[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=374387#p374387:2drjiapr je napisao(la):
stf » 04 Mar 2016 08:16 am[/url]":2drjiapr]
Вођене су обимне расправе на ту тему на овом форуму, и сматрам да није потребљно понављати се. Урбано ткиво испод тврђаве је урбанистичко-историјска константа која траје вековима. Уосталом, зато се цео доњи плато тврђаве и зове "Доњи град".
Наравно, то не треба буквално интерпретирати лажним кичем попут Деспот ситија, него дискретно само по ободима у маниру 21. века. Градско ткиво треба дискретно да обгрли тврђаву као што је то био случај од кад је Сингидунума и живота уопште на београдском гребену.
Плац Беко комплекса никада није био јавна површина, већ грађевинска, те нема говора о угрожености јавних интереса као у случају Наводног Београда. Нико не гради на парку. Парк је био само идеја која се провлачила, али никада земљиште није званично приведено тој намени.
Можемо поново образложити наше ставове који се разилкују и оба имају једнако јаку аргументацију, али понављам, нема потребе. Нико неће одступити од свог става, нити су се појавили неки нови елементи за дискусију који нису раније постојали.
Slažem se da nema potrebe ponavljati onu dugačku argumentaciju, ali činjenica je da postoji veoma bitan novi element. Moj utisak je da se od onih koji su bili za gradnju, većina opredeljivala više za Zahin projekat, a manje za to da je ovo dobro mesto za gradnju bez obzira na projekat. Možda su prihvatili zato što su smatrali da je šteta odbaciti jedan tako izuzetan i skup projekat, a možda su mislili da jedino nešto tako ekskluzivno i moderno odgovara ovako posebnom mestu. Spoj tradicije i avangarde. Nešto drugo, skromnije, ne bi bilo opravdano? Pošto se Zahin projekat neće realizovati, sam temelj takvih argumentacija pada u vodu, i sve se menja. O tome mora da se razgovara.
U vezi sa tim, ovu anketu na vrhu treba resetovati, jer sada već pruža lažnu sliku. Kad dobiju više informacija o novom projektu, ljudi bi morali da glasaju ponovo.
Zatim, ti kažeš da gradsko tkivo "treba da obgrli tvrđavu", kao da je to nešto pozitivno. Prvo što to ne radi niko u svetu ko ima ikakvog izbora, a zatim, neće tvrđavu obgrliti par ribarskih koliba, nego će najvažniji objekat u čitavom gradu ograditi i zakloniti visoki stambeni blokovi. A to je nešto sasvim različito i nikada se nije dešavalo u istoriji Singidunuma na koju se pozivaš.
Međutim naročito mi smeta beskonačno ponavljana priča koja se uzima kao dokazana i očigledna istina, kako je (što je i jedini preostali argument za gradnju):
Урбано ткиво испод тврђаве је урбанистичко-историјска константа која траје вековима.
Hajde što je neprecizno, nego je i sasvim netačno. Šta tačno podrazumevaš po urbanim tkivom u ovom slučaju? Stovarišta peska? Privremena skloništa od kiše za ribare? Povremene vojne barake? Improvizovana strelišta za vojsku i prostor za konje? Ako je to urbano tkivo, onda i park urbano tkivo, pa smo se lako dogovorili.
Međutim ako misliš da je ovaj prostor tradicionalno bio klasični deo gradskog tkiva, za trajnim, vrednim, zidanim zgradama i regulisanim ulicama, to jednostavno nije tačno. U ČITAVOJ istoriji Beograda postojao je možda samo jedan period od nekih desetak godina pre drugog svetskog rata, kad je ovde POČELO da se planira i gradi nešto slično, ali nikada pre, i nikada posle (a čak je i tada to uglavnom bilo pod patronatom vojske, a ne civilno). Jer je posle rata u nekoliko GUP-ova ovo bilo definisano kao zelena zona, pa je prosto tolerisano zatečeno stanje. To sam rekao i prošli put, ali nisam imao fotografije kao dokaz. Evo sada jedne lepe kompilacije iz koje se to može videti.
Tvrđava je kroz čitavu istoriju grada bila vojno utvrđenje i pod posebnim režimom pristupa. Pri čemu je ovaj deo zemlje često bio i poplavljen. A čak kad je pristup postao dozvoljn, nije bilo dozvoljeno širenje grada na tu stranu. To je bilo i ostalo uglavnom vojno zemljište. Grad je bio jedno, tvrđava nešto drugo. To se nije mešalo, sem ponekad, privremeno i sa privremenim objektima, kad su bile u pitanju privredne aktivnosti vezane za reku, ali i tada bez širenja grada na tu stranu. Prostor koji se otprilike poklapa sa ulicom Taduša Košćuška je uvek predstavljao granicu.
1738. godina. Između Grada i Tvrđave postoji vrlo zdravo rastojanje u kome nema ničega.
1815. do 1830. Između Grada i Tvrđave je i dalje poveliki razmak koji se na mapi već tada naziva PARK! Dakle nisu zgrade, nego nešto nalik parku. Da vas potsetim da je to 200 godina unazad. Ista ta ideja o parku i odvojenom prostoru bez zgrada se provlači bar toliko dugo. Toliko o "urbanističko-istorijskoj konstanti".
1867. Takođe. Prostor na koji su se tajkuni sada nameračili je i dalje izdvojen.
1878. Prostor koji razdvaja Grad i Tvrđavu se naziva Gradsko Polje Donje.
1893. Plan gradskog osvetljenja. Tačno se vidi gde je granica Grada. Nikome ni na pamet ne pada da osvetljava Gradsko Polje.
1903. godina. Kao što vidite, piše Gradski Park.
Dve iz 1905. godina. Isto. Zeleni pojas.
1911. godina.
1914. godina.
1929. godina. Delije impresivno. Tu su i uređene kružne parkovske staze.
Sad malo fotografija.
1914. godina. "Niđe ničega". "Naseljena urbana konstanta" na koju se danas pikira je prazna livada, iako su sva mesta sa odmah druge strane ulice popunjena klasičnim ulicama i zgradama.
Ovde se vrlo lepo vidi dokle se prostire grad. Sa tim ranije nije bilo zezanja. Ni milimetra dalje.
1928. godina. Ovde je već sagrađna prva ozbiljna zgrada, Tehnička škola. I tek SADA počinje da se razmatra mogućnost da se i ovaj prostor koristi.
1930. godina. Početak gradnje buduće zgrade Beka. Pa je i to imalo nemale veze sa vojskom. Ali je sem par verovatno građevinskih baraka, i dalje je skoro čitav ostali prostor u ovom bloku prazan. Livada i pesak za gradnju. Nema ni govora da je to već "tradicionalni deo Beograda", čak i 1930. godine.
Ovde je zgrada već završena. Na ostatku ovog zemljišta međutm i dalje ne izgleda da ima bilo čega ozbiljnog, iako se ne vidi preterano dobro.
1944. godina. Čak i na kraju rata, najveći deo ovog prostora je truglasto, ograđeno dvorište fabrike. Plus barake u ulici Tadeška Košćuška koje su nam poznate. Ovo možda donekle liči na urbano tkivo, ali ne na ono koje bi poslužilo kao dokaz da je ovde oduvek bio klasična teritorija grada, sa trajnim stambenim zgradama i ulicama, pa zato zbog nekog meni neuhvatljivog razloga kosmičkog kontinuiteta, to mora i da ostane. Iako nikad nije bilo.
Kontinuitet sa čim to? Sa livadom? Sa plavnim područijem Dunava? Sa bednih 10 godina i samo DVE OZBILJNE ZGRADE. Jedne, vojne fabrike na vojnom zemljištu, i jedne tehničke škole koja je takođe bila potrebna vojsci? Od par hiljada godina neprekidnog postojanja Beograda? I to sad treba da predstavlja neoborivi dokaz da mi MORAMO, zbog neke tobožnje TRADICIJE, da ovde izgradimo stambeni blok? Iako su i pre i posle rata ljudi ovde videli uglavnom zeleni pojas, prosto zato što je to jedino logično uzevši u obzir teren, i jedina stvarna tradicija. Nije ovo u GUP-ovima bila zelena površina zato što je to neko baš tada izvukao iz malog prsta.
Sve ovo je nažalost samo perfidna, ali ipak i krajnje providna manipulacija koja za jedini cilj ima da tajkunima otvori nov, atraktivni prostor. Razumem da nisu svi upoznati sa istorijatom ovog prostora, pa sam pokušao da na ovaj načim to skupim na jedno mesto.
Malo parkova i kako su tada zamišljali uređenje ovog prostora.