K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[laki72]

Sto rece direktor u nekom od prethodnih postova "za prosutim mlekom se ne place".
Na svu pricu o prenameni je stavljena tacka prodajom parcele i zgrade grcima, kao i urbanistickim planom.

Svako ko misli da bi se brzo, jednostavno i jeftino moglo doci u posed ovog prostora, zivi u velikoj zabludi.

I da se razumemo, meni licno se ideja parka od dunava do vrha kalemegdana najvise dopada, ali to je sada
'ad acta' (valjda sam dobro napisao)

Sa druge strane, izgradnjom ovog prostora beograd nece izgubiti puno po pitanju parkovskih povraina.
Po meni je mnogo veci problem sto nema parkova po novijim naseljima, a i tamo gde ih ima oni nestaju sto prenamenom, sto divljom (citaj divljackom) gradnjom.

Posto sam svojevremeno bio jedan od kriticara 'zahinog projekta', osvrnuo bi se i na sadasnji predlog.
Smatram da je ovo 5 puta losije.
Moja osnovna zamerka proslom projektu je bila velicina. Gabariti dela zgrade ka uscu i kalemegdanu su bili ono sto mi je smetalo.
Sa druge strane, svojim nepravilnim - fluidnim oblicima, projekat je lepo komunicirao sa grebenom i tvdjavom.
Sve to, ovaj novi projekat nema.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[razgradjevinar]

Zuma » 08 Mar 2016 01:58 pm[/url]":fet28y9b]Čitaj sve što je napisano, a ne samo ono što tebi odgovara. A još bi bolje bilo da se pokuša shvatiti smisao, dakle ideja koja stoji iza onoga što piše. Rekao sam

"...onda je očigledno relevantno samo ono što se zaista u praksi jeste desilo, i što je zatim nastavilo da se dešava duže vreme, jer je samo iza toga stajala i čvrsta namera, i dovoljna podrška, što se samo to ispostavilo kao istovremeno tehnički moguće, finansijski realno i praktično korisno."

u tom slucaju staro sajmiste treba da ostane ovako kakvo jeste, tj neki miks socijalnog stanovanja i auto pijace posto obzirom na istorijat lokacije i njenu funkionalnost tih par godina kada je funkcionisalo kao sajmiste odnosno nemacki logor ne moze biti relevantno kada planiramo buducnost tog prosotra. U praksi se pokazalo da je to jedino tehnicki moguce, finansijski realno i prakticno korisno te da se izgradnja memorijalnog centra ili bilo cega sto nije plac za prodaju polovnih automobila kosi sa onim sto je taj prostor bio od kada postoji kao zemiljiste (ne racunam par miliona godina kada je tu bila mocvara, to iako je tehncki moguce izgraditi nije finansijski realno a ni mnogo korisno.)

 

[spatiotecte]

Kome nije dovoljno zelenih povrsina pored reke nek ide na Usce, tamo toga ima u izobilju.

 

[Galeks]

OK, mislim da je laki72 sumirao sve lepo, tako da ne bi bilo lose da se ovde zaustavimo i usmerimo energiju na nesto drugo.

 

[Igor]

Upravo tako spatio ali zanimljivo da na Uscu nema nikoga sem u nocnim satima. Naravno u pitanju je nedostatak sadrzaja sem za rekreativce i bicikliste. Ja ustvari nemam problem sa time ok je imati dve razlicito koncipirane obale.

 

[stf]

Zuma » 07 Мар 2016 01:26 pm[/url]":2efk5xl1]Upravo obrnuto, čitavo ovo zemljište je beskrajno veći deo vremena skladno funkcionisalo kao deo vojne zone, dakle kao deo tvrđave. Kad su imali pristup građani su ga koristili kao "Donje Polje" za najrazličitije aktivnosti koje na jednom "polju" mogu da se rade. Dakle, u osnovi kao javnu površinu.

Као што Делија написа; немој да измишљаш. Да се ливада користила као "јавна површина" потврђују и фотографије које си поставио на којима се не види нити један једини Београђанин како тамо проводи време. На чему онда базираш своју тврдњу и закључак? На основу путописа и писаних хроника? Турских посписа? Нушићевих дела?

Zuma » 07 Мар 2016 01:26 pm[/url]":2efk5xl1]I to isto su predlagali posleratni GUP-ovi. Sad je zanimljivo zašto vi smatrate da ga treba oduzeti tvrđavi, iako joj je oduvek pripadalo, i više zašto ne sme da bude javna površina, iako je toliko vremena bila baš to? Nego baš mora da se proda privatniku i totalno promeni karakter, postajući nešto što nikad nije bila, pa makar uračunali i Beko (a ne bi trebalo), koji je takođe bio vojna fabrika uniformi na vojnoj zemlji, i simbolično takođe pripadao tvrđavi (tj vojsci), a nije bio deo grada, i svakako NE tržni centar, hotel ili stambena zgrada.

Прво, та површина никада није била део тврђаве, сем у том периоду када је Беко изграђен и био војна фабрика. Тај појас је био плавна мочвара где се нису гајили ни краставци јер до изградње пруге и њеног насипа, ту није било ничега, већ се Дунав изливао до зидина тврђаве. Нешто што није ни постојало не може бити део нечега.
Када сам говорио о историјској константи стамбено-пословне зоне као саставног дела тврђаве, нисам мислио на конкретан плац, него на ту и такву зону која је одувек постојала као саставни део града испод саме тврђаве (Доњи град - ГРАД , не Доња ливада).
Послератни ГУП-ови нису релаванти са ове временске дистанце будући да су стриктно делили урбане функције лењиром што се показало као погубно. Релевантни могу бити предратни планови, али се планирање зелене површине на тој локацији мора мало шире урбано сагледати. Парк између тврђаве и града је фактички био једина уређена зелена површина у целом граду и у том смислу је логична и оправдана. Сем тога, у тим плановима, тврђава је и даље војни објекат и неопходан је тампон између урбаног језгра и војске, као што се свуда и увек радило. Дакле, за све је постојао врло добар разлог зашто, али није онај разлог који ти умишљаш да је био.

У међувремену се показало да на том месту, ни граду ни грађанима по урбанистичким параметрима не треба додатна зелена површина која би зврјала празна, као оне силне ливаде са НБГ стране Ушћа. Додатна зелена површина нема ни један једини оправдани смисао који би побољшао живот грађана Београда. Шта ће ти парк који нико не користи, а да би га користио треба да уведеш садржаје и да муку мучиш са тим. Ако је зелена површина природно неопходна на одређеном месту, она ће бити посећена макар на њој не било ничега, па ни најобичније бетонске клупе. Ко ће да користи те "хобитске кућице" када цео тај део града урбано замире већ пар деценија? Ко ће и зашто да користи ту додатну ливаду када не користи ни постојеће ливаде Доњег града?
Сем што та замисао заиста лепо и складно изгледа из ваздуха, не постоји ниједан други разлог који оправдава ту површину на том месту.
У предратном Београду, коме је фактички само то уређена парковска површина је било оправдано и неопходно проширити парк на рачун тог појаса, али тај предратни Београд није тада имао остатак Калемегдана као парк, нити је имао доступан Доњи град као парк. Та површина је планирана као парковска јер остатак Калемегдана није био планиран на тај начин, већ је задржавао војну функцију.
Калемегдан данас нема војну него парковску ункцију, неколико пута већу него предратни Београд и престала је урбана потреба за парком на плацу Бека.

Околности и низ фактора се променио а ти то одбијаш да прихватиш јер имаш фикс идеју од које не одступаш ни милиметар.

spatiotecte » 08 Мар 2016 03:50 pm[/url]":2efk5xl1]Kome nije dovoljno zelenih povrsina pored reke nek ide na Usce, tamo toga ima u izobilju.

Igor » 08 Мар 2016 04:25 pm[/url]":2efk5xl1]Upravo tako spatio ali zanimljivo da na Uscu nema nikoga sem u nocnim satima. Naravno u pitanju je nedostatak sadrzaja sem za rekreativce i bicikliste. Ja ustvari nemam problem sa time ok je imati dve razlicito koncipirane obale.

Делија је навео политичке и идеолошке разлоге толиких зелених површина на том месту, међутим, зелене површине на Ушћу су савршен пример како лењир урбанизам са јасно разграниченим функцијама арчи јавне ресурсе и прави дисфункционалне јавне просторе. Сем што лепо изгледа из ваздуха, та и толика површина на том месту, хирушки одвојена од својих грађана подмирује потребе мизерном броју људи.

Уклоните са река све оно што ми генерално не волимо на Беобилду (сплавове, ресторане, баште, спортске балоне, паркинге) и на тим силним зеленим површинама на Ушћу тек онда не би више било ама баш никога. Да мало набуја та шума, дивље би се свиње накотиле.

 

[Delija]

А шта ћемо тек са чињеницом да је "јавна површина" била зона на граници између две земље у натегнутим односима између којих рат сваког трена може да избије? Гледајући ову парцелу кроз прозму историје београдског урбанизма у питању је слепо црево града које практично никада није било део било какве урбане целине нити су тој локацији грађани икада могли да проступе. Чак је и Савски Амфитеатар у једном тренутку имао сокаке и приземне куће а на локацији Бека београдски цивил није крочио никад.

 

[sizif]

Zuma » 06 Мар 2016, 21:14[/url]":24lcii7c]

sizif » 06 Mar 2016 05:53 pm[/url]":24lcii7c]Био сам убеђен да сам јуче поставио текст, али сада га не видим. Дакле, да покушам да поновим.

Зума, можеш ли без стилских вежби конкретно одговорити, у по две-три реченице, на следећа питања:

1. Ко и из којих средстава треба да обештети власника парцеле?
2. Колика је укупна сума коју треба исплатити за обештећење? (Плаћена цена, камата, чишћење парцеле, изгубљена добит...)
3. Да ли треба, поред барака, срушити и Бекову четвороспратницу и зграду Ваздухопловне гимназије?
4. Ко и из којих средстава треба да плати изградњу фонтане и простора за масовне политичке скупове и војне параде, као и "ниских услужних објеката". Односно, ако војска, политичари и власници ниских услужних објеката процене да им овај простор није интересантан, ко и из којих средстава треба да сноси трошкове враћања Доњег градског поља у првобитно стање?

Koliko košta Trg Republike? Koliko Slavija? Znaš li koliko smo para izgubili tako što smo između Tvrđave i Knez Mihajlove napravili Kalemegdanski park?

Vi sve vreme grešite u tome što najdragoceniju lokaciju koja u gradu uopšte postoji posmatrate kao da je neko polje u Bežaniji, i na nju primenjujete ISTE razvojne principe, nudeći ISTE sadržaje. To je travestija urbanizma. Koliko košta? Nema cene. Ko će da plati? Isti onaj ko je platio Trg Republike. Ovaj deo u nekim aspektima može i treba da ima isti značaj kao i on. Kalemegdan je jedan i jedinstven, nedeljiv. Ušće dve reke, pribalje, brdo, i tvrđava na njemu. To je naša istorija i početak grada. To smo mi. Ovaj trougao zemljišta je oduvek pripadao Tvrđavi, i tako mora da ostane. Ne može da se izmeni tolika tradicija posebne namene, izvan gradskog urbanog tkiva i izvan privatnih šapa, da se podzemnim tranzicionim mahinacijama otme, da se isto tako izmeni nekoliko GUP-ova koji kažu to isto, pa da se onda pita, ko će da mi plati to što sam oteo? Platiće onaj ko nije sprečio da se otme. Ostatak bloka i dalje pripada Gradu. Vazduhoplovna gimazija jedva čeka da se preseli, a od Beka Grci više nisu ostavili mnogo. Mada on može da ostane, ako se ispostavi da je to bolje. To je najkraće što se o ovome može reći.

Човече, способан си да свакодневно пишеш есеје од по пар хиљада карактера, а не можеш да одговориш на пар конкретних питања.

Или одговараш својим питањима, или изврћеш чињенице (оптужујеш Грка да је отео плац, а човек на легалном тендеру платио позамашну суму за њега), критикујеш друге форумаше ("Vi sve vreme grešite...") или ламентираш користећи неистините информације ("Ovaj trougao zemljišta je oduvek pripadao Tvrđavi..." - Не, него је све до краја двадесетих година 20. века било оно што му и име каже: Доње градско поље.

Значи, или си неспособан да реално сагледаваш проблем, са свим последицама које за собом повлачи решење које нудиш, или покушаваш да, логорејом и избегавањем јасних одговора, забашуриш једноставну поруку да ова презадужена земља и овај несрећни град који из дана у дан укида раније опредељена социјална давања треба да испљуну више од сто милиона евра како би испунили твоју нереалну визију. То је већ манипулација.

 

[Zuma]

Delija » 08 Mar 2016 06:50 pm[/url]":2yxsg0qi]А шта ћемо тек са чињеницом да је "јавна површина" била зона на граници између две земље у натегнутим односима између којих рат сваког трена може да избије? Гледајући ову парцелу кроз прозму историје београдског урбанизма у питању је слепо црево града које практично никада није било део било какве урбане целине нити су тој локацији грађани икада могли да проступе. Чак је и Савски Амфитеатар у једном тренутку имао сокаке и приземне куће а на локацији Бека београдски цивил није крочио никад.

Odale ti ideja da beogradski civil nikada nije kročio na lokaciju Beka? Tvrđava se završavala sa Vidin kapijom i bedemima koji do nje vode. Dakle izvan lokacije Beka.

A granica grada je bila linije koja je išla otprilike tamo gde je današnja ulica Tadeuša Košćuška. Prostor između ove dve linije se zvao Donje Gradsko Polje, a njegovo originalno poreklo je u vojnim doktrinama koje traže da ispred tvrđave mora postojati brisani prostor, bez zaklona i bez bilo kakvih objekata. Međutim, budući vojska od njega ne zahteva ništa drugo sem da u ratno vreme bude slobodan, to NE znači da se taj prostor uopšte nije koristio. To bi u praksi bilo neodrživo na duže staze. Koliko ja znam, u zavisnosti od vremena o kome pričamo, građanima je pristup nekad bio dozvoljen, a nekad nije. Poenta je bila se ne smeju dozvoliti trajne strukture, dakle širenje grada, a ne da se ljudima zabrani da ga koriste privremeno i na način koji vojsci ne pravi problem. Ova bafer zona mešovitog korišćenja je postojala oduvek:

Престани човече да измишљаш! Локација Бека никада није била јавна површина.

Šta je javna površina? Prostor koji je pristupačan mnogima i koji služi potrebama mnogih, dakle od suprotno od privatna površina koja služi pre svega, ili isključivo, potrebama svog vlasnika. Gradsko donje polje, kad god je u njega pristup bio dozvoljen, savršeno odgovara modernoj defniciji javne površine. Ljudi nisu smeli da ga prisvoje, da bude njihov, privatan, da na njemu grade trajne stambene zgrade, ali u principu NISU bile sprečavane javne upotrebe. Dakle to je bio prostor za skupove i manifestacije (civilne i vojne), za društene igre, konjske trke, ribarska skloništa, prostor za čamce, privremena stovarišta, ponekad improvizovane bašte, kupalište. Nije bio u privatnom posedu a, u mirnim periodima, svi su mogli da ga koriste. I sad kao to nije javna površina?

A u vremenima kad pristup nije bio dozvoljen? Pa sav prostor UNUTAR bedema tvrđave je trajno bio van pristupa civila, pa su ipak takvi vojni prostori na Kalemegdanu od početka pretvarani u javni prostor. Tako je bilo od početka uređenja Kalemgdana, tako je i sada.

Dakle, bez obzira da li je u nekoj vojnoj zoni Kalemegdana pristup civilima bio moguć ili ne, on bi na svaki način danas završio kao javna površina. Bilo po osnovi činjenice da je baš tako i korišćen od strane civila, da je dakle i bukvalno BIO JAVNA POVRŠINA, bilo zato što se vojna zona na Kalemegdanu uvek pretvara u javnu površinu.

A to nas dovodi po početka. Zašto podržavate ono što se desilo? Da prostor koji je po svim tradicijama ili bio, ili bar kao vojni trebalo da postane javna površina, neobjašnjivo bude prodat privatniku, i radikalno mu se promeni namena u nešto što se na njemu nikada nije dešavalo?

 

[Zuma]

Sizife, sve sam ti već odgovorio. Izvinjavam se samo što sam zaista već pomalo umoran i nevoljan da i dalje pišem dugačke eseje za svaku novu osobu koja nije u stanju ili ne želi da razume elementarno. Da nas ima i takvih kojima Kalemegdan nije za prodaju. Možda sam staromodan, ali tako je. Uz nadčovečanski napor, pojednostaviću ti problem još jednom.

U vremenu tranzicije i lopovluka, pojaviše se neki koji iz čistog koristoljublja žele da klasičnu urbanu i komercijalnu matricu grada inkarniranu u gomili metala i betona prošire i tamo gde ona nikada ozbiljno nije zalazila. Pošto su u uspeli u uništenju firme Beko, i uspeli da maznu zemljište i promene GUP, sada mi treba da platimo štetu jer to nismo sprečili. To je i pravedno i korisno, jer će na duge staze naš dobitak od Kalemegdana koji ima sve svoje potencijale maksimalno razvijene biti DRASTIČNO veći od novca koja sada budemo dali da sprečimo ovo zlo i večnu sramotu. Kako bi se ovaj deo mogao urediti bolje od ovoga što se predlaže, možemo da se dogovorimo i kasnije. Ja ne predlažem čisto zelenu povrinu, nego javnu površinu. Ako ti imaš neki konkretan prelog (koji je usmeren na javnu upotrebu ovog prostora), slobodno reci. OK?

 

[spatiotecte]

Delija » 08 Mar 2016 06:50 pm[/url]":3qjcj6t9]А шта ћемо тек са чињеницом да је "јавна површина" била зона на граници између две земље у натегнутим односима између којих рат сваког трена може да избије? Гледајући ову парцелу кроз прозму историје београдског урбанизма у питању је слепо црево града које практично никада није било део било какве урбане целине нити су тој локацији грађани икада могли да проступе. Чак је и Савски Амфитеатар у једном тренутку имао сокаке и приземне куће а на локацији Бека београдски цивил није крочио никад.

Ovo sto je napisao Delija je tacno i to je istorijska cinjenica.
Ali mi srbi ( Jugosloveni u ono vreme ) od kad smo prevladali nad tom teritorijom jos od 1918te godine nismo uspeli da sredimo tu povrsinu.
To je ipak 100 godina!

 

[dosen]

Kod nas ljudi nemaju osecaj za javno dobro. Ljudima ne smeta sto od vecine - manjinja krade resurse. Jer bi to ovde svako da moze.
Da li vi vidite da je ceo stari grad u raspadu, ukljucujuci i Dorcol, Trg Republike, Blokovi oko SA,... cela zemlja. Blokovi i zgrade gradjeni u vreme SPS-a i SPO-a su u posebnom stanju raspada. I vi hocete da gradite privatne blokove kojima drzava placa servise i infra. I koji ce biti slam za 20 godina.
Privatne investicije su dobre ako sadejstvuju u planu koji proizvodi zajednicko dobro. Ako je svemu cilj da neko zaradi pare u momentu kada se kupac uknjizi i zatim taj neko pobegne iz zemlje onda to nije urbanizam vec pljacka.
Od svih modela regeneracije u Beogradu su otkrili zidanje oko Kalemegdana i kinesku gradnju u SA.

Ne vidim koji SVOJ interes vi vidite od gradnje oko Kalemegdana, kada necete ziveti u tim stanovima, necete moci da parkirate, necete moci da dodjete na obalu javnim prevozom i ostace vam toliko prostora da sednete na klupu uz obalu i grickate semenke.

 

[dosen]

Nama nisu potrebni novi blokovi vec regeneracija postojecih oko Kalemegdana i SA.

U Bg. gradnja treba da bude ostro kontrolisana i stipulisana. Ne treba nam mnogo gradnje, vec malo kvalitetne gradnje sa jasnom racunicom za unapredjenje javnog dobra.

Treba promenti sistem odrzavanja zivotnog cikljusa zgrada. Gradjani moraju da trose mnogo vise para na odrzavanje svojih objekata i prostora koji koriste. Gradjani mogu da imaju izbor : spoljnja kompanija za upravljanje, ili zajednico upravljanje sa jasnim sankcijama.
Ili ce da se dogovore ili ce drugi da ih deru. Mora da se poboljsa sistem upravljanja zgradom, narocitio mogucnost uzurpacije. Da se promeni sistem osiguranja objekata.

Treba ustanoviti zone regeneracije. U zoni regeneracije pravno imovnska pitanja moraju da se rese vanrednom metodom-jer sistem ne funkcionise. Nesto slicno kao Lex Specijalis.Isto vazi i u zonama nelegalne gradnje. To ne znaci ignorisanje sistema vec ubrzavanje do maksimuma.

U zonama gradskih blokova drzava treba da pokrene GROUP REPAIR SCHEME-s. Gde se odjedno izvode radvoi na celoj ulici ili bloku. Ovo moze da bude finasirano od strane EPS-A ili toplana (grada), gde se ujedno radi i utpoljavanje zgrada. Ili iz primarne emisije-po stavci gde osnov nisu nekretnine nego energetska usteda. Operacija moze da bude dugorocno finansijski neutralna i odrziva.

Sredista blokova treba ocistiti kupovinom od strane grada. Tako resiti parkiranje, zelene povrsine i vrtice. Nesto slicno kao ciscenje SA.
Dati privatnicima da grade interpolacije i tako pomoci promenu u sredini bloka.

Nadzidane krovove treba da otkupi grad i zameni za new-built u istoj zoni. Ti krovovi se vracaju u prvobitno stanje ili pretvaraju u penthous-e u vlasnistvu grada. Ili ih grad prodaje uz zaradu. I ovo moze biti odrzivo jer se stvara nova vrednost.

Javne i zajednicke povrsine moraju da dobiju jasnog titulara i pravila upotrebe. Sa jasnim programom finansiranja. Ako grad Bg ne moze da odrzava neki park, trg ili ulicu treba da je ustupi nekom drugom. Lokalna udruzenja bi imala prednost.

Kao sto vidite ovde ima mnogo posla, cak i vise od Beograda na vodi i Beka zajedno. Sve moze da se finaskira domacim parama. I sve mogu da rade domaca preduzeca. Korisnici su stanovnici u lokalu. Stvara se velika dodatna vrednost uz potrebnu promenu sistema.

Ceo predlozeni plan moze da lici na Vucicev BnV. Lex Specialis, prinudni otkup, management kompanije. U ovom planu ima mnogo nasilja. To je nazalost jedini nacin u Srbiji jer smo u takvom stanju. Do istog zaljucka dosao je i Vucic. Razlika je u tome sto se regeneracija izvodi za gradnjane a ne za Arape i prijatelje.
Nas narod postuje samo silu. Svi uspesni urbanisticki poduhvati na ovom terenu ivodjeni su na silu. Ovde neme zajednice, prava i dogovora. Od urbanizacije Vojvodine koji su na silu sproveli austrougarski vojni inzenjeri, preko Obrenovica, Karadjordjevica i Tita.

 

[razgradjevinar]

wow! znaci vucic style rules!

 

[direktor]

Dosen imas temu upravnik u zgradama predsjednik kucnog savjeta ovaj tvoj post je za tu temu .
Puno pravnog naselja prizeljkujes .Moze dosta togau sadaanjem pravnom okviru samo da se sprovodi problem je sto se ne sprovodi .Bila je ponuda za rijesavanje fasada zgrada ulica po ulica nisu prihvatili itd

 

[dosen]

@direktor,
Nije na temu - Upravnik u zgradama, vec sta treba raditi umesto Beko-a i BnV. Ovo je kontra-predlog.
Moj stav je da umesto punjenja javnog prostora novim krsem - treba regenerisati postojece blokove na rubu zone Beka i SA. A same zone Beko i SA pretvoriti u javni prostor gde dominiraju povezani parkovi.
@razgradjevinar
Za vece projekte mora da se radi tako, jer sistem ne funkcionise, niti ce funkcionisati u sledecih 10-ak godina cak i ako se pojavi najbolji i najposteniji upravljac. Takodje sistem je natovario nasledje koje ne dozvoljava se urbana sredina regenerise prirodnim putem.
Ovo deluje kao nasilje, ali ne mora da bude u praksi. Cilj je da se, geometar, inspektor, sudija, vestak, arhitekta, pravnik, glavni inzenjer, zastitnik gradjana.. nalaze u kancelarijama na terenu, da se olduke donose i sprovode brzo.
Samo u jednoj zgradi u beogradskom bloku imate 10-ak neresenih sporova, uzurpacija, krsenja prava zajednickog prostora itd.

Razlika izmedju tiranije i brzine je u tome da li je ispostovana procedura.
Imam neka iskustva iz dva GRP u Juznom Londonu i Vels-u, imali su potpuno razliciti pristup. Prvi projekat gde je prinuda bila slaba ( samo sargarepa), je propao, drugi je uspeo.

 

[dosen]

Umesko Beka- konzervacija i regeneracija Donjeg Dorcola.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1027415
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1173620

 

[spatiotecte]

+1 Dosen, mnogo dobri tekstovi!

 

[mekbejn]

Lepi tekstovi. Plusiccc
Jedino sto nemaju bas veze s temom

 

[marone]

Iznenada je preminula Zaha Hadid

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... id=1114449

 

[Delija]

Сад ми је још више жао што Грци одусташе од пројекта.

Нека јој је вечна слава и хвала за све што је урадила.

 

[spatiotecte]

Svet je izgubio najpoznatiju zenu arhitektu.
Velika steta, ona je nudila izuzetno avangardna resenja za svoje doba.

 

[Nepopravljivi optimista]

U njenu čast da sad realizuju njen projekat u Bg.

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk

 

[zexland]

U znak secanja na veliku zenu...

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
http://www.zaha-hadid.com/architecture/ ... l-complex/