Čitaj sve što je napisano, a ne samo ono što tebi odgovara. A još bi bolje bilo da se pokuša shvatiti smisao, dakle ideja koja stoji iza onoga što piše. Rekao sam
"...onda je očigledno relevantno samo ono što se zaista u praksi jeste desilo, i što je zatim nastavilo da se dešava duže vreme, jer je samo iza toga stajala i čvrsta namera, i dovoljna podrška, što se samo to ispostavilo kao istovremeno tehnički moguće, finansijski realno i praktično korisno."
Šta to znači? Jedan izvor odluka o budućem urbanom planiranju grada može da bude i njegova urbana tradicija. Uobičajeno opravdanje za ovakav stav je da su čisto teorijski koncepti budućeg razvoja često valjivi i uvek nesigurni, pa je onda korisno pogledati šta se u praktičnom životu na nekom mestu tokom dužeg perioda zaista dešavalo. Sam život i surova realnost STVARNIH životnih potreba su već prosejali čitave gomile međusobno suprotstavljenih urbanističkih ideja i pojedinačnih odluka koje su donesene ko zna kako i pod kakvim pritiscima, kroz veoma gusto sito onoga što je zaista moguće i korisno. Uz odgovarajuću interpretaciju, tu mogu da se kriju i korisne lekcije za budućnost. Zbog toga, ako je neki kraj grada kroz duži period vremena imao neki vrlo specifičan i jasno definisan urbani profil, a to znači da je uspešno bio građen ili uspešno funkcionisao sa takvim profilom duže vreme, onda treba videti da li je moguće i ubuduće čuvati tu tradiciju i zadržati taj urbani karakter. A ako to nije moguće do detalja, onda bar da bude nešto što je slično ili makar na neki način kompatibilno.
Iz ovoga je očigledno nekoliko stvari. Da nečija urbanistička ideja ili odluka ne vredi mnogo dok je život, stvarna gradnja i kasnije uspešna eksploatacija, tokom dovoljno dugog perioda, ne potvrdi kao vrednu. Dakle pojedinačna namera ili jedna odluka nisu dovoljni, A zatim, da jedna ili čak dve zgrade nisu dovoljne. Treba elimisati slučajnosti i trenutne odnose moći u mestima odlučivanja. A to može samo graditeljska praksa (a ne teorija) i vreme. Tek onda znamo šta je izdržalo životni test i potvrdilo se kao vredno. Zgrada Beka je ekces nedovoljn da se proglasi dokazom dugačke tradicije klasične urbane strukture grada na čitavom ovom zemljištu.
Upravo obrnuto, čitavo ovo zemljište je beskrajno veći deo vremena skladno funkcionisalo kao deo vojne zone, dakle kao deo tvrđave. Kad su imali pristup građani su ga koristili kao "Donje Polje" za najrazličitije aktivnosti koje na jednom "polju" mogu da se rade. Dakle, u osnovi kao javnu površinu. I to isto su predlagali posleratni GUP-ovi. Sad je zanimljivo zašto vi smatrate da ga treba oduzeti tvrđavi, iako joj je oduvek pripadalo, i više zašto ne sme da bude javna površina, iako je toliko vremena bila baš to? Nego baš mora da se proda privatniku i totalno promeni karakter, postajući nešto što nikad nije bila, pa makar uračunali i Beko (a ne bi trebalo), koji je takođe bio vojna fabrika uniformi na vojnoj zemlji, i simbolično takođe pripadao tvrđavi (tj vojsci), a nije bio deo grada, i svakako NE tržni centar, hotel ili stambena zgrada.