K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[Zuma]

Netačno. Nije potrebno sada trošiti novac na infrastrukturno opremanje i konačno uređenje ovog prostora. To može da čeka koliko je god potrebno, kad grad bude imao para. Dovoljno je na rasčišćeni teren (samo četri hangara i par starih baraka) zasaditi travu. Može i domaća trava, ne mora Engleska. Toliko valjda možemo da platimo i nikakvog rugla više nema, a usput smo ODMAH dobili privremeni park, zdraviju životnu sredinu i ravan prostor koji se čak i kao prazna livada može iskoristiti na sto različitih načina (iznajmljivanje za velike koncete umesto Ušća, skupovi, izložbe na otvorenom, priredbe, aero mitizi, gradski piknik prostor u strogom centru grada koga uopšte nemamo, bašte, montažni restorani, sunčanje uz male sportove i kupanje u obližnjim bazenima, otvorena bašta ili "dvorište" za kulturne, komercijalne pa čak i hotelske programe u zgradi Bigza - za sve ovo i mnoge druge aktivnosti ravna travnata livada je savršeno dovoljna), a usput ne moramo da trošimo još MNOGO novih para na rešavanje stvorenog haosa u saobraćaju, tj transportu ljudi i roba, što samo bog zna koliko će koštati u direktnim i indirektnim troškovima.

Zdrava ekonomska sredina se ne samo može, nego i apsolutno mora stvoriti investicijama u ostatak grada, tamo gde je ustvari gradnja očajnički potrebna, a ne uništavanjem dugoročnih i za to mesto prigodnih poslovnih i kulturnih potencijala Kalemegdana unošenjem sadržaja koji blagu vezu nemaju sa mestom na kome su postavljeni. Ove dve stvari (razvoj grada i gradnju na Kalemegdanu) je besmisleno povezivati jer je dobijena suma beznačajna u odnosu na ukupno potrebnu, a i to malo što je dobijeno nema značaja jer kvari druge, trajnije potencijale koje ovo mesto ima, uz stvaranje dodatnih troškova i pritiska na infrastrukturu koja je ovde već na kritičnom nivou.

 

[Delija]

Netačno.

http://www.youtube.com/watch?v=56nQAkfR8E8

 

[Zuma]

svakom koji medju prvih 500 (i slovima petsto) fotografija zbirno za oba pojma pronadje vise od 10 (i slovima deset) fotografija na kojima bi se uopste video izgradjeni novi beko placam veceru na kalemegdanskoj terasi.

ovo je prost nacin da se ukaze na to koliko ce ovo ugroziti bilo sta vredno spasavanja

Ne treba da se trudiš sa Googlom, jer je to niz tipiziranih fotografija sa svega par mesta koje ništa ne govore o budućem kretanju ljudi i budućem izgledu prostora sa izgrađenim zgradama. Evo ti odmah dve sasvim drugačije. Snimane su iz desnog rukavca Dunava, blizu Ušća, zato što se odatle bolje sagledava tačna pozicija budućih zgrada, sa meste koje je i samo za sebe budući rekreacioni i turistički centar.

Da li se vidi i tvrđava i Beko? Ovde sad uračunaj da vajnom zavodu za zaštitu nije bilo dovoljno da "zaštićenost" zgrade razume tako da ju je moguće izmeniti do totalne neprepoznatljivosti, nego je dozvolio i njenu NADOGRADNJU za jedan sprat i potkrovlje. Zbog toga je buduća visina Zahinog kompleksa prilično iznad krova Beka koji se vidi na slikama, pa onda i to uračunaj u procenu buduće vidljivosti. Uz ogroman deo koji će doći levo od fabrike Beko.

Dakle, novi, viši i bitno širi kompleks će se videti iz oblasti oko Nebojšine kule, iz desnog rukavca Dunava, sa bilo kog mesta na Dunavu, sa keja na kraju ulice koja izbija na 25. maj, a kad se ukloni Novakov teniski centar, a besmisleno je on bude na samom Ušću pa će sigurno pre ili posle otići, videće se i sa još jednog dela keja. Pa se zatim vidi sa čitave betonske površine oko bazena za kupanje. Pa zatim, kad se ukloni pruga i zoološki vrt koji 100% idu odatle, otvoriće se potpuno nove, unutrašnje pešačke, rekreativne i biciklističke putanje koje idu trasom pruge i zoološkog vrta. Odatle se Zaha ne samo vidi, nego se vidi kao vertikalni zid koji se gubi u visinama. Super! E sad, sa mesta odakle se trenutno ne vidi, ne vidi se samo dok na drveću ima lišća. Kad otpadne, vidi se savršeno. Plus naravno da se vidi sa bedema, i to uvek, a specijalno noću kad glumi lokalni lajt šou za čitavu oblast. Plus što u dužem periodu vremena uopšte ne možemo predvideti buduću sudbinu i visinu budućeg drveća koje je ustvari jedina smetnja vidljivosti sa mesta odakle se i danas ne bi video. Meni ovo izgleda više nego dovoljno, uz sve druge mane, indirektnu cenu zbog saobraćaja i zagađenja, i razne propuštene turističke i urbanističke prilike čiji bi doprinos bio nemerljiv (kao recimo veliki gradski pešački trg). Urbanistički pristup u kome je lokacija tobože super povoljna pošto ćemo zasaditi nešto zeleniša pa se onda sa nekih mesta neće videti ono što ne treba, je ipak pomalo sumnjiva.

 

[Bulevarac]

Problem Beka nije samo pogled, to je drugi koncept, zgusnutog gradskog jezgra cak i tamo gde to ne bi trebalo da bude tako.
Zaha je mogla i negde drugde lepo da cucne a da to nije bogu iza nogu, ali tamo gde je mogla da se uglavi je vec kaparisano verovatno.
Valjda se svi slazemo da je otvoreni prostor na tom mestu lepsi nego zatvoren, nadam se da to nij sporno. Jedino koliko shvatam vecina smatra da je taj otvoren prostor odavno izgubljen ne samo zgradom Beka, nego i drugim objektima, pa da je ovo neka uzaludna prica, te da smo u krizi pa da je suludo i razmisljati na tu stranu.
Meni se ta Zaha dopada kao objekat, mocno to izgleda, ali i dalje bi prednost dao otvorenom, resenju koje bi npr. Japanci osmislili, kako da iskoriste eto to malo parce zelenila i da nam predloze, da imamo o cemu da razmisljamo.
Zabranio bi da gradsko zelenilo ista predlozi.
Ovako kada tog drugog razradjenog resenja nema, nego se to svodi na neke nase vizije, nasuprot renderu ultra moderne zgrade, sa potpisom, meni to izgleda kao neravnopravna borba.
Mogla je Zaha da bude i na mestu luke Beograd, nije daleko a imali bi mogucnost da iz jahti direktno udju u hotel, a dobili bi i otvoreno setaliste prema Adi Huji. (mada ostaju oni silosi...)

p.s Dok citam neki tekst o J.T, Bajfordu , zapazio sam jednu recenicu knizevnice iz Engleske.

– Pošto sam doktor književnosti, ja sam se bavila Bajfordovim radom na polju literature, pogotovo njegovom poezijom – kaže Lavinija Devenport. – On je za mene pre svega pesnik i to je razlog što ovaj film počinje i završava se njegovom pesmom „Seven Ages” koju on sam kazuje na zidinama Solzberija. U momentu kada je recitovao tu pesmu, Velja se okrenuo ka meni i rekao: „Gle, Timoti postaje glumac”. Bila sam veoma dirnuta. Takođe sam ja naterala Velju da sedi na travi sa Bajfordom (a to je nešto što Srbi nikad ne rade) za scenu u kojoj počinje s njim da razgovara o humoru u regionu i na kraju gde Bajford priča o svom snu da ode u Ameriku brodom. Da li će mu se taj ostvariti?

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=09&dd=21&nav_id=756251

 

[Johnest_Hon]

Ministarstvo prostora je nevladina organizacija

Eto koliko vlada i ministarstava imamo, ode sve van kontrole. :mrgreen:

U svakom slucaju jadni su...

 

[razgradjevinar]

zuma, gugul je tipiziran niz fotografija koji ne goviri o buducem vec o sadasnjem kretanju ljudi i o onome sto sadasnje ljude impresionira i cini im se vredno fotografisanja. ne postoji neki gugl sluzbenik koji brise prelepe fotofrafije beka, podvoznjaka i vojnog otpada vec ljudima to jednostvno nije vredno torsenja baterije na aparatu. donji grd i ogromno zeleno prostranstvo vec postoji i ni na koji nacin nece biti ugrozeno novim objektima, sem ako kao opasnost ne smatras neke nove ljude koji ce samim tim sto se raditi ili ziveti u novom objektu pozeleti nekada i da se prosetju do nebojsnine kule.

ja recimo tvoje fotografije smaram tipizrnim jer su sve napravljene samo sa jednim ciljem, da istknes kako ce se buduci beko videti.. ja se tome uoste ne cudim, naprotiv, iznenadilo bi me da je nekome palo na pamet da tu naporavi neki podzemni objekat ili niz jednospratnica sa krovom na dve vode.


opet ponavljam, u neposrednoj blizini, u precniku od 500m postoje sledece povrsine koje smo devastirali toliko da je to prosto sramota (zoo vrt, priobalje, staro sajmiste, karadjordjeva, savski amfiteatar..) a koje su mnogo veci urbanisticki, estetski, saobracajni, istorijski...trn u oku kako nas stanovnika ovoga grada tako i turista.. a koje su jos uvek u nasem vlasnistvu i samim tim pod nasom odgovornoscu. cenio bih svaku rec napisanu sa ciljem da pokrenemo i pospesimo revitlizaciju tip prostora jer bi ta rec bila napisana na vreme i sa relnim, opravdanim i pre svega plemenitim ciljem.. ovo sa bekom to jednostvno nije to, barem kako ja gledam na svet oko sebe, to je nekva tvoja post festum licna borba protiv stranih placeniki domacih izdajnika.. ne osporvam tvoje pravo da se boris, samo objasnjavam zasto mislim da je to sve samo uzaludno trosenje vremena i energije.

 

[Zuma]

Nove fotografije sa Dunava. Odavde ce Zahin kompleks zahvaljujući blizini, visini, osvetljenju, hipnotički izuvijanim neprekidnim linijama fasade i ogromnom, kompaktnom volumenu biti daleko najuočljivija i najmarkantnija karakteristika Ušća, potpuno potiskujući zid Tvrđave koji je dalji od njega, tanak i razvučen. Zgrade će se nalaziti na mestu Beka i, sa jos jednim potkovicastim delom, na prostoru desno od Beka i ispred njega, ka nama. Otprilike još toliko udesno i ka nama koliko je ovde dugačak vidljivi deo Beka.

 

[stf]

Biće to fenomenalan pogled na prošlost i budućnost. Beograd - večiti grad

 

[Delija]

Сад већ сматрам да је Захин пројекат овој локацији неопходан. На овим сликама Београд - Београд не постоји. Калемегдан се наслућује,25 мај ту и тамо,од Бека се види само кров а да онај дорћолски димњак не доминира у позадини просечни путник намерник са војвођанске стране би помислио да је Земун центар Београда.

И опет кажем, једина замерка која би по мени била на месту за Захин пројекат је који спрат вишка оног дела најближег ушћу. Остало,не да не стоји него то све сматрам квалитетима пројекта.

 

[Zuma]

@Razgradjevinar

Pod tipiziranim Internet fotografijama podrazumevam one snimane sa svega par tipicnih mesta sa potpuno istim izborom motiva i kadriranja. Dobar primer je Zemunska panorama sa Gardosa. Na Internetu neces lako naci slike na kojima se vide Zemunski soliteri, iako bukvalno bodu oci kada covek pogleda sa vidikovca pored stepenica. Ljudi ih toliko mrze da se slika redovno sece na mestu gde oni pocinju. Zbog toga slucajan izbor slika sa Interneta ne izrazava verno stvarni dozivljaj ambijenta koji covek ima kad ode na neko mestu, pa to zato nije ni dobar argument koji treba da ilustruje ono sto se tamo stvarno moze videti, pa cak ni ono sto je ljudima vazno. Slike uvek pricaju neku pricu ili tacku gledista, imaju neku vrstu namere, a te na Internetu su retko kada snimane da bi verno predstavljale bilo citavo to mesto, bilo ukupan licni dozivljaj.

Takodje, nas ne interesuje ono sto sadasnje ljude impresionira i sadasnje kretanju ljudi, jer sada tamo ionako jos nema nicega. Interesuje nas sta ce impresionirati buduce ljude, sta ce oni smatrati vrednim, sta ce zeleti da plate ili vide na tom mestu, kakve ce ONI imati navike, kakve ce oni staze imati na raspolaganju i koje ce putanje putanje kretanja i vidici TADA biti vazni. Takodje, ne interesuje nas samo prva ponuda, vec sta bi jos ovde moglo biti napravljeno ili kasnije ponudjeno, i koliko ce TO vredeti buducim ljudima kojima mi biramo nacin zivota i grad u kome ce ziveti, isto kao sto je to neko ranije uradio za nas. Ovde nema mesta jednoj vrsti sebicnosti u kojoj se ponasamo kao da radimo samo za sebe gledajuci jedino sta bi mi voleli danas. Ako je nama sada vazno da dobijemo jedan ovako vredan projekat samo zato sto jos nemamo ni jedan slican, taj argument je potpuno bezvredan onima koji dolaze posle nas, jer ce oni imati puno takvih zgrada, pa sasvim sigurno nece smatrati da je obican trzni centar u zgradi poznatog autora trebalo platiti u "zlatu", dakle najboljom lokacijom u gradu samo zato sto smo nestrpljivi da to licno vidimo pa zgrade vrednujemo u sistemu vrednosti koji je krajnje subjektivan i ima vrlo ogranicen vek trajanja. Tvrdjava je samo jedna i na ovom mestu u kontinuitetu postoji bar 1000 godina, a naselje koje predstavlja ko zna koliko hiljada godina. Pri tome je za avangardne zgrade proizvoljne velicine otvoren maltene ceo ostatak grada, pa se ustvari ne gubi bas nista. Ovolika fascinacija necim sto je trenutno, prolazno, sto je u sustini beznacajni modni hir jednog kratkog trenutka u odnosu na neprolaznu vrednost i lepotu objekta ovakvog znacaja je ustvari veoma tuzna cinjenica.

 

[Zuma]

Сад већ сматрам да је Захин пројекат овој локацији неопходан. На овим сликама Београд - Београд не постоји. Калемегдан се наслућује,25 мај ту и тамо,од Бека се види само кров а да онај дорћолски димњак не доминира у позадини просечни путник намерник са војвођанске стране би помислио да је Земун центар Београда.

Kakav divan i elegantan primer čitave suštine neslaganja oko ovog projekta. Pogled u prošlost i pogled u budućnost. Do 2030. godine 60% svetskog stanovništva će živeti u gradu, a do 2050. 70%. Znaš li kako se danas prepoznaje da ste stigli u elitni centar bogatog, novog i moderno zamisljenog grada? Suprotno onome što se ovde zamišlja (pretpostavljam, posebno dizajnirani soliteri ili autorska dela u staklu i betonu?), to je ustvari mesto gde PRESTAJU zgrade i počinje park! Obično vrhunski uređen. Pre i posle toga ce se po svetu ustvari nailaziti uglavnom na desetine kilometara industrijskog bespuća koje periodično smenjuju lepše ili ružnije zgrade. Kada usred urbanog naiđete na bogato i savršeno negovano zelenilo bez betona i stakla, to je nešto što se podrazumeva da je samo srce svega ostalog.

Ne brini se za to da nema Beograda. Levo od 25. maja počinju soliteri, a neke zgrade, stovarišta i čitava naselja se nižu desetinama kilometara nizvodno. Isto važi kad se krene uz Savu. Apsurdno je zamišljati da moderni Beograd može predstavljati jedna moderna zgrada na Ušću, a da je ostalo ruglo. Umesto toga treba postepeno zamenjivati udžerice i ruinirana stovarišta modenim zgradama, svuda po gradu. Treba graditi i obnavljati grad tamo gde on stvarno jeste, a njegovo središte ostaviti slobodno i bez onoga što postoji svuda unaokolo, bez zgrada. Samo takvim, suštinskim i radikalnim kontrastom u odnosu na ono čega ce u buducnosti biti previše, na same zgrade, postaje jasno da to stvarno jeste elitno središte grada, neka vrsta umetničkog dela landscape design-a formiranog kao bogatim zelenilom ukrašena javna površina za sve. JEDINO je to prava legitimacija za tužnu ekološku i urbanu budućnost koja nas sve zajedno čeka, i upravo to određuje i šta će ljudi u svetu i šta će ovi ovde ubuduće ceniti.

Veoma je lose danas emulirati centralne delove razvijenih gradova zapada, zato što se oni više ne mogu bitno menjati, a koncept njihovog današnjeg uređenja se više ne smatra dobrim. Umesto toga treba skupljati ideje od nekih gradova koje novo obogaćene zemlje praktično projektuju i grade od samog početka, zato što su samo oni u stanju da dosledno koriste nova urbanistička saznanja. Dobar primer takvog grada je Sejung u Južnoj Koreji. Postoje neke sličnosti u rekama, pa pogledajte kako i koliko se koriste zelene površine i gde se nalaze.

Ovaj video je izuzetno zanimljiv.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=FL5EwX0tN_Q[/youtube]

 

[stf]

Samoodrživi gradovi će jako brzo postati neophodni za ‚opstanak društva pre svega zato što su sadašnji preskupi i previše brzo i nekontrolisano troše resurse koji su na izdisaju.

Beograd ima jedinstvenu priliku da bez prevelikih intervencija na izgrađenom gradskom jezgru postane, uz pametno dugoročno planiranje samoodrživ grad. Beograd ima tu šansu zato što je jedan od retkih evropskih gradova te veličine koji ima toliki procenat neurbanizovanih centralnih površina.

Međutim, samoodrživost znači integraciju urbanih i zelenih (između ostalog) površina u jedno telo, a nikako tipska podela namene površina. Shodno tome, kompleks Beko podpomaže toj održivosti kao što sam ranije pričao. Njime urbano tkivo zalazi u zeleni pojas a zeleni pojas zalazi u urbanio tkivo. Raniji planovi po kome se zeleni pojas graniči ulica Pariska i Tadeuša predstavlaju zastareli način urbanog planiranja sa jasno definisanim granicama nameme površina. To se pokazalo kao jedna od većih grešaka u urbanističkoj istoriji jer takva jasna podela namena umrtvljuje grad. To je uostalom i osnovni razlog zašto je ceo Donji Dorćol zamro, a Donji grad pust (u odnosu na svoj položaj).

Zuma,

Zelena površina bez konkretne ideje ne potpomaže samoodrživosti grada. Zelena površina radi zelene površine ne služi ničemu. Zelena površina treba da služi svrsi i ima svoju ulogu u gradskom tkivu sama od sebe. LIvada sa posađenom travom je dovoljna ukoliko je zelena površina na lokaciji koja ima smisla. Koliko možemo videti na primeru Donjeg grada, park na mestu Beko kompleksa ne bi imao ulogu koju svojo pozicijom i veličinom treba da ima. Morali bi na silu uguravati sadržaje na tu površinu da bi ona bila posećena. Ta činjenica je dovoljna da zaključimo da je zelena površina na tom mestu najverovatnije urbanistički promašaj.

Lenjir urbanizam je davno napušten. Tadeuša/Pariske ne treba da bude granica. Jasne granice namene površina ne treba da postoje.

 

[Пантограф]

Raniji planovi po kome se zeleni pojas graniči ulica Pariska i Tadeuša predstavlaju zastareli način urbanog planiranja sa jasno definisanim granicama nameme površina. To se pokazalo kao jedna od većih grešaka u urbanističkoj istoriji jer takva jasna podela namena umrtvljuje grad. To je uostalom i osnovni razlog zašto je ceo Donji Dorćol zamro, a Donji grad pust (u odnosu na svoj položaj).

Потпис. У граду треба да постоје паркови у нормалним пропорцијама, уклопљени и измешани са градским ткивом. Градске зелене површине губе сваки смисао ако нису пуне - грађана. Пусте пољане су за гола брда и долове.

 

[Drakche]

Sada kada je teren pored beka pociscen mogli bi tu lepo da naprave polukruzni siroki kolovoz koji bi spajao bulevar v. bojovica sa dunavskom ulicom - koja bi jednog dana trebala postati prostrani bulevar. Prilaz dunavskoj ul. iz ulice tadeusa kocuska je skucen, nedovoljan, a i glavna mu je svrha da bude prolaz ispod pruge do priobalskog dorcola.
Ovako bi ispred ulaza u kalemegdan - donji grad bilo mnogo vise prostora, a 'beko' bi i dalje mogao da bude hotel, samo sa drugacijim projektom.

 

[Drakche]

Raniji planovi po kome se zeleni pojas graniči ulica Pariska i Tadeuša predstavlaju zastareli način urbanog planiranja sa jasno definisanim granicama nameme površina. To se pokazalo kao jedna od većih grešaka u urbanističkoj istoriji jer takva jasna podela namena umrtvljuje grad. To je uostalom i osnovni razlog zašto je ceo Donji Dorćol zamro, a Donji grad pust (u odnosu na svoj položaj).

Потпис. У граду треба да постоје паркови у нормалним пропорцијама, уклопљени и измешани са градским ткивом. Градске зелене површине губе сваки смисао ако нису пуне - грађана. Пусте пољане су за гола брда и долове.

Pa nije bas da parkovi gube smisao ako nisu puni ljudi. Mogu biti puni odredjenim danima u godini kada se np. desava neki festival, a u medjuvremenu budu lepi i kada nema puno ljudi za nas koji vise volimo mir i tisinu.

Problem dodjeg grada je sto jos uvek nema nikakav logican pristup sa gornjeg grada ili bilo koje druge strane, a nema ni nesto posebno cime bi zagolicao radoznalost posetilaca da sidju dole, nekakavim sadrzajem (kao sto mediteranski gradovi imaju strai grad) ili barem lepo uredjenim zelenilom, sa cvecem, vodom i slicno.

Slazem se da treba biti vise parkova/zelenila u urbanom jezgru grada, jedino sto Beogradu trenutno vise nedostaju trgovi od travnatih povrsina, a tesko da na skucenom mestu mozemo imati i jedno i drugo.

 

[razgradjevinar]

@Razgradjevinar
Ovde nema mesta jednoj vrsti sebicnosti u kojoj se ponasamo kao da radimo samo za sebe gledajuci jedino sta bi mi voleli danas...

ovo me uzasno zanima, znaci ja zagovaram sta bih ja voleo a ti ZNAS sta ce voleti i misliti generacije koje sada cak i ne postoje. Ok, onda sam ja realno inferioran u ovoj diskusiji pa cu se povuci i prepustiti tebi da nam svima objasnis sta nam treba.

 

[Bulevarac]

Pa nije bas da parkovi gube smisao ako nisu puni ljudi. Mogu biti puni odredjenim danima u godini kada se np. desava neki festival, a u medjuvremenu budu lepi i kada nema puno ljudi za nas koji vise volimo mir i tisinu.

Problem dodjeg grada je sto jos uvek nema nikakav logican pristup sa gornjeg grada ili bilo koje druge strane, a nema ni nesto posebno cime bi zagolicao radoznalost posetilaca da sidju dole, nekakavim sadrzajem (kao sto mediteranski gradovi imaju strai grad) ili barem lepo uredjenim zelenilom, sa cvecem, vodom i slicno.

Slazem se da treba biti vise parkova/zelenila u urbanom jezgru grada, jedino sto Beogradu trenutno vise nedostaju trgovi od travnatih povrsina, a tesko da na skucenom mestu mozemo imati i jedno i drugo.

Ovde se poredi Zaha sa spaljenom livadom, kakve nam prezentuje Gradsko Zelenilo decenijama unazad. Pa normalno da je od sprzene, puste livade skoro sve lepse i bolje. Parkovi koji se odrzavaju su sami za sebe ukras, i privlace turiste, ali i sugradjane. Ima mnogo parkova koji su turisticka atrakcija, i donose novac. ali da bi to postali mora se o njima voditi racuna, a nase zelenilo i ne zaliva parkove, iako je voda na 5m od zelene povrsine.
Ovaj nas park za razliku od drugih na ledjima ima Kalemegdansku tvrdjavu, ali i najurbaniji deo ovog grada, koji spada u najurbanije u ovom delu Evrope, a ispred sebe jedan od najlepsih pogleda na reku, pa kako onda takava park moze da bude pust bez igde ikoga ? Moze, kada ga ogradite sa svih strana da nemozete ni da mu pridjete. Okruzen je kamionima, asflatom, fekalijama i ogradom zlovrta. Sateran je na minimum minimuma, i ispod toga. A vi se onda zalite sto takvo saterano mesto ne zivi, a ono i tako zivi, samo vi ne idete tamo i ne gledate. Ja idem i znam da to mesto zivi, itekako zivi, ali ne onim zivotom gornjeg grada, a razloge sam naveo.
Parkovi su idelna mesta sa spomenike, razne muzeje, pa na tom potezu je i Nebojsina Kula, ko zna sta bi moglo da se pronadje da se asov zabio 2 metra pod zemlju, u Knezu su nakon par metar kopanja odmah nasli tragove nekih drugih civilizacija koje su ovde obitavale. Verujem da su ih jos brze zakopali, da im ne predtavljaju dodatni problem. Cak i da se ne nadje nista, sta bi falilo da se u tom parku prezentuje Vincanska kutura, mozda i donese ili uradi replika nekog eksponata iz Vince, te se odatle brodom ode do Vince. Bas moras da budes bezidejan ili da radis u Gradskom zelenili pa da kada se spomenu zelene povrsine, pomislis na prazninu, nista.
Da je gradsko zelenilo radilo svoj posao, i osnovalo park pre 20-30 ili vise godina, danas tamo ne bi bilo ni TC Novak, ne bi bilo ni toliko pristalica Zahe, odnosno vecina bi stala u zastitu parka, ali obzirom da je Zelenilo od toga napravilo veliko nista, onda je i normalno da vecina ljudi tu ne vidi nista vredno. Zbog nesposobnog Zelenila, ne znaci da treba odustajati od razmisljanja kako je to moglo da bude drugacije uredjeno.

 

[Delija]

Какве везе има градско зеленило са парцелом на којој је фабрика?

 

[Drakche]

Apsolutno se slazem sa svime sto si napisao. Beograd kada bi se bavio onim sto vec ima kako bi se dovelo u pristojno stanje bio bi mnogo lepsi grad, umesto da sto gradi novo u sred krsa i loma, sve u stilu poznate tradicije devastacije grada, sto je sindrom najgore tranzicije i drustava sa hronicno velikim klasnim razlikama. Daleko od toga da sam protiv novogradnje, naprotiv, Beograd se mora modernizovati i prosiriti za 21 i 22 vek, problem je taj sto se uporno ne planiraju i ne povezuju sire gradske celine, vec se planovi uvek svode na jednu zgradu/plac, te sve sto je van toga nije nicija briga, ni onaj razbucani trotorar prekoputa. Sreca u nesreci nemanja para je ta sto bi sa parama grad bio konstantno devastiran nepromisljenim i kratkovidim projektima.

Od donjeg grada bi mogao da se napravi mali 'wonderland' kada bi se te iste pare ulozile koje se ulazu u zahin hotel i to samo sa ovim sto znamo da donji grad ima, bez da se vrse arheoloska iskopavanja (sto je prica za sebe).
S druge strane imamo gomilu neiskoriscenih kapaciteta i placeva koji beznadezno zvrlje, jer nema ljudi, pa nema ni interesa kapitalista.

Gore se govori o ozelenjavanju Beograda u jezgru grada, a Beograd je vec najzeleniji grad evrope i to bez Kalemegdanan, ratnog ostrva, usca i borcanske obale. Pogledajte jezgra drugih gradova i onda Beograd i videcete koliko je Beograd zeleniji, i to na neki divlji nacin, kao da je klice drveca vetar naneo.

 

[Homer Jay]

Tetka Zaha iskreno kaže: "'I don't make nice little buildings'"

 

[Bulevarac]

Какве везе има градско зеленило са парцелом на којој је фабрика?

Dadoh ti +, a hteo sam da te citiram :shock:

Ovde se navodilo da je spaljena livada koju imamo kod 25.Maja ono sto dobijamo ako bi pristali da se tamo nista ne zida. Spaljena livada je takva jer Zelenilo nije vodilo racuna o tome, sta ti tu nije jasno ?

 

[Ronche]

Tetka Zaha iskreno kaže: "'I don't make nice little buildings'"

Čime smo zaslužili da nas istraumiraš za ceo život :mrgreen:

 

[Delija]

Какве везе има градско зеленило са парцелом на којој је фабрика?

Dadoh ti +, a hteo sam da te citiram :shock:

Ovde se navodilo da je spaljena livada koju imamo kod 25.Maja ono sto dobijamo ako bi pristali da se tamo nista ne zida. Spaljena livada je takva jer Zelenilo nije vodilo racuna o tome, sta ti tu nije jasno ?

Хвала на плусу. Таман да је тамо и сређен парк опет би био празан због одсечености саме локације,конфигурације околног терена и недостатка било какве повезаности садржаја,како међусобно тако и са остатком града. Једноставно,токови људи и поготово шетача нису ни близу тој ливади.

 

[Babyaardvark]

Фуџимотов „Облак“ a потом и Захин центар су парадигма бахатости, алавости, безобразлука (додао бих још по коју правну квалификацију,али овај форум није место за то). Они су слика и прилика Србије последњих деценија, споменик адвокатско-тајкунско-политикантске „елите“ са поруком да се за новац у осиромашениј и посрнулој Србији може купти и урадити баш све.
Често се понављају коментари у којима се помиње некаква спржена ливада. Па зар није срамота да у Београду, који буквално лежи на води и који има 199 водених токова на 17 општина, не рачунајући Дунав и Саву, и један травњак буде сасушен. Само испод Хотела „Москва“ постоји 12 извора.
Још чешће поједини форумаши код аргументације помињу димњак дорћолске топлане, солитер у Вишњићевој и сличне гигантске објекте који нарушавају визуру старог дела града . Ја на ово гледам као на класичан „спин“. По тој негативној логици можемо једино доћи до закључка да ће се за 30 година, на овом форуму, неки нови форумумаши позивати на Захин пројекат и користити га као негативан аргумент. И тако у недоглед.
Трећи најчешћи аргумент за је да ће овај део града „оживети“. Није ми баш најјасније шта ово значи. Осим иницијалних улагања, која нису мала, ја на дугорочном плану не видим неки драматичан бољитак. Локали у Кнезу не доносе никакву зараду, пола их послује са губитком друга половина је затворена, небројани пословни простори А класе у Беогараду зврји празни, привредна актвност нам је на навоу Африке, а БДП тек нешто бољи од албанског, нисмо више на мапи битних сајамских градова Европе, али зато смо први источноевропски град у коме ће се градити по Захином пројекту и то ће да реши многе проблеме. Не могу да прогутам ову логику елите трећег света.
Зида се нова тврђава поред „Тврђаве“. Модерна твђава у оријенталном стилу којој овде није место.
Београд има шта да понуди.

 

[Delija]

1.Не постоји никакав спин као што не постоји ни никаква визура коју би блокирао Захин пројекат а ако постоји то је визура ка том димњаку.

2. Не брини се ти за исплативост тог пројекта. То је брига инвеститора,у томе је и сва лепота те,за нас још увек чудне појаве каква је п-р-и-в-а-т-н-а инвестиција.