K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[stf]

Sve u svemu, vizure ne postoje jer ih skriva drveće, kao što će isto drveće skrivati i Beko .

 

[direktor]

beko iz srecnih vremena

 

[drum1]

i japanskim arhitektima sto oni nisu dobili taj posao

Погледајте реално и заборавите ко је шта пројектовао и ко је ко. Мени заиста делује хипертрофиран, толико да је чак несагледив, осим из ових анимација и из хеликоптера.

То што је Заха једна од легенди савремене архитектуре не значи да је све што "она" пројектује тј што има њен потпис без мане :roll:

 

[direktor]

 

[direktor]

 

[relja]

Od 25. oktobra 2013 - ništa, ni reči.
Šta se dogodilo u međuvremenu na gradilištu?

Ostaviše još jednu zgradu bez prozora preko zime (koliko je samo takvih slučajeva bilo....)

 

[direktor]

Relja to da se bolje natopi vodom ,sad da su u zavodu normalni poslali bi inspekcije i naredili da se isti zatvore makar najlonom

 

[relja]

Direktore, jasna je namera sa kojom su prozori skinuti i zgrada ostavljena da upija kišu i sneg. Slični primeri: Karađorđeva 7, Braće Krsmanović ispod Brankovov mosta, ko zna koliko još starih i lepih zgrada po Beogradu... Ono što je ovu zgradu činilo lepom su upravo ti veliki stari prozori.

A ono što mene "čudi" je to što je ova zgrada prikazana na svim renderima projekta Zahe Hadid, a oni je ostavili ovako nezaštićenu...

 

[direktor]

Mozda im neko nesto sapnuo kao onome za hotel crna gora u podgorici

 

[Delija]

Која је то намера и које је то кише и снегове упила зграда Бека?

Конструкцији зграде са кровом преко ње,таман и да је било обилних падавина, једна зима не може никако да нашкоди.

 

[stf]

Не бих да улазим у намере инвеститора, али да би зграда Бека пропала на овај начин, потребно је да овако стоји барем 30 година. Бетон употребљиван пре рада је далеко квалитетнији него данашњи.

Рецимо, на предавању о згради Београдске задруге, сазнали смо да је за армирано бетонску конструкцију те зграде кориштен бетон квалитета МБ 65 а да је у подруму који је поплављен 50 година бетон пропао до скале 45. Поређења ради, данашње нове зграде, уколико се инвеститор баш испрси за квалитет, једва се намакне квалитет до МБ 40

 

[relja]

Jeste STF, zgrade ne propadaju preko jedne zime - primeri stare gradnje od cigala: Karađorđeva 7 I Braće Krsmanović i sl (ne navodim ostale primere po gradu jer ne znam tačne adrese) još uvek stoje, ali fakat je da su ostavljene da se što više oštete.
E sad, što je ova zima - od 25 oktobra i Direktorovog posta do sada bila jako blaga (praktično hladna jesen) to je druga priča.
A sumnja potiče upravo od fotografije stuba koji je iz nekog razloga oštemovan do armature, pa još malo. Da li ima još toga?
Moje prvo pitanje je bilo - šta se u međuvremenu dogodilo na gradilištu?
U prolazu nisam primetio napredak, a tema je prilično zamrla, znači da ni drugi ništa nisu primetili.

 

[direktor]

Ostemani su svi stubovi kao ovaj na slici nego me mrzilo da slikam

 

[Delija]

Радови су и намјављени за пролеће ове године. Е сад,утиче ли одлука уставног суда о земљишту на ком су купљена предузећа и на пеојекат БЕКА? Ако је тако,можемо се поздравити и са овим пројектом. Инвеститор је већ дао 60 милиона евра за пропалу фабрику а ако му сада зацепе милионску цену грађевиснког земљишта које је.суштински већ купио уживаћемо у постапокалиптичним призорима на Дорћолу још коју деценију.

 

[direktor]

Mislim da beko ne potpada posto je sama fabrika prodala deo svoje imovine kako bi namirila povjerioce ce se raspitam

 

[Delija]

Добро је а и не би могли да добију дозволу да су били у истом кошу као Лука Београд или Аутокоманда.

 

[Zuma]

Koliko ja razumem, odluke ustavnog suda istovremeno predstavljaju i odluku po samom predmetu koji je povod razmatranja, ali i opste tumacenje zakona koje je primenljivo na sve slucajeve u kojima se taj zakon primenjuje. Tako da se sve svodi na to da li je uopste Beko bio vlasnik tog zemljista, ili ga je samo koristio. Drugim recima, da li je nekom posebnom transakcijom zemljiste nekada bilo eksplicitno prepisano njemu u vlasnistvo, sasvim nezavisno od uobicajene prakse po kojoj su bivsa drustvena preduzeca jednostavno nastavila da ga koriste. Ako nije, onda sve ostalo ne bi trebalo da ima veze. Niti on moze prodavati nesto sto nije njegovo, niti stecajni upravnik kasnije moze time raspolagati. Moguce je, naravno, i da postoji neka uredba da se u ovako velikim transakcijama nesto jednom prodato ne moze potrazivati od kupca iako prodavac nije bio vlasnik onoga sto je nelegalno prodao? Ili to nije bilo nelegalno jer tada nije bilo ovog tumacenja zakona? Nisam siguran, medjutim ova situacija uopste nije jasna. Neko bi sada morao da pokaze papir po kome je Beko ipak BIO vlasnik zemljista, inace ta "prodaja" postaje vrlo problematicna.

 

[Zuma]

Dve zanimljive mape sa sajta zavoda za zastitu spomenika kulture.

Zasticene celine grada Beograda.

Obratite paznju na granice zasticene celine broj 16, "Beogradska Tvrdjava - spomenik kulture". "KULTURNO DOBRO OD IZUZETNOG ZNAČAJA" je SVE sto je levo od ulice Tadeusa Koscuska. I teritorija gde je sportski centar, i trougao gde se planira Zahin poslovni centar.

Takodje, kao "prostorno kulturno istorijske celine" proglasene su i oblasti 6, 12,15 i 19. Dakle, sem rupe kod solitera i Hotela Jugoslavija, sve ostalo na obali Save i Dunava. Od Gazele do gornjeg ulaza u Zemunsko groblje na Gardosu.

Na sledecoj mapi su oblasti zanimljive za arheoloska istrazivanja, sa eventualnim spomenicima kulture koji bi se takodje mogli turisticki iskoristiti ako neko za to pokaze malo sluha i vidi zgodnu priliku. Imajte na umu da je oblast Donjeg Grada verovatno najplodnija arheoloska oblast u citavom Beogradu, a verovatno i mnogo šire. Dunav i Sava su tokom istorije ovde stalno nabacivali nanose (zemljiste u obliku rta, iz pravca obe reke, vrtlozi usca koji usporavaju vodu). Zemlja je i vestacki stalno nasipana, a zbog podvodnog terena su u novije vreme retko pravljene visoke i trajne zgrade koje zahtevaju duboke temelje koji unistavaju stare arheoloske slojeve. A kasnije je i Djerdap podigao nivo vode. Ako posle toliko vremena negde postoji sansa za spektakularne nalaze iz 7000 godina istorije naseljenog Beograda, onda je to ovde.

I sad, opet, vidimo isto: Castrum Singidunum se prostire sve do ulice Tadeusa Koscuska. Ne zavrsava se kod zooloskog vrta. Ako u saobracajno fatalno ugrozenom Beogradu negde postoji lose mesto za pravljenje podzemne garaze na par nivoa, onda je to definitivno ovde, u srcu mozda najboljeg arheoloskog lokaliteta ovog dela Srbije.

 

[stf]

Tako da se sve svodi na to da li je uopste Beko bio vlasnik tog zemljista, ili ga je samo koristio.

Беко није послератно прдузеће, изграђен је за време Краљевине а земљиште им је доделио лично Краљ. Они не спадају у примену ове одлуке Уставног суда.

Простор од Душанове улице је током историје углавном био мочвара,и стално је насипан. Мочварни предели нису значајни археолошки локалитети јер налази у тим пределима брже пропадају а ископавања нису ни могућа.

Вредни археолошки појас је Доњи град а простор Бекоа није тај доњи град. Са те стране тврђаве чакнема ни водених зидина као са савске.

 

[Zuma]

Ne kažem, sasvim je moguće je i to. Ali bi ipak bilo neophodno proveriti. Posle rata je sva imovina predratnih firmi nacionalizovana, a one su postale državna preduzeća u koja su na razne načine ulagali svi. To bi onda značilo da je restitucija već urađena, i da država nije izabrala da zbog opšte koristi zadrži zemljište (tik pored nacionalnog spomenika najvišeg reda), a naslednicima originalnih vlasnika (ili firmi - pravnom nasledniku?) vrati novac. Međutim moderna firma Beko (ili njen stečajni upravnik), a ne naslednik predratnog vlasnika predratne firme (ko je to bio?), nekako već raspolaže vlasništvom nad zemljom i prodaje ga. Ne znam puno o zakonima, ali to mi se cela ova sekvenca događaja neophodnih da ovo bude legalno čini prilično dugačkom i malo verovatnom.

Što se arheologije tiče, 7000 godina je ipak previše vremena da bi tek tako mogli reći da tu nema ničega. Dunav i Sava su stalno menjali obale, a ljudi su živeli i pored reke, a ne samo na brdu. Ako neko bukvalno živi od nje, malo je naporno da se svaki dan X puta penje na brdo i silazi sa njega. Valjda će napraviti nešto i pored obala.

 

[direktor]

Firma vojne konfekcije beograd je osnovana dekretom kralja od drzavnih para da sije uniforme na mjestu na kojem je kralj pokazo prstom jer neki koje je zaduzio da izaberu lokaciju nisu mogli da se dogovore pa je za vrime 2 rata umjesto da pogode fabriku nejmci poravnali zolski vrt

 

[relja]

......... i da država nije izabrala da zbog opšte koristi zadrži zemljište (tik pored nacionalnog spomenika najvišeg reda), a naslednicima originalnih vlasnika (ili firmi - pravnom nasledniku?) vrati novac. Međutim moderna firma Beko (ili njen stečajni upravnik), a ne naslednik predratnog vlasnika predratne firme (ko je to bio?), nekako već raspolaže vlasništvom nad zemljom i prodaje ga. .

Zgrada je izgradjena za Zavod za izradu vojne odeće (uniforme i vojna oprema, oznake...), tako da je bila državna...
I okolinu je do 1941 uglavnom držala vojska (tvrđava, Donji grad).

 

[Zuma]

Dakle, "Zavod za izradu vojne odeće" je bio državna firma, Srbija je pravna naslednica, nacionalizacija i nije morala da se radi jer je firma ionako pripadala novoj državi, pa je zemljište i sada državno, sem ako nekom magijom Beko to nije otkupio pre nego što je propao. Za šta su šanse minimalne, uzevši u obzir mesto ispod Kalemegdana i finansijske mogućnosti u vreme kad je otkup mogao biti aktuelan. Pa se vraćamo na početak, i odluka ustavnog suda se sa priličnom verovatnoćom odnosi i na Beko. Sem ako ne ispliva neki pravni detalj tipa "jeste bilo nelegalno ali je sad kasno".

 

[direktor]

Moguce da je beko negdje davno uknjizio zemlju na sebe ,postoji vise varijacija na temu

 

[Homer Jay]

Kupovinom preduzeća u procesu privatizacije vlasnici su stekli svojinu samo nad kapitalom i imovinom, ali ne i na zemljištu. Stoga se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu stečenom u privatizaciji, stečaju ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta, odlučio je Ustavni sud.

Iz citiranog se jasno vidi da se odluka Ustavnog suda ne može odnositi na "Beko" jer "Lamda" u posed zemljišta nije došla ni privatizacijom, ni stečajem, ni izvršnim postupkom, već je kupila imovinu direktno od "Beka" po tržišnoj ceni od 55,8 miliona evra.

Ono o čemu Zuma priča (da li je "Beko" bio vlasnik ili samo korisnik zemljišta, i da li je kao takav imao prava da to zemljište otuđi) je već potpuno druga stvar, i ako neko smatra da je država (ili neko drugi) oštećena u ovom slučaju, može da pokrene sudski postupak kako bi se ta nepravda (ako je uopšte ima) ispravila.