Šta je novo?

Kako unaprediti javni gradski prevoz? Nove linije, vozila i sli

Senke":2658wd26 je napisao(la):
Ovde možetepisti o vasim predlozima za linije.
Za pocetak evo predloga koje samo BgdExplorer i ja radili.
Neki brojevi bi možda mogli i da se promene,

6162636498.jpg
Cao svima !

Pratim teme na BB-u vec duze i nikako da stignem da se ukljucim :)

Ovde ima dobrih resenja, ali ovo nikako ne bi moglo biti izvodljivo za trolejbusku liniju 98, koja bi spajala Zeleznik i Borcu, prvo sto bi se putovalo minimum 1:30 h, a drugo zbog konfiguracije terena nemoguce je izvesti pojedine deonice, pogotovu za trolejbus, plus deo deonice ide preko Banovog brda, sto je neprakticno zbog usporavanja putovanja ljudi iz Zeleznika ( sto je odavno VELIKI problem ).
Bilo koju liniju za Zeleznik, ako zelite da ubacite, onda pravi izbor je deonica pored Ateksa u Zarkovu i dalje preko Cuk. padine.

Inace projektovanje pravaca kretanja novih linija od pocetnog do krajnjeg terminusa kroz Beograd je veoma kompikovan i tezak posao, potreban je ogroman tim ljudi, analiza i cega sve ne da bi svaka nova linija bila sto efikasnija za prevoz putnika.
 
Pod hitno razvrstati linije po nameni da se ljudi ne bi zagubili u moru brojeva koji se fala bogu preskaču bez čvrstog razloga. Tako bi mogli automatski da eliminišu linije koje ne idu u određenu gradsku zonu, distrikt, rejon itd. Primera radi, idem ja na Miljakovac a zapravo na autobusima sa linije broj 48 jedino se pominje ime naselja Miljakovac i to "III" a stranci i ljudi iz unutrašnjosti se izgube dok si reko ex. A da zabuna bude još veća postoji linija broj 47 (da, samo jedan broj manji!) koja ide upravo na Miljakovac odnosno Miljakovac 1 ali da bude Beogradska bruka još gora to je što on tuda samo prolazi a na liniji 94 piše Miljakovac 1 i čovek automatski dobije umni švor u mozgu ukoliko nije proveo dobar deo života u Beogradu, ili još gore u tom kraju.

A zamislite da čovek ide od hrama ka miljakovcu a svi znamo da na toj stanici neće ugledati liniju 94 kojoj je Miljakovac 1 terminus a da pritom linija 47 koja ide češće od 48 i već mu je pred nosom prošlo 2 autobusa staje na istoj stanici kao i 94. 48 smo rekli da skreće ranije. Ja mislim da je to najvažnija mana sistema linija Beogradskog gradskog prevoza. Ako bi 47 pošto ide čak u resnik s pravom bio M47 preko Dedinja (da ne zaobilazi preko Banjice nego da prepreči, tako bi se skratilo vreme putovanja stanovnika resnika i svi bi bili zadovoljni) i normalan 47 kuda ide ovaj sada ali do stanice S-Bahna "Rakovica" onda ne bi došlo do zabune. Sadašnji 42 tj M42 bi samo prolazio i ne bi mu bila terminus a bio bi M (Metrobus, autobus koji ide kroz ceo grad metropolitenski autobus, kako god.) jer ide do Petlaka. Isto važi i za liniju M56.

Za Rušanj bi išao metro odnosno za Sremčicu preko rušnja, tu bi napravio naselja kao Banjica 2 ili Alterlaa u Beču. Ali Rušanj bi imao terminus linije 530 i iz svakog rubnog naselja koje je do prve gradske urbane zone tj do obilaznice bi imalo po jednu ekspres liniju "nultog" karaktera odnosno imali bi brojeve sa nulom tipa 500, 510, 520, 530... dok bi po samim naseljima bilo po dve-tri midibus linije sa oznakama 531, 532... i one bi bile uglavnom kružne ukoliko je to moguće i stajale bi obično na dve metro stanice u naselju npr Rušanj Sever, Rušanj Jug. Takve linije ne bi bile čak ni lokalne nego mikrolokalne jer bi iziskivale minimalan broj vozila (obično samo 2 i to midibusa) i imale bi interval tačno prilagođen i unapred sinhronizovan sa intervalom metroa s tim u vršnim časovima kada metro ide na 30 sekundi oni bi probili jedan polazak pa bi opet išli na minut.

Obavezno obelešiti vrste tj tipove stajališta odnosno da li je to stanica/stajalište/stop i mora biti označeno velikim slovom "S" baš kao u našem dragom pametnom Zagrebu koji se potrudio da ode korak dalje ka Evropi. U Nemačkoj se označava sa "H" što ne znači daleko bilo Hospital što većina neupućenih ljudi pomisli nego značu Haltestelle odnosno stajalište. U Beču piše cela ta reš plus tip vozila linijskog podsistema odnosno da li je Autobus Haltestelle ili Straßenbahn Haltestelle ili pak oboje tj kombinovano. U Beogradu mora pisati S Bus, S Tram S T-Bus. Ako je u pitanju okretnica tj terminus onda se koristi malo slovo "t".

Ako je u pitanju terminal tj ogromna stanica za kombinovanje raznih podsistema gradskog prevoza tipa regio, gradski voz, metro, hidrobus, zicara, autobus, tramvaj, trolejbus onda se stavi oznaka veliko slovo "T" što označava terminal. Ono što je Beogradska nesreća to je što on može imati sve moguće podsisteme a to ga primorava za dobro upućivanje da se čovek ne izgubi. Beograd sada ima autobuse, trolejbuse i tramvaje. Kada se tome doda gradska železnica i metro kao i žičare i rečni prevoz onda dobije pozamašnu listu sistema a to je broj 7. Dakle 7 vrsta vozila koja se koriste i ljudi moraju što lakše da razaznaju rute na kojima rade da bi se što lakše snašli u velegradu.

To je jasno kao dan i to je aksioma- neopoziva činjenica koja se ne dokazuje. Primarni cilj treba da bude da se omogući što je moguće lakše kretanje i snalaženje u prostoru oko sebe (gradu) ne samo stanovnika ovog grada već svih mogućih ljudi koji se u njemu nađu u datom trenutku jer su oni naravno u tom periodu građani iz tog razloga što provode neki deo svog života u ovom gradu pa makar to bilo i na nekoliko sati. Moramo imati svest o odgovornosti i nivou civilizacijske svesti. Ako ne možeš da se krećeš kroz grad efikasno onda to i nije grad nego neka nakaradna seoska tvorevina koju samo ludaci mogu da nazovu gradom, a kamoli metropolom. Voleo bi da se odgovorni za te propuste preračunaju ponovo i nekoliko hiljada puta ako treba i da se javno izvine za štetu nanetu gradu a da pritom pokušaju da se iskupe tj da isprave štetu.

Što je više moguće E i X linija (ekspres servis i ekstra servis tj limited express-svima poznato iz Amerike pa i Atine, Praga, Berlina...)

Npr linija E37 ide istom ili delimično izmenjenom trasom normalne linije 137 ali staje na svaku treću stanicu dok linija X37 ide delimično izmenjenom trasom linije M37 ali ne staje ni na svakoj trećoj stanici nego na svakoj najvažnijoj stanici u delovima grada kroz koje prolazi a to znači da može preskočiti i celo Žarkovo kao i Adu možda čak i Sajam i tek stane kod Beograđanke ali ide samo do trga. Neke linije bi imale nomenklaturu na 100 i to bi bile tzv normalne. Dvocifrene bi bile uglavnom tramvajske i trolejbuske, a ostatak lokalni autobusi u prvoj zoni. Primera radi linija 50 bi bila 150 a linije 57 i 87 bi postale 50A i 50B (samo u takvim slučajevima kojih bi bilo malo bi se koristili sufiksi da ne bi bilo mnogo slovnih oznaka da ne bi dolazilo do dodatne konfuzije, mada je veća konfuzija kada brojevi jedan do drugog idu u totalno druge delove grada kao sada, tipa 87 i 88 i 89).

Linije poteza 100 bi postale 200 i sve tasko jer bi normalni autobusi pojeli linije na 100 kojih sada ima malo, ovako bi ih bilo mnogo kao u Bukureštu na primer. Za Pančevo bi išao 200, 210, 220... dok bi po samom Pančevu radili kružni konektori cirkulatori midibusevi koji bi imali jedinične brojeve odnosno 201, 202, 203 kao i u zavisnosti od desetica tj nultih brojeva ako idu do određenog naselja u okviru pančeva tipa Kačarevo npr ide 220 a po kačarevu krue dve midibus linijice 221 i 222. Vršilo bi posao svim ljudima i tako bi ceo grad bio čvrsto povezan dok je ovako samo formalno grad.

Ako stvarno žele NUTS 2 region (Nomenclature d'Unités Territoriales Statistiques) tj metropolitan area od cca 3mil ljudi moraju čvrsto povezati. Sada čovek iz Obrenovca mora da se muči ko Hristos da bi došao do grada umesto da mu S-Bahn ide na 3-5 minuta a da između stanica ide brzinom 130-160km/h. Sada on mučenik mora da čeka lastu koja ide na 40 minuta i ako mu pobegne pojede mu koza plan (baš ona koza koja se nije postarala da mu omogući normalan sistem za gradski prevoz) i ti ljudi jako retko idu u grad! Znači Beograd nije ono što nam svi mažu oči na televiziji. To je provincija kao i svaka druga jer je odsečena od grada i samo je formalno administrativna celina na mapi. U stvarnom životu mora imati infrastrukturu da bi bila jedna celina! To nek nauče ponovo u školi oni koji nisu obezbefili normalan gradski prevoz..

Znači ljudi problem je toliko ozbiljan da koči ceo region u razvoju.
 
Autobusi kao medij


U autobusima gradskog prevoza, ako bolje pogledate, možete da primetite niz interesantnih, slikovitih i zvučnih detalja, ali i tehnoloških novina.

skpr01a.jpg

Postoje firme koje su se setile da iskoriste prostor kojim dnevno prođe hiljade i hiljade ljudi, sa namerom „da ga oplemene neagresivnim zabavnim, informativnim i marketinškim sadržajem”, i tako pošalju jasnu reklamnu poruku. Jedna od njih je firma Serb Medija, koja je u 188 privatnih vozila u sklopu javnog gradskog prevoza u Beogradu implementirala svoj pionirski projekat Multimedia Marketing System (MMS). U ovom poduhvatu ima i „finog tkanja” interesantnog za naše čitaoce, odnosno tehničkih karakteristika ovog sistema, koji zasad omogućava mahom oglašavanje, ali će u budućnosti možda biti primenjen i u svrhe koje bi bile mnogo korisnije za putnike.

Više od reklame

Gospodin Nebojša Mileusnić nam je u ime firme Serb Medija (www.serbmedija.com) objasnio nešto više o MMS sistemu. Sistem koristi tzv. digital signage, koji grupiše nekoliko tehnoloških rešenja kako bi formirao jedan veliki komunikacioni medij, sposoban da služi kao samostalan informativni sistem i marketinški panel. Njega odlikuju podjednako važna hardverska, kao i softverska rešenja. „Arhitektura softvera je projektovana tako da bude fleksibilna i modularna kako bi omogućila integraciju niza samostalnih aplikacija”, kaže g. Mileusnić. U njih spadaju: ADM administriranje (komandovanje, kontrola i fajl-transfer), Multimedia Player (projekcija svih video i audio formata, Flash animacija, tekst editora i animatora), LOG (zapis i arhiviranje svih parametara relevantnih za rad sistema), COMM (komunikacije), AVL (Automated Vehicle Locator – obrada i prikaz GPS pozicije vozila, rad sa mapama, fleet-management), kao i BTS (Bluetooth Service).

skpr01b.jpg


U Serb Mediji posebno su ponosni na saradnju sa prijateljima iz paraćinske firme RIA Software, koji su izradili respektabilnu interaktivnu Bluetooth aplikaciju instaliranu u 120 MMS vozila. Sam BT servis radi u dva režima: automatski i interaktivni (na zahtev mobilnog telefona, kada korisnik bira fajl koji će mu PC poslati), a pored komercijalnih sadržaja, u ponudi su i vesti iz sveta računara, muzike, freeware aplikacije za mobilne telefone, 3GP video zapisi... Trenutno BT servis komunicira sa 10.000 različitih korisnika i šalje više od 32.000 fajlova na mesečnom nivou.

Ova softverska rešenja nisu i jedina, pošto Serb Medija planira novine kojima će zaokružiti ponudu. U najavi je, na primer, BT browser, interaktivna aplikacija kojom će se putnicima omogućiti besplatan pregled prezentacija hostovanih na računarima Serb Medije u autobusima.

Što se hardvera tiče, i tu je trebalo napraviti novo i prilagodljivo rešenje. „Projektna blok-šema je prilagođena i modifikovana za svaki od šest tipova vozila u kojima je sistem ugrađen. Srce sistema je kompaktni PC sa hlađenjem bez ventilatora, konfigurisan tako da odoli svim izazovima rada u teškim uslovima, budućim potrebama za nadogradnju i upotrebu niza spoljnih uređaja (GPS, GPRS/EDGE/3G modema, RFID čitača, kamere...)”, kaže g. Mileusnić. „Za potrebe napajanja MMS-a razvijen je naš sopstveni sistem DC-DC konvertera koji ulaznih 20-28 V „spušta” na stabilizovane radne napone implementiranih uređaja, dok je kompletno kabliranje sprovedeno kanalićima ispod bočnih enterijera vozila”.

Samo reklamiranje

skpr01c.jpg

Stanovnici Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, Čačka i Vranja takođe imaju prilike da uživaju u rezultatu brendiranja spoljnog i unutrašnjeg dela vozila gradskog prevoznika, koje vrši Masel Group (www.masel.rs). Za potrebe reklamiranja i brendiranja svojih korisnika, ova grupa je još pre devet godina razvila način oglašavanja, koji celokupno prevozno sredstvo pretvara u reklamni medij, i nazvala celu ideju Masel Bus Advertising. Osim štampanih rešenja, Masel Group je obezbedio i 19-inčne TFT monitore HAL19A, koje je postavio u unutrašnjost autobusa. Ovi monitori koriste DC 9-36V napon i generalno imaju namenu displeja na mašini za davanje informacija ili ekrana postavljenog u autobusima i drugim prevoznim sredstvima. Prenos informacija na ekran vrši se sa CF (Compact Flash) kartice za koju postoji slot, a podržani su MPEG1, MPEG2, MPEG4, VOB, JPG i MP3 formati. Dakle, reklame i različiti video/audio materijali se uploaduju na CF karticu, ona se postavi u ekran i na taj način se non-stop emituje materijal sa nje. Danijela Samohod, direktor prodaje ove firme je dodala: „U toku je izrada web aplikacije kojom bi pristup i nadgledanje svih monitora bilo centralizovano. Takođe, privodi se kraju promena celokupnog vizuelnog identiteta emitovanog sadržaja, tako da će sama prezentacija na monitorima biti kao pravi TV program”.

Uz monitore, Masel Group planira da koristi i Bluetooth tehnologiju za prenos reklamnih poruka u autobusima. „Bluetooth uređaji su u fazi instalacije, tj. testiranja, a sada testiramo i novi model koji će putem GPRS modema biti povezan na naš web server i u svakom trenutku ćemo imati celokupnu online kontrolu celog sistema”, kaže Danijela Samohod. „Takođe, novi model će imati i mogućnost razmene sadržaja. Po povezivanju mobilnog telefona na sistem, korisnik otvara aplikaciju u kojoj ima mogućnost da sam odabere koji sadržaj želi da preuzme, takođe ima i mogućnost za upload na HDD Bluetooth uređaj odakle bi se sadržaj pprema potrebi prosleđivao na, na primer, naš sajt ili sajt našeg komitenta”.

Prisustvo automatizovanih Bluetooth uređaja u autobusima, koji istovremeno mogu da pošalju tekstualnu, slikovnu ili video poruku na 56 mobilnih telefona, i to u radijusu od 100 metara, u ovoj firmi se smatra izvanrednom mogućnošću interaktivnog reklamiranja, kao i sjajnim „dopunskim medijem”.

Potencijali


Ali, dok to ne bude svakodnevica, zašto ne bismo razmišljali i šire: ako na taj način može da se šalje reklamna poruka, onda na mobilne telefone putnika mogu da se pošalju i drugačije, njima bitnije informacije – o dužini puta, brzini kojom prevozno sredstvo ide, zastojima na putu, podacima o tome za koje vreme će vozilo doći na sledeću stanicu, koja je stanica u pitanju itd. Putnici bi mogli da pročitaju i vesti, da budu informisani o humanitarnim akcijama, vremenskoj prognozi i slično. Međutim, iako modernizacija vozila domaćeg gradskog prevoznika i mogući prospekti nama zvuče sjajno, u praktičnoj primeni je situacija loša iz više razloga. Nebojša Mileusnić iz Serb Medije navodi: „Iako imamo spremnu infrastrukturu, samo iz komercijalnih razloga MMS kojim smo opremili vozila nije umrežen, nisu instalirane bezbednosne kamere, fleet-management ne funkcioniše. Putnici su uskraćeni za on-line vesti, informacije o polascima/dolascima autobusa, obaveštenja dispečera o kašnjenjima, potrošnji goriva, broju putnika u prevozu, mogućnosti pravovremenog uzbunjivanja policije zbog džeparoša po autobusima, prebijanju putnika i vozača... Očigledno je to da ne umemo matematički da opišemo srpsko tržište, pa nam jedino preostaje da probamo u Španiji i Holandiji, na primer. Najgore od svega jeste to što nismo niti prvi niti poslednji”.

Ne isplati se?

Firma XXL Marketing (www.bustvproject.com) od 2007. godine nudi uslugu tzv. Bus TV-a, odnosno emitovanje programa koje se sastoji od reklamnih spotova i nekomercijalnog sadržaja u vidu kratkih dokumentarnih filmova i spotova, radi animacije putnika u toku vožnje gradskim prevozom. Bus TV se zasniva na postavljenim monitorima u svih 65 autobusa privatnog prevoznika Veolia Transport, koji voze putnike na teritoriji Beograda. Svaki autobus je opremljen centralno postavljenim monitorom od 17 inča i ozvučenjem koje čini šest zvučnika, ravnomerno raspoređenih po celom autobusu. Prema rečima Dušana Stefanovića u ime firme XXL Marketing, oni ne nameravaju uskoro da ulažu u nova tehnološka rešenja niti da ih postavljaju u autobuse, jer se to jednostavno ne isplati!

Tehnologija postoji

Znamo i da domaća firma General Ekonomik (www.geneko.co.yu) proizvodi namenski pravljena hardverska i softverska rešenja koja omogućavaju višestruku komunikaciju i kontrolu voznog parka, i već ih nekoliko godina unazad samostalno izlaže na jednom od najvećih svetskih ICT sajmova – CeBIT-u. Dakle, domaći programeri su odavno napravili softverska rešenja konkurentna i na svetskom tržištu! Među brojnim ostalim rešenjima koja se tiču daljinske kontrole i centralizovanog upravljanja, razvili su RFID sistem, baziran na bežičnoj identifikaciji vozila, koji bi omogućio olakšano upravljanje voznim parkom, kao i kontrolisanje rada vozila. Sistem bi mogao da se implementira na svakoj autobuskoj stanici i sa lakoćom bi mogao da registruje prolazak svakog vozila, što bi omogućilo i dispečeru i putnicima niz korisnih informacija u gradskoj gužvi. Implementacijom ovog sistema svaki putnik koji je zainteresovan za to mogao bi da sazna gde se nalazi prevoz koji čeka, i da ima tačnu procenu vremena kada on stiže. Tu informaciju bi čak bilo moguće dobiti preko mobilnog telefona, putem SMS poruke! U kombinaciji sa drugim rešenjima ove firme na području satelitskog praćenja i nadzora vozila, verovatno bismo imali veoma konkurentan sistem lako primenjiv ne samo na sistem gradskog prevoza u Beogradu, nego možda i na kontrolu voznih parkova na državnom nivou...

Maglovita budućnost

Sa idejom moguće implementacije informatičkih sistema u vozila javnog prevoza, koji će u budućnosti biti korišćeni ne samo kao sredstvo za reklamiranje već i kao centar za informacije putnika, obratili smo se Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda. Njihovo Odeljenje za informacione tehnologije i informisanje javnosti dalo nam je sledeće informacije:

„Direkcija za javni prevoz planira uvođenje daljinskog praćenja vozila javnog prevoza (monitoring). Sistem za daljinsko praćenje omogućava daljinsku kontrolu vozila pomoću sistema globalnog pozicioniranja, mreže mobilne tehnologije i Interneta. Na ovaj način biće obezbeđeno praćenje vozila, njihovo pozicioniranje i komunikacija. Korisnici javnog prevoza imaće mogućnost da putem SMS poruka dobiju informaciju o dolasku vozila na određenu lokaciju. Takođe, imaće i mogućnost da preko Interneta dobiju on-line informacije.

U centru za monitoring u svakom momentu biće dostupne informacije o poziciji, smeru i brzini kretanja vozila, što će omogućiti brzu zamenu ukoliko je vozilo u kvaru, jer će komunikacija biti dvosmerna. Sistem za daljinsko praćenje vozila javnog gradskog prevoza biće uveden u sva vozila koja opslužuju integrisani tarifni sistem, vozila noćnog prevoza, kao i minibus vozila.

Sem monitoringa, biće uveden elektronski sistem naplate. Planirano je više vrsta karata (dnevne, nedeljne, mesečne), a u autobusu će biti postavljen i čitač karata. Ovim sistemom naplate biće obezbeđeno prikupljanje podataka o opterećenju pojedinih linija u određenom vremenskom periodu, što će direktno doprineti pojačanju pojedinih linija na kojima je to potrebno. Putnici će putem SMS poruke moći da dobiju informaciju o tome kada će vozilo za koje su zainteresovani biti na stajalištu.

Što se tiče sistema za naplatu prevoza putem smart kartica, započet je posao na izradi idejnog projekta sistema, po čijem će završetku biti raspisan tender za izradu glavnog projekta, nabavku i implementaciju odabranog rešenja. Tek po okončanju navedenih postupaka biće poznati svi detalji savremenog sistema naplate prevoza, o čemu ćemo Vas obavestiti naknadno”.

• • •

Nismo dobili odgovor na to da li je Direkciji za javni prevoz uopšte poznato da su domaće firme već razvile sisteme koji omogućavaju većinu navedenih tačaka i koje je moguće postaviti vrlo brzo, a ne znamo ni to kada su uopšte planirali da počnu sa implementacijom sopstvenog sistema za monitoring, samo znamo da se planira. Vredi pomenuti to da ovakav sistem informisanja u sredstvima javnog prevoza u Zapadnoj Evropi postoji već najmanje dvadeset godina. I dok ostatak sveta razvija i realizuje nove izmene u interaktivnim sistemima za informisanje putnika u svetlu novih tehnoloških inovacija, mi ga još planiramo! Što brže bilo šta realizujemo, brže možemo reći da makar u nekom aspektu naše društvo kreće ka modernizaciji. U suprotnom, ostajemo u 19. veku, u kome smo, kada su modernizacija našeg društva i e-uprava u pitanju, do sada uglavnom i bili.

Iris MILJKOVIĆ

Izvor: Svet Kompjutera
http://www.sk.rs/2009/04/skpr01.html
 
Pojedini busevi u Engleskoj imaju wi-fi, tako da opet kaskamo...
 
Каскамо за Енглезима? Ма није могуће! :lol: :lol:
 
Samo mi jos internet fali u autobusu :rolleyes:

Bitno je da prevoz ima dobro obelezene trase, klimatizaciju i eventuano neku muziku za prijatniji ambijent. Sve ostale kerefeke su cisto bacanje para a i ljudi treba malo da se odmore od ekrana i kilobajta.
 
time is money, a korisnicima tog autobusa koji saobraća po business oblasti sigurno znači da mogu u roku od odmah da pošalju neki podatak. Pametna je to stvar
 
To je potpuno otudjenje ljudi i opsesija podacima i elektronikom.

Neka se zaludjuju kvartalnom cenom kisele repe dok se vozikaju tamo u londonskom GSPu, ali tako nesto u Beogradu? No, thank you!
 
Bolje davati ljudima besplatne knjige da čitaju dok se voze.
 
vrachar":vyhk10wx je napisao(la):
To je potpuno otudjenje ljudi i opsesija podacima i elektronikom.

Neka se zaludjuju kvartalnom cenom kisele repe dok se vozikaju tamo u londonskom GSPu, ali tako nesto u Beogradu? No, thank you!
:kk:
 
Wi-fi će u nekom svom masovnom obliku (wimax) sigurno postati stvar koju će ozbiljni gradovi početi da razvijaju kao sastavni deo infrastrukture tako da ne postoji ništa loše u tome što Englezi rade.
 
Ima dovoljno drugih provajdera bezicnih internet usluga - kome treba (npr. meni), moze time da se bavi sam po sebi. Zasto bi grad u to ulazio?

Cista vozila, dobro obelezene trase, redovni polasci - to su jedini prioriteti gradskog prevoza.. ostalo je nevazno.
 
Sto se tice informatike u prevozu, mislim da Cirih tu ima dobro resenje. Na LCD ekranima u tramvajima, busevima, trolama i vozovima vidite sledecu (tj. trenutnu) stanicu, koje su sledece 3 stanice nakon toga (i za koliko vremena stize na te stanice), kao i poslednju stanicu (terminus), takodje sa vremenom. Takodje, ispod imena svake stanice obelezena su (ako postoje) ukrstanja sa drugim linijama javnog prevoza na toj stanici. Takodje, na ekranu budu ispisana i informacija o promeni trasa, zastojima i sl. ako je potrebno. Nema reklama, nema niceg drugog, samo funkcionalnost. Onaj ko se vozi nonstop istom trasom brzo zapamti sve i ogugla manje-vise, ali kada udjete u neku liniju koja vam nije bas poznata super je stvar.
 
Ovo sa reklamama treba zabraniti zakonom,kao da me teleshop prati i u busu :bash:
 
Zna li neko koliko GSP dobija time sto je oblepljen reklamama? Mesecno.
Mene je to sarenilo pocelo vec da nervira. Bar da izdvoje jedan mali deo autobusa na koji ce staviti reklamu tako da osnovna boja autobusa dominira. Cini mi se da bi bilo lepse.
 
Kao što je na onim malim, belim privatnim autobusima samo reklama, tj. logo NLB Leasing-a...
Da, i meni se čini da bi bilo lepše. U svakom slučaju, manje napadno.
 
Колико је мени познато, цифра је 500-1000€ месечно...
 
Михаило":2kji8kgr je napisao(la):
Колико је мени познато, цифра је 500-1000€ месечно...
Jbg, mislio sam da je manje. Ako je tako, onda je to veliki prihod od kog se sigurno nece lako oprostiti.
Mada, kada bi smanjili te reklame(kao sto smo gore rekli) mozda se ta cifra ipak ne bi bitno menjala.
 
Ne znam da li postoji gradski prevoz koji nema reklame, mislmi da sve koje sam video ih imaju. I u suštini to je OK, samo se meni ne sviđa kad preteruju...

A pored toga, mislim da je ubedljivo najbolje rešenje kao što ima u nekim privatnicma LCD sa mapom grada i pozicijom autobusa. Odlično bi bilo samo ako bi označili sledeće stanice, i linije na koje tamo može da se preseda, kao i ako bi iscrtali trasu u napred, te mogli da menjaju u slučaju potrebe (kao što je neko rekao da je u Cirihu). Tu mi je čak i ok da imaju neke reklame sa strane, mada mislim da bi to trebalo da budu reklame objekata koji se nalaze uz ili u blizini trase prevoznog sredstva. Naravno na mapi bi trebale sve vžanjije institucije, bolnice, muzeji etc da budu označeni.
 
Evo slike cenovnika iz 2007. godine, verovatno je sada skuplje za nekih 20%

34qrd77.jpg
 
Tu nema 95. O_o
Pretpostavimo da su tada na 95 bili samo japanci i da nisu hteli da ih diraju. xD
 
Vrh