K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[Zuma]

Delija, umesto što sebe proglašavaš merodavnim da sudiš o mojoj merodavnosti, predlažem ti jedan jednostavan eksperiment. Skupi (ili anketiraj) po tebi "merodavne" profesore sa fakulteta, pa im ti i Stf u novopronađenoj slozi i ljubavi izložite svoje zajedničko viđenje o neophodnosti "prodora" poslovnih i stambenih sadržaja u Kalemegdan. Zatim saslušajte šta će ONI o tome da vam kažu.

 

[Delija]

Никакви пословни и стамбени садржаји нису нити ће направити продор у Калемегдан. Ти садржаји ће направити продор у пропалу фабрику Беко.

 

[Galeks]

Da li je izvorno to bilo pravo mesto za fabriku, e to je pravo pitanje. Ako pogledamo planove koje je okacio Zuma, vidimo da je od starta krenulo sa ne bas sistemski planskim razvojem. Sad osecamo te posledice, i umesto da uzivamo u necemu, mi imamo barake, zlo vrt (ovo sam kopirao od Delije i svidja mi se) i parking Parking servisa.

 

[direktor]

Imas par desetina strana ranije objasnjenje kako je fabrika dosla tu uopste

 

[stf]

Фабрика је ту постављена по директиви тадашњег великог вође, тј. Краља. Но, то није ни битно, будуће да је тада Калемегдан био и даље војни објекат без икакве заштите, те та одлука у том моменту није била погубна или девастирајућа. Нарочито имајући у виду да та ливада не представља никакво могуће археолошко налазиште јер је пре изградње обалоутврде то било мочварно плавно тло и некадашњи Доњи град, односно првобитно цивилно насеље није ни било ту.

Са источне стране Калемегдана је формиран парк, будући да тадашњи Београд није ни имао паркове, али је остатак Калемегдана и даље имао војну употребу.

Планови на којима је Доњоградско поље било планирано као парк су завршени након изградње фабрике. То је тада постало грађевинско земљиште. Након Другог светског рата долазе на сцену лењир урбанисти који су просто избрисали све објекте одатле као да нису постојали. То су иначе радили на много микролокација у граду. Ни тада то није било спорно.

Међутим, у међувремену је фабрика пропала, а и да није, морала би да се измешта из центра града који из тих разлога, односно одузимања једне функције - почиње урбано да дееволуира и замире. Сем тога, прошло је и довољно времена и зграде БЕКА и здање школе Петар Драпшин су добиле на вредности и њихово уклањање више није дозвољена опција. Сем тога, урбано замирање целог Доњег Дорћола захтева хитну урбану интервенцију у виду обогаћивања садржаја овог дела града и самим тим, урбане ревитализације која је легитимна стратегија свуда у свету где год се то дешава.

Шта сам желео да кажем. Времена су се променила и много се фактора у међувремену променило, неки фактори су постали мање битни, неки нови су се појавили. Не можемо узимати за референцу урбанистички план од пре 100 година као и даље једнако примењив. Београд из 1915 и Београд из 2015. нису исти градови.

 

[Zuma]

Delija » 07 Mar 2016 01:35 pm[/url]":175evruu]Никакви пословни и стамбени садржаји нису нити ће направити продор у Калемегдан. Ти садржаји ће направити продор у пропалу фабрику Беко.

Propala fabrika Beko je jedna kratka istorijska slučajnost u dugačkoj istoriji grada, koja tu nije ni trebala da bude, ali je postavljena dekretom sa najvišeg mesta. Vojni objekat, za hitne vojne potrebe, na vojnom zemljištu. Njena lokacija nikakve veze nije imala ni sa civilnim sektorom, ni sa administracijom grada, a pogotovo nije bila krajnji ishod neke promišljene civilne urbanističke misli o razvoju Beograda. Što bi bio jedini razlog da se neko sad poziva na neophodnost čuvanja NEKADAŠNJE NAMENE zemljišta. Dakle ne fabrike, jer nje više nema, pa strogo uzevši, čak ni te namene zemljišta, jer se na Kalemegdanu sada ne predlaže vojna fabrika, ili čak bilo šta u vezi proizvodnje, nego stambeni prostor, što čak ni kralj nije nameravao u svom ukazu. Dakle ovo sada baš blage veze nema sa bilo čim što se kao tobožnja "tradicija" ili "kontinuitet" namene prostora može iskopati iz istorije grada. Pokazao sam da kroz maltene čitavu istoriju nije bila deo civilnih struktura niti se tu bilo šta vrednije gradilo, dok je zgrada Beka podignuta kraljevim dekretom, za potrebe vojske i na njihovom tlu, nezavisno od Beogradskih urbanista i njihovih planova o razvoju grada. Sad mi objasni kako pravljenje stanova nekako ipak nije prodor u Kalemegdan, tj nije NOVA odluka koja unosi nešto novo što ranije nije postojalo. Iz kojih je tačno razloga postojenje jedne zgrade napravljene mimo svih redovnih gradskih procedura i nadležnosti odjednom neoboriv presedan da čitav blok mora imati novu funkciju, koju, usput, ta zgrada nikada nije imala. Pogotovo ako se čak i ona sama tobože "čuva" tako da ni u tragovima ne liči na sebe? Šta se to onda ovde čuva, pa da ovo nije prodor komercijalnih interesa tamo gde nikada nisu bili i gde im nije mesto?

 

[Zuma]

stf » 07 Mar 2016 03:57 pm[/url]":7kh1jqc6] Након Другог светског рата долазе на сцену лењир урбанисти који су просто избрисали све објекте одатле као да нису постојали. То су иначе радили на много микролокација у граду. Ни тада то није било спорно.

Међутим, у међувремену је фабрика пропала, а и да није, морала би да се измешта из центра града који из тих разлога, односно одузимања једне функције - почиње урбано да дееволуира и замире. Сем тога, прошло је и довољно времена и зграде БЕКА и здање школе Петар Драпшин су добиле на вредности и њихово уклањање више није дозвољена опција. Сем тога, урбано замирање целог Доњег Дорћола захтева хитну урбану интервенцију у виду обогаћивања садржаја овог дела града и самим тим, урбане ревитализације која је легитимна стратегија свуда у свету где год се то дешава.

To što lenjir urbanisti nisu bili u pravu drugde, ne znači da nisu bili u pravu i ovde, pošto istorijski Kalemegdan i ušće Save u Dunav baš nikakve veze nemaju sa klasičnom stambeno poslovnom matricom grada gde (uz mnoge druge) princip mešanja ima smisla.

Takođe, niko nije protiv urbane intervencije u ovom prostoru. Ali se ona ne svodi samo na arsenal koji se iscrpljuje na hotelima, tržnim centrima i multifunkcionalnim i univerzalnim poslovno-stambenim zgradama. To je arsenal maksimalnog tajkunskog profita u raspalim zemljama, dok su prave urbane intervencije moguće u mnogim oblicima i sa mnogim sadržajima. Iako ne bih imao ništa protiv isključivo zelene površine (koja bi pod izvesnim uslovima bila veoma daleko od "mrtve" i "neposećene") rekao sam da se zalažem za JAVNU površinu, a to je daleko, daleko širi pojam.

 

[direktor]

Za prosutim mlijekom ne vrijedi plakati ako moze nadji pare isplati grke formiraj zaduzbinu zgradu beka renoviraj izdavaj davaj stipendije ostatak placa zazeleni posumi

 

[Delija]

Zuma » 07 Mar 2016 05:56 pm[/url]":3sjefnu7]
Propala fabrika Beko je jedna kratka istorijska slučajnost u dugačkoj istoriji grada

Урбани Београд је стар тек нешто мало преко 150 година а фабрика Беко је ту барем пола тог београдског урбаног века.

Ти умислиш нешто а онда изврћеш, површно и оквирно тумачиш чињенице или просто говориш неистине.

 

[spatiotecte]

Ma i preko 150 godina, imamo cak 10ak objekata iz 18og veka u Beogradu (ne racunajuci objekte u zemunu).

 

[spatiotecte]

Evo specijalno za tebe Zumo kako su nasi projektanti razmisljali pre 90 godina kako da urede Kalemegdan.

Rame uz rame sa Budimpestom.

 

[Delija]

spatiotecte » 07 Mar 2016 06:54 pm[/url]":2ruav8bw]Ma i preko 150 godina, imamo cak 10ak objekata iz 18og veka u Beogradu (ne racunajuci objekte u zemunu).

10ак раштрканих кућа и зграда не чине урбану средину. Почетком урбаног Београда сматра се Косанчићев Венац.

 

[spatiotecte]

Pa to su te sto su preostale danas, ali u 18om veku je Beograd vec bio jedna varosica.
No kako god, to nije ni bitno, moze se reci da je 1867 prelazak iz varosice u grad time sto je Kapitan Misino Zdanje prva izgradjena zgrada sa 2 sprata u to vreme u Beogradu.

 

[direktor]

A emiljan josimovic prvi urbanista
Spat imam tu knjigu odlicna je

 

[spatiotecte]

Moracu da je kupim definitivno
A samo ova slika pokazuje koliko je Beograd u to vreme imao mnogo vece ambicije u odnosu na danas.

 

[Zuma]

Delija » 07 Mar 2016 06:48 pm[/url]":kzojxk68]
Урбани Београд је стар тек нешто мало преко 150 година а фабрика Беко је ту барем пола тог београдског урбаног века.

Ти умислиш нешто а онда изврћеш, површно и оквирно тумачиш чињенице или просто говориш неистине.

Za ovu raspravu je dovoljno znati gde su ljudi stanovali, imali svoje stambene zgrade i svoje ulice. Kakve god da su te zgrade i ulice bile. A to nije bilo ovde. I to u periodu mnogo dužem od 150 godina.

Ništa ne izvrćem nego ti nisi odgovorio na osnovno pitanje: Šta je osnova odluke da stambeni i komercijalni sadržaji uđu u deo grada gde ih nije bilo? Sigurno ne JEDNA strogo vojna zgrada koju je kruna dekretom naredila da se pravi na vojnoj zemlji? Jer između grada i vojske, između jedne zgrade i čitavog modernog naselja, i između civilne stambeno-poslovne zone i vojne fabrike uniformi, ne postoje nikakva očigledna kauzalna veza. Kakva je to onda osnova za ovako fundamentalno važne urbanističke odluke 21. veka kao što je budućnost Kalemegdana?

direktor » 09 Jan 2014 01:14 pm[/url]":kzojxk68]Firma vojne konfekcije beograd je osnovana dekretom kralja od drzavnih para da sije uniforme na mjestu na kojem je kralj pokazo prstom jer neki koje je zaduzio da izaberu lokaciju nisu mogli da se dogovore pa je za vrime 2 rata umjesto da pogode fabriku nejmci poravnali zolski vrt

 

[Zuma]

Direktore, imaš li negde detaljniji opis događaja oko izbora lokacije za fabriku? Iz tvog citatata imam osećaj da je kralj izgubio strpljenje zbog beskrajnog natezanja onih koji su bili zaduženi za izbor neke normalnije lokacije, pa je izabrao "nešto treće", tj zaštićeno vojno područije na koje je samo on kao vrhovni vojni komandant imao pravo, što nikome od onih iz komisije za izbor ne bi palo na pamet zato što je izvan uobičajenih zona oko kojih su gložili neki lokalni interesi. Ima li ovakva pretpostavka nekog osnova?

 

[direktor]

Davno sam to citao u jednoj knjizi o vojnoj industriji druge lokacije su bile sporne zbog privatnih interesa cija ce zemlja se uzeti cini mi se

 

[Zuma]

Drugim rečima, čak je i vojna fabrika sa druge strane civilno-vojne granice koju čini Tadeuša Košćuška bila čista i neplanirana slučajnost, rođena iz kraljeve nevoljnosti da dalje gubi vreme zbog bu**** koje se ne mogu dogovoriti. To onda pogotovo ne zvuči kao da je neko tada ozbiljno planirao da grad širi na tu stranu. Šta onda ostaje od argumenta o dugoj tradiciji urbane gradnje na tom mestu? Ništa, izmišljen je.

 

[spatiotecte]

Zumo razumem ja tvoj stav ali koje obrazlozenje dajes povodom medjunarodnog konkursa za sredjivanje Kalemegdana koji je ista ta kraljevina raspisala 1921 godine i koji je podrazumevalo izgradnju unutar tvrdjave?

 

[Вожд]

Многима је падало на памет да врше веће интервенције на и око Београдске тврђаве, што је било, јесте и биће грешка.

Ако данашњим генерацијама креативност није јача страна, на дотичном простору може настати примера ради београдски Кеукенхоф..

 

[Zuma]

spatiotecte » 07 Mar 2016 10:40 pm[/url]":5oq4bv5u]Zumo razumem ja tvoj stav ali koje obrazlozenje dajes povodom medjunarodnog konkursa za sredjivanje Kalemegdana koji je ista ta kraljevina raspisala 1921 godine i koji je podrazumevalo izgradnju unutar tvrdjave?

Ako je ideja da svoje današnje urbanističke odluke baziramo i na nekoj Beogradskoj tradiciji, onda je očigledno relevantno samo ono što se zaista u praksi jeste desilo, i što je zatim nastavilo da se dešava duže vreme, jer je samo iza toga stajala i čvrsta namera, i dovoljna podrška, što se samo to ispostavilo kao istovremeno tehnički moguće, finansijski realno i praktično korisno. Onda na takve stvari ima smisla i danas obratiti pažnju. U suprotnom, uvek postoji lepeza svih mogućih mišljenja, ishitrenih odluka, nadglasavanja, privremenih zabluda, ili dobrih, ali ipak nerealnih odluka. To za ovo o čemu sada pričamo nije naročito korisno.

 

[stf]

Zuma » 08 Мар 2016 02:33 am[/url]":1otzwbnc]

spatiotecte » 07 Mar 2016 10:40 pm[/url]":1otzwbnc]Zumo razumem ja tvoj stav ali koje obrazlozenje dajes povodom medjunarodnog konkursa za sredjivanje Kalemegdana koji je ista ta kraljevina raspisala 1921 godine i koji je podrazumevalo izgradnju unutar tvrdjave?

Ako je ideja da svoje današnje urbanističke odluke baziramo i na nekoj Beogradskoj tradiciji, onda je očigledno relevantno samo ono što se zaista u praksi jeste desilo, i što je zatim nastavilo da se dešava duže vreme, jer je samo iza toga stajala i čvrsta namera, i dovoljna podrška, što se samo to ispostavilo kao istovremeno tehnički moguće, finansijski realno i praktično korisno.

Дакле, ти си стварно шампион. Ако је, као што кажеш, релевантно само оно што се у пракси јесте десило, онда је то форма те парцеле која је у једном моменту изграђена и таква је остала до дан данас.

У том смислу, као што је комплетна изградња Калемегдана нереална, тако је и повратак ове парцеле у зелену површину једнако нереалан. Јер, пре свега, није технички могуће, финанасијски реално и практично корисно. (опет твоје речи).

 

[Zuma]

Čitaj sve što je napisano, a ne samo ono što tebi odgovara. A još bi bolje bilo da se pokuša shvatiti smisao, dakle ideja koja stoji iza onoga što piše. Rekao sam

"...onda je očigledno relevantno samo ono što se zaista u praksi jeste desilo, i što je zatim nastavilo da se dešava duže vreme, jer je samo iza toga stajala i čvrsta namera, i dovoljna podrška, što se samo to ispostavilo kao istovremeno tehnički moguće, finansijski realno i praktično korisno."

Šta to znači? Jedan izvor odluka o budućem urbanom planiranju grada može da bude i njegova urbana tradicija. Uobičajeno opravdanje za ovakav stav je da su čisto teorijski koncepti budućeg razvoja često valjivi i uvek nesigurni, pa je onda korisno pogledati šta se u praktičnom životu na nekom mestu tokom dužeg perioda zaista dešavalo. Sam život i surova realnost STVARNIH životnih potreba su već prosejali čitave gomile međusobno suprotstavljenih urbanističkih ideja i pojedinačnih odluka koje su donesene ko zna kako i pod kakvim pritiscima, kroz veoma gusto sito onoga što je zaista moguće i korisno. Uz odgovarajuću interpretaciju, tu mogu da se kriju i korisne lekcije za budućnost. Zbog toga, ako je neki kraj grada kroz duži period vremena imao neki vrlo specifičan i jasno definisan urbani profil, a to znači da je uspešno bio građen ili uspešno funkcionisao sa takvim profilom duže vreme, onda treba videti da li je moguće i ubuduće čuvati tu tradiciju i zadržati taj urbani karakter. A ako to nije moguće do detalja, onda bar da bude nešto što je slično ili makar na neki način kompatibilno.

Iz ovoga je očigledno nekoliko stvari. Da nečija urbanistička ideja ili odluka ne vredi mnogo dok je život, stvarna gradnja i kasnije uspešna eksploatacija, tokom dovoljno dugog perioda, ne potvrdi kao vrednu. Dakle pojedinačna namera ili jedna odluka nisu dovoljni, A zatim, da jedna ili čak dve zgrade nisu dovoljne. Treba elimisati slučajnosti i trenutne odnose moći u mestima odlučivanja. A to može samo graditeljska praksa (a ne teorija) i vreme. Tek onda znamo šta je izdržalo životni test i potvrdilo se kao vredno. Zgrada Beka je ekces nedovoljn da se proglasi dokazom dugačke tradicije klasične urbane strukture grada na čitavom ovom zemljištu.

Upravo obrnuto, čitavo ovo zemljište je beskrajno veći deo vremena skladno funkcionisalo kao deo vojne zone, dakle kao deo tvrđave. Kad su imali pristup građani su ga koristili kao "Donje Polje" za najrazličitije aktivnosti koje na jednom "polju" mogu da se rade. Dakle, u osnovi kao javnu površinu. I to isto su predlagali posleratni GUP-ovi. Sad je zanimljivo zašto vi smatrate da ga treba oduzeti tvrđavi, iako joj je oduvek pripadalo, i više zašto ne sme da bude javna površina, iako je toliko vremena bila baš to? Nego baš mora da se proda privatniku i totalno promeni karakter, postajući nešto što nikad nije bila, pa makar uračunali i Beko (a ne bi trebalo), koji je takođe bio vojna fabrika uniformi na vojnoj zemlji, i simbolično takođe pripadao tvrđavi (tj vojsci), a nije bio deo grada, i svakako NE tržni centar, hotel ili stambena zgrada.

 

[Delija]

Престани човече да измишљаш! Локација Бека никада није била јавна површина.