K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[Feanor]

"Значи одустајемо од паркова,културно-рекреационих фантазија и прелазимо на градњу лепшег и старијег Калемегдана са обе стране реке."

Mislim da si pogresno razumeo... Rekao je fokus na OBE reke... Istina je da je sada fokus samo na Savi... Mada je tako delom i zbog polozaja...

 

[Delija]

Свеједно.Тамо већ постоји парк и не постоји никаква "јединствена прилика" за било шта о чему он прича јер је све већ давно решено.

Нека направи свој блог,сајт.Отвори архитектонски биро или макар отвори засебну тему за своје замисли пошто ово све нема много везе са актуелним пројектом.

 

[laki72]

Novi Beko projekat na Kalemegdanu - Slon u staklarskoj radnji !

 

[Zuma]

Sto se tice fabrike vec sam to negdje napsao bila je rasprava gdje ce da se pravi vojna fabrika za uniforme prvenstvena namjena zgrade tu raspravu je presjekao kralj aca pokazavsi tu lokaciju na karti rasprava je zavrsena Zbog nje pogodjen zoloski vrt 1941 omasile svabe

Hvala.

Dobro, to je sad jasno. Lokaciju za Beko je izabrao kralj, tu se urbanisti više nisu ni pitali. A njegov razlog je takođe očigledan. Tvrđava je tradicionalno bila vojno uporište, pa je očigledno mislio da je lokacija blizu vojnih garnizona logična i zbog odbrane objekta i zbog njegove namene. A šta su urbanisti mislili, i pre i posle kraljeve odluke, je savršeno jasno. Iako je ova lokacija tik pored najstarijeg dela grada uz Dunav, nikada se nije desilo da klasični urbani raster ulica, gradskih blokova, i vrednih, trajnih zgrada građenih od čvrstog materjala pređe ulicu Tadeuša Košćuka i zauzme jedno od najboljih mesta u gradu, koje u onom svom delu iznad Beka ima i još i fantastičnan vidik na padini, preko ogromnog Dunava i ušća. Doduše, u zavisnosti od vremena i trenutne potrebe, tu se ipak moglo naći raznih stovarišta, drvenih baraka, kasarni, poneka zgrada od cigle, uslužnih objekata u funkciji pruge, i svakakvih drugih objekata privremenog tipa, pre svega zbog postojanja pruge ali i zato što je svaki deo pored same obale Dunava isuviše vredan da se po potrebi ne bi koristio na više načina. Medjutim, glavna pouka za nas je da i pored takvih, sasvim očiglednih ekonomskih potreba grada, i ovog jednog izuzetka zbog "više sile", nikada nije bilo podsticano a verovatno ni dozvoljeno, trajno, plansko širenje klasičnog gradskog tkiva sa fiksnim ulicama, stambenim i privrednim zgradama trajne namene na drugu stranu ulice Tadeuša Košćuka.

Naravno, sve dok se nisu pojavili tajkuni glumeći urbaniste, upropašćujući firme da bi im oteli zemljište, promenivši GUP da bi ga mogli koristiti, i to bez reci protesta od strane nepostojeće "javnosti", uništavajući tako perspektivu onoga što su generacije čuvale nadajući se da će jednog dana grad biti dovoljno bogat i dovoljno uviđavan prema svojim sopstvenim stanovnicima da im ovakvo jedinstveno nasleđe sredi onako kako ono zaslužuje, da kao javni prostor služi svima, a ne samo eliti. Pogledajte još jednom pažljivo Direktorovu fotografiju parka sa alejama, na Dunavskoj padini Tvrđave, pa će ideja koja se trajno provlači kroz istoriju Beogradskog urbanizma valjda svima postati očigledna.

 

[sizif]

Зума, алеје и парковске стазе на Калемегдан стижу тек са поменутим краљем. Не заборави да је само 10-15 година пре ове фотографије тврђава била оно што је и била кроз своју историју - војно утврђење, поприште жестоке битке за Београд (касарне и војни магацини у Доњем граду, ровови, мајор Гавриловић, "избрисани сте са списка живих", бомбардовање са речних монитора...). А кроз векове је читав Доњи град био насељен. И у време Турака и у време Аустријанаца (сетимо се барокног града, "најлепшег на Дунаву", од кога је остала само капија Карла Шестог). Наравно да се слажем с тобом да данашњи појас Калемегдана треба сачувати као највредније историјско-архитектонско-урбано наслеђе које Београд има, али његове границе су на североистоку оивичене улицама Тадеуша Кошћушког и Цара Душана, као и Кулом Небојша. Будући Захин комплекс није унутар њега, већ поред. Ако и нови власници, попут Краља Александра, около новог здања буду садили неке нове алеје и зеленило, не сумњам да би и овај део могао лепо да се стопи са историјским појасом у комшилуку.

 

[Zuma]

Ovo je veoma poucno stivo. Kako smo tacno dosli do tacke u kojoj ispada da je promena godinama fiksirane namene zemljista na ovom mestu pozeljna i u urbanistickom smislu "dobra" za Beograd. Sam pocetak te price sa osnovnim akterima. Cisto da vidite da li bi ovo trebalo posmatrati kao "svrsen cin", "prodato", "gotova stvar", "tako su urbanisti rekli", itd, itd ...

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/ ... =196&cl=20

Usput, da li je tacno ovo sto se tvrdi u prvom komentaru clanka u Politici? Da je direktor Zavoda za zastitu spomenika, ne pitajuci nikoga od strucnjaka kojima je direktor, dao tumacenje da dozvoljena rekonstrukcija zgrade Beka ustvari znaci da je dozvoljeno nadzidjivanje jednog sprata i potkrovlja? To bi znacilo da su nase slobodne vizuelne procene na samoj lokaciji, o tome kolika ce biti visina buduceg kompleksa u odnosu na tvrdjavu, verovatno pogresne, ako su se oslanjale na trenutni nivo krova zgrade Beka.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ks.lt.html

 

[Zuma]

@Sizife

Znam gde su današnje granice uređenog dela Donjeg grada. Ali sada je pitanje moraju li one tu da ostanu, sada kad najzad imamo priliku da se ambijentalna zona ispod tvrđave proširi do Dunava. Mislim da je naša obaveza da bar na par najvrednijih mesta u Beogradu ne razmišljamo samo o našoj trenutnoj koristi, već stvarno dugoročno. Ostatak Beograda je dovoljan za finansiranje razvoja, ovde su prioriteti složeniji pošto su takva mesta jedinstvena a ovakve šanse neponovljive. Šta će Beograđanima biti važno za 20, 50 ili 100 godina, kad se budu davili od vrućine, suše i zagađenja? Već sad u Beogradu malo koje novo drvo uspeva da se primi, a kamoli da odraste. Šta će čitav kulturni i razvijeni svet ceniti i biti voljan da plati TADA, a ne sad? Veštačka brda od betona i stakla koja će ionako zauzimati pola Zemljine kugle i biti sinonim otuđenja, usijanih megalopolisa, ogromnih ljudskih masa zatvorenih u lepo dizajniranim košnicama čija spoljašnjost ne može da sakrije nehumanost njihovog sadrzaja i takvog načina zivota? Jedini stvarno elitni ambijenti po kriterijumima razvijenog sveta koji zna da su dobro uoblicene forme stakla i betona samo simboli bogatstva (i to tek ponekad), a ne obavezno i prevelika vrednost po sebi, je upravo ovo što bi mogli obezbediti jedino sad: Kalemegdan bez betonskih kolosa, raskošan pešački trg dovoljno veliki za sve u neočekivanoj prirodnoj oazi strogog centra milionskog grada, pa makar neki deo Kalemegdana privremeno bio i zapušten. Neće dugo ostati takav.

 

[direktor]

Niko neće zgrade u centru grada?!
M. L. J. | 02. septembar 2013. 21:38 | Komentara: 0
Nekadašnji privredni giganti u prestonici iza sebe ostavili samo zapuštena zdanja. Na prodaju zgrade "Beka", "Rada", "Jugoeksporta"

PROPALE privatizacije, narazjašnjeni imovinski odnosi, zakasnela restitucija i "podgrejana" cena kvadrata problemi su velikog broja preduzeća u Beogradu. Oni za sobom ostavljaju nezadovoljne akcionare, neisplaćene plate, ali i ruglo u prestonici. Zgrade velikih firmi zvrje prazne u centru Beograda, pa na mestima gde bi trebalo da budu velelepni objekti - sada se vidi samo prašina i buđ.


Zgrada "Jugoeksporta" u Kolarčevoj ulici, površine od 5.505 metara kvadrata, sledeće nedelje će, po peti put, biti stavljena na prodaju. Ovo impozantno zdanje firme, koja je u stečaju, gotovo je ruinirano jer iako atraktivna, lokacija nije uspela da privuče nijednog kupca u poslednjih nekoliko godina. Preduzeće je pre više od 12 godina otišlo u stečaj zbog dugovanja bankama. Građevina u Kolarčevoj ima šest spratova, a na prodaju nije jedino poslednji sprat, jer vlasnik tih prostorija nije "Jugoeksport".

Slična situacija je i sa imovinom građevinskog preduzeća "Rad", koja bi do kraja godine trebalo da bude ponuđena - na javnu prodaju. Nadležni, ipak, ni ovde nisu optimistični, jer su se gotovo sve prethodne slične aukcije završile neuspešno.


KOME TREBA RUINIRAN OBJEKAT?
- NIKO ne želi da kupi objekat koji je potpuno uništen i kojem je potrebno kompletno renoviranje - kaže Katarina Lazarević, direktorka agencije za nekretnine "Alka". - Ne prodaju se poslednjih godina ni potpuno uređeni prostori, a kamoli zapuštene zgrade od nekoliko hiljada kvadrata. Problem u prestonici je i što nema nikakve odgovornosti za ova zdanja,niko ne plaća penale ukoliko zvrje prazni i zapušteni, pa njihova vrednost stalno pada.

- Prostor "Jugoeksporta" prodavaće se za pet milijadi dinara - kažu iz Agencije za privatizaciju, pod čijom je nadležnošću ovaj postupak. - Tržište nekretnina je ionako slabo, a nemogućnost prodaje u najvećem broju slučajeva, pa verovatno i u ovom, je rezultirano visokom cenom objekata. Takođe, prodaja imovine "Rada" je samo jedna od brojnih primera firmi koje su u stečaju, a koje je opterećeno i Zakonom o restituciji, koja još nije gotova.

ROBNU KUĆU NUDILI ČAK 25 PUTA?!

PORED grada, koji se pretvara u deponiju zapuštenih zgrada i oronulih zdanja, zbog objekata pod katancem ispaštaju i - zaostali akcionari.

Tako je i sa beogradskom konfekcijom "Beko", koja ne može da proda robnu kuću usred Knez Mihailove ulice sa 2.746 kvadrata. Objekat su pokušali da prodaju više od 25 puta, a nakon svakog neuspelog pokušaja cena kvadrata pada. Iako je deo imovine prodat, akcionari nikada nisu dobili novac.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ntru-grada

 

[Delija]

Znam gde su današnje granice uređenog dela Donjeg grada. Ali sada je pitanje moraju li one tu da ostanu, sada kad najzad imamo priliku da se ambijentalna zona ispod tvrđave proširi do Dunava.

Ко има јединствену прилику? Какву прилику? Одакле ти то?

 

[razgradjevinar]

Ко има јединствену прилику?

evo jedne jedinstvene prilike za zumu

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=749904

jeste oftopik ali mozda se zuma preseli par stotina metera dalje i iskoristi jedinstvenu istorisku priliku da zaista doprinese.

 

[Zuma]

Ко има јединствену прилику? Какву прилику? Одакле ти то?

Jedinstvena prilika je u tome što neposredna okolina istorijske tvrđave u samom centru grada nije još davno zauzeta vrednim objektima, ulicama i drugom gradskom infrastrukturom koja se više ne može ukloniti, kao u svim ostalim Evropskim gradovima slične starosti i veličine. To što vi tvrdite da je sada ruglo, je najveća prednost Beograda, upravo zato što tu nema ničega vrednog pa se na tom mestu MOŽE praviti nešto drugo. Postoji ogromna razlika između onoga što je teorijski nemoguće, kao u drugim prestonicama Evrope, i onoga što bi moglo biti moguće, u zavisnosti od toga kako se ova priča bude dalje razvijala.

Ovde i dalje čekamo da neko pohapsi lopove i korumpirane u vezi privatizacije Beka, pa da se razjasni ko je tu sve bio u dilu i da li je to uticalo na urbanističke odluke, da institucije koje bi trebale da štite ono što je na Kalemegdanu zakonom zaštićeno ili počnu da rade svoj posao ili da neko primeti da ga ne rade, da se shvati da ne postoji ni jedno civilizovano mesto gde se odluke ovako ogromne kulturne, istorijske i emotivne važnosti donose bez bilo kakve stvarne javne rasprave čitave stručne i kulturne javnosti, da mediji najzad obaveste narod korišćenjem priloga koji nije plaćeni oglas investitora ili štura informacija gde posledice nisu objašnjene, da negde ubace informaciju da postoje više od dve alternative od kojih je jedna med i mleko za sve, a druga đubre i ruglo koje će zauvek ostati takvo uz posledično trajno upropaštavanje prespektiva čitave Dunavske obale, pa zatim uopšte nisam siguran ni u to poseduju li sve dozvole za gradnju, da li je sve plaćeno, koji su krajnji rokovi, i da li su svi uslovi ugovora ispoštovani. Tako da, kao što vidiš, neka prilika verovatno postoji. Ne bi oni redovno obnavljali članke u kojima je jedini stvarni sadržaj besmislena tvrdnja da su na buldožere koji rasčišćavaju šupe i hangare već potrošili 500.000 evra, a jedina implikacija da je sada kasno za svaku promenu.

 

[Delija]

Мени купивина земљишта и пропале фабрике за 60 милиона евра ипак делује стварно. Сад имамо јединствену прилику да негде измислимо тих 60 милиона евра па да откупимо парцелу од инвеститра.

ПС: Тих 500.000 евра за рашчишћавање терена су и те како стварни. Свако ко има и површно знање из организације грађења у то не сумња. Још стварније је то да је инвеститора још толико коштао,ако не и више, само први позив упућен овом архитектонском студију.

 

[Zuma]

Tokom rasčišćavanja terena sam više puta išao da vidim šta se radi, pa imam i fotografije ako one mogu pomoći da se stekne utisak. "Gradilište" je postojeće, već ograđeno dvorište fabrike Beko. Bez potrebe za bilo kakvim pripremama, bez pravljenja pristupnih i unutrašnjih puteva, ograđivanja, troškova čuvara, pravljenja baraka za čuvanje opreme i radionica, bez troškova uklanjanja starih podzemnih instalacija koje smetaju, itd, itd .. sve ovo je već odavno postojalo ili nije bilo potrebno. Čitav posao je odrađivala jedna velika mašina za razbijanje betona i jedan ili dva bagera koji su šut tovarili u kamione. Uklonili su 4 hangara i neke oronule barake i prizemne objekte. Mašina čas posla razbije sve što treba, svejedno od čega je napravljeno, a bager onda prikupi šut i natovari ga na kamion. Ove dve velike građevinske mašine su bile jedini izvor čitave aktivnosti koja se tamo mogla videti. Iako ih je sigurno moralo biti izvestan broj, kad god sam bio nikada nisam video ni jednog jedinog radnika da negde ide peške. Duboko sumnjam da sve ovo zajedno košta pola miliona evra.

Što se tiče ovih 60 miliona evra, i to se stalno ubacuje u razgovor kao da je to neki novac koji se, eto, prosto baca kroz prozor. Svako parče zemlje u gradu uvek ima neku vrednost i potpuno je svejedno u kom je obliku ta vrednost, u obliku novca koji je neko dobio od prodaje, ili imovine koju predstavlja njeno posedovanje. Ako se da novac, za uzvrat se dobija zemljište. I obrnuto. Jedino je pitanje da li tih 60 miliona, ili koliko već bude trebalo dati za ovu lokaciju, previše za njenu stvarnu vrednost. Što je smešno. Ako negde u svetu uopšte postoji sigurna investicija, nešto čemu vrednost može samo rasti, onda je to sigurno kupovina zemlje na samom ušću Save u Dunav. A verovatno bi se mogli kladiti da su tajkuni sebi prvo maksimalno spustili cenu koju će morati platiti, pa je ovo na svaki način za grad dobra kupovina. Zar je problem podići kredit, ako se već nikako drugačije ne mogu pronaći pare, u slučaju da je zarada toliko sigurna kao ovde? I to je dobitak čak i ako sve posmatramo jedino kroz novac. A pričamo o Kalemegdanu i svemu što on znači i što će tek značiti ljudima. Ako je negde pravo mesto i za simbole, za nešto što grad mora da poseduje da bi sam sebe predstavio, onda je čitava ova oblast. A ako nekad baš bude morao ovo da ponovo proda, misliš da će onda cena biti manja? Plus što je prostor i u konkretnom, urbanističkom smislu ne samo potreban nego i dragocen. I sad se ovaj novac po nekoj čudnoj logici predstavlja samo kao trošak? Pa što u ovaj račun ne ubaciš i razne vrste dugoročnih meterjalnih i nematerjalnih gubitaka ako se ovaj projekat ostvari, odnosno dobitaka ako se ne ostvari, pa ONDA da gledamo da li je 60 milona trošak ili investicija koja za ove pare ne može da omane.

 

[Delija]

Не занимају ме твоје слике.Дај да видимо предмер и предрачун припремних радова и гантограм. Припремни радови и сва логистика и нфраструктура коју треба довући на само градилиште за оволики објекат пре него што се забоде први ашов кошта много,много више и од тих 500.000 евра. Опет причаш напамет и губиш везу са било каквом реалношћу.

Дакле,ти сматраш да би Београд (који је презадужен,2015. године пред банкротом) или држава (која је у још већим говнима) требала да дигне кредит да поврати земљиште које је претходно продала за одличне паре у периоду највећег привреднег замаха у граду и то све да би држава или град направили неки парк,рекрационо-културни центар поред рекреационог центра Милан Гале Мушкатировић. :shock: А то све правдаш тиме што је тако добра локација засигурно профитабилна?! Па ако је тако инвеститор би био невероватно глуп и благо ретардиран када би то земљиште продао и то у тренутку када има све дозволе и пројекат најскупљег и најбољег архитектонског студиа на свету. А држава би била још дебилнија ако би подигла кредит да купи земљиште које је одлично продала

Све у свему, ово је једна од глупљих ствари које сам прочитао на форуму.

 

[Babyaardvark]

Izvor: Danas od 27.08.2013

Beograd -- Radovi na raščišćavanju terena gde će se na Kalemegdanu, na mestu nekadašnje fabrike tekstila „Beko“, izgraditi stambeno-poslovni kompleks teku po planu.

Projekat bi trebalo da bude završen tokom 2016. godine, piše Danas.

Tokom ove godine samo za uklanjanje dela postojećih objekata nekadašnje fabrike potrošeno je pola miliona evra.

Kompletnim uklanjanjem fabričkih hala, koje će koštati još million evra, stvoriće se uslovi za početak izgradnje kompleksa, koji će činiti stambeni objekti, galerija, poslovni deo, hotel sa pet zvezdica, najsavremeniji kongresni centar, prodavnice i robna kuća.....


Ovde je izgleda umro zdrav razum kada se vrljaju sa ovakvim ciframa. :bash:

 

[Zuma]

Не занимају ме твоје слике.Дај да видимо предмер и предрачун припремних радова и гантограм. Припремни радови и сва логистика и нфраструктура коју треба довући на само градилиште за оволики објекат пре него што се забоде први ашов кошта много,много више и од тих 500.000 евра. Опет причаш напамет и губиш везу са било каквом реалношћу.

Čekaj, ja gubim vezu sa realnošću iako sam X puta išao da vidim šta se stvarno radi, a ti si u kontaktu sa njom, iako spominješ stvari koje svako svojim sopstvenim očima može da vidi da nisu tačne? To o čemu pričaš uopšte ne postoji. Nema nikakvog gradilišta, nikakve logistike i nikakve infrastrukture spremne za gradnju. Jedino što su oni radili je rasčišćavanje terena. Trebalo je u dvorištu fabrike srušiti par starih objekata. To su i uradili, pa je sada, bar što se njih tiče, tamo ravno i prazno polje. Čak je i svo zelenilo i dalje na mestu. Pobogu, čak su i umetničke skulpture u bivšem fabričkom parku i dalje na svom mestu. Ne mogu da tvrdim da ne postoje skriveni troškovi rasčišćavanja koji nisu vidljivi na prvi pogled, ali sudeći po trenutnom stanju onih radova koji se mogu videti, i fazi u kojoj je čitav projekat, duboko sumnjam da je to značajna stavka. Kakvo gradilište i kakvih pola milona, to je čista fikcija. Uostalom, evo i slika, za sve ostale kojima nedostaje ta vrsta direktne povezanosti sa realnošću (25. jun 2013.):

Дакле,ти сматраш да би Београд (који је презадужен,2015. године пред банкротом) или држава (која је у још већим говнима) требала да дигне кредит да поврати земљиште које је претходно продала за одличне паре у периоду највећег привреднег замаха у граду и то све да би држава или град направили неки парк,рекрационо-културни центар поред рекреационог центра Милан Гале Мушкатировић. :shock: А то све правдаш тиме што је тако добра локација засигурно профитабилна?! Па ако је тако инвеститор би био невероватно глуп и благо ретардиран када би то земљиште продао и то у тренутку када има све дозволе и пројекат најскупљег и најбољег архитектонског студиа на свету. А држава би била још дебилнија ако би подигла кредит да купи земљиште које је одлично продала

Све у свему, ово је једна од глупљих ствари које сам прочитао на форуму.

Ako je ovo za tebe "odlična prodaja za odlične pare" kad je u pitanju zemljište koje je ispod same tvrđave, koje i teorijski ne može biti bliže samom ušću Save u Dunav, a pri tome je još i ravno, prazno, dovoljno veliko i izuzetno prigodno za ogromno mnoštvo različitih namena za kojima će u budućnosti postojati velika potražnja, a veoma mala ponuda ... e pa onda se mi stvarno temeljno razilazimo u shvatanju realnosti.

 

[Delija]

Хахаха...Ја стварно не знам коме мислиш да продајеш ове спинове?

1. Апсолутно је непотребно да инвеститор лаже да је до сада уложио пола милиона евра у рашчишћавање терена када је већ уложио 60 милиона евра у куповину земљишта и ко зна колико још милиона у израду пројекта и добијање дозволе.

2. Па баш зато што је земљиште квалитетно никаква једеинствена прилика не постоји јер инвеститор није пао са марса па не улаже 60 милиона тек тако,не цима најскупљи арх. студио из зајебанције нити се бори годинама са бг бирократијом из мазохизма.Такође,не постоји теоретска могућност да ће држава откупити земљиште и још дићи кредит у ту сврху. :laugh:

То да ли је продаја добра или лоша,сада је апослутно небитно а ти се фокусирај на то у циљу спиновања колико хоћеш. И онако си истроловао десетине страница ове теме,неће ти нико замерити на још којој.

 

[sizif]

Зума, бојим се да је твој микрокосмос добро заштићен богатством породице у којој живиш, јер појма немаш о вредности и значају новца. Забога, тебе занимају "више" вредности и не спусташ се на приземан ниво, онај на коме се разматра "колико би коштало" оно за шта се ти залажеш. Мени то говори да живиш ван реалности и да сам никада ниси био укључен у процес зарађивања за живот. Имаш колико ти треба и не интересује те то што би град требало да издвоји десетину годишњег бруто буџета само зато што се теби чини да би пар десетина стабала на до сада упарложеној локацији боље изгледало са северних зидина Калемегдана, него Захин комплекс уроњен у зеленило. Кажеш да је реч о једној од најскупљих локација којој вредност само расте, а заборављаш да цена може бити висока само ако се на њој гради нешто што је исплативо. Ако га само озеленимо и посадимо неко дрво, цена драстично пада. Ма колико уживали у погледу. А шездесетак милиона еврића неко мора да врати.

Позвао бих те да покушаш да будеш реалан, али се бојим да сам то не желиш. Уживаш у свом идеализму и племенитим начелима, а неспорно образовање и евидентна култура ти не помажу да се са парнасовских висина спустиш на земљу.

 

[Zuma]

Potpuno si promašio u ovom pokušaju psihološke analize (bogataši su ceo život imali i više prostora i više zelenila nego svi ostali, pa obično nisu toliko željni javnih parkova i trgova), ali si bar pogodio da se od početka Zahinog projekta natežemo oko totalno anahronog ili čak potpuno urbanistički pogrešnog koncepta vrednosti. Nisam ja taj koji ne zna vrednost novca, nego ovde mnogi izgleda ne razumeju šta koliko vredi kad se pogleda malo šira i dugoročnija slika. Većinski koncept razvoja Beograda se svodi samo na ideju da se svaki prazan ili zapušten plac što pre popuni prvom ponudom koja naleti. Nedostak bilo kakve jasne i sveobuhvatne ideje kakav grad ustvari želimo je zamenjen naivnom verom da je dovoljno težiti da svaka nova zgrada bude što lepša i modernija, a onda će na neki magičan način i čitava celina, sama od sebe, postati isto tako lepa, moderna i skladna.

Ovo je izrazito problematična rečenica, u zavisnosti od toga kako ko razume implikacije:

"заборављаш да цена може бити висока само ако се на њој гради нешто што је исплативо."

Urbanistička vrednost se ne može svesti samo na trenutnu tržišnu cenu. Reci mi koliko je, po tebi, vrednost jednog parka? Ili jednog pravog trga u gradu koji ga nema? Znamo koliko košta da se nešto napravi, to je cena. Ako je u pitanju javna površina u vlasništvu grada, to je izgubljeni novac zato što to zemljište nije prodato, plus troškovi izgradnje. Ali šta smo dobili, koliko to što smo za tu cenu "kupili" ustvari VREDI? Kako se uopšte računa vrednost, i u čemu se izražava? Samo u novcu? A ako je čak i samo u novcu (a nije), na kom tržištu i u kom trenutku? Šta je sa indirektnom zaradom, onom koja se akomulira tek prolaskom vremena, a veoma ju je teško direkto povezati sa konkretnom investicijom? Mogli bi se napisati čitavi eseji na koje sve načine gradovi koji su prijatni za život privlače nove investicije i nove ljude koji sa sobom nose nove poslove, o stalno rastućoj ceni građevinskog zemljišta i poslovnog prostora, o povećanju produktivnosti ljudi koji u takvim gradovima žive, o novim vrstama poslova koji u njima postaju mogući, lakši ili isplatljiviji, o sve važnijoj sferi usluga gde je to jedan od bitnih inputa, o stalnim dodatnim troškovima kojih u ovakvim gradovima uopšte nema ili su mnogo manji, itd, itd.

Činjenica da se u svetu i dalje prave parkovi i trgovi jasno govori da se dobija više, veća VREDNOST od njihove "proizvodne" cene, inače ih ne bi ni pravili. Međutim, po tebi, ne dobija se ništa. Jedino smo izgubili 60 miliona. Investitoru je to zemljište vredelo 60 miliona, mi smo ga zatim od njega otkupili, umesto para dobili zemlju koja toliko košta, i sada odjednom ona više ne vredi 60 milona? U jednom trenutku vredi, u drugom ne? Kakva je to filozofija? Sem ako tebi mogućnost dobijanja velikog trga koji Beograd nema ne vredi ništa. Ili možda smatraš da park ("trava") ne vredi ništa, ili bar ne 60 miliona? Investitor tobože iz zemljišta na samom Kalemegdanu može izvući njegovu vrednost, a grad ne može? Da li je baš tako? ŠTA je bolje da bude na Kalemegdanu? Kancelarije? Spavaonica? Prodaja frižidera? Ili se vrednost tako posebnog zemljišta potpunije realizuje sadržajima sasvim druge vrste?

Ja sam upravo za one koje urbanističku vrednost svode na monetarnu vrednost ovog trenutka, na keš koji za dva dana mogu da vide na svom računu i predložio pojednostavljenu logiku. Ako se ispostavi da ja nisam u pravu, vi lepo ponovo prodajte taj "travnjak" za više od 60 miliona. Samo što ćemo mi tada biti u Evropskoj uniji, ova globalna kriza investicija će valjda proći, u Beogradu neće postojati ovako fantastičan višak poslovnog prostora, a mi ćemo valjda postati i regionalno središte bar nečega, pa će onda stvarno neka velika korporacija (ne daj bože) poželeti svoj poslovni prostor na samom Kalemegdanu. Tako ćemo sigurno postići veću cenu i bar zaobići robne kuće, kladionice i ostale "elitne" sadržaje koji nas čekaju ako se ovo čudo od 1000 lokala za izdavanje napravi danas. A ako sam ja u pravu, pa grad može da iz ovog zemljišta izvuče MNOGO veću dugoročnu vrednost ako ga iskoristi za svoje sopstvene potrebe, opet dobro. Tako ne gubimo u oba slučaja.

Naravno, ovaj poslednji pasos je ustvari drastična vulgarizacija krajnje složenog problema. Koliko je strategija razvoja nekog grada uspešna na duže staze zavisi od mnogo stvari, a svođenje urbanističke vrednosti lokacije samo na keš koji se trenutno može dobiti njenom prodajom je potpuna besmislica.

Plus, ne možete finansirati razvoj Beograda samo prodajom par najboljih lokacija. Ukupno potrebna suma je toliko velika da je njihov doprinos beznačajan. Pa zašto onda bar samo njih ne bi privremeno sačuvali za vrednije namene od proizvodnje keša za tekuće potrebe? A ako se baš budu morale prodavati, da odu u trenutku povoljnijem za prodaju, za veće pare i primerenije sadržaje u zgradama koje manje smetaju? Znate li uopšte gde su otišle razne druge pare zarađene na sličan način? Finansiranje razvoja je lažni argument podmetnut od strane investitora koji žele da se dočepaju par posebnih lokacija pre uvođenja regulativa, odgovornosti javnih službenika i pravog slobodnog tržišta na kojem će one dostići svoju realnu, mnogo veću cenu. To što ćemo sada dobiti za prodaju najvrednijeg i potencijalno najskupljeg će nestati kao malo vode na dlanu. U ovom bezakonju ni trag za sobom neće ostaviti. Kakav crni razvoj Dunavske obale i slične gluposti! Za to će biti potrebne nove pare, a ovde će od svega biti jasno jedino to da smo redak i jedinstven potencijal zauvek izgubili.

 

[mekbejn]

ja se slažem da vrednost tog prostora jeste za nas neprocenjiva, ali u stvarnosti i sadašnjem vremenu mi jednostavno ne možemo sebi da priuštimo da to vratimo u javno vlasništvo.

 

[boca-ica]

Mnogo puta potvrdjeno
,,Kad si gladan i zlatan prsten za jedan hleb,,
Bgd je u dugovima a nj. stanovci su vise gladni no siti

Zahin projekat ce pomeniniti ne samo sliku Bgda
nego i sliku br. gladnih-sitih
mada nije iskljucena ni nus efekat u promeni slike br. djipova
al to je posle dodatni posao za neke dr. sluzbe

 

[Bulevarac]

Interesuje me misljenje onih koji pozitivno gledaju na ovaj projekat, a cine vecinu.
Da li ce nakon ovog projekta za koji se navodi da je lep (lep je), donosi radna mesta, profit postojati granice ?
Odnosno sta bi ste vi rekli da se npr. 2030 predlozi projekat koji je u odnosu na ovaj barem 3 puta lepsi i donosi 5 puta vise novca i radnih mesta naravno, a buducnost bude losija nego danasnjica ? Mesto projekta Donji Grad.
Da li bi ste tada isto pisali sto i danas, odnosno da li bi ste za argument vise uzimali ovaj lepi projekat koji ce nas izvuci iz krize i resiti problem nezaposlenih ?
Spominjali su se neki iznosi koje ne mozemo da priustimo, setite se da je Kenetova kuca procenjena na 3 mil, a isplaceno mu 1 mil, ko zna koliko takvih ima.

 

[Delija]

Не бисмо причали исто зато што доњи град није место на ком су пропала фабрика,шупе и шут на практично 20м од тврђаве, зато што је сама локација испред а не поред Калемегдана као и зато што се не ради о грађевинској парцели нити о приватној својини већ о јавном простору. Оно што је такође битно а што многи овде игноришу је и чињеница да би се Захин пројекат нашао између МГМ-а и већ постојеће пропале фабрике која и у будућности остаје најближи објекат самој тврђави. Дакле,најударније локације гледано са ушћа су одавно изграђене и гле чуда,нико се није бунио и сви су се навикли на те објекте.

 

[Bulevarac]

Valjda se svi slazemo da fabrici nikada tu i nije bilo mesto, pa je njeno uklanjanje svakako dobrodoslo.
Mislis da ce te 2030 od tako sjajnog projekta, mnogo boljeg nego ovaj Zahin, Donji Grad da spase to sto je ispred a ne pored, a pored je mozda blize centru od onog ispred ? Zar ne mislis da ce te 2030 biti mnogo lakse uzeti Donji Grad zarad nekog lepseg projekta od Zahinog, bas zato sto je Zaha na samo 20 metara ? Zar to bas nece biti argument vise, koji danas barem ne postoji. (postoji u supama, raspaloj fabrici..)?
Pa ovaj danasnji gradonaclnik je izjavio da se njemu licno dopada predlog Vuka Bojovica da u Donji Grad postavi produzetak zlovrta.

 

[Delija]

Па колики год нам злочинци били на челу планерских и политичких структура не постоји ни теоријска могућност да се у доњем граду нађе нова грађевинска парцела.

Тему преименовати у: Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks i zbirka fantazija i slutnji | 94 000 fantazija²]