само једну граничну проверу на прелазу у Бугарску. Тада су већ у ЕУ и одатле преко Румуније имају слободан пролаз до крајње дестинације.
Ова ситуација прети да се додатно погорша тиме што ће главна препрека за Коридор 4, мост на Дунаву код Видина, на граници Бугарске и Румуније бити сигурно саграђен до 2010. године.
Да бисмо се уклопили у ове датуме и ухватили корак са конкуренцијом нова српска влада је летос, баш као и многе претходне, одлучила да најпре заврши Коридор 10, па онда све остало. Овога пута је осим стварне спремности и озбиљне намере нешто и учињено – затворена је финансијска конструкција – 1,6 милијарди евра биће обезбеђено из међународних кредита и приватизационих прихода. Направљен је и национални план за инфраструктуру, а изградња недостајућих кракова Коридора 10 је најављена за пролеће.
Радови на завршетку овог „вечног пројекта” почињали су у време политичких кампања, али и пре и после њих, рецимо у септембру 1997. године, у септембру 2000. године, па 2004, али је градња споро или никако одмицала.
Новца никада није било довољно, мада је Коридор 10 тема која се тада, као и сада, описује истим речима: „то је приоритет број један”, „окосница развоја домаће инфраструктуре и привреде”, „ крвоток економије”… Већ деценијама је и програм онога што се на Коридору мора урадити исти: изградња и обнова аутопута од мађарске границе до српске престонице, обилазница око Београда, завршетак аутопута од Лесковца до границе с Македонијом и крака од Ниша до бугарске границе.
Нова градитељска офанзива, коју је Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, најавио као „почетак завршетка” кренула је код Прешева 14. јула 2008, на готово истом месту где је 1997. годинерадове отворио тадашњи председник владе Мирко Марјановић.
Потом је 2001. године покојни премијер Зоран Ђинђић најавио да ће деоница од Лесковца до македонске границе бити завршена до Олимпијаде у Атини 2004. године. Са Грцима је договорено да из Хеленик плана издвоје 100 милиона евра, али као што је познато ништа није урађено. Грчка је пре неколико дана поново показала спремност да се овај пут гради и потврдила пређашњи договор о донацији.
Концесија је била једна од варијанти за изградњу аутопута од Ниша ка Димитровграду. Та идеја није прошла јер су саобраћајне студије показале да не постоји оптималан проток саобраћаја на тој деоници.
Гостујући недавно у Политикином пословном клубу, министар за инфраструктуру је рекао да су просторни планови и идејни пројекти завршени са јужне деонице и да се главни пројекти увелико раде, уверавајући да грађевински радови почињу на пролеће.
У центру пажње је, поново, и обилазница око Београда, једна од кључних тачака на Коридору 10 чији ће завршетак олакшати саобраћајне муке и путника у транзиту и Београђана. Обилазницу прати судбина Коридора. О њој се стално говори, али се гради већ 18 година и изграђена је тек половина, односно 24,5 километара.Радови су углавном каснили због дуговања према извођачима. Авансним плаћањем с почетка ове године тај проблем је превазиђен.
Лева трака аутопута од Новог Сада до Београда је некако завршена, пошто је раскинута концесија са конзорцијумом Београдске банке, Боровица транспорта и ПИМ-а, коју су у јуну 2000. године добили.
Али, на тој деоници је остало да се заврши и мост код Бешке, за који је тендер расписан још 2004. године. Аустријска „Алпина” је изабрана за извођача тек две године касније пошто су окончане несугласице са „Мостоградњом” која је, због неиспуњености услова Европске банке за обнову и развој, морала да се задовољи местом подизвођача. За овај мост тек се припрема документација, али министар за инфраструктуру обећава да ће бити готов до децембра 2009.године.
И, најзад, северни крак Коридора 10 од Хоргоша до Новог Сада, део концесије за аутопут Хоргош – Пожега, може да буде у највећем временском теснацу. Ако концесионар до 31. децембра затвори финансијску конструкцију, што је мало вероватно, градиће га аустријски конзорцијум „Алпина-Пор”. У супротном, то ће учинити држава, али би евентуална међународна арбитража, уколико не дође до споразумног раскида уговора могла да одгоди те планове.
Накнадном памећу је утврђено да уопште није требало спајати међународни Коридор и магистрални аутопут Београд – Пожега. Без обзира на судбину концесије, аутопут од Београда кроз западну Србију до црногорске границе ће се градити. Јер, Ибарском магистралом у шпицу сезоне пролази око 26 000 возила, што указује на њену оптерећеност. Осим тога, роба коју највише извозимо гравитира ка том крају: Црна Гора је наш највећи увозник, док је Босна на трећем месту. Тај аутопут је у другом реду приоритета, али је у националном плану за инфраструктуру наведено да од 2009. године па у наредних шест година у њега може да буде уложено 600 милиона евра. Није искључено да ће финансијска криза те планове одгодити као и низ других: аутопут Панчево – Вршац, полуатопут Кикинда – Лозница, Пожаревац – Неготин...
Дакле, на пролеће нас очекују чести обиласци градилишта и пропитивање извођача, како напредују радови. Најаве о завршетку радова пре рока нису потребне, јер су бар када је реч о Коридиру 10, они одавно прошли.
Маријана Авакумовић
[објављено: 16/11/2008]