Pošto je do sada pomenut veliki broj različitih argumenata za i protiv ovog projekta, pokušaću da sastavim pregledan i nadam se potpun spisak onoga što je do sada spomenuto.
Argumenti koji idu u prilog realizacije projekta onako kako je predstavljen.
-- Za.1. Ocigledan kvalitet i pažnja koja je posvećena svim detaljima
-- Za.2. Poštovanje urbanističkih uslova, ponekad značajno preko onoga što je bilo zadato
-- Za.3. Raznovrsnost sadržaja. Na ovoj lokaciji to može biti i mana, pa bi se moglo smatrati da sa istim pravom može da se pojavi i u spisku razloga protiv projekta.
-- Za.4. Znatne količine zelenih površina, javnih šetališta i malo jezerce. Posebna promenada koja dodaje do sada nepostojeću vezu sa Dunavskom obalom, isto kao i, doduše minimalnu, vizuru sa Tvrđave ka Dunavu (mada upravo ovaj objekat ometa tu vizuru po drugim pravcima). Relativna otvorenost prizemlja. Ako se isključi problem vizura, preostali nabrojani elementi uređenja unutrašnjeg dela kompleksa dobro korespondiraju sa okolinom.
-- Za.5. Lepota spoljašnjeg oblika. Ovo je doduše subjektivno, ali izgleda da znatan broj ljudi ima takvo mišljenje.
-- Za.6. Avangardnost spoljašnjeg oblika. Iako ovo ima relatitivno mali značaj ipak ga treba pomenuti jer nam veoma nedostaju takve građevine, a pozicioniran na ovako simbolično važnom mestu usput sugeriše usmerenost grada ka budućnosti i novim tehnologijama
-- Za.7. Finansijski potencijal objekta, dobra zarada za grad. Ekskuzivnost i kvalitet objekta su dobra osnova da grad iz ovako skupog zemljišta stvarno izvuče maksimum novca koji to zemljište potencijalno nudi. Ipak skupa zgrada uopšte ne garantuje da će njen unutrašnji sadrzaj i zakupci prostora biti isto tako skupi, bogati i ekskluzivni. Sve se i dalje može pretvoriti u masovni cirkus za raju, sve zavisi od toga kako investitori procenju poslovne potencijale Srbije i Beograda. Od toga zavisi da li su za njih potencijalno visoki troškovi zakupa prostora finsijski opravdani, a od toga zavisi šta će u njemu na kraju biti.
-- Za.8. Razvojni potencijal za Dunavsku obalu. Ako ovakav objekat bude finansijski uspešan i bude imao imidž ekskluzivnog i poželjnog, to bi moglo sa jedne strane da generiše sredstva za kvalitetnije uređenje tvrđave, okolnih obala i saobraćaja u toj zoni, a sa druge da na zapuštenu Dunavsku obalu privuče druge investitore, koji će tako uneti još novca u njen razvoj. Ovo je ipak čista spekulacija koja zavisi od veoma mnogo drugih faktora. Ipak, izvesna mogućnost postoji.
-- Za.9. Ime arhitekte je poznato i predstavlja dobitak u imidžu već samo po sebi.
Argumenti koji NE idu u prilog realizacije projekta onako kako je predstavljen.
-- Protiv.1. Problem vizura. Ušće Save u Dunav je simbolički, emotivni, istorijski i estetski vrhunac Beograda i Srbije, fokusna tačka za veoma mnogo stvari iz naše istorije, a svojom lepotom, turističkim i mnogom drugim potencijalima može i treba da bude i fokusna tačka naše budućnosti. Svaki prostor koji ima jedinstvene i neponovljive karakteristike treba čuvati, a ovaj to pogotovo zaslužuje. Ja bih čak rekao da ako u urbanizmu uopšte postoji nešto što bi trebalo tretirati ekvivalentno nekoj svetinji u svetu religija, onda je to ovo. Iako je znatno pomeren u stranu, ovaj objekat se svojom veličinom i svim drugim vizuelnim karakteristikama toliko razlikuje od okoline da (verovatno) počinje da dominira čak i sa pozicije na kojoj je. Nemoguće ga je zanemariti ili uskladiti sa okolinom a da dožvljaj čitavog predela (koji bi trebalo da je zaštićen u svim elementima pa i u ovom) ostane nepromenjen. On bi možda mogao da se uklapa po suprotnosti. Međutim, to je otvoreno pitanje, isto kao i pitanje lične estetike, a u svakom slučaju bitno menja dosadašnji pejsaž. Vizure nisu narušene u većem delu šetališta duž obala, ali jesu posmatrano sa reka, kao i duž čitave dužine zida tvrđave, od spomenika Pobedniku do kule Opservatorije.
-- Protiv.2. Neusaglašenost namena urbanističkog prostora. Jedan od osnovnih pricipa jeste da se namena prostora određuje tako da se maksimalno koriste prirodne prednosti nekog prostora. Stadion se pravi u ravnici, a vidikovac na vrhu ili padini brda. Nikako ne obrnuto. Pored reke idu sadržaji koji koriste reku, NE nešto što bi lepo moglo da se nalazi i negde drugde, zato što se tako oduzima prostor sadržajima koji NE MOGU da bude negde drugde. Tržni centar se ne stavlja u rekreativnu ili eko zonu zato što je onima koji su u šoping molu nebitno da je napolju drveće, dok onima koji su došli u eko zonu nije svejedno da li je tu i šoping mol. Oni su došli u želji za mestom u kome nema buke koja ih svakodnevno okružje, gde nema sveprisutnih zidova, a ima puno prostora, čistog vazduha, zelenila i širokih vidika. Nasuprot tome posetioci koji dolaze u klubove žele zabavu, muziku, mnogo ljudi za bučno druženje, dovoljno ravnog i asvaltiranog mesta za sadržaje kao što je Naxi plaža. Ako na isto mesto stavimo i jedne i druge, uskraćujemo i jedne i druge. Jedini koji su srećni su trgovci jer ako tržni centar ili bilo kakve usluge stavite na mesto koje je i zbog drugih razloga prijatno i posećeno, njihov promet će se povećati. Ako to političari i urbanisti ipak urade, to je klasičan znak moguće korupcije. Ako to urade na ogromnoj skali, dovodeci u eko zonu vrlo veliki broj ljudi i privrednih aktivnosti, to je potencijalni znak velike korupcije.
Treba ipak primetiti da je otvoreno pitanje gde je granica zelene zone. Taj blok zgrada logično pripada zelenoj zoni, ali to do sada nije bio. U vreme kad se o tome nije mislilo na Dunavskoj i na Zemunskoj obali su izgrađeni ogromni soliteri koi su trajno narušili prirodne prednosti tih zona. Tu su i razne druge zgrade. Pitanje je međutim da li sad treba ići na to da se ove greške ispravljaju, ili ćemo reći da je suviše kasno, pa ako se ogroman poslovno-stambeni kompleks stavi na samu ivicu zaštićene zelene zone donjeg Kalemegdana, onda on ipak nije u njoj, a usput je u skladu sa onim što je ionako već tu, pa nas baš briga za zelenu zonu u susedstvu.
-- Protiv.3. Dovođenje velikog broja ljudi u zelenu zonu koji uopšte nisu došli zbog nje i onoga što ona pruža. Oni samom svojom brojnošću, ali i indiferentnim stavom koji proizilazi iz bitno različitog osnovnog motiva njihovog boravka na tom mestu, predstavljaju veliku opasnost za čitavu ovu oblast.
-- Protiv.4. Dovođenje velikog obima novog saobraćaja koji tu inače ne bi dolazio. Poslovni i uslužni centri ne samo da prave gužvu privlačeći mnoštvo novih ljudi koji stalno odlaze i dolaze, nego i zahtevaju stalan i ogroman promet robe, maltene u svako doba dana i noći. Ovo zahteva velike troškove za nove saobraćajnice, a usput opterećuje stare. Stari grad je ionako problematičan u ovom pogledu. Treba očekivati veliko povećanje saobraćaja u ulicama Vojvode Bojovića, Pariskoj i svim ulicama koje, prolazeci kroz najuži centar grada, idu ka cara Dušana i Dunavskoj. Ovako se degradira stanje prakticno svuda, i oko Kalimegdana, i na kraju pešačke zone Knez Mihajlove, i u centru.
-- Protiv.5. Spratnost. Ne samo svojom masom, ovaj objekat i svojom visinom degradira zonu u kojoj se nalazi. Visok je isto koliko i tvrđava, što ne bi smeo da bude slučaj. Čak i sasvim nevezano za postojanje tvrđave, opšti princip bi trebao da bude da spratnost objekata blizu obale reke treba da bude mala i da se postupno povećava kako se udaljavamo od nje. Ovo u maksimalnoj meri čuva vizure zgradama u ostatku grada, a pri tome omogućuje neometano strujanje vazduha sa reke i povoljniju mikro klimu. Idealno bi bilo kad objekat bliže Savi ne bi uopšte postojao, ili ako to baš ne može da bude zelena površina, bar da sama zgrada ne nadvisuje vrhove drveća.
Do sada dostupna dokumentacija o projektu i linkovi:
Zaha Hadid
http://www.zaha-hadid.com/architecture/beko-masterplan/
Urbanistički projekat: Zapp doo, Beograd
http://www.zapp.eu.com/
Kontakt: Milan Radoičić
Tel: 011/2455118, 011/3441489
Dokumenta izlozena na javnom uvidu:
http://www.photobucket.com/kompbeko/ ili
http://s1144.photobucket.com/albums/o494/Zuma-z/Beobuild/Poslovno-stambeni_kompleks_Beko/
Tako da, molim vas, nemojte opet da prolazimo kroz sve to!
