K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[Delija]

Популизам класични. Прешао човек са УМП-а на Беко. :wink:

 

[Zuma]

Зума, са једне стране заступаш дугорочно стратешко урбанистичко планирање и онда опишеш ужасавајући огроман град који ће имати премали Калемегдан.....Па зар урбанистичко планирање треба да се сведе на Калемегдан а остатак нек се снађе?
Калемегдан ће и бити премали ако је једино он битан. Као што сам рекао, на Миријеву је у току сеча праве шуме зарад гомиле нових зграда, а остатак шуме чека иста судба, само још инвеститори паре да скупе. То је прави проблем који не добија никакву пажњу, јер је на периферији, па ко га шљиви. Битан је Калиш. Целу деценију се деградира једно од најлепших и најпријатнијих сателит насеља и претвара у мутирану Калуђерицу......зеленила све мање.
....а ми се ухватили Бека и проблем зеленила кога на овој локацији има довољно. Брига за екологију се бије на пограшном месту. Као и битка за јавне површине. Исто то Миријево се дуплирало и површински и демографски али се и број јавних површина није повећао већ напротив - смањио се услед изградња још зграда на бившим јавним површинама.
Пажња усмерена на Беко а иза леђа се дешава урбанистичко-еколошка катаклизма.

Veruj mi da sam bio šokiran kad sam došao do brojke od 500 kvadratnih kilometara povezanog urbanog područija. Takvi su brojevi za koje mi danas moramo planirati ne samo zelene površine nego i sve ostalo. Gledao sam u Google Earth-u (koji ima stare slike), pokušavao da se setim planova koja znam i trendova koji su verovatni, ali to je otprilike to. Nije dobro razmišljati samo o onome što bi mi sami voleli da vidimo koliko sutra.

Naravno da nije bitan jedino Kalimegdan. Kao i u većini drugih oblasti, ideje urbanista slede neku vrstu spirale, malo se vrte u krug ali ipak napreduju. Pre dosta vremena se mislilo da zbog specijalizacije i kvaliteta usluga grad mora imati jedan centar. Zatim su shvatili da mora imati mnogo regionalnih centara i da sve usluge moraju biti dobro distribuirane, odnosno da ih ima po malo svuda. Na kraju su došli do toga da mora da bude i jednog i drugog. Sve svoje osnovne potrebe ljudi treba da zadovoljavaju blizu svoje kuće, pa si tako u pravu da mora biti mnogo manjih parkova, i to svuda. Međutim ljudi imaju ne samo potrebu za povremenim skupljanjem nego i zelju za postojanjem više nivoa kvaliteta u ponudi bilo čega. Kad je u pitanju zelenilo postoje i drugi razlozi, ali se već i zbog ovoga smatra da moraju postojati i mali regionalni i veliki centralni parkovi, centralne tačke skupljanja, "glavne" prodavnice, glavni sportski objekti, tako da hijerarhija postoji za prakticno sve.

Zelenilo je poseban slučaj zato što ima i sasvim "fizičke" (održivost zelenila, kiseonik, čišćenje vazduha, mikroklima, filter zagađenja, zračenje, vetar... ) i "psihološke" funkcije. Nema smisla dublje ulaziti u to, ali smatra se da mora postojati mnoštvo malih čvorova zelenila koji su obavezno međusobno povezani zelenim koridorima. Otprilike ovako (obrati pažnju da ecological i social systems idu zajedno):

Pri tome ti mali čvorovi zelenila povremeno moraju da postanu veliki. Negde to mora biti skoro prava mala "šuma", a negde je dovoljno pomešati funkcije, pa centralni javni prostor ozeleniti u većoj meri, čime se odjednom postiže nekoliko korisnih stvari. Otprilike ono što ja predlažem za Ušće. Savski deo treba da sadrži samo zelenilo, a zbog više mesta, boljih saobraćajnih veza i već postojećih objekata (Beko, 25. Maj, bazeni), Dunavski deo bi bio mešan. Uglavnom zelen, ali sa drugim elementima.

Kalimegdan je sada važan samo zato što bi ova gradnja zauvek unistila mogućnost da on postane kvalitativno bogatiji i bolji, a ponuda za ovako dobar "centralni" prostor više nema pa moramo da regujemo sada, dok jos ima neke male nade za promenu. Pri tome naravno mislim bolji u smislu daljeg razvoja prirodnih predispozicija tog prostora, a ne bolji u ponudi super modernih zgrada. To bi Zahin projekat lako postigao, ali ne pričamo o tome. Što se mene tiče mnogo bi bolje bilo da svi zajedno idemo da branimo Mirijevsku šumu, a da ovo godinama ostane zaraslo u korov. Isto su radli i urbanisti pre nas. Onda bar ima nade da će jednog dana biti sređeno kako dolikuje. Ovo, ako se baš mora birati, ali ne vidim zašto odbrana Kalimegdana isključuje odbranu Mirijevske šume.

 

[boca-ica]

ne verujem da ce izostati u TC ili hotelu sala u njenom stilu

 

[JohnyBgood]

Napaljena Zaha, sala koja vristi i uporno "utrcava u kadar" sta god da se u njoj desava. Estetika drustva u kome je vrhunska vrednost privuci paznju. Neka nam je sam Bog na pomoci.

 

[Delija]

Па то је суштина архитектуре.У противном бисмо били окружени кутијама у којима би људи живели,радили и стварали а архитектура као научно-уметничка дисциплина не би ни постојала.

 

[Zuma]

Па то је суштина архитектуре.У противном бисмо били окружени кутијама у којима би људи живели,радили и стварали а архитектура као научно-уметничка дисциплина не би ни постојала.

Naravno da to što si rekao nema ama baš nikakve veze sa modernim shvatanjima urbanizma, a ima tek daleku i pri tome pogrešno shvaćenu vezu sa arhitekturom. Suština obe discipline je samo podrška čoveku i njegovim potrebama. To podrazumeva i potrebe zajednice i potrebe pojedinca. Pošto ljudi, između ostalih stvari, cene i lepotu, onda je i važna i estetika. Međutim to je tek jedan od mnogih zahteva. Takođe, u onom delu u kome arhitektura treba da bude lepa, a ne recimo samo funkcionalna, to ne znači da treba da privlači pažnju na aktivan način, u smislu da se intenzivno trudi da to postigne. To treba da bude pasivno. Ako je nešto lepo, a čovek to prepozna, pa mu je još u nekom trenutku baš to potrebno, tek ONDA arhitektonska lepota omogućuje da mu se pažnja fiksira na lepotu arhitektonskih oblika. Inače mora da bude pasivna i da deluje kao lep ambijent, tek nenametljiva pozadina koja svojim skladom i lepotom pospešuje trenutne aktivnosti ljudi, ali nesvesno, tako da ne odvlači aktivnu pažnju i energiju onda kad je to nepoželjno.

 

[Delija]

Ок

 

[zidar]

Inače mora da bude pasivna i da deluje kao lep ambijent, tek nenametljiva pozadina koja svojim skladom i lepotom pospešuje trenutne aktivnosti ljudi, ali nesvesno, tako da ne odvlači aktivnu pažnju i energiju onda kad je to nepoželjno.

Sorry druze, neki od nas misle da je lepota sustina, a ljudske aktivnosti samo sporedna pojava na ovoj planeti

 

[Zuma]

Ок

"Kuća i zidovi sami po sebi ne znače ništa, njihov najveći značaj se očitava u sposobnosti da apsorbuju dinamiku svakodnevne prakse" (Linda Donli-Rid)

Nema razloga da budemo fascinirani isključivo arhitekturom ako funkcija zgrade na lokaciji gde treba da bude nije isto toliko savršena kao i njena forma.

Koristim još jedan od Delijinih komentara uobičajenog bogatstva sadržaja kao šlagvort da vas obavestim da je u Galeriji Akademije Nauka otvorena izložba "Metahousing – naselja prošlosti i gradovi budućnosti". Daju se primeri naselja iz Vinče, blok 6. kaplara iz Novog Beograda i budućeg centra za promociju nauke. Izložba pokreće pitanja:

Ko je gradio izložene kuće?
Ko je u njima stanovao nekad, a ko u njima stanuje danas?
Kako je stanovanje poimano u neolitu, a kako se poima u naše vreme?
Kakavi su bili i kakvi jesu odnosi između suseda?
Kako transformacija društva utiče na razvoj kuće i izgrađene sredine?
Koje potrebe čoveka treba da zadovolji dom, objekat, naselje…?
Kako i zašto se rađaju naselja i zašto nestaju?

Sudeći po diskusiji o budućnosti najlepšeg dela Beograda, moglo bi biti korisno.

@Zidar

Ti zaslužuješ bolji odgovor od Delije. Kad bi sad razgovarali o filozofiji, pa tražili najvažnije, tj "jednu" a ne "više" vrednosti, onda bih se složio sa tobom. Ali ima nas puno, nemamo iste potrebe, živimo u "carstvu nužnosti", i govorimo o urbanizmu a ne o licnim vrednostima. Pragmatičnost je obično nužnost da bi uopšte bili u stanju da živimo zajedno i ostanemo živi dovoljno dugo, sa bar toliko punim stomakom da budemo u stanju da se divimo lepoti. Tako da mora da se obraća paznja i tome šta je korisno, logično ili čak neophodno pa onda, u takvim okvirima, da tražimo mesto lepoti. Urbanizam mora pre svega da omogući da milioni ljudi žive zajedno i onoliko srećno i udobno koliko je to moguce u tako neprirodnim okvirima, da bi uopšte došli do toga im ovakva pitanja budu značajna.

Usput, u ovom konkretnom slučaju je stvar obrnuta. Ja taj koji objašnjava da je prirodna lepota, uz relativno slobodno korišćenje prostora za sve, nasa nasušna potreba, a ovi drugi da je to lepota geometrijske apstrakcije, individualizam arhitekte i komercijalizacija. Pa ti proceni ko je bliži tvom idealu.

 

[stf]

ali ne vidim zašto odbrana Kalimegdana isključuje odbranu Mirijevske šume.

Наравно да не искључује, али је то само декларативна реченица којом се "перу руке" и прикрива незаинтересованост.

Приметна је далеко мања заинтересованост и стручне јавности и грађана за све што је даље од круга двојке. То је оно што мени смета. Уништење шуме на Миријеву је далеко озбиљнија деградација града него Беко па ником ништа. То је тамо негде.

Па ништа те не спречава да и на тему Миријева напишеш високофилозофске постове, али ми се чини да то ниси урадио нити намераваш. О том проблему је писао двапут Вучко и двапут моја маленкост, а од толиких бораца за јавне просторе и урбанизам ...... чабар.

У овом тренутку у реалном времену се на десетине локација уништавају реални и постојећи амбијенти а овде се кука о неком непостојећем и хипотетичком јавном простору који није изгубљен јер ни не постоји.

 

[Black]

ali ne vidim zašto odbrana Kalimegdana isključuje odbranu Mirijevske šume.

Наравно да не искључује, али је то само декларативна реченица којом се "перу руке" и прикрива незаинтересованост.

Приметна је далеко мања заинтересованост и стручне јавности и грађана за све што је даље од круга двојке. То је оно што мени смета. Уништење шуме на Миријеву је далеко озбиљнија деградација града него Беко па ником ништа. То је тамо негде.

Pa ne razumem zasto je to toliko cudno. Mnogo vise ljudi posecuje Kalemegdan i direktno ih se tice sta biti sa tim prostorom. Ne kazem da je objektivno manja steta unistvati ostale parkove, sume i zelene povrsine po gradu, ali to kod prosecnog Beogradjanina ne moze izazvati takav intenzitet emocija kao unistavanje necega sto dozivljavaju kao svoje, a ja ne znam nijednog Beogradjanina kojem Kalemegdan nije u srcu. Jedino sto me zabolelo kao ovo sto sada nameravaju da urade sa Kalemegdanom je kada su bahati investitori pokusali da nam oduzmu parkic u naselju. Parkic smo odbranili, a nadam se da cemo i Kalemegdan.

 

[Delija]

Зума последњи пут ти се обраћам.С тобом дискусија није могућа из простог разлога што не бих дискутовао са разумним човеком већ са лошом,неретко и смешном, интерпретацијом гуглованих података.

Ја сам само причао о естетици објеката а не о функцији и поготово не о урбанизму (па још модерном ) којег си се ти дрзнуо да споменеш у првој реченици.Па човече ти не знаш ни шта је урбанизам?!?! :shok:

Џони,због овог гуглавог морам да ти елаборирам. Све концертне дворане,зграде опере,позоришта,сцене...имају богат ентеријер и тако је већ вековима.Погледај Миланску Скалу,Бољшој Театар па и наше Народно позориште,сви имају раскошан ентеријер.На свим тим објектима је радио читав низ уметника и занатлија.Сви ти објекти су одличан приказ културе,уметности и епохе једног друштва а архитекте су на таквим објектима одувек имали велики изазов да то све уклопе у акустичан простор.

Ако ћеш још мало општије,од првих цивилизација па до данас јавни објекти се граде да поред тога што служе својим корисницима и да привуку пажњу,фасцинирају,застраше,инспиришу итд итд. И то је неизоставни део архитектуре који је можда још и најпожељнији баш код зграда опера,филхармонија,позоришта... јер се ради о културним установама па је и логично да се баш ту истакне та уметничка страна архитектуре,поред функционалне.

 

[Black]

Da vidimo sta kaze profesor Branislav Mitrovic o ovom projektu (iz intervjua Vecernjim novostima od 11. novembra 2012.):

Cini mi se da je i Zaha Hadid, u ovom trenutnuku, nekorektno upotrebljeno pokrice za nesto sto se desava na prostoru bivse fabrike "Beko". Radi se o zdranju koje je vise puta na urbanistickim sesijama komentarisano kao ozbiljni prekrsaj u odnosu na kalemegdansku konturu. Plasim se da jedno takvo ime ne bude zloutrebljeno.

Eto, nije da vec vise puta nije ponovljeno na ovom forumu, ali mozda ima malo vecu tezinu kada to izgovori dopisni clan SANU.

 

[JohnyBgood]

Па то је суштина архитектуре.У противном бисмо били окружени кутијама у којима би људи живели,радили и стварали а архитектура као научно-уметничка дисциплина не би ни постојала.

Sustina arhitekture je da oplemenjuje, vuce napred, stimulise. To nekada znaci stvoriti nesto upecatljivo (nekakav "center piece") na mestu koje to moze primiti i podneti (ovaj Gaudi mi tu dodje kao kec na desetku) ili cak i za njim vapi (nas buduci Savski amfiteatar). Ali nekada, zapravo cesto, prihvatiti "supporting role" i odigrati sto bolje, unapredjujuci tako CELINU tako sto ces jos sluziti a ne tako sto ces je pokusati (arogantno i u biti primitivno) sebi podrediti.

Odlican primer je Kalatravin most u Veneciji koji je postirao Homer na strani 55 rasprave o beton hali. Veliki majstor koji shvata da ipak jezgro Venecije nije isto sto i periferija Valensije. Za razliku od Zahe koja stalno nekako svira istu plocu, a bila neka ledina a bilo podnozje nekog tamo Kalemegdana. A ovde kao da je dosla i zgrabila mikrofon od svih buducih izvodjaca u ovoj dvorani i vristi:

http://www.youtube.com/watch?v=oyTSq84FpM0

PS I najveci fudbaleri (kosarkasi, itd.) nisu oni koji imaju najjaci sut, najvisi skok, najbolje driblaju itd. nego oni koji su tu OK ali ono sto ih izdvaja je sposobnost sagledavanja konteksta i slusanja trenerea. Koja se varijanta sada igra? Sta nam je cilj? Poenta je da tim pobedi a ne da se neko useta u gol ili zakuca. Ispada da mera i osecaj za kontekst nije imperativ samo za arhitekte. No dobro, ko svhati, shvatice.

PPS Ironija je da kitnjast enterijer moze da bude, u stvari je u pravilu, diskretniji od ovog Zahinog. Ovo vristi "Zaha, Zaha, Zaha" dok je poruka enterijera becke ili stare pariske opere sasvim drugacija. Barem meni.

 

[Zuma]

Зума последњи пут ти се обраћам.С тобом дискусија није могућа из простог разлога што не бих дискутовао са разумним човеком већ са лошом,неретко и смешном, интерпретацијом гуглованих података.

Ja sam do sada izbegavao da uopšte odgovaram na tvoje provokacije, a pogotovo da se spustam na lični nivo. Međutim izgleda da to postaje nužno. Tvoja kombinacija kratkih, neobrazloženih ali uvek sarkastičnih tvrdnji i retkih argumenata koji su ili nelogični, ili pogrešni, ili savršeno periferni u kontekstu diskusije, već duže vreme ometa normalno praćenje. Sad stvarno više nemam izbora pošto tvoj stav autoriteta koji oseća nedoljivu potrebu da kroz formu i sadržaj komentara to ponovo i ponovo istice, beskonačnim ponavljanjem počinje da daje prividni legitimitet totalnim glupostima.

Ја сам само причао о естетици објеката а не о функцији и поготово не о урбанизму (па још модерном ) којег си се ти дрзнуо да споменеш у првој реченици.Па човече ти не знаш ни шта је урбанизам?!?! :shok:

Citiram dijalog:

JohnzBgood: Napaljena Zaha, sala koja vristi i uporno "utrcava u kadar" sta god da se u njoj desava. Estetika drustva u kome je vrhunska vrednost privuci paznju. Neka nam je sam Bog na pomoci
Delija: Па то је суштина архитектуре.У противном бисмо били окружени кутијама у којима би људи живели,радили и стварали а архитектура као научно-уметничка дисциплина не би ни постојала

Nametljivost je sustina Arhitekture!? Ili je estetika sustina Arhitekture!? Gde si ti čuo bilo za jedno bilo za drugo? Sigurno ne na fakultetu zato što je totalna besmislica.

Џони,због овог гуглавог морам да ти елаборирам. Све концертне дворане,зграде опере,позоришта,сцене...имају богат ентеријер и тако је већ вековима.Погледај Миланску Скалу,Бољшој Театар па и наше Народно позориште,сви имају раскошан ентеријер.На свим тим објектима је радио читав низ уметника и занатлија.Сви ти објекти су одличан приказ културе,уметности и епохе једног друштва а архитекте су на таквим објектима одувек имали велики изазов да то све уклопе у акустичан простор.
Ако ћеш још мало општије,од првих цивилизација па до данас јавни објекти се граде да поред тога што служе својим корисницима и да привуку пажњу,фасцинирају,застраше,инспиришу итд итд. И то је неизоставни део архитектуре који је можда још и најпожељнији баш код зграда опера,филхармонија,позоришта... јер се ради о културним установама па је и логично да се баш ту истакне та уметничка страна архитектуре,поред функционалне.

Raskošan enterjer je nešto sasvim različito od ovog koji "vrišti" i odvlači pažnju, čak i na sasvim elementarnom vizuelnom nivou. U pozorištima je bogat dekor tradicionalno imao više funkcionalnu nego estetsku ulogu. Smisao je bio da se sugeriše iluzija pozorišta. Bila je pozeljna neka vrsta mentalnog kondicioniranja koje sistemom znakova već samim ulaskom u teatar priprema publiku da budu spremni na to da odlaze na "putovanje" u drugi svet, da treba da zamišljaju ambijente i odnose likova koji su na sceni tek sugerisani. Plus što samo bogatstvo ornamentike kod onih manje obdarenih maštom i obrazovanjem sugeriše bogatstvo doživljaja, a time i suptilno opravdava cenu ulaznica. Tek na trećem mestu bi moglo biti ukrašavanje hrama umetnosti umetničkim predmetima ili arhitektonskim oblicima, jer takvi premeti ili ambijent, ako su prenaglaseni kao ovde, mogu da sugerišu drugačije raspoloženje ili misli od onog koje je u nekom trenutku poželjno.

 

[Zuma]

Povremeno se treba potsetiti da sve ovo nisu neke apstraktne rasprave, cemu se tezi uvodjenjem gomile perifernih razloga. Jednostavno, hoce da nam uzmu nesto sto se ne moze nadoknaditi. Evo samo jedne "blow-up" serije fotografija . Ako se kompleks izgradi po planu, ovo vise nikada necete videti.

I na kraju, nesto kao iz crtanih bajki Volta Diznija. Ovo bar Americki turisti nece imati problema da prepoznaju:

Pogledajte kakav je ovo fantastican prostor, cak i ovakav kakav je sad. A kad se uklone sine, sve ograde koje smetaju i uredi prostor ... desno se ide bez prepreka ka Nebojsinoj kuli i dalje. Levo se ne zna da li moze biti lepse ispred ili iza Beka. Dva otvorena bazena, sunčanje na travi, skijanje na vodi, prodavnice u 25. maju, pa napred do tvrdjave i crkve, rovovi, uzvisenja, drvece, mali skriveni kafići, koncerti u rovovima tvrdjave, stotine razlicitih dogadjaja u visokim "dvospratnim" nivoima fabrike Beko... Sasvim levo se mozemo potpuno otvoriti sve do ulice Tadeusa Koscuska i citav taj kraj bi se ponovo rodio ....

Ali naravno, sve cemo ovo PRODATI da investitor koji je platio izmenu urbanistickog plana ne bi bio na gubitku zato sto je posle morao da zaposli sve koji su tu izmenu sproveli u delo. A tu je i Zaha ...

 

[hazard]

Ako se ovaj pogled gore stvarno nece vise videti posle izgradnja ovog cuda, onda sam skroz protiv...

 

[razgradjevinar]

Nadam se da ne misiš na sebe, jer taj kome trenutno ne pada na pamet da ode na reku ili u Donji grad, a otišao bi zbog BEKOa, je bu****.
Doduše, TC Ušće je svakog vikenda pod navalom posetioca iz unutrašnjosti, a ti ljudi ne odvajaju vreme da prošetaju Kalemegdanom do Pobednika. Baš takvi će navaliti i u BEKO.

ne mislim na sebe. ja sam odrastao na kalemegdanu, ziveli smo u jovanovoj i kalemegdan je bio nase veliko dvoriste. i danas odem do keja bar jednom mesecno iako zivim na sasvim drugom kraju grada. kad pricam o tim "novim korisnicima donjeg grada" mislim na ljude koji ce poslom i stanom biti vezani za beko blok. da pojasnim, mozda gresim, ali deo keja od 25, maja ka pancevcu je mnogo poseceniji od onoga od 25. maja ka kuli nebojsa iako se "vizure" ne mogu porediti.. prosto i jednostavno, lokalni stanovnici izadju ispred zgrade i uzivaju, bez potrebe da pesace do donjeg grada.

usce je jedan obican soping mol i poslovna kula uokvirena sa 4 prometne saobracajnice u koju ljudi dolaze da rade ili kupuju. kad zavrse, eventualno popiju pice u nekom od kafica unutra, sednu u kola ili na autobus i odu. u okolini usca (tu mislim na udaljenost koja moze da se predje za recimo desetak minuta lakog hoda) postoji jedan uruseni podrum neizgradjenog muzeja, jedan izgradjeni ali zatvoreni muzej, staro sajmiste zvano bruka i sramota beograda, edb i zgrada rada kao spomenici nasoj gluposti, sest kaplara kao nevidjena atrakcija i sve to iza 6 traka automobila..zaista primamljivo

 

[zidar]

@Zidar
Ti zaslužuješ bolji odgovor od Delije.

Nemoj tako, svi smo mi ovde jednaki, to je lepota vog foruma, cesto se ne slazemo ili cak ne razumemo, ali ipak dragoceno je cuti oprecna misljenja, koliko god ton zustar bio.

Siguran sam da cete se ti i Delija jednog dana na nekoj drugoj temi bolje slagati

Koliko smo se samo STF i ja onomad klali oko grba, cirilice i cega jos pa eto sad radimo zajedno

Usput, u ovom konkretnom slučaju je stvar obrnuta. Ja taj koji objašnjava da je prirodna lepota, uz relativno slobodno korišćenje prostora za sve, nasa nasušna potreba, a ovi drugi da je to lepota geometrijske apstrakcije, individualizam arhitekte i komercijalizacija. Pa ti proceni ko je bliži tvom idealu.

Posle cele ove diskusije prilicno sam podeljen u pogledu projekta, nimalo mi ne smeta sto se nesto zida na Beko placu, ne cini mi se da strci vec bas naprotiv da popunjava prostor i vezuje 25. maj sa urbanom matricom grada, ali sa druge strane ne samo da mi se estetski ne dopada Zahin projekat kao ni vecina krajnje sterilnih stancovanih radova njenog biroa (to je cisto licna stvar ukusa) vec mi deluje daleko van pozeljnog gabarita.

Koliko god se u osnovi projekat moze uklopiti u grad toliko se u trecoj domenziji neskladno namece izmedju Kalemegdana i 25. maja.

I visina i bezlicna masivnost projekta cine ga trapavim i neumesnim izmedju dva elegantna i prefinjena kompleksa, Tvrdjava i 25. maj.

 

[Delija]

Југ,позван си у радионицу.

 

[Zuma]

Posle cele ove diskusije prilicno sam podeljen u pogledu projekta, nimalo mi ne smeta sto se nesto zida na Beko placu, ne cini mi se da strci vec bas naprotiv da popunjava prostor i vezuje 25. maj sa urbanom matricom grada, ali sa druge strane ne samo da mi se estetski ne dopada Zahin projekat kao ni vecina krajnje sterilnih stancovanih radova njenog biroa (to je cisto licna stvar ukusa) vec mi deluje daleko van pozeljnog gabarita.

Da je bar samo na delu koji je od Kalimegdana zaklonjen Bekom, to bi jos nekako i progutao, mada teska srca. Mislim da je i to lose zato sto veza sa Tadeusa Koscucka i odnos Beka i 25. maja tom prostoru daje neke mogucnosti koje su savrseni kompliment prostoru izmedju Beka I Kalimegdana, a plus imamo i problem raznih vrsta urbanog zagadjenja koje ce odatle da se preliva i na sve delove prema samom Uscu i Tvrdjavi. Ali, ovo nije ograniceno na prostor iza Beka. Prvi blok pokriva sve sto se vidi na prvoj slici, skoro do same desne ivice slike.

Koliko god se u osnovi projekat moze uklopiti u grad toliko se u trecoj domenziji neskladno namece izmedju Kalemegdana i 25. maja.
I visina i bezlicna masivnost projekta cine ga trapavim i neumesnim izmedju dva elegantna i prefinjena kompleksa, Tvrdjava i 25. maj.

Potpuno se slazem. Isao sam da ponovo obidjem celo to mesto pa cu postaviti jos slika gde se upravo to lepo vidi.

 

[stf]

Zuma, više puta sam pažlljivo prolazio šetalištem i obraćao pažnju na vizure prema tvrđavi još od vremena podrekinog projekta i tvrdio sam, a i dalje tvrdim da se tvrđava sa šetališta, a samim tim i Dunava ne vidi.

Zanima me odakle si fotografisao poslednje slajdove? Gde si se to provukao?

Zaista će iz tog ugla tvrđava i biti zaklonjena, ali me iskreno zanima precizna tačka fotografisanja da bih dao konačni sud o tome.

 

[relja]

Zuma, više puta sam pažlljivo prolazio šetalištem i obraćao pažnju na vizure prema tvrđavi još od vremena podrekinog projekta i tvrdio sam, a i dalje tvrdim da se tvrđava sa šetališta, a samim tim i Dunava ne vidi.

Pa, zapravo se vidi sa onog dela šetališta gde se završava Tadeuša Košćuška.
Jakšićeva kula i bedemi se lepo vide. Baš sam primetio danas popodne.

 

[Zuma]

Išao sam da proverim kako izgleda teren sa druge strane 25. maja, sa strane koje je okrenuta ka tvrđavi, budući da će se uklanjanjem šina otvoriti potpuno novo "zeleno" šetalište i sa te strane 25. maja. Iako se to ne može sa sigurnošću tvrditi, raspored i orjentacija zgrada i otvorenih terena za igru sugeriše da je u čitavom sportskom kompleksu baš to ona najvažnija strana sa koje se očekivao pristup ljudi. Sa Savske strane postoji svega par metara široka staza uz obalu, pa odmah idu zgrade. Pošto je ostatak Beograda sa druge strane, teško da su baš očekivali da svi dolaze i odlaze samo tuda, stalno zaobilazeći ceo sportski centar. Takodje, za sportske i rekreativne centre je zdravo i dovoljno prostrano okruženje deo vrlo poželjnih osnovnih karakteristika. Znamo da je decenijama velika većina urbanista polazila od toga da će čitav ovaj prostor biti zelena javna površina. Posle rata je to bilo u svim planovima, sve do sada. 25. maj je dakle skoro sigurno projektovan baš sa tom pretpostavkom. Uz sve druge negativne aspekte, izgradnja ogromnog poslovno-trznog objekta sa 8 ili 9 spratova odmah uz ovako zamišljen rekreativni centar će poništiti i jednu osnovnih pretpostavki projektanta. To se donekle naslućuje i sa fotografija. Takodje, sa Beogradske strane 25. maja, problem vizura definitivno postoji.

Vidimo reprezentativno lice zgrade i dva velika bazena koja se nalaze na platou koji je okrenut i u istom nivou kao i zemljište prema tvrđavi. Pre nedavne rekonstrukcije plato je bio i potpuno otvoren sa te strane.

Prostor ostavljen za druge sportske terene, takodje pored same pruge.

Strana okrenuta prostoru koji su projektanti verovatno zamišljali kao mesto za nešto opuštenije i duže sunčenje posle kupanja u bazenima, za piknike, porodice i izležavanje na travi, uz obavezno drveće koje pravi hlad bolji od suncobrana...

Čitav niz praznih lokala sa nizom vrata okrenutih na stranu gde nema ni ljudi ni bilo čega drugog. Očigledna je pretpostavka da će u budućnosti dolaziti iz pravca tvrđave. Zgodno za prodavnice i usluge svih vrsta.

I naravo, za vreme svih tih lepota, uživanje u vidiku na tvrđavu. Ovom vidiku koji se sada vidi na slici, ali će posle biti zamenjen sa 9 spratova visokim zidom. Doduše Zahinim zidom. Na nesreću, zid je u osnovi ipak zid.

Koliko je 25. maj ustvari i sada arhitektonski vredan i lep, vidi se po malo i ovde.

Radovi su očigledno već počeli. Rasčišćen je šut od dva srušena hangara, a srušen je još jedan. Ovaj bager lepo markira poziciju buduće zgrade i pokazuje šta će biti zaklonjeno kada se gleda sa platoa 25. maja i šetališta koje će prolaziti trasom sadašnje pruge.

 

[Zuma]

Zuma, više puta sam pažlljivo prolazio šetalištem i obraćao pažnju na vizure prema tvrđavi još od vremena podrekinog projekta i tvrdio sam, a i dalje tvrdim da se tvrđava sa šetališta, a samim tim i Dunava ne vidi.

Zanima me odakle si fotografisao poslednje slajdove? Gde si se to provukao?

Zaista će iz tog ugla tvrđava i biti zaklonjena, ali me iskreno zanima precizna tačka fotografisanja da bih dao konačni sud o tome.

Poslednja fotografija sa malog servisnog puta iza 25. maja, na pocetku platoa sa bazenima, prve 4 sa samog platoa na kome su bazeni.