Mali vizuelni odmor u vidu zbirke mapa.
Jedna od stvari koju bih voleo da možemo postići je da ambijentalna celina Kalemegdana ponovo vrati podjednak fokus na obe reke, a ne samo na Savu. To je, uz postojanje lako odbranjivog uzvišenja, ustvari osnovni smisao i razlog osnivanja grada na ovom mestu. Tokom čitave svoje istorije Beograd je živeo na OBE reke, ne samo na Savi kako to sugeriše parkovski uređeni deo Donjeg grada. Na Dunavskoj strani postoji bezbroj ostataka i arheoloških nalazišta iz svih mogućih epoha. Bila bi neoprostiva šteta sada, kad imamo priliku, ne sastaviti Savsku i Dunavsku stranu podgrađa Tvrđave u jednu jedinstvenu, homogenu funkcionalnu celinu kakva nigde ne postoji. Evo kako je deo između centralnog dela tvrđave i Dunava izgledao tokom istorije:
Beograd 1720. Mateus Zojter. Centralni deo mape.
Novi tačan nacrt glavne tvrđave Beograda. Elias Baeck 174?
Karta 1788
Plan Beograda 1815-1830 u izradi Radoja Dedinca
Ova je zanimljiva. Obratite pažnju na uokvireni deo dole desno. Gde se sve prostire park? Od Save do Dunava. Kompletno odvaja tvrđavu od grada, od jedne reke do druge. Na mestu Beka je TAKOĐE park. Čak i tada. A ovo je davna 1815. godina.
Mapa Beograda iz 1905. godine iz knjige "Handbook For Travellers" Karl Baedeker
I šta je sada na mestu budućeg Zahinog kompleksa? I dalje park, sve do Dunava. 108 godina pre modernih urbanista. Zapadno od ulice Tadeuša Košćuška čak ni tada nikome nije na pamat padalo da se ponižava prodajući zemljište koje obavija tvrđavu. IAKO su gradske četvrti svuda unaokolo pa je intenzivan pritisak da se grad širi na tu stranu morao postojati.
Posleratni urbanistički planovi 1972. i 2002. samo preuzimaju tradiciju koja je svakom urbanisti morala biti očigledna sama po sebi. Setite se da zemljišta pada ka Dunavu i da je vidik duž centralne aleje šetališta pored tvrđave (od Knez Mihajlove ka Dunavu) jednostavno fantastičan. To se lepo vidi na Direktorovoj fotografiji. Kad je neko planirao ovaj park i aleje na slici, nije mu bio problem da poruši ono što je tu pre toga bilo, niti je bio u iskušenju da nekom bogatašu za fantastičan iznos proda lokaciju sa ovakvim pogledom na Dunav. Pre toga su u nekom trenutku ipak popustili pa napravili, doduše velelepnu, zgradu Beka i Vazduhoplovne akademije pored nje, ali šta da se radi. Nije moguće odbraniti se baš uvek. Dunav se i dalje vidi ispred i iza Beka. U svakom slučaju, bar su tu stali sa širenjem grada na zapad, i sasvim nam jasno poslali poruku šta bi ovde trebalo i moralo biti, ako se od novca i lakomosti ikako može odbraniti. AKO budući naraštaji budu imali bar toliko profesionalnog integriteta kao "komunisti" posle rata i "kapitalisti" pre njega. Da smo u ovom istorijskom poređenju ispali najgori, to je definitivno stoji.
Na kraju treba potsetiti i na izuzetno otkriće iz prošle godine. Između kapije Karla šestog i Vidin kapije, dakle na par desetina metara od buduće podzemne garaže na nekoliko nivoa, otkriveno je utvrđeno slovensko naselje iz perioda 9. do 13. veka, pre tvrđave despota Stefana Lazarevića.
"Od 1968. godine kada su počela istraživanja na tvrđavi nismo imali nijedan materijalni dokaz naše pretpostavke da je Donji grad morao biti branjen i pre 15 veka. Ispod rova pronađen je nastavak rimskog bedema, čije smo delove otkrivali i ranije ali sada prvi put u Donjem gradu."
Dakle, u odnosu na obližnju podzemnu garažu koja će uništiti sve do kamenog doba, prava sitnica: Jedino nalaz najstarije Slovenske tvrđave u Beogradu i početak nalaženja Rimskih ostataka po Donjem gradu. Ali želje čitavih generacija Beogradskih urbanista koji u GUP nisu ubacivali "32 načina kako da se izađe u susret investitoru", kao i perspektiva najboljeg pešačkog trga i kulturno-istorijsko-turističkog centra na otvorenom nisu baš ništa u odnosu na 1000 lokala za prodaju gluposti umotanih u umetničko delo čuvene Zahe koje ćemo dobiti čitavih deset godina PRE nego takvih autorskih dela bude kao, da ne kažem sad čega, po celom gradu? Tužno, ali očigledno je idealni Kalemegdan, onaj kakav bi lako mogao da bude, ipak dovoljno mala cena za naše sopstveno nestrpljenje. Za mogućnost da se i mi što pre nekome pohvalimo šta smo "zaradili". Zabole nas uvo što će našoj deci biti savršeno svejedno što imaju još jednu veliku robnu kuću sa imenom, kakvih će biti desetine po celom gradu, ali će nas zato svi zauvek psovati što smo, kao i indijanci, za šarene perle prodali Kalemegdan i vidik kao što je ovaj gore.
Ovaj deo je naravno crni humor: "Ali ovaj prostor mora biti sačuvan za arheologe, tako da se ne sme dopustiti, kao što se pričalo, da se na njega proširi zoološki vrt – izričit je dr Popović."
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ka.lt.html
