Šta je novo?

K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

zexland":3i5vv06p je napisao(la):
Homer Jay":3i5vv06p je napisao(la):
Za Oblak je već bilo glasanje, čak i žustra rasprava ko to otvara lažne naloge da bi glasao za ili protiv Fudžimotovog projekta :D Tako da, molim vas, nemojte opet da prolazimo kroz sve to!

Jedna stvarčica koja mi malo smeta - često se poteže argument "zamislite ovo u centru Rima, Pariza, Praga...". Jednostavno je nezamislivo. Ti gradovi imaju viševekovni urbani kontinuitet, nešto što mi (koliko god se to nama dopadalo ili ne) jednostavno nemamo. Jer kao što Rim, Pariz ili Prag trenutno nemaju hangare propale fabrike tekstila u centru grada, tako nemaju ni mogućnost da oni budu zamenjeni projektom koji je sličan ovom beogradskom. Kontrasti su naprotiv jedna od glavnih crta beogradskog identiteta.

Upravo tako ! To je poenta :gobb:

Beograd je Beograd, a svako poredjenje sa takvim gradovima nema smisla, sem naravno u slucaju kada zelimo pozitivne primere tih gradova da primenimo kod nas, a to su uredjenje prostora, parakova, saobracaj, komunikacije, gradski prevoz...itd...o arhitekturi nema govora !

Ovo su projekti za kojim Beograd prosto vapi ! Buducnost Beograda je u savremenim tendencijama i arhitekturi 21. veka ! Nove tehnologije, novi pravci, nove vizure, nova energija !

Овде се и прича о уређењу простора, саобраћају, парковима.
Наравно да вапи, нико то не оспорава, само размишљамо да ли је ово најбоље место за овакав пројекат.
 
Ovde imamo maltene slicne ako ne i iste rasprave kao sa Fudjimoto-ovim oblakom:
Dakle ista problematika: nesredjene i zapustene povrsine blizu istorijskog spomenika kalemegdana i blizu centralnog jezgra Beograda.
I naravno 2 moderna resenja.

E sad, u oba slucaja se rasprava vodi oko stilskog uklapanja sa postojecim urbanim tkivom i oko vizura.

Prvo treba imati u vidu kakvo je to nase centralno urbano tkivo, od cega se sastoji.
Ako uzmete primere Beca, Praga, Budimpeste shvaticete da se njihova centralna zona sastoji iskljucivo od zgrada iz 19og ili 18og veka koje cine stilski jako cistu i homogenu celinu.

Beograd je drugaciji, njegov centar centra se sastoji uglavnom od zgrada iz kraja 19og veka, znaci klasicizam, pocetka 20og veka, dakle secesija, moderne iz 30ih godina (koja cak cini i najveci broj zgrada centra centralne zone beograda).

I sad tu i tamo ulecu u manjem broju posleratne zgrade iz 50ih, nadje se koja iz 80ih i naravno sada imamo i tranzicionu arhitekturu koja popunjava te "skoro izgradjene" zatvorene blokove.

Ako treba da se sagleda koliko koji stil se uklapa sa kojim, svakako se moze doci do zakljucka da se klasicizam, secesija i moderna lepo uklapaju zajedno jer su nastavak jednog pravca u kome postoji ornamentika koje je bilo sve manje i manje kako je vreme napredovalo. Te zgrade cine sigurno 50 posto tog centralnog urbanog tkiva.
Commie zgrade, bilo da su iz 50ih ili 80ih su gradjene drugacije, bez ornamentike, od opeke ili u brutalistickom stilu, te se svakako manje uklapaju sa ovim starijim Onda dolazi tranziciona arhitektura koja i sama po sebi ima vise varijanti (bilo da su od stakla ili da su sa demit fasadama koje sadrze maske od raznih boja) Koliko se tek one uklapaju u sredinu, to je vec tesko odrediti.

Isada treba izgraditi nesto u 2012oj godini, i postavlja se logicno pitanje:
KAKO TO TREBA DA IZGLEDA?

Moramo priznati da 21vek koliko god bio napredan tehnoloski nece nikad moci u arhitekturi da pruza urbani kontinuitet kao sto je to bio slucaj sa gradovima koji su se razvijali u 18om i 19om veku jer je tada vladao jedan isti stil.

Danas vladamo novim tehnologijama, koristimo i staklo, i alukobond, i drvo i demit dasade, i metal i jos ko zna sta! Danas takodje ne postoji jedan isti arhitektonski pravac, vec ih ima mozda jedno 10 koji mogu biti totalno razliciti.
21vek je vek sarenila (da li je to dobro, ne znam i necu o tome suditi) ali nam svakako ne otezava stvaranje urbanog kontinuiteta.

Beograd je slicniji Bukurestu i Sofiji po urbanizmu i arhitekturi.
Imajte samo u vidu da kad bi se Beograd oslobodio od turaka samo 100 godina ranije, krenuo bi istim stopama kao Bec, Prag ili Budimpesta koji su stvorili njihov centar u razdoblju gde je vladao jedan isti stil. Ali tih 100 godina su uticale na to da smo mi stvorili nasu centralnu zonu u razlicitim epohama gde su nas hvatali razni stilovi.
Raije su se stilovi menjali na svakih 50 godina i to vrlo sporo, danas se svakih 10 godina pojavljuju novi pravci. Sta je moderno i lepo danas u pogledu posmatraca iz 2012te mozda nece biti lepo posmatracu iz 2032.

Na nama je da procenimo sta je danas lepo i sta se danas uklapa.
 
Bas lep i kratak (sistinski) rezime arhitekture Beograda :kk:

Beograd ima zaista ogromno bogatstvo Art Deco zgrada, prava Art Deco riznica, srce mi se cepa kada ih gledam onako sive i oronule, a sve biser do bisera !
 
stf":704rrtq9 je napisao(la):
Зар није далеко динамичније да се матрица парка (Калемегдан) и матрица градских блокова (троугласти и БЕКО), преклапају? Град улази у парк и парк улази у град. Нису отуђени један од другога. Нису раздвојени као неке зоне. Они су једно.

Ne mora svaki deo zelene zone da bude isti. Glavna zamerka je bilo cuvanje vidika koji sledi liniju zidina tvrdjave prema Dunavu. Dakle, levo od Zahine "promenade". Tu treba da bude samo zelenilo. Iza toga, ka gradu, mozemo da ubacujemo mnoge sadrzaje koji ce oziveti zelenu zonu ali nece biti potpuno nesaglasni sa njom (kao sto je sada trzni centar). Tako se dobije dinamika i prozimanje sadrzaja. Recimo moze se napraviti podijum za koncerte, za govornike, otvoreno pozoriste, trim staza, mini restorani, sprave za decu, plaza u sumi (pristup bazenima 25 maja). Izbor je veoma veliki tim pre sto se otvara i zanimljiv prilaz tvdjavi i citav niz rovova gde je danas zoo vrt. Leti tu ladno moze da se pravi mini Exit festival ... A tu je citava ogromna zgrada Beka. Sa direktnim pristupom Dunavu, Savi, Tvrdjavi, 25. maju i ogromnom mnostvu potencijalnih sadrzaja zgrade Beka, to moze postati rekreativno srce Beograda, da bude znacajno cak i u turistickom smislu. Nista se ne brini za posetu. Samo da se ovo ostavi ljudima i da bude u takvim "prirodnim" dimenzijama i sa eko usmerenjem, a da se drzi podalje od megalomanskog biznisa, tajkuna i politicara.
 
Stf za predhodni post za sada samo usmeni + :kk:

Jos sredinom 60-tih se odustalo od zonskog urbanizma, tj zoniranja sadrzaja. Zuma, te koncerte sto spominjes, festivale itd, to isto imamo na Uscu pa je pust vecim delom godine. Cinjenica je da jedini deo zemnunskog keja koji je atraktivniji je onaj u neposrednoj blizini stambenih blokova, bas zbog tog mesanja sadrzaja. Deo na kojem je vecim delom suma, je pust. Aktivan je samo za koncerte. Grad je ziv organizam, i sve njegove aktivnosti trebaju da se preplicu jedna sa drugom. Da ne ponavljam sve je to lepo objasnio stf.

p.s Ne znam zasto svi spominjete vezu sa Dunavom, ona realno ne postoji! Postoji veza sa prugom. I tako ce biti sve dok se luka i postojeci zel. cvor ne izmesti.
 
Najbolje bi bilo da se deo od fabrike do okuke koristi za terene za mali fudbal, kosarku, odbojku, tenis...a da se isti tereni izmeste iz rovova tvrdjave, ispod prozora stanara, a pre svega sa onog najlepseg mesta obale sa koga se vide i usce i tvrdjava, a kojim sada vladaju visoke ograde. Taj prostor za terene bi mogao da se prosiri kada se uklone sine i na taj deo i na mesto parkinga kod okretnice kome tu u tako jedinstvenom i lepom mestu zaista nije mesto.

Prostor iza fabrike bi mogao da bude izgradjen, ali spratnost ne bi smela da nadvisi fabriku.

Tako bi ceo prostor dobio bezbroj sadrzaja i zivost koja bi se prelivala na donji grad i obalu, a lepi pogledi bi bili spaseni.

Fabrika bi mogla da se iznutra izmeni na bilo koji nacin, ali da sacuva spoljnji izged, jer je najlepsi primerak indust graditeljstva u Beogradu. Ako se pak izmeni i zameni nekom novom fasadom na kojoj ce sa prednje strane mozda da nalepe sliku stare fasade, za uspomenu, da li to znaci da u buducnosti mozemo da ocekujemo takva resenja za sve druge primerke indust gradjevina u Beogradu ?
 
Iz koje god perspektive predstavite Bgd, a posebno to oko Kalemegdan, zapitam se je li to Goc ili su Divcibare. Pa da vas Zaha mozda ne spreci da tu berete borovnicu i zovu ako vam zabetonira parcence vidika i trave?

Recimo ja zamisljam sve one (ocigledno vecina muskarci) koji su negativno odgovorili na ovu temu, da se recimo nikad ne bi usudili da obuku straftastu kosulju sa dijagonalnim linijama na kravati ili straftasto odelo sa kolutovima na kravati ili cak sva tri elementa (kosulju, kravatu i sako) u razlicitim dezenima jedno preko drugog.

Zasto vam je bre tako tesko i neprijatno da se opustite, da reformisete sebe, eksperimentisete, razmisljate malo prosirenije, provokativnije, kombinovanije, da idete sa trendom, vremenom, da budete direktniji i ocigledniji.???. Ili je strah od novog stvar licne nesigurnosti?
 
Jos jedan pogled na Kalemegdan. Kad se vec prica o ovako velikoj promeni, da ga bar sagledamo u celini.

KalimegdanN711.jpg


Dunavska strana tvrdjave ima bogat i sasvim drugaciji sadrzaj od Savske. Niz vrlo razudjenih bastiona koji se spustaju. Zgrada Beka tu ima centralni polozaj i zanimljive prostorne veze. Kad se ukloni zooloski vrh, pruga, parking 25.maja i fudbalski teren, jedna strana Beka prirodno servisira park levo i Dunavske padine tvrdjave. Druga strana iste zgrade dominira platoom koji ide direktno do 25. maja i Dunava, a ipak je povezana i sa parkom koji vodi ka Nebojsinoj kuli. Razumem podrsku Zahinom projektu, ali sam ubedjen da je sve ovo, kao nedeljiva celina, apsolutno vrhunski prostor u svakom pogledu. Ovakvi odnosi i ambijent pruzaju toliko mnogo najrazlicitijih i stvarno avangardnih mogucnosti da se plasim cemo bezočnom masovnom komercijalizacijom, efektivno prodajom sopstvenog nasledja, sebi uskratiti pravi dragulj samo zbog fascinacije arhitekturom. Kultura, nauka, priredbe, koncerti, rekreacija, reprezentativni drzavni spomenici, javni skupovi, debate, ekologija, zabava, pozoriste, sportovi na vodi ... Ovde moze sve, a jos je u srcu istorijskog starog grada. Ako nismo sad spremni na puno koriscenje ovog prostora onako kako on to zasluzuje, bice sledece generacije. Zahina zgrada mozda jeste moderna, ali princip i duh nameravanog koriscenja jednog ovakvog prostora su daleko, daleko iza onoga sto se u svetu danas na takvim mestima radi.
 
Staklena_Wool_nica":rjvcsslk je napisao(la):
Iz koje god perspektive predstavite Bgd, a posebno to oko Kalemegdan, zapitam se je li to Goc ili su Divcibare. Pa da vas Zaha mozda ne spreci da tu berete borovnicu i zovu ako vam zabetonira parcence vidika i trave?

Recimo ja zamisljam sve one (ocigledno vecina muskarci) koji su negativno odgovorili na ovu temu, da se recimo nikad ne bi usudili da obuku straftastu kosulju sa dijagonalnim linijama na kravati ili straftasto odelo sa kolutovima na kravati ili cak sva tri elementa (kosulju, kravatu i sako) u razlicitim dezenima jedno preko drugog.

Zasto vam je bre tako tesko i neprijatno da se opustite, da reformisete sebe, eksperimentisete, razmisljate malo prosirenije, provokativnije, kombinovanije, da idete sa trendom, vremenom, da budete direktniji i ocigledniji.???. Ili je strah od novog stvar licne nesigurnosti?

Рекао бих да се ради о различитим визијама, или простој опрезности код неопредељених, као што сам рецимо ја. Чињеница је да ће свако ко је професионално везан на архитектуру мало занемарити неке друге ствари, као и да ће зелени исто то урадити, само са свог видика итд. Зато и имамо форум, да испратимо и неке другачије ставове од сопствених.
С историјом архитектуре сам упознат довољно да разумем узбуђење једних, али као доскорашњем становнику тог дела града стварно ми се стварају и неке сасвим пластичне хорор-представе када то замислим ту, и јасна ми је скептичност или противљење других, а има ту и других ствари, да не додајем сада нове елементе у расправу, за које почињем да сумњам да су нека моја лична опседнутост.

У сваком случају не треба се много узбуђивати пошто нас нико ништа не пита у овом случају. Како год се окрене, Београд се неће због овога суштински променити, јер је пут до изласка из касабе још врло дуг и почиње негде у Калуђерици.
 
Procitao sam celu dosadasnju debatu pre nego sam se ukljucio.

Spominje se opravdanost postojanja objekta na toj lokaciji, opravdanost funkcije kojoj je namenjen, saobracaj koji ce stvoriti. Postavlja se pitanje da li je ta oblast namenjena gradu ili zelenoj zoni.

Cini mi se da ovde imamo isti slucaj kao i sa beton halom a to je ad hoc projekat bez ikakve urbanisticke i drustvene veze sa okolinom. Prazan plac koji treba popuniti bez obzira na ono sto ga okruzuje.

Izgradnja Beko kompleksa je zapravo odlicna prilika da se jos jednom postavi pitanje daljeg razvoja grada: da li cemo samo da popunjavamo placeve ciji smo oblik nasledili ili cemo da iskoristimo svaki projekat za direktnu transformaciju grada.

Naime, gradi se veliki kompleks, privuci ce puno automobila za koje prostora nema, namece se konflikt izmedju saobracajnih povrsina za automobile i zelene zone.

Ovo je prilika da se napravi nesto trece i da taj konflikt nestane:

- Ukinemo bulevar vojvode Bojovica, nestaje problem saobracaja u parku i guzve na prilazima

- Prosirimo 25. maj na fudbalske terene do kule Nebojse

- Napravimo "pesacku" zonu umesto iskljucivo "zelene" zone duz obale i time vezemo pesacke prostore Beka i 25. maja sa pesackim prostorom Beton Hale i Savamale, pa i Usca preko novog pesackog mosta.

- Umesto kolovoza u bul. Vojvode Bojovica produzimo tramvajsku trasu i napravimo simbolicnu malu dvojku koja sve to vezuje :D

- Prava zelena zona ostaje unutar kruga male dvojke


Kada je vec Beko unutar svoje parcele osmisljen kao pesacka zona prilika je da se katastarske granice prevazidju i da se taj princip prosiri na celokupnu zonu Obale/Kalemegdana. Time Beko postaje pokretac novog pristupa urbanizmu u Beogradu, a da li ce imati 5 ili 7 spratova postaje krajnje nebitno.


Zuma je okacio sjajnu sliku i nisam mogao da odolim da ne napravim ilustraciju:

74_mala-dvojka.png
 
Mislim da bi bilo vise stete nego koristi od izmestanja bulevara vojvode Bojovica, koji nije cak ni pravi bulevar u smislu sirine. Vecina gradova koji su se spustili na reke imaju saobracajnice pored vode, ne bez razloga. Ovde ta pesacka veza vec odavno postoji, samo bi se unapredila. Juze druze, sta ce nam jos terena, ja bih i ove postojece sutra odstranio da mogu, evo pogledajte sliku cist visak, mogucnost da se tu napravi nesto zanimljivo, neka vrsta tematskog parka, odlicno bi se stopilo sa parkom i kejom a i sa Bekom. I naravno pomerio bih udesno spomenik koji su Djokovici napali. :D
 
@zidar,

To je to! Pre koju godinu sam predložio istu stvar, samo što n'umem da crtam :)

Potpuno je jasno da je Bulevar Vojvode Bojovića 80% tranzitna ulica, ne samo za teretni saobraćaj, i da će izgradnjom kineskog mosta, a i planiranim izmeštanjem logističkih aktivnosti sa dunavske obale Beograda, izgubiti dosta na saobraćaju. Isto važi i za Ulicu Cara Dušana. Jasno je da je Dorćol, sa Kalemegdanom saobraćajno slepo crevo.

Jedino o čemu treba voditi računa je da se veoma pažljivo osmisli prilazni saobraćaj, celom tom bloku, uključujući prihvat turističkih autobusa, parkiranje posetilaca Kalemegdana. Mala dvojka bi svakako bila odličan potez u tom smislu.

Projekat Beka bi morao da ima u vidu i okolni saobraćaj, što je relja lepo obrazložio...

Što se tiče zelenih površina, njih ima napretek, a ovaj projekat prosto mora da nađe svoje mesto ovde, jer će ovaj ceo kraj grada u suprotnom umreti!!!
 
мала 2, него шта него је треба направити :) с тим да би ја направио и крак даље до Дунав станице по садашњем коридору пруге
овде стално постављате погрешне хипотезе о саобраћају. Зума говори о тунелу испод Калемегдана, итд. саобраћајно решење за тај део је да се заврши базисни тунел из Гаврила Принципа кои ће да улази у нову 3+3 Дунавску. тиме сте растеретили Тадеуша Кошћушког, војводе Бојовића и остале улице у непосредној близини Калемегдана. Цара Душана реконструисати тако да трамвајске шине буду у средини и направити пар добри попречних веза између Дуанвске и Ц. Душана (тј. реконструисати Тадеуша Кошћушког, Дубровачку и Жоржа Клемансоа у деловима између те две улице)
 
урадио сам моје виђење терена. црвено је трамвај, црно је улица, најдебља 3+3, средња дебљина 2+2, а најтања 1+1. шрафирано је базисни тунел (десни клик, view image за пуну резолуцију)

Dorcol.jpg
 
@Stf
Ако сам у неком тренутку зажалио што још није уведена опција давања плусева, онда је то било када сам прочитао твој претходни пост о лењир урбанизму. То је тај више деценија развијани таленат Добровићеваца да испланирају, испројектују и реализују урбану развалину, квазиградски простор ослобођен од људи и живота, пусту ветрометину на обалама река или између солитера (чије име такође потиче од француске речи за усамљеност).
Резултат њиховог бављења Београдом је милионски град без иједног правог трга, и са централном зоном која готово да се није увећала од времена када је у граду живело три пута мање људи (Хммм... а да се можда није и смањила? Шта се десило са Карађорђевом?)
Ко је то, дакле, смислио да нам је, тик уз Калемегдански парк, потребно још "зелених површина", знајући да ће, када се исели зоо-врт, парк додатно бити проширен? А, да - тако лепше изгледа из авиона. А лењиром повучене праве линије и симетрија у принципу су лепи само када их посматрамо из те перспективе...
 
Imamo i u beogradu dosta primera tih urbanih razvalina ili nazovi parkova-zelenih površina.


najtipičniji primer je naravno park prijateljstva. to živi samo dok je bir fest i to je to. ostalim danima možemo na prste da nabrojimo ljude.

relja kaže da sreće rekreativce ujutru. ja mislim da uz obalu još i može da se sretne neko, ali 10 metara od obale je sve pusto.


dobro poređenje je šetalište od ušća do hotela jugoslavija i od hotela jugoslavija ka zemunu. ovo zemunsko šetalište je uvek punije ljudi nego ovo drugo. i za razliku od zume ja smatram da to što ima ljudi je dobra stvar, a ne loša, a da li su oni tu došli da trče, poslom, šetnjom, ili žive tu to je nebitna stvar.

znači rešenje za ovu vetrometinu je urbanizovati park kod ušća i ostaviti park mnogo manjih dimenzija, ali uređen.



drugi primer je park staro sajmište. potpuno devastirano i zagrađeno od ljudi. čak je i šetalište propalo sa rupama. to jedino živi kad okolni splavovi rade. ali koliko vidim u budućnosti tu neće postojati splavovi tako da će ovo biti mrtvo.

treći primer je šetalište duž save kod sajma. ovde se mogu sresti samo biciklisti i posetioci lokalnih splavova-restorana. a inače po meni jako lepo mesto za šetnju. samo što su se gradski oci dobro potrudili da ga odbrane od ljudi i to bulevarom vojvode mišića, ogradom sajma, prugom, sajmom, opet prugom. ima dobrih 10 minuta hoda od najbliže stanice javnog prevoza kroz razne podzemne prolaze. jednostavno neprihvatljivo.

možemo i kao primer uzeti donji kalemegdan. jednostavno daleko od ljudi i sadržaja pust je u odnosu na ostatak kalemegdana. i sad nekom nije dosta ove pustare nego hoće i da je širi i da ljude još više udaljava odavde. i ne samo to, nego i ne želi da vidi ljude tu osim ako sa namerom nisu došli baš da posete pustaru.
 
Тачно, МилисаВе, тачно.
Мој предлог за простор СИВ- ЦК - Ушће је да се на темељима започетог Музеја револуције изгради спектакуларни Музеј Николе Тесле, са Теслиним торњем, али и с вештачким језерцем којим би се возикао бродић на даљинско управљање какав је Тесла поринуо у 19. веку на реци Хадсон, и са другим СФ-атракцијама што иду уз нашег великана. Затим, да се тај простор споји атрактивном пасарелом преко Теслиног булевара (чиста случајност!) с пољаном која се простире дуж рукавца Дунава; да се на месту бизарне "Вечне ватре" Мире Марковић подигне још један музеј, нпр, једнако атрактиван Музеј Београда (што одлично коинцидира са Парком пријатељства). Оперу саградити где је и предвиђена - између МСУ и моста - евентуално још једну репрезентативну јавну зграду између МСУ и Ушћа, а остатак "зелених површина" уредити као прворазредни градски парк, са водоскоцима, дрворедима, спортским теренима. Тако би простор, верујем, оживео.
И - да - пешачки мост до Бетон хале, обавезно. И онда шетња са Новог Београда до Захиног центра, преко Саве, кроз парк, а поред вредних зграда - уместо кроз НИШТА.
 
MilisaV":3sybqbbj je napisao(la):
možemo i kao primer uzeti donji kalemegdan. jednostavno daleko od ljudi i sadržaja pust je u odnosu na ostatak kalemegdana. i sad nekom nije dosta ove pustare nego hoće i da je širi i da ljude još više udaljava odavde. i ne samo to, nego i ne želi da vidi ljude tu osim ako sa namerom nisu došli baš da posete pustaru.


Не причај напамет. Доњи Калемегдан има своје садржаје, који можда нису занимљиви упицањеним шетачима променадног правца Трг Републике - Победник, али су итекако занимљиви рецимо становницима Дорћола, који ту живе и потребан им је и онда када се ти и твоји шетачи вратите са дефилеа.
 
jeli marcuse što ovu diskusiju spuštaš na lični nivo?


zar smo na to spali...


i ne vidim razlog zašto termin "upicanjeni šetači" koristiš u pežorativnom kontekstu.

ustalom bolje biti pican nego zabagreo.
 
MilisaV":2smfvca7 je napisao(la):
Imamo i u beogradu dosta primera tih urbanih razvalina ili nazovi parkova-zelenih površina.

najtipičniji primer je naravno park prijateljstva. to živi samo dok je bir fest i to je to. ostalim danima možemo na prste da nabrojimo ljude.

dobro poređenje je šetalište od ušća do hotela jugoslavija i od hotela jugoslavija ka zemunu. ovo zemunsko šetalište je uvek punije ljudi nego ovo drugo. i za razliku od zume ja smatram da to što ima ljudi je dobra stvar, a ne loša, a da li su oni tu došli da trče, poslom, šetnjom, ili žive tu to je nebitna stvar.

Vidis, ja upravo preferiram kej od Jugoslavije do Usca i Park prijeteljstva, jer je od Zemuna do Jugoslavije previse ljudi, i nemoguce je uzivati u opustenoj setnji, prirodi i pogledu na reku. Ne razumem zasto svi parkovi moraju da budu urbanizovani, sa milion sadrzaja, nekad ljudi samo zele da uzivaju u miru, spokoju i prirodi. To su sasvim razlicite stvari,i fantasticno je sto imamo takve oaze u sred milionskog grada. Upravo to i jeste kvalitet Kalemegdana, jer imas osecaj da si u nekoj sasvim drugoj dimenziji, a projekat Beko direktno atakuje na takav dozivljaj.

Mozda jos i mogu da razumem argumente kako smo jadni i siromasni, kako nemamo para za vrtice i autobuse, pa zato prodajemo bubreg, ali tesko cu poverovati da ce projekat Beko unaprediti kvalitet zivljenja, imidz grada, privuci turiste ili bilo sta drugo.
 
MilisaV":plsg8ie0 je napisao(la):
...........relja kaže da sreće rekreativce ujutru. ja mislim da uz obalu još i može da se sretne neko, ali 10 metara od obale je sve pusto.

Ja nisam rekao ništa slično.
Za vikend je sve bilo puno k'o oko, cela trasa od Zemuna, preko Ušća i cela druga obala od marine Doćol na Dunavu do Ade.
A nisam bio ujutru pored reke duže od godinu dana.

MilisaV":plsg8ie0 je napisao(la):
dobro poređenje je šetalište od ušća do hotela jugoslavija i od hotela jugoslavija ka zemunu. ovo zemunsko šetalište je uvek punije ljudi nego ovo drugo. i za razliku od zume ja smatram da to što ima ljudi je dobra stvar, a ne loša, a da li su oni tu došli da trče, poslom, šetnjom, ili žive tu to je nebitna stvar.

znači rešenje za ovu vetrometinu je urbanizovati park kod ušća i ostaviti park mnogo manjih dimenzija, ali uređen.

Zelenilo na Ušću je melem za oči i za pluća. Neko voli da duva, neko voli da se otuplljuje alkoholom, ja volim tava mesta da napunim baterje.
.........

MilisaV":plsg8ie0 je napisao(la):
treći primer je šetalište duž save kod sajma. ovde se mogu sresti samo biciklisti i posetioci lokalnih splavova-restorana. a inače po meni jako lepo mesto za šetnju. samo što su se gradski oci dobro potrudili da ga odbrane od ljudi i to bulevarom vojvode mišića, ogradom sajma, prugom, sajmom, opet prugom. ima dobrih 10 minuta hoda od najbliže stanice javnog prevoza kroz razne podzemne prolaze. jednostavno neprihvatljivo.

Baš smatram suprotno - da ima jako mnogo biciklista, dovoljno je da je lep i ne mnogo hladan dan.
 
MilisaV":2mpc2di5 je napisao(la):
Imamo i u beogradu dosta primera tih urbanih razvalina ili nazovi parkova-zelenih površina.

najtipičniji primer je naravno park prijateljstva. to živi samo dok je bir fest i to je to. ostalim danima možemo na prste da nabrojimo ljude. relja kaže da sreće rekreativce ujutru. ja mislim da uz obalu još i može da se sretne neko, ali 10 metara od obale je sve pusto.

dobro poređenje je šetalište od ušća do hotela jugoslavija i od hotela jugoslavija ka zemunu. ovo zemunsko šetalište je uvek punije ljudi nego ovo drugo. i za razliku od zume ja smatram da to što ima ljudi je dobra stvar, a ne loša, a da li su oni tu došli da trče, poslom, šetnjom, ili žive tu to je nebitna stvar.

znači rešenje za ovu vetrometinu je urbanizovati park kod ušća i ostaviti park mnogo manjih dimenzija, ali uređen.

drugi primer je park staro sajmište. potpuno devastirano i zagrađeno od ljudi. čak je i šetalište propalo sa rupama. to jedino živi kad okolni splavovi rade. ali koliko vidim u budućnosti tu neće postojati splavovi tako da će ovo biti mrtvo.

treći primer je šetalište duž save kod sajma. ovde se mogu sresti samo biciklisti i posetioci lokalnih splavova-restorana. a inače po meni jako lepo mesto za šetnju. samo što su se gradski oci dobro potrudili da ga odbrane od ljudi i to bulevarom vojvode mišića, ogradom sajma, prugom, sajmom, opet prugom. ima dobrih 10 minuta hoda od najbliže stanice javnog prevoza kroz razne podzemne prolaze. jednostavno neprihvatljivo.

možemo i kao primer uzeti donji kalemegdan. jednostavno daleko od ljudi i sadržaja pust je u odnosu na ostatak kalemegdana. i sad nekom nije dosta ove pustare nego hoće i da je širi i da ljude još više udaljava odavde. i ne samo to, nego i ne želi da vidi ljude tu osim ako sa namerom nisu došli baš da posete pustaru.

Sve ovo je toliko netacno i u suprotnosti sa elementarnim naucnim i urbanistickim normama da prosto ne znam odakle da pocnem.

Zelenilo je potrebno pa taman da bude ogradjeno zidom i da tamo nikada ne kroci ljudska noga. Ono regulise odnos ugljen-dioksid / kiseonik, odrzava balans vlaznosti, cisti vazduh, odrzava povoljnu mikro klimu u gradu, sprecava pojavu toplotnih ostrva, predstavlja prvu branu vetru za prizemni sloj, obezbedjuje hlad, umanjuje buku ....

Postoje norme svetske zdravstvene organizacije koje nema nade da cemo dostici. Od Evropskih normi smo slabiji od 3 do 10 puta, zavisi sta i kako se meri. U zagadjenoj Americi se nalaze gradovi sa po 40% povrsine pod zelenilom. Rekorder je Japan gde postoje gradovi sa neverovatnih 80% teritorije pod zelenilom! Posle najduzeg leta koje pamtimo (sunce se JOS ne predaje) gde su ljudi disali na skrge, sa umirucom poljoprivredom jer nema vode, a zbog klimatskih promena je nece ni biti, ti si pronasao zelene "urbane razvaline" koje treba smanjiti!? U Evropi su ljudi potpuno poludeli od brige, zelene partije odredju sudbine zemalja, travu sade i po vertikalnim zidovima zgrada, a mi da imamo ovakav odnos?

Ako zelis da idemo u korak sa svetom u avangardnoj arhitekturi i urbanizmu, to onda NIJE Zahin projekat, to je nesto ovako:

01-Bosco-verticale.jpg

83152-970x600-1.jpeg

800px-Rua_Gon%C3%A7alo_de_Carvalho.jpg


Na setaliste duz Sajma se vikendom ne moze stati dovljno dugo za fotografiju, a da te ne pregazi neki bicklista, toliko je "prazno".

Setaliste od hotela Jugoslavije do Zemuna je nalik najgorem seoskom vasaru, apsolutno ruglo i sramota grada. Ono je puno zato sto mladi iz novokomponovanih naselja u produzetku Zemuna, pa cak i u samom Zemunu nemaju mesto za razonodu. Gradsko zelenilo je vise puta ocajnicki pokusavalo da spase sta se moze, sadeci drvece. Bez uspeha. SVA su pogazena, smetaju privatnom biznisu (sto je vrlo izgledna buducnost i njihovih rodjaka na Kalemegdanu kad tamo dovedete 30,000 ljudi). Zemunskim vlastima je po obicaju celog grada najlakse da zelenu povrsinu pretvore u nesto drugo, u mesto za cirkus recimo. Ovo je fenomenalni primer za nesaglasnu namenu urbanistickih povrsina o kojoj sam pricao. I znas li sta se desilo? Uvece, kad ljudi iz prezagrejanih solitera izadju da se nadisu vazduha, redovno se stvarala takva paklena guzva da su, ali bukvalno, izgledali kao spakovana kutija sardina. Potpuni inferno, majke vape jer decu ne mozes videti na dva metra, dok klinci biciklisti gaze i ne znaju za milost. Ako je to za tebe pozitivan primer onda jedino mogu da verujem da ti nikada tamo nisi proveo vise vremena.

"Pusta" setalista uopste nisu pusta. Ako u njime nema jos vise ljudi to je zato sto ne postoje dobre saobracajne veze i sto u nasoj bedi moramo da radimo po ceo dan, pa ljudi niti imaju mogucnosti za toliko slobodnog vremena niti imaju kulturu da shvate koliko im je to ustvari potrebno. Nece uvek biti tako. Urbanisti imaju precizne norme ne samo koliko drveca treba po glavi stanovnika (nismo ni blizu) nego i koliko maksimalno sme da bude daleko najblizi park. Itd, itd
 
Zuma, razumem zelju za sto vise zelenila, i ja volim prirodu, i kad god mogu koristim kej kod usca. Ali upravo ove slike koje si okacio, upravo one govore o neophodnosti inegracije urbanog i prirodnog. I ove intervencije zelenilom su zapravo odgovor na uzasno mnogo izgradjene strukture bez zelene povrsine. Na nasem primeru, imamo potpuno drugaciju sliku. Jako puno zelenih povrsina u neposrednoj blizini (hvala Bogu), ali ne treba preterivati, jer to nije dobro, lose je stvarati poljane u sred grada. Druga bi prica bila da je Kalimegdanski park negde u sred, kao Tas, okruzen urbanim jezgrom okolo, pa i nije strasno prosiriti park, kao sto je mali Tas. Ovde nije tako,velika zelena povrsina se nalazi skoro uz obalu a tezi se aktiviranju priobalja. To se ne postize parkom.
Kej kod usca koriste samo rekreativci, ako izuzmemo festivale i koncerte. Nije dobro da neki prostor koji je potrebno oziveti, formirati tako da ga koristi samo jedna grupa ljudi. Potrebno je da ga svi koriste, bas kao Tasmajdan.
 
Vrh