stf":c8yg1edi je napisao(la):
Evo predratnih planova Beograda, čisto da vidimo evoluciju prostora oko Kalemgdana, sa akcentom na Beko.
Kao što se vidi, ideja o parku se naizmenično smenjuje sa idejom o gradnji. Meni lično je favorit GUP iz 1924. Kada pogledamo ceo grad, iz svake regulacione pore se očitava šmekersko planiranje jednog fenomenalnog grada kojeg neće biti.
Istovremeno se umesto pruge oko Kalemegdana javlja Bulevar, i to pravi Bulevar, onako kako sam preložio da može u budućnosti da se uradi i time ispravi ta krivina o kojoj pričamo.
Interesantno je da je na placu Beka planiran fenomenalan park, ali istovremeno duž obale je planirana gradnja (umesto 25. maja). Upravo zato bi taj park imao svrsishodnost, jer bi imao i korisnike. Ne bi bio pustara. Bio bi pravi park sa svrhom parka. Ali, šta bi bilo sa vizurama? Tim čuvenim vizurama?
Ne znamo nista o planiranim visinama tih zgrada, pa onda ni koliko bi pokvarile vizure. Saobracaj tada nije smatran smetnjom, vec naprotiv, moderan "Evropski" bulevar je vidjen kao nesto sto bi ovom delu grada dalo elitni imdz i dovelo ljude na Usce onda kad ne rade, na korzo po obali i oko bulevara. Ponovo imamo "silazak na reke" i tadasnju verziju ne-poslovne, relaksacione zone kao ponavljajuci i ocigledan motiv. Planerima je oduvek bilo jasno ono sto bi trebalo da bude jasno i danas. Da je ovo mesto posebno i neponovljivo, i da zato nacin njegovog koriscenja mora biti sasvim poseban. To moze znaciti mnogo stvari, ali jedino sto sasvim sigurno ne znaci jeste da je ovo prostor u koga treba dovesti veliku koncentraciju trgovine, industrije ili biznisa, a sa tim i dodatno mnostvo ljudi, saobracaja i roba koji bi u ovako elitnu i posebnu zonu dolazili samo zbog toga. Znaci ovde mogu biti mnogi sadrzaji, ali nikako ovo sto Zahin projekat pokusava da ubaci. Ja sam spominjao zelenu zonu, ali to mozete shvatiti i kao nastavak pesacke zone ili bilo sta drugo sto bitno ne narusava ambijent, ne generise buku, ne stvara veliki promet roba, velike fizicke prepreke ili ne dovodi ljude koji se bave uobicajenim egzistencijalnim aktivnostima kojima se bez problema mogu baviti i na drugim mestima.
Takodje, stalno se pominju samo izgubljene vizure. Nije samo to izgubljeno. Kao sto sam vec objasnio, gubi se izuzetna mogucnost da tvrdjava i uredjenje zemljista ispod nje vizuelno i na druge nacine poveze Dunav i Savu. Tek ako se vide obe reke, sa odgovarajuce opremljenim terenom izmedju njih i tvrdjave, tek tada je moguce stvarno videti da je ovo UŠĆE, da su Sava, Dunav i Tvrdjava organski povezana, nerazdvojna celina. Da su dakle, DVE reke, a ne JEDNA reka, razlog zasto je tu tvrdjava, i zasto Beograd zajedno sa svima nama uopste postoji. Zato je to simbol Beograda, ono sto ga cini prepoznatljivim i sto je na njegovom grbu. Isto kao sto je parkovski teren bez prepreka ka Savi kreirao utisak da je tvrdjava nesto sto se nalazi na samoj obali a ne negde "unutar grada", isto tako je moguce da slicno uredjenje terena ka Dunavu napravi slican, ali sada jos mnogo veci efekat, buduci da bukvalno kreira Ušće kao jedinstven prostor, a ne da tek definise jednu obalu.
Tako nesto se ne prodaje zbog lepe zgrade. Evo vec neko vreme resavate saobracajne probleme koji ne bi ni postojali (ili bar ne ovako izrazenom obliku) da nema poslovno-stambeno-trznog centra gde mu nikako nije mesto. I sad ce ovo cudo da kobajagi pospeši uredjenje ovog dela grada, a to se ustvari svodi na to da cemo mi sami da platimo resnje infrastrukture, iako bi njeno resenje bilo i bitno manje zahtevno da nema poslovnog centra, ali i bitno lakse, posto bi onda postojalo i mnogo vise mesta da se resi deo koji se ionako mora resiti. I sta je onda prednost? To što smo naterani da odešimo sopstvenu kesu i platimo infrastukturu više nego što bi inače platili da bi imali tu privilegiju da nam vidik zaklanja baš Zahina zgrada?
U uredjenim zemljama se o korišćenju ovako jedinstvenog prostora rasprava vodi, ne godinama, nego decenijama, i to uz učešće svih mogućih struktura društva. Na ovako posebnim mestima se ukršta toliko mnoštvo različitih interesa, potreba i sasvim specijalističkih znanja, da je to iznad mogućnosti čak i profesionalnih urbanista. Mnogi moraju da učestvuju, a poželjno je da prođe i dosta vremena da bi se eliminisale slepe tačke koje već po prirodi stvari dele svi oni koji pripadaju samo jednom odredjenom vremenu.
Ko nas tera da se jedino ovakvo mesto koje imamo BAŠ SAD mora rešiti? U vremenu promena, kad je narod sluđen, kad ne zna ni šta ga čeka sutra a kamoli da brani interese koje će tek kasnije shvatiti da ih uopšte ima, kad institucije ne rade, kad pravi profesionalni političari sa iskustvom ne postoje, kad smo u dugovima i krizi do guše, u vremenu opšte i sasvim otvorene otimačine svega i svačega? Naravno da nikoga ne interesuje da gradi na đubrištima i zapustenim prostorima. To može i kasnije. Medjutim priliku da otme javne površine na obalama reka ima samo sada.
