K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[Гага]

Homer Jay » 05 Мар 2016 01:48 pm[/url]":5hmnnfy5]Lamda development je uklonila novi render sa svog sajta

Значи прате Беобилд и љуту расправу

 

[Minnheima]

Sada očekujte sledeći predlog, nakon koga ćemo preklinjati da nam vrate ovaj kome su upravo zameli tragove.

 

[spatiotecte]

Velika je verovtnoca da ce sledeci predlog biti jos gori od ovog sto su svi ispljuvali sad.

 

[Bgradjanin]

Pratili forum ili ne sasvim je sigurno da su videli clanak u novostima gde je ocigledno da je materijal uzet bez saglasnosti investitora pa je verovatno zato uklonjen sa sajta.

 

[Galeks]

spatiotecte » 05 Mar 2016 01:49 pm[/url]":30ue6245]

A gde ce buduci aviolozi da idu da se skoluju ako nestane Drapsin?
Pritom kad smo bili klinci tu smo igrali fudbal u skolskom.

@Zidar, imas plusic od mene, opet si izdominirao
@Spatio
Skola se ne zove vec duze vreme ne zove Petar Drapsin vec Vazduhoplovna akademija, a uslovi ili bolje reci neuslovi su uzasni. To je zrelo za selidbu u modernije zdanje sa modernijom opremom shodno tehnoloskom napretku. Ogledne ucionice su bivse stale, kasnije garaze za traktore... Skola je dosta ozbiljnija u odnosu na nekadasnji period ali sve manji broj djaka se odlucuje da nastavi posao u struci prema istrazivanju iz poslednje 4 godine.
O skolskom kadru ne bih pricao, jer bi tema presla u verovali ili ne, koliko bahati ljudi mogu biti.
A o smradu Beo zoo vrta, zbog kog se leti prozori ne mogu otvarati, ne treba ni govoriti. Licno sam prisustvovao kada je jednom decku pozlilo na sred casa. A to ce cekati i buduci Beko kompleks.


Ako se uzmu podaci da je Srbija trenutno najzagadjenija zemlja posle Bugarske, a da je Beograd na listi najzagadjenijih prestonica Evrope medju prvih 15, onda je meni kao stanovniku svako drvo bitno a i zelja je veca da ih bude vise. Meni se svaka setnja gradom zavrsi na Kalemegdanu, a kada namenski idem na Kalemegdan uvek pocinje u Donjem gradu i neretko se zavrsava na Dunavskom keju. Mozda sam subjektivan ali radije bih kao gradjanin ovog grada birao ono sto je Zidar obradio, a sto je Jovin mnogo godina ranije predlozio, nego ono sto ce se graditi, ma sta to bilo.

Ako mi kao drustvo, a i pojedinci, kao jedini nacin privlacenja ljudi vidimo to da su im potrebni sadrzaji potpu stambenih blokova i soping molova, onda nisam siguran da smo mnogo napredovali. Tako gledano, nista nismo bolji od Despot city-ja.

Predlazem svakome da ode na unutrasnji bazen SRC MGM i da kaze, koji osecaj dozivi kada pogleda kroz prozore ka Kalemegdanu i sve to dok pliva? To su neprocenjive stvari koje ovaj grad, cine ovim gradom.

 

[stf]

zidar » 05 Мар 2016 02:20 am[/url]":rc6w2l07]

RioBL » 05 Мар 2016 02:31 pm[/url]":rc6w2l07]Ako nećemo da "obgrlimo tvrđavu" onda bi trebalo ukloniti i ovaj sportsko rekreativni centar.

Управо. Прво што сам помислио када сам видео зидареву монтажу јесте да је спортски центар неки дивљи објекат изграђен привремено на зеленој површини као циганско вашариште на Ушћу у данима Бир феста ...

 

[Zuma]

Sportski centar i bazeni su u skladu sa grupom međusobno kompatibilnih namena ovog prostora, tj rekreativnom, ekološkom, turističkom, kulturnom, dok stambene i poslovne zgrade odnosno tržni ili veliki obrazovni centri to svakako nisu.

 

[sizif]

Био сам убеђен да сам јуче поставио текст, али сада га не видим. Дакле, да покушам да поновим.

Зума, можеш ли без стилских вежби конкретно одговорити, у по две-три реченице, на следећа питања:

1. Ко и из којих средстава треба да обештети власника парцеле?

2. Колика је укупна сума коју треба исплатити за обештећење? (Плаћена цена, камата, чишћење парцеле, изгубљена добит...)

3. Да ли треба, поред барака, срушити и Бекову четвороспратницу и зграду Ваздухопловне гимназије?

4. Ко и из којих средстава треба да плати изградњу фонтане и простора за масовне политичке скупове и војне параде, као и "ниских услужних објеката". Односно, ако војска, политичари и власници ниских услужних објеката процене да им овај простор није интересантан, ко и из којих средстава треба да сноси трошкове враћања Доњег градског поља у првобитно стање?

 

[Galeks]

@Sizif
Ne znam da li je ovo licno direktno pitanje, ali sam hteo da ti odgovorim, mojim nekim vidjenjem, pa se nadam da se ne ljutis.

1. i 2. - Odgovor na drugo pitanje, moze biti malo kompleksniji, jer ne mora drzava nuzno dati novcanu nadoknadu investitoru, vec mu moze dati drugo zemljiste shodno troskovima, kao nadoknadu. Mislim da je to i delom odgovor na prvo pitanje, ali opet, ovo je u sve u domenu teorije. Tako mozemo i pitati uvek, ko ce nama nadoknaditi svaku losu odluku donesenu u poslednjih 20+ godina. Razumem sta si hteo pitanjem da postignes, ali nije bas jednostvano. Svaku pogresnu odluku neko na kraju plati. Eto ja mislim da je pogresna odluka sto je zemljiste uopste prodato i sto je dugorocno protracena sansa za neko pitomije uredjenje okruzenja uzeg centra grada, a to ne moze novcem da se nadoknadi.
3. - Odgovor na trece pitanje je takodje prilicno kompleksan, jer ista ta Bekova zgrada je trebala biti rekonstruisana projektom Zahe hadid, pa maltene, do neprepoznatljivosti i kao takva prakitcno njena vrednost, gubi smisao. Tako da srusiti oba objekta, kao i ostale stale, garaze, barake i slicno mislim da nije problem. Ako gledamo sta bismo dobili, onda bismo definitivno, manje izgubili.
4. - Ovde sam se malo u pitanju izgubio, ali samo rusenje objekata vojske u ovom delu, nije preterano skupo jer su to sve mahom barake i zgrade koje koristi Vojno-stambena ustanova Beograd 2. Vojska moze takodje dobiti zemljiste od grada na drugoj lokaciji, sto je poslednjih godina vrlo cesta praksa, a same troskove uredjenja grad Beograd i Zelenilo. A ne bi bilo lose pronaci dogovor sa vojskom, pa da se zemljiste ustupi gradu, ni to ne bi bio prvi primer.

U sustini, zato i diskutujemo da vidimo sta je najbolji model, tj. sta je na kraju krajeva najbolje za nas, a i da opet ponovim, kako je ovo zemljiste u nekom trenutku promenilo namenu i krenulo razvijanje u potpuno suprotnom smeru, od inicijalno planiranog, ko nama daje garancije da se Despot city nece desiti, a i ako se desi, da li ima neke razlike u odnosu na ovo?

 

[stf]

Zuma » 06 Мар 2016 04:47 pm[/url]"r8jgk3k]Sportski centar i bazeni su u skladu sa grupom međusobno kompatibilnih namena ovog prostora, tj rekreativnom, ekološkom, turističkom, kulturnom, dok stambene i poslovne zgrade odnosno tržni ili veliki obrazovni centri to svakako nisu.

Ти баш не разумеш урбанизам. Он је мало комплекснији од два лењира, угломера и зелене дрвене бојице.

Не можеш гледати на овај простор са стриктном границом улица Тадеуша Кошћушког: лево спрт, десно становање. Тај концепт стриктно раздвојених намена простора је урбано погубан и ствара гета. То је у пракси доказано свуда. Не постоји преседан.

 

[Zuma]

Stf, ti sa zadivljujućom upornošću neke sasvim tačne ali opšte urbanističke principe koristiš kao da su jedini postojeći, i kao da su bezuslovni fizički zakoni. I to radiš godinama, izdvajajući jedan tebi trenutno odgovarajući "princip" od svih ostalih, kako ti kad odgovara za potreban rezultat. Niti je ta ideja o prodorima i mešanju jedina koju treba uzeti u obzir, niti ona baš MORA da bude implementirana na apsolutno svakom mestu u gradu. Pa je to da nema izuzetaka besmislica. Sve što si rekao ne znači baš ništa bez dodatne analize SVIH faktora i SVIH principa koji su relevantni na OVOJ lokaciji. A tek je posebno pitanje o kojim od mnogih sadržaja mi pričamo, i to što se neki "mešaju", a drugi ne.

 

[stf]

Урбанистички принципи су се мењали а мењали су се зато што нису били добри, а то да нису били добри је показало и доказало време, као једини релевантан елемент у стицању увида у функционалност друштвених појава и одлука. Ја само поштујем време као необориви доказ да ли је нешто добро или лоше. Не правим се ја паметан, или филозофирам о личним фикс идејама.

Време је показало да је принцип стриктног одвајања урбаних садржаја лењир методом урбанистички и социјално погубно и све тако стриктно лењиром раздвојене функције су временом доживеле трансформацију, била она планска или стихијска. Апсолутно сваки такав део града је прошао кроз то. Тамо где су урбанисти стигли да исправе грешке данас и личе на нешто, делови града где нису стигли су ужасавајуће естетски деградирани али далеко "живљи" него што су били.

Ти, са друге стране упорно игноришеш све негативне стране које је време показало и доказало и упорно инсистираш на превазиђеним и урбано дисфункционалним принципима.

Приликом дискусија са тобом се увек сетим професорове приче са факса, како Београд плански и теоријски 100 година покушава да "сиђе на реке" а у пракси је стихијски одавно сишао и живи на рекама пуним плућима. Под овим је мислио на сплавове, нелегално насеље на Савском насипу, нелегалне кафане на Земунском кеју, сојенице и клубове не Ади итд ... Дакле, људи нешто желе, и то се не може игнорисати због теоретисања о савршеној архитектури и урбанизму из сликовница. Када то игноришеш, добијеш управо стихијско остваривање жеља становништва на нелегалан начин.

 

[Zuma]

sizif » 06 Mar 2016 05:53 pm[/url]":350na2te]Био сам убеђен да сам јуче поставио текст, али сада га не видим. Дакле, да покушам да поновим.

Зума, можеш ли без стилских вежби конкретно одговорити, у по две-три реченице, на следећа питања:

1. Ко и из којих средстава треба да обештети власника парцеле?
2. Колика је укупна сума коју треба исплатити за обештећење? (Плаћена цена, камата, чишћење парцеле, изгубљена добит...)
3. Да ли треба, поред барака, срушити и Бекову четвороспратницу и зграду Ваздухопловне гимназије?
4. Ко и из којих средстава треба да плати изградњу фонтане и простора за масовне политичке скупове и војне параде, као и "ниских услужних објеката". Односно, ако војска, политичари и власници ниских услужних објеката процене да им овај простор није интересантан, ко и из којих средстава треба да сноси трошкове враћања Доњег градског поља у првобитно стање?

Koliko košta Trg Republike? Koliko Slavija? Znaš li koliko smo para izgubili tako što smo između Tvrđave i Knez Mihajlove napravili Kalemegdanski park?

Vi sve vreme grešite u tome što najdragoceniju lokaciju koja u gradu uopšte postoji posmatrate kao da je neko polje u Bežaniji, i na nju primenjujete ISTE razvojne principe, nudeći ISTE sadržaje. To je travestija urbanizma. Koliko košta? Nema cene. Ko će da plati? Isti onaj ko je platio Trg Republike. Ovaj deo u nekim aspektima može i treba da ima isti značaj kao i on. Kalemegdan je jedan i jedinstven, nedeljiv. Ušće dve reke, pribalje, brdo, i tvrđava na njemu. To je naša istorija i početak grada. To smo mi. Ovaj trougao zemljišta je oduvek pripadao Tvrđavi, i tako mora da ostane. Ne može da se izmeni tolika tradicija posebne namene, izvan gradskog urbanog tkiva i izvan privatnih šapa, da se podzemnim tranzicionim mahinacijama otme, da se isto tako izmeni nekoliko GUP-ova koji kažu to isto, pa da se onda pita, ko će da mi plati to što sam oteo? Platiće onaj ko nije sprečio da se otme. Ostatak bloka i dalje pripada Gradu. Vazduhoplovna gimazija jedva čeka da se preseli, a od Beka Grci više nisu ostavili mnogo. Mada on može da ostane, ako se ispostavi da je to bolje. To je najkraće što se o ovome može reći.

 

[razgradjevinar]

ako smem da primetim

Vi sve vreme grešite u tome što najdragoceniju lokaciju koja u gradu uopšte postoji posmatrate kao da je neko polje u Bežaniji, i na nju primenjujete ISTE razvojne principe, nudeći ISTE sadržaje.

zuma za beko predlaze iste razvojne principe i sadrzaje utkane u sadasni donji grad.. livade, zapustene zidine, ZLO vrt, jos livada, parking parking servisa i naravno gaucosi.

pa posto je logicnije da tu bude parking parking servisa nego trzni centar i civilizovanije da tu bude ZLO vrt nego da tu ljudi zive te da je vojnom otpadu tu vise mesto nego trznom gentru. ja se sve vise lomim i ne znam sta da mislim

 

[Homer Jay]

 

[Delija]

У овом случају Стф је апсолутно у праву. Стриктна Корбизјеевска подела урбаног простора на транспорт, рекреацију, рад и становање се показала у пракси као погрешна и неодржива и као таква одбачена у развијеном свету и у урбанизму као науци још пре 50-60 година.

 

[Galeks]

Pa to sto vi tvrdite je ok, ali svaki primer je ipak poseban za sebe. PA central park u NY je lenjirom iscrtan, pa opet privlaci mase i mase ljudi. Ne moze se plasticno isti princip primenjivati svuda. Ne znaci da je to mesto stvoreno za park, ali ni ne znaci da je stvoreno za stambeni blok.

 

[Zuma]

Homer je u pravu, vrtimo se u krug jer smo savršeno identičnu priču već prošli. Mogao bih čak i da pronađem tu poruku gde objašnjavam pod kojim ulovima taj princip važi i šta su ograničenja, ali ionako gubim previše vremena na ovo. Ukratko, ovakvi principi su obična pomoć pri razmišljanju u TIPIČNIM situacijama i na TIPIČNIM stambeno poslovnim LOKACIJAMA u kojima ne postoje konkretni zahtevi većeg prioriteta, niti drugi opšti principi koji im se suprotstavljaju. Tu se otprilike kaže da ljudi imaju raznovrsne potrebe pa ih zato ne treba terati da ih zadovoljavaju na mnogim različitim, fizički udaljenim lokacijama, nego ta mesta treba da budu izmešana tamo gde se oni obično nalaze. Drugim rečima, mešani sadžaji raznih vrsta su OBIČNO optimalniji jer su onda (u proseku) ljudima bliži i dostupniji, tj brži za masovno konzumiranje u tipičnom gradskom okruženju. Sad razmislite koliko je raznih prepostavki i ograničenja ugrađeno u ovako široku formulaciju.

Po ne znam koji put ponavljam da postoji čitava gomila slučajeva gde je to neprimenljivo. Recimo većina elitnih mesta i elitnih sadržaja. Smisao samog koncepta elitnog je da je to nešto najbolje što se može postići, vrhunac ponude, a tu onda već po definiciji ne može da bude kompromisa i mešanja sadržaja ako oni svojom eventualnom nekompatibilnošću degradiraju osnovni sadržaj. Naprimer bučni sadržaji u oblasti namenjenoj relaksaciji nisu dozvoljeni, IAKO bi mešanje inače bilo poželjno zbog njegovih drugih prednosti. Ali se zna prioritet i šta je od čega važnije. Ne može sekundarna dobit da poništi primarni razlog postojanja. Ili, recimo, uvođenje ogromnog saobraćaja u eko zonu gde je osnovna poenta da ga ne bude. Ili, ako idete u najbolju botaničku baštu u državi, onda iza svake treće aleje ne očekujete tržni centar ili teren za mali fudbal, iako je svima koji idu u vrhunsku botaničku baštu neophodan i tržni centar, a mnogi igraju fudbal. To ne znači da ih treba pomešati samo zato što postoji nekakav opšti princip koji u praksi ima jedno 50.000 dodatnih razjašnjenja, kontraindikacija i posebnih slučajeva.

Kalemegdan i priobalni deo Savskog amfiteatra su ne samo jedini preostali slobodni prostori koji centralnoj zoni Beogradu mogu ponuditi posebne, vrhunske ambijente, ili funkcije koje on nema, to je istovremeno i naša istorija, kulturna potreba, a verovatno i obaveza prema potomcima, ma koliko ovo eventualno nekome patetično zvučalo, pošto grad UVEK živi od ovako nasleđenog kapitala onih koji misle na duže staze. Bez obzira da li su nas zadužili gradnjom ili uzdržavanjem od nje kad vide kakvi su im savremenici. Ako mi neku jedinstvenu i neponovljivu lokaciju ne možemo da uredimo na način dostojan njenih PUNIH potencijala, ostavite je generacijama koje će moći. NEMOJTE JE UNIŠTAVATI jer se ta greška ne može ispraviti. Graditi ovde neke spavaonice i prodavnice frižidera sa tendencioznim, iz celine izdvojenim kvazi teorijskim objašnjenjem kako eto, baš na ušću Save u Dunav moramo da poštujemo "raznovrsnost", ili da "nemamo para" za najbolju lokaciju u gradu, kao da ih ima 50 a ne jedna jedina, to je uvreda i za inteligenciju i za ono što se stvarno uči na fakultetu.

 

[dosen]

Ne radi se ovde o Korbizijeu vec o definisanju gradskog zelenog prostara, na javnom dobru, koji je trenutno rascepkan. Od Kalemegdana do Save/Dunava danas nema poljanceta gde moze razred osnovaca da napravi cas u prirodi. Ili je neodrzavano, razvaljeno, opasno ili privatizovano. Poslednje cisto parce zauzela je i naruzila, Novakova primitivna familija. Park u Donjem Gradu je funkcionalno i pesacki odsecen od priobalja. Ovde postoji veliki potencijal da se napravi nesto dobro.
Gde je Korbizije pogresio. U tome sto je napravio otudjeni prostor, gde nije bilo mikro-interesa za odrzavanja i upotrebu, dok je zajednicki interes bio neartikulisan bez motiva i nacina organizovanog finansiranja. Znaci odrzavanje/koriscenje nije bilo odrzivo. To je problem svih zelenih povrsina u Bg. Pre svega zbog toga sto se ne zna cije je to, ko upravlja i zasto.

Koja resenja postoje za Korbizije situaciju (govorim o Zapadu):

Prvo je - jasna titula- vlastnistvo, jasna pravila, jasnu uprava i jasno finasiranje. U Londonu recimo, ni u najgorim kvartovima (ne mozete zamisliti ko tu zivi, to ne postoji kod nas) NEMA parkova i javnih pov. zapustenih i razvaljenih kao u Bg priobalju. Gde usput zivi srpska elita. Parkovima uglavnom upravlja Cuncil. Ako je prostor preveliki zalogaj za opstinu postoji recimo Corporation of London ( organ londonskog City-ja, koji su majstori finansiranja i upravljanja ). Lokalne opstine su tamo predale upravljenje trecoj strani - kojoj je to reklama i statusni simbol. Taj tradicionalni outsource nacin upravljanja je besprofitan i kontrolisan.
Vrlo je vazno da gradjani znaju da placaju za javni prostor, da placaju DIREKTNO u lokalu ( ne preko Grada, Republike ili Arapa), i da znaju koliko kosta odrzavanje nekog prostora. Da racuni budu otvoreni.
Za to treba ukinuti nemoralni porez na imovinu koji pojede partokratija i uvesti lokalni porez za LISTU STAVKI.

Drugo - uvodjenje malih "funkcija" i njihov interes za odrzavanje prostora. To ne znaci da svako uredjuje ispred svoje sklepacine- vec koriscenje management kompanije ili sopstvene zadruge koja ima obaveze po ugovoru. I tu ima trikova i zackoljica, ali necu o tome.

Trece- ucesce gradjana i informisanost. Postoje udruzenja gradjana koje ucestvuju u projektima i redovnom radu. U udruzenju prijatelja recimo Hampsead Heat-a sede ljudi koji su uticajni ako SANU i drustvo Privrednik zajedno. Nikome nije na pamet palo da tamo pravi svoje latifundije, sklepacine, hotele i trzne centre-jer se tamo park smatra najvrednijim dobrom. Ako neko hoce da napravi nesto kao kafanu-pavljon na silu, taj je kandidat za opstu hajku svih slvojeva i iz svih pravaca. Od peer-ova, preko srednje, radnice klase do homeless-a.

Cetvrto, najvaznije - gradjani. Neje dovljno samo da stanovistvo ucestvuje u necemu. To stanovnistvo treba da bude civilizovano...inace ne vredi nista od gore navedenog, rezultat ce biti slican.

Suprotna opcija je - sve privatizovati. U Srpskim uslovima to je najgora varijanta. Cak je bolje da bude ovako razvaljeno nego privatizovano. Ali to je posebna tema.

 

[Delija]

Galeks » 07 Mar 2016 12:41 am[/url]":corub221]Pa to sto vi tvrdite je ok, ali svaki primer je ipak poseban za sebe. PA central park u NY je lenjirom iscrtan, pa opet privlaci mase i mase ljudi. Ne moze se plasticno isti princip primenjivati svuda. Ne znaci da je to mesto stvoreno za park, ali ni ne znaci da je stvoreno za stambeni blok.

Не није(не у смислу у ком ти мислиш) и не, стриктна подела функције нема никакве везе са геометријом урбане матрице. Мешаш бабе и жабе. У просечном њујоршком солитеру (о блоковима да ни не причам) имаш 3 од 4 функције а на Менхетну имаш неколико комплекса са све четири (метро станица у сутерену зграде).

Зума, колико твоје репортаже доприносе форуму толико твоји импровизовани, километарски постови одузимају. У твојим ставовима су сублимирани сви беобилдовски стереотипи о урбаном простору. О а томе шта је увреда за интелигенцију и поготово о томе шта се учи на факултету ниси мердаван да судиш.

ИИмали смо пропалу фабрику подно градске тврђеве. Јавио се човек који нам је платио 50 милиона евра да нама тај непримерени садржај уклони и замени га са уобичајеним урбаним садржајима. Ту се никакве визуре, нити било каква целина осим целине пропале фабрике не нарушавају. Стварни проблеми те локације су теретна железничка пруга, одсечена обала, зло врт и катастрофална пешачка и бициклистичка доступност доњег града. Квалитетна приватна инвестиција на месту пропале фабрике је добар, логичан и по мени пожељан почетак решавања тих проблема. Барем је такво искуство читавог развијеног света. Но, ово последње решење блока је такво да инвеститру не бих дао дозволу за градњу док пројекат не учини достојним локације.

 

[dosen]

@Delija,

Privatnik ne moze da opravda zemljiste od 50 me bez silnih kvadrata. Ovo mesto ne trpi kvadrate. Mozda je dobro da mu se ponudi niz drugih lokacija u zamenu. Mozda ploca na Prokopu. A kalemegdansku lokaciju treba raspisati konkurs ili vise konkursa ako su neuspesni sve dok se ne nadje pravo resenje. Najgere resenje je ovo sa rendera.
Sa druge strane, grad ne mora da zuri, jer moze da odbije los projekat. Obustavi gradnju zbog kasnjenaja i sl. Osim ako neko nije potpisao sitna slova. Ili izdao lose dozvole.
Cak i u tim uslovima moze da se natera investitor da saradjuje.

 

[Zuma]

Beko je imao bitno veću imovinu od dugova i upropašćen je namerno. Država je mogla da im plati dugove i preuzme firmu, pa bi zemljište dobila budzašto, a ne za 50 miliona.

A što se tiče velikodušnog investitora koji nas oslobađa "neprimerenog sadržaja", stalno se zaboravlja da je za to dobio zemljište koje vredi više, pa smo tu MI na gubitku, jer smo MI mogli da ga dobijemo bitno jeftinije. Ne vidim šta je tu pozitivno, čak i u usko ekonomskom smislu tržišne vrednosti, a da ne spominjem njegove pune urbanističke potencijale koje bi mogli realizovati samo ako raspolažemo njime.

Ali osnovno, to bi zemljište NAMA vredelo JOŠ mnogo više nego što može vredeti nekom drugom, jer on ne poseduje okolno zemljište, a mi ga posedujemo. Tako da samo mi možemo da ga priključimo ostatku Donjeg Grada, i tako zaokružimo jednu neponovljivu, veću, i bitno vredniju ambijentalnu celinu Kalemegdana. Umesto da se priča ŠTA je najbolje za taj plac, ovde se neobjašnjivo polazi se od toga da je bolje da on NIJE DEO Kalemegdana, da je izdvojen od svog prirodnog okruženja, i po vlasništvu, i po funkciji, i po uređenju, pa se onda gleda koliko bi tako izdvojeno parče koštalo, i da li smo za njega izvukli makar i tu manju vrednost jednog zemljišta opšte namene.

Na ovoj, sada neiskorišćenoj i napuštenoj strani bedema Tvrđave, imamo fantastičnu, 40 metara visoku padinu koja se blago i ravnomerno spušta ka savršeno ravnom platou pored reke, a završava kompleksom otvorenih bazena za kupanje. Do sada nigde nisam čuo iole smisleno objašnjenje zašto je bolje da Kalemegdanska ambijentalna celina bude odvojena od Dunava i da bude manja od svojih istorijskih granica, sem ako u objašnjenje ne računate princip "šaraj malo", pa makar to bilo i na mestu čije bi uključivanje aktiviralo deo tvrđave i preporodilo ceo njen imidž.

Šta se narušava? Narušava se ono što bi ovaj prostor - i samo ovaj prostor - mogao biti i šta bi mogao značiti za grad. A dobije se stambena zgrada i tržni centar! Svako ko misli da je to dobra trampa za Ušće Save u Dunav i podnožije 2000 godina stare tvrđave verovatno bi mogao još malo da razmisli o rezultatima svog obrazovanja, pa ma kako da ga je stekao.

Sve je ovo jedna savršeno očigledna urbana celina, pravim čudom još uvek neizgrađena, porodično bogatstvo koje prosto bacamo - i to za šta ??? Za tržni centar? Stanove za šaku ljudi?

 

[direktor]

Njima fali samo parce koje ima vojska i beomedicina nece to skoro

 

[stf]

Zuma » 07 Мар 2016 05:41 am[/url]":373i9339]

Sve je ovo jedna savršeno očigledna urbana celina, pravim čudom još uvek neizgrađena, porodično bogatstvo koje prosto bacamo

Прво напишеш да је целина неизграђена и онда поставиш фотографије те "целине" са изграђеним десетинама објеката који ту стоје изграђени деценијама уназад ... шта више дискутвати са тобом ...

 

[Zuma]

Ah, ova primedba je prosto divna. Pa koliki misliš da je prosečan koeficjent inteligencije među onima koji ovo čitaju? Kad se u ovakvim raspravama kaže da je zemljište neizgrađeno, to znači da nema VREDNIH objekta ili teško zamenljive infrastrukture, a ne da se u sred hiljadugodišnjeg grada nekako provukao magijim zaštićeni vrt Trnoružice u koji ljudska noga nije kročila, pa nema BAŠ ničega. Ovo su barake i jedan ne previše skup proizvodni objekat (sa jedinim izuzecima zgrade Beka i Vazduhoplovne akademije koje sam posebno spomenuo). U svakom slučaju, sem njih, sve što se vidi na slikama je po vrednosti beznačajno u odnosu na cenu zemljišta koje zauzima. To znači slobodno. A posebno što su u prvom planu vojne barake (ako na njih misliš), pa to već imamo.