Hvala na fotografijama. Iz svih njih se vidi da sam iz planova ipak ispravno procitao da je postojala trajna namera urbanista da zastite citavu teritoriju Usca, tj. istorijske zone kojom dominira Tvrdjava. Objektivno ogranicenje za potpunu zastitu im je bilo samo cinjenica da je na Dunavskoj obali luka, sto je za sobom povuklo neophodnost jeftinog i masovnog transporta, znaci postojanje pruge i zeleznicke stanice Dorcol. Da nije bilo te zastite i ovaj deo bi licio na Karadjordjevu, uz Savsku luku. Ona je nekada bila elitna ulica sa trgovackim i stambenim zgradama najbogatijih trgovaca iz kojih su mogli da vode posao, kontrolisu svoja skladista i transport. Medjutim ne samo da nema stambenih zgrada, da nema poslovnih zgrada, nego, sem Beka, nema ni ozbiljnijih industrijskih zgrada. Bice da je i tada postojala rovovska borba za zemlju, pa se provukao samo Beko. Ali su uspeli bar u tome da on arhitektonski vise lici na palatu, sa engleskim travnjakom u dvoristu. Pogledajte fotografiju, zelenilo pocinje od Kalimegdana, pa se nastavlja odmah sa druge strane Beka.
Usput, deo unutrasnjosti Beka je vec rekonstruisan za elitnu izlozbu Pikasovih radova. To je, uz uspesno alternativno koriscenje zgrade Bigza, samo jos jedan dokaz kako bi se lako "primili" kulturni i zabavni sadrzaji koje sam predlagao. Pogledajte kako je to izgledalo.
http://www.picasso.rs/izlozba.php
http://www.24sata.rs/sou/vesti/vest/sve-tajne-bigza/61984.phtml
Ocigledno da je samo danas moze biti "logicna" ideja da se istorijsko i prirodno jezgro grada "modernizuje" kontrastima i prodorima iako, za razliku od Pariza, mi imamo samo ovo jedno. I kako je do toga doslo? Tako sto u siromasnoj partijskoj drzavi, gde javnost ne stiti tradiciju, urbanisti egzistencijalno zavise iskljucivo od politicara i investitora. Ipak, moguc je pasivni otpor:
"Niko iz Centra za planiranje urbanog razvoja nije želeo da komentariše zamerke arhitekata dok se predstavnici gradskog i republičkog zavoda za zaštitu spomenika
nisu ni pojavili na javnoj raspravi o novom urbanističkom planu."
Pa onda ogradjivanje "za svaki slucaj":
"Fabrika Beko prodata je za 56 miliona evra grčkoj firmi Lambda, čiji strateški partner u Srbiji je Rudnap Vojina Lazarevića. "Tačno je da smo sa ovom grčkom kompanijom partneri u kompaniji Singidunum bildings, ali na projektu o kojem je reč nemamo nikakvo učešće i saradnju sa kompanijom Lamda", navodi se u saopštenju Rudnapa."
(
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=27&nav_category=9&nav_id=545123 )
"Da je neophodno zaustaviti izmene i dopune planskog dokumenta smatra i Branislav Jovin, arhitekta i član Akademije arhitekture Srbije. On svoje mišljenje potkrepljuje činjenicom da u tom bloku ne sme ništa da se zida jer je on deo spomenika kulture od izuzetnog značaja.
Svi prethodni planovi na toj lokaciji, naglašava Jovin, predviđali su slobodnu površinu za javne sadržaje"
(
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beogradsku-tvrdjavu-guta-stambeno-poslovni-kompleks.lt.html )
A ovo je ipak najzanimljivije. Iz intervjua Aleksandre Banovic:
"Pitanje: Unutar gradskog jezgra postoji nekoliko kulturno-istorijskih i prostornih celina od izuzetnog značaja za republiku, koje su trenutno veoma ugrožene: Beogradska tvrđava je jedno od njih. Vi ste kao autor DUP-a Beogradska tvrđava i Kalemegdan, ustali u odbranu svog autorskog prava da budete konsultovani prilikom promene Detaljnog urbanističkog plana. O kakvim promenama se radi?
Odgovor: Problem kompleksa Beogradske tvrđave, koji je 1979. godine utvrđen za spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, sastoji se u sledećem: 1969. izrađen je Detaljni urbanistički plan, koji je još uvek na snazi. Ovim planom je predviđeno da se prostor između ulice Tadeuša Košćuška i bedema raščisti kako bi se na tom mestu oslobodio prostor za zelene površine, šetališta i dečije igre. Aktuelnim predlogom izmena menja se osnovni koncept DUP-a, tako da će umesto šetališta, na prostoru od 60.000 m2 biti dozvoljena izgradnja hotelskog kompleksa i tržnog centra, koji podseća na kazamat, i kojim će se formirati novi bedemi ispred bedema, čime se potpuno uništava silueta postojeće tvrđave.
Pitanje: Da li su poznati naručioci i izvođači ovog „misterioznog“ projekta, koji se potpuno izmakao kontroli stručne javnosti?
Odgovor: Izrada plana detaljne regulacije ovog prostora poverena je CEP-u, a sredstva za njegovu izradu obezbeđuje 'Property Development' – firma čiji vlasnici tek treba da se oglase. Ja postavljam pitanje ko stoji iza stranog investitora, koji ima toliki uticaj na gradske vlasti da promene uobičajenu praksu da Direkcija za izgradnju finansira urbanističke planove. Problem se usložnjava činjenicom da je CEP bio društvena firma (direktor je Miša David), i da je u međuvremenu privatizovan i postao vlasništvo bivšeg Gradskog sekretara za urbanizam. (arhitekta Đurović). Sadašnji direktor Urbanističkog zavoda je nekadašnji radnik CEP-a. Izmenu generalnog plana je ispred Urbanističkog zavoda radio arhitekta V. Macura i arhitekta Ferenček, takođe bivši radnik CEP-a, kao i arhitekta Bobić, koji je bio glavni arhitekta grada kada su se sve ove aktivnosti oko spornih lokacija odobravale. On je istovremeno bio i predsednik stručnog veća Urbanističkog zavoda. Njihov uticaj bio je značajan zato što su bili raspoređeni na svim ključnim mestima za donošenje i sprovođenje odluka i međusobno su se neverovatno uspešno usaglašavali i sinhronizovali.
Simptomatično je da su svi koji su radili na Generalnom planu, za račun Gradske vlade, kasnije dobili posao kod investitora, kako bi u njegovom interesu iskoristili dvosmislenosti Zakona, koji su sami formulisali. Mi tražimo da se spreči bahato i neodgovorno ponašanje gradskih vlasti, kao i da se zaustavi praksa parcijalnog rešavanja kompleksa, koji se mora rešavati jedinstveno.
Pitanje: Šta će biti sa fabričkim kompleksom BEKO, objektom koji je prema GUP-u bio predviđen za rušenje?
Odgovor: Sudbina ovog privrednog objekta je ista kao i sudbina naše privrede: propagira se njen razvoj, a u stvari – industrijske obekte rušimo, zbog primamljive lokacije, da bismo izgradili profitabilne objekte za, od očiju javnosti skrajnute, privatne investitore. Onaj ko je kupio BEKO (lokacija predviđena za zelenu površinu) unapred je znao da će dobiti odrešene ruke za izgradnju, zahvaljujući autorima teksta zakona koji su 'promućurno' ubacili klauzulu o mogućnosti 'transformacije zatečenih objekata na ovom potezu', koja je naknadno ubačena u uslove DUP-a, od strane onih koji su bili zaduženi za 'sinhronizaciju' urbanističkih uslova sa potrebama Investitora. Pitam se u kakvom su odnosu bivše kolege iz CEP-a sa Republičkim zavodom, kad su od njega dobili Uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnog dobra, tj. saglasnost da se promeni namena prostora na ovoj atraktivnoj lokaciji. Napominjem da je DUP-om načelno data mogućnost transformacije namene, ali ne da o tome odlučuju investitor i projektantski tim."
"Beograd je, posle bombardovanja 1999. godine, koje je omogućilo dolazak na vlast 'proevropskih demokratskih' snaga, sistematski izložen najbrutalnijem mogućem fizičkom razaranju, izvedenom pod okriljem onih koji su zaduženi i plaćeni da nas štite od vandalizma, nemara, neznanja i hohštapleraja. Otete i zatarabljene fabrike će, možda, neke srećnije generacije opet otvoriti, tajkunska bratija će, možda, jednog dana, u uzajamnom polaganju računa svesti kriminal na 'razumnu' meru, ali urbanistički haos nastao u poslednjih deset godina, ostaje za sva vremena kao žig sramote na licu ovog devastiranog grada."
(
http://www.pecat.co.rs/2010/07/aleksandra-banovic-poslusni-su-na-ceni-a-struka-je-u-zadnjem-planu/ )