Šta je novo?

K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

stf":3eei9dw7 je napisao(la):
Zavisi šta ti je definicija uklopljenosti.

Postoje dva načina projektovanja. Harmonija po sličnosti i harmonija po kontrastu. Uvek volim da uzmem za primer poslovnu zgradu Jugodrveta pored Narodnog pozorišta. Recimo, po upotrebljenim materijalima, te dve zgrade su skladne po principu harmonije po kontrastu, ali projektovane boje se uklapaju po principu harmonije po sličnosti.

Recimo, Kalemegdan i Beko kompleks pripadaju harmoniji po kontrastu.

Svako od nas može da bude pristalica jednog, drugog ili oba načina projektovanja, ali su oba jednako legitimna.

@Stf,
Ako se gleda po tvojoj logici onda nema mesta za promasaj, sta god da se izgradi bice harmonija, ili po slicnosti, ili po kontrastu. Zar nije to malo cudno razmisljanje? :| :?
 
Мени је ипак мало чуднији резон "све што је изграђено пре рата је добро, а после тога су све саме ругобе"... за једног архитекту.
 
Пантограф":2tg6nezr je napisao(la):
Мени је ипак мало чуднији резон "све што је изграђено пре рата је добро, а после тога су све саме ругобе"... за једног архитекту.

Nisam bas to hteo da kazem, smatram da ono sto je izgradjeno pre rata je skladnije po pitanju stila i arhitekture, dok ovo posle rata je vise raznovrsno jer se koriste razni materijali, beton, staklo, opeka, od 1945te do danas arhitektura je proimenila mnogo stilova i svi su oni drasticno razliciti.

Na primer, jedna commie zgrada od betona uradjena u stilu brutalizma se nece uklopiti sa jednom tranzicionom zgradom iz 90tih koja ima demit fasadu, ta izsta zgrada iz 90tih se nece uklopiti sa staklnom zgradom iz 2010 jer takodje nema tacaka koje ih povezuju. Opet ako se tu pridodaju zgrade od opeke iz 80tih na primer, i one su neki poseban pravac koji je drugaciji i od providnosti stakla i od sarenih fasada tranzicione arhitekture.

A recimo ako uzmemo stilove pre rata, rokoko zgrada ce se lepo uklopiti sa secesijom koja ce takodje da se uklopi lepo sa zgradom izvedenom u stilu akademizma.

Zasto?
Zato sto se slazu po pitanju materijala i po pitanju ornamentike i ako su one tu i tamo drugacije i raznovrsne.

Danasnja arhitektura je previse drugacija i previse raznovrsna da kad 10 arhitekata projektuje 10 zgrada, nijedna ne lici na drugu i svaka vodi svoju politiku dok pre rata 10 arhitekata bi projektovali 10 razlicitih zgrada koje bi se sigurno uklopile jer ih spaja jedan isti stil i jedni isti materijali.

Pogledajte modernu i zgrade iz 30tih, sve su drugacije ali sve se uklapaju medjusobno jer imaju iste identifikacione kodekse u arhitekturi i koriste iste materijale.
A danasnja tranziciona arhitektura ima u sebi jedno 20-30 podstilova koji cine da taj pravac nije unificiran te je svaka zgrada drugacija.
 
Beograd je zestoko silovan grad. Sto u ratovima, sto u ogromnom broju doseljenika koji je cesto bio van kontrole, sto od nemastine, sto od pljacke... Kad se sve to tako pogleda, dobro smo i prosli. Volimo ga takvog, ali svi imamo zelje da bude bolji.

Ja sam svestan da do skladnosti ne mozemo da dodjemo u starom delu grada iz prostog razloga sto bi morali sve da rusimo... Ali bar mozemo da budemo skladni tamo gde su ogromna prostranstva koja tek osvajamo. Mozemo da uvedemo obavezno obnavljanje fasada na svakih 15 godina (ili neki drugi period dajte predlog), da uvedemo obavezno ravnanje po spratnosti, da odredimo nekoliko tacaka u gradu koje su za tackastu nebodersku gradnju, i MOZDA da uvedemo neke strucne komisije za estetiku svih objekata koji se grade u Beogradu, od splava pa do solitera...
 
+1 Feanor,
Ovo bi bio prvi korak da se stvari poboljsaju u gradu.
Treba neki red da postoji u urbanizmu i da se zna sta se moze graditi a sta ne.
 
spatiotecte":u1zm9wqs je napisao(la):
@Stf,
Ako se gleda po tvojoj logici onda nema mesta za promasaj, sta god da se izgradi bice harmonija, ili po slicnosti, ili po kontrastu. Zar nije to malo cudno razmisljanje? :| :?
Pre svega to nije moja logika već principi projektovanja koje smo učili na fakultetu. Isto kao što postoje i princip projektovanja objekta sa simetrijom u formi a asimetrijom u detalju i obratno.

I ne, to ne znači da nema mesta za promašaj. Ima itekako. Recimo, konkretan primer se može naći u Uzun Mirkovoj ulici. Zgrada Jugodrveta i Narodno pozorište koegzistiraju u harmoniji po kontrastu. Dalje niz ulicu Poslovna zgrada Singidunum nije ni u kakvom skladu sa predratnom zgradom pored. Dakle, potpuni promašaj.
 
ok slazem se sa svim tim ali treba ipak realno sagledati situaciju i uvideti da uspesnih primera harmonije po kontrastu ima MNOGO manje nego promasaja.

Beograd je vise grad anarhije po kontrastu nego harmonije po kontrastu.
 
Sto se tice fasada i nihovog odrzavanja Feanor zakon o odrzavanju stambenih zgrada novo evropsko rijesenje dok sam pratio sta se desava trebao je da sadrzi po ugledu na austriju ,njemacku ,uz kaznene odredbe da se fasade rade na 20 godina ,sanacija i pregled krova na 15 godina liftova itd kako bi zbrade bile odrzavane po propisu samim tim trajnije bolje za stanovanje itd .ALI to se nije bas svidjalo nekima pa ni samo infostanu jer gube monopol i naravno morali bi transparentnije poslovati ,Austrija je davala na ono sto ona izgradi garanciju 100 godina pa je tako recimo gradu Bjelijini prije par godina stiglo pismo ministarstva gradjevina Austrije da moraju da renoviraju gradsku skupstinu koju je Austrija podigla jer postaje nebezbjedna ,sto su ovi za divno sudo i uradili .Sori za mali off
 
Izem ja vama razumevanje za sklad i kontrast, kad vi draz kontrasti u skladu ne vidite. To sto vama ovi pojmovi prestavljaju dva razlicita identiteta, to je vas problem. Pazi, to zapravo ide jedno sa drugim.

A ima nas koji nismo struka pa nam se mnogo SVIDJA ovakav objekat na toj lokaciji...
Omoguciti vecu livadu na toj lokaciji, nema potrebe. Grad nam je i onako celav i razredjen. A bas na toj lokaciji uz Kalemegdan treba uneti vise sadrzaja i zaokruziti tu oblast sa svim tim prepoznatljivim elementima tj. Zahom i Oblakom. Popenjes se na tvrdjavu i imas sta da vidis. Zahine zgrade su dovoljno elegantne i karizmaticne da dugo mogu odoleti vremenu. A projekat je dovoljno obiman i kompleksan da moze da se smatra poduhvatom. Mnogim ljudima ce cilj setnje biti da sa ivica tvrdjave vidi tako nesto neocekivano. Harmonija je tako nemastovita i prevazidjena kompozicija. Neocekivana kontrast je smelost duha I TO BAS upravo na mestu gde si misli pustio na pasu, gde je do tada sve bilo ustaljeno i sablonski. Kontrast nema smisla medju drugim krontrastima, vec tamo gde vam uznemirava ucmalost. Zaha je jos uvek veliko svetsko ime koje gradu moze doneti jos turista. Kad se iz Kalemegdana izbaci zoo, barem ce taj ce deo grada biti zavrsena celina.
 
Staklena_Wool_nica":8rbwk0mk je napisao(la):
Izem ja vama razumevanje za sklad i kontrast, kad vi draz kontrasti u skladu ne vidite. To sto vama ovi pojmovi prestavljaju dva razlicita identiteta, to je vas problem. Pazi, to zapravo ide jedno sa drugim.

Ne mozes da krivis ljude u Beogradu zbog toga, jer oni oko sebe uglavnom vide primere kako kontrast stvaru anarhiju a ne sklad, kao sto je neko ispravno primetio gore. Jednostavno, velika vecina primera "sklada kroz kontrast" u Beogradu jer vrlo vrlo lose odradjena, pa su ljudi samim tim skepticni prema novim takvim projektima.

A ima nas koji nismo struka pa nam se mnogo SVIDJA ovakav objekat na toj lokaciji...

A ima i nas koji nismo struka i kojima se ne svidja :)

Omoguciti vecu livadu na toj lokaciji, nema potrebe. Grad nam je i onako celav i razredjen. A bas na toj lokaciji uz Kalemegdan treba uneti vise sadrzaja i zaokruziti tu oblast sa svim tim prepoznatljivim elementima tj. Zahom i Oblakom.

Drugi pogled na to pitanje da je jednu staru prepoznatljivu gradjevinu koja je simbol grada - tvrdjavu - "gusis" modernistickim skalamerijama sa dve strane. Skalamerijama koje, same po sebi nisu problematicne (nemam licno nikakav problem sa izgledom oblake i zahinog beka pojedinacno, kada se gledaju sami) ali stvaraju vizuelno zagadjenje kada se stave uz tvrdjavu.

Popenjes se na tvrdjavu i imas sta da vidis.

A sad nemas sta da vidis? Sto se mene tice, pogled sa tvrdjave je dovoljno zadovoljavajuci, i bio bi jos vise zadovoljavajuci kada npr. ne bi bilo one modernisticke zgrade na 25. maju.

Zahine zgrade su dovoljno elegantne i karizmaticne da dugo mogu odoleti vremenu.

To je upitno.

A projekat je dovoljno obiman i kompleksan da moze da se smatra poduhvatom. Mnogim ljudima ce cilj setnje biti da sa ivica tvrdjave vidi tako nesto neocekivano.

Meni je cilj setnje po Kalisu da budem negde gde je mirnije, zelenije, i gde se delimicno mogu osecati kao da sam transportovan u neko drugo vreme. Prija mi to sto je veliki moderni grad daleko preko reke, sto ga gledas a ne dotice te, prija mi zelenilo ratnog ostrva i one druge dunavske obale, prija mi praznina ispod zidina sa ostacima starih gradjevina jer daje utisak duge istorije.

Popunjenu urbanu matricu sa zgradama sa 5 razlicitiih arhitektonskih stilova, velike moderne zgrade, to sve mogu da vidim na drugim mestima u gradu. Ne znam zasto bi to trazio na Kalemegdanu.

Harmonija je tako nemastovita i prevazidjena kompozicija. Neocekivana kontrast je smelost duha I TO BAS upravo na mestu gde si misli pustio na pasu, gde je do tada sve bilo ustaljeno i sablonski. Kontrast nema smisla medju drugim krontrastima, vec tamo gde vam uznemirava ucmalost.

Ispada kao da Beograd ima 5 tvrdjava, i sve na isti fazon, pa ajde malo da se igramo sa jednom. Da mozda je Kalis uredjen kao bilo koja tvrdjava bilo gde u Evropi ali to je jedina koju imamo u Beogradu (Gardos nikad nije bio beogradska tvrdjava ;)) i pre svega taj prostor treba da sluzi stanovnicima grada a ne da bi se neki turista odusevio skladom kroz kontrast.

Zaha je jos uvek veliko svetsko ime koje gradu moze doneti jos turista. Kad se iz Kalemegdana izbaci zoo, barem ce taj ce deo grada biti zavrsena celina.

Osim nekih zaludjenika za arhitekturu, Zahina zgrada nece privuci nikakve dodatne turiste. 98% potencijalnih turista ne zna ni ko je Zaha Hadid niti je ikada culo za nju.

Niti mislim, kao sto rekoh, da turizam uopste treba da ima veliki uticaj na to sta ce se graditi. Beograd, pored cinjenice da privlaci posetioce, nije u sustini turisticki grad. A profil turista koji dolazi (kada oduzmemo nase ljude koji zive u inostranstvu i njihovu decu) mahom ne dolazi zbog moderne arhitekture i jedna zgrada to nece promeniti.
 
stf":1j6i3dbe je napisao(la):
spatiotecte":1j6i3dbe je napisao(la):
Da, desilo se slučajno ali se desilo i to je ono što nas odvaja od drugih. To jeste naša posebnost. To jeste karakterna crta našeg grada. To je Beograd. Kome se to ne sviđa, on ne voli svoj grad.

Jednostavno je.

Ovo je toliko pojednostavljeno da se granici sa uvredjujucim.

Prvo, da li je obavezna ljubav prema arhitekturu u jednom gradu da bi se grad "voleo"? Grad se "voli" tako sto se o njemu brine (a to najbolje pokazuju vase akcije sa postavljanjem stajalista i sl.). Grad se "voli" tako sto se i zele promene koje idu na bolje. Sta je bolje stvar je nekad licnog misljenja, ali je smesno - i uvredljivo - optuzivati svakog ko je protiv zatecenog stanja da ne voli grad. Na kraju, znam mnogo ljudi koji vole ovaj grad (i stanovnika i posetioca) koji ce ti reci da je grad uglavnom - ruzan - sto se arhitekture tice, ali im se svidja zbog nekih drugih stvari.

Drugo, ne mislim da to odvaja Beograd od drugih. Nije Beograd jedini grad koji je prosao kroz tonu rusenja, haosa, sudaranja stilova i slicno. Hocu reci, samo po toj cinjenici nije neki unikat.

Trece, ako je grad vec ceo takav - zasto insistirati na tome da se to "sudaranje stilova" prenese na bas svaki kutak grada? Da nije to ono sto je - monotono? Zasto da nemamo jedan deo grada koji je skladna, manje-vise upeglana ambijentalna celina bez sudaranja i kontrasta? Narocito ako je to tvrdjava. Zasto "budziti" taj koncept bas svugde? Ako te kontraste imamo u Knezu, na Trgu, i na jos 50 mesta - i to uglavnom slucajno, zbog burne istorije - zasto to moramo da radimo - planski - na mozda jedinom mestu u centru grada gde toga nema?
 
hazard":385qcbhm je napisao(la):
zasto to moramo da radimo - planski - na mozda jedinom mestu u centru grada gde toga nema?
Pogrešan utisak.

I na samom Kalemegdanu ne postoji unoformnost stilova pa čak ni u samim bedemima ne postoji arhitektonska skladnost. Malo Habzburga, malo Burbona, malo orijenta, malo Frankofona, malo neoklasike, malo srpske tradicije, malo moderne....

Kalemegdan je jedan arhitektonski kupus i jedini razlog zašto ga svi posmatraju kao kompaktnu celinu je zapravo to što jednu te istu sliku vide od rođenja.

Da bude priča paradoksalnija, Kalemegdan je možda i prostor sa najvećim brojem sudarenih arhitektonskih stilova u celom gradu.
 
hazard":k57k97fr je napisao(la):
Ne mozes da krivis ljude u Beogradu zbog toga, jer oni oko sebe uglavnom vide primere kako kontrast stvaru anarhiju a ne sklad, kao sto je neko ispravno primetio gore. Jednostavno, velika vecina primera "sklada kroz kontrast" u Beogradu jer vrlo vrlo lose odradjena, pa su ljudi samim tim skepticni prema novim takvim projektima.
Ovde ti je stf odgovorio, a sad ti odluci da li Kalemegdan svojim raznovrsnim epohama stvara ili ne stvara anarhiju.

hazard":k57k97fr je napisao(la):
A ima i nas koji nismo struka i kojima se ne svidja :)
E vidis to je vec u skladu sa osobom sa prethodne stranice. A ja sam to izrekla kao opoziciju tom vasem uskladjivanju.

hazard":k57k97fr je napisao(la):
Drugi pogled na to pitanje da je jednu staru prepoznatljivu gradjevinu koja je simbol grada - tvrdjavu - "gusis" modernistickim skalamerijama sa dve strane. Skalamerijama koje, same po sebi nisu problematicne (nemam licno nikakav problem sa izgledom oblake i zahinog beka pojedinacno, kada se gledaju sami) ali stvaraju vizuelno zagadjenje kada se stave uz tvrdjavu.
Kuku sta bi tek bilo da je Zahin projekat planirao da dodirne tvrdjavu? Ovo nase je jos i stidljivo.
http://www.oxfordmail.co.uk/news/headli ... ge_design/
http://homes.yahoo.com/news/does-zaha-h ... 00988.html


hazard":k57k97fr je napisao(la):
A sad nemas sta da vidis? Sto se mene tice, pogled sa tvrdjave je dovoljno zadovoljavajuci, i bio bi jos vise zadovoljavajuci kada npr. ne bi bilo one modernisticke zgrade na 25. maju.
Po meni taj pogled moze da bude jos interesantniji.

hazard":k57k97fr je napisao(la):
Pa onda pitaj Engleze zasto su oni prosle godine izabrali da ih na Olimpijskim igrama predstavlja Zaha.


hazard":k57k97fr je napisao(la):
Meni je cilj setnje po Kalisu da budem negde gde je mirnije, zelenije, i gde se delimicno mogu osecati kao da sam transportovan u neko drugo vreme. Prija mi to sto je veliki moderni grad daleko preko reke, sto ga gledas a ne dotice te, prija mi zelenilo ratnog ostrva i one druge dunavske obale, prija mi praznina ispod zidina sa ostacima starih gradjevina jer daje utisak duge istorije.

Popunjenu urbanu matricu sa zgradama sa 5 razlicitiih arhitektonskih stilova, velike moderne zgrade, to sve mogu da vidim na drugim mestima u gradu. Ne znam zasto bi to trazio na Kalemegdanu.

Sve je to uredu. Niko tebi ne bi oduzeo setnju. Nego sto izvan zidina tvrdjave ljudi i zive i rade i rekreiraju se i ispijaju napitke.

hazard":k57k97fr je napisao(la):
Osim nekih zaludjenika za arhitekturu, Zahina zgrada nece privuci nikakve dodatne turiste. 98% potencijalnih turista ne zna ni ko je Zaha Hadid niti je ikada culo za nju.

Niti mislim, kao sto rekoh, da turizam uopste treba da ima veliki uticaj na to sta ce se graditi. Beograd, pored cinjenice da privlaci posetioce, nije u sustini turisticki grad. A profil turista koji dolazi (kada oduzmemo nase ljude koji zive u inostranstvu i njihovu decu) mahom ne dolazi zbog moderne arhitekture i jedna zgrada to nece promeniti.

Mnogi izvan Srbije se ne bi sa tobom slozili. Svi ovi njeni projekti u opisu sadrze reci: turisticka destinacija (tourist destination)
http://www.dezeen.com/2013/06/11/zaha-h ... expo-2020/
http://buildipedia.com/aec-pros/feature ... vel-part-1
http://dezignintervention.blog.com/2011 ... -tomorrow/
 
Stf, ti si zastupnik harmonije u kontrastu. Ok sto da ne.

Zasto si onda sredio ono stajaliste?
Trebao si onda da ga ostavis oronulog da bude kontrast u odnosu na sredinu koja ga okruzuje.
Znaci sam si video da je nesto razlupano, zeleo si da popravis stanje, i to je pravi nacin razmiljanja koji moze da se primeni i gradu.
 
Stajaliste je sad kontras kad je sredjeno ,prije se utapalo u okolinu koja je bila isto tako nesredjena sed je to pokrenulo da se ovih dana sredjuje parkic urbani dzep iza stajalista
 
direktor":2qpji1ge je napisao(la):
Stajaliste je sad kontras kad je sredjeno ,prije se utapalo u okolinu koja je bila isto tako nesredjena sed je to pokrenulo da se ovih dana sredjuje parkic urbani dzep iza stajalista

Upravo je ovo sto si napisao direktore poenta cele price.

Treba ubacivati lepe sadrzaje u nesredjene sredine kako bi i ostatak sredine polako postao lep.

A ne ubacivati ruzne sadrzaje u lepe sredine.
 
Ne Spatio ja nisam zastupnik harmonije po kontrastu isključivo.

Moje mišljenje je da su oba principa legitimna i podržavam oba podjednako i ne svrstavam se ni na jednu stranu.
 
stf":268oxjft je napisao(la):
hazard":268oxjft je napisao(la):
zasto to moramo da radimo - planski - na mozda jedinom mestu u centru grada gde toga nema?
Pogrešan utisak.

I na samom Kalemegdanu ne postoji unoformnost stilova pa čak ni u samim bedemima ne postoji arhitektonska skladnost. Malo Habzburga, malo Burbona, malo orijenta, malo Frankofona, malo neoklasike, malo srpske tradicije, malo moderne....

Kalemegdan je jedan arhitektonski kupus i jedini razlog zašto ga svi posmatraju kao kompaktnu celinu je zapravo to što jednu te istu sliku vide od rođenja.

Da bude priča paradoksalnija, Kalemegdan je možda i prostor sa najvećim brojem sudarenih arhitektonskih stilova u celom gradu.

Nije uopste stvar o tome da je navika, to je zamena teza. To sto ima vise tih stilova na kalemegdanu, mislim da je to lepo obrazlozio spatiotecte - svi ti pred-moderni stilovi se mnogo bolje uklapaju jedan sa drugim, jer su nekako "organski" izrasli jedan iz drugog tokom vremena, za razliku od moderne arhitekture, koja je cesto pravljena "ideoloski" sa namerom da bude vidno drugacija od onoga sto je prethodilo, pa zato stvara i veci kontrast.

Ovo sa Zahinom zgradom - to je kao da se jedne strane imas Gospodara prstenova, a sa druge Star Trek...ne ide brate.
 
Ајој,муке читати вас. Па само у склопу сецесије и барока је било више разлика него у целокупној модерној послератној архитектури у трајању од 60 година и по питању геометтрије и материјала и боја....свега! Од свих предратних стилова једино се рани модернизам донекле очувао. Преслишајте се мало и скапираћете да сте такав утисак о складности добили из крајње субјективних па и смешних разлога као нпр зато што су предратне зграде ту дуже од модерних,зато што се у ондашње време водило више рачуна о естетици и пристојности а мање о профиту (барем код нас) и зато што смо онда живели у примеренијој држави за наш менталитет и друштву које је имало какву такву културну и интелектуалну елиту па су самим тим здања која су они дизали била куд и камо заномљивија и квалитетнија него оно што нам се гради у Београду последњих 25 година.

Управо је модерна архитектура та која се постепено и природно развијала.Од прикривеног конструктивизма,до истакнутог конструктивизма преко несрећне стаклено-челичне фабриковане градње до деконструктивизма.

А шта смо имали до пре другог светског рата? Почело је са рециклажом онога што су Римљани радили пре две и кусур хиљада година (копирање Грка),нове "модерне демократије и народи" су то започели,затим силовали тај стил напредном архитектуром викторијанског доба,индустријска револуција то дехуманизовала и онда паметни људи кренуше у модернизам и стадоше на пут тој рециклажи.
 
Staklena_Wool_nica":303e44bj je napisao(la):
Ovde ti je stf odgovorio, a sad ti odluci da li Kalemegdan svojim raznovrsnim epohama stvara ili ne stvara anarhiju.

Opet, vraticu na spatiotectov post gore, gde on to lepo obrazlaze - zasto se stariji stilovi lakse uklapaju jedan sa drugim od starijih stilova sa modernom arhitekturom...

Kuku sta bi tek bilo da je Zahin projekat planirao da dodirne tvrdjavu? Ovo nase je jos i stidljivo.
http://www.oxfordmail.co.uk/news/headli ... ge_design/
http://homes.yahoo.com/news/does-zaha-h ... 00988.html

Da su planirali da nesto futuristicki nakaleme na samu tvrdjavu, to bi bilo daleko gore od ovoga i bilo bi, po mom misljenju ozbiljno skrnavljenje pa i estetski kriminal.

Stvari poput ove:
http://4.bp.blogspot.com/-_EO9MSb0tgA/T ... CN5819.JPG
su za mene bas to - skrnavljenje i estetski kriminal. I smesno mi je kada ljudi hvale arhitekte koje ovo rade zato sto su "smeli", "hrabri", i "drugaciji" - pa sta?? Biti smeo, hrabar ili drugaciji nije samo po sebi pozitivno...

Po meni taj pogled moze da bude jos interesantniji.

Dobro, ne slazemo se. Ja samo mislim da postoji toliko mesta u gradu gde je pogled neinteresantan pa i nacisto ruzan, i gde svi mozemo da se slozimo da je tako, pa je bolje na takvim mestima graditi ovakve stvari, nego na mestima gde ocigledno veliki broj ljudi nema potrebu za "interesantnijim" pogledom, cak naprotiv.

Pa onda pitaj Engleze zasto su oni prosle godine izabrali da ih na Olimpijskim igrama predstavlja Zaha.

Upitno jer generalno posleratna arhitektura lose "stari", a drugo da li nesto dobro odoleva zubu vremena znamo tek posle 50 godina. Jednostavno, upitno je. To koga su Englezi birali da im gradi olimpijski stadion je potpuno nebitno, u svakom slucaju nije im Zaha pravila zgradu u dvoristu vindzorskog zamka.


Sve je to uredu. Niko tebi ne bi oduzeo setnju. Nego sto izvan zidina tvrdjave ljudi i zive i rade i rekreiraju se i ispijaju napitke.

Ovu recenicu uopste ne razumem, moram priznati - sta si tacno htela da kazes? Pod jedan, da, ambijent te setnje bi mi oduzela izgradnja ove Zahine skalamerije. Smetala bi mi. Pod dva, kakve veze sve to ima sa ljudim koji zive, rade, i ispijaju napitke izvan zidina, i kakve to veze ima sa Zahinim projektom za Beko?

Mnogi izvan Srbije se ne bi sa tobom slozili. Svi ovi njeni projekti u opisu sadrze reci: turisticka destinacija (tourist destination)
http://www.dezeen.com/2013/06/11/zaha-h ... expo-2020/
http://buildipedia.com/aec-pros/feature ... vel-part-1
http://dezignintervention.blog.com/2011 ... -tomorrow/

Ko misli da je Beograd neznamkakva turisticka destinacija, ili 1) nije mnogo putovao ili 2) mu je lokal-patriotizam malo previse udario u glavu. To kazem ja, koji vrlo vrlo volim Beograd i ono sto on pruza. Drugo, misljenja sam da ako Beograd ikada bude zeleo da privuce turiste koje zanima nesto vise od jeftinog ludog provoda po splavovima (a to je gro beogradskih turista), mora da na bolji nacin pokaze koliko je interesantno mesto, a to se cini kroz mnogo bolju prezentaciju interesantne istorije ovog grada i sve kroz sta je on prosao. Zato mislim da je smesno uopste uzimati u obzir uticaj Zahine zgrade na turizam u trenutku kada u ovom gradu ljudski radi jedan i po muzej (od njih desetina) i kada je savska obala uzasno neuredjena (a tamo pristaje gro onih turista koji nisu dosli zbog splavova - oni koji izlaze iz brodova koji krstare Dunavom).
 
Слажем се ја са вама, замисли да се на бројне варијације стилова калемегдан цео стави под стаклени свод, као последњи стил, не иде. Ја сам рекао да ми се чини да би боље било да је пројекат мало умеренији, макар у димензијама али не треба претеривати и чувати све конзервирано. Град има потребу да живи, да се мења, то треба поштовати.
А овде радови неће бити на самој тврђави, нити зид уз зид. Не може да се очекује да се на тој локацији гради слагањем камена у 2013 години.

Да се осврнем и на раније дискутовано. Одвратан ми је осећај што људи имају потребу да од града праве идеализовану копију других места. Зградама се тај дух не обликује, људи су оно што неко место чини пријатнијим или мртвим.
Београд је посебан. Праг има тај један тон, целине, Беч неки ред... ипак објективно, Београд је посебан.
 
Delija":2cwsv9cx je napisao(la):
А шта смо имали до пре другог светског рата? Почело је са рециклажом онога што су Римљани радили пре две и кусур хиљада година,нове "модерне демократије и народи" су то започели,затим силовали тај стил напредном архитектуром викторијанског доба,индустријска револуција то дехуманизовала и онда паметни људи кренуше у модернизам и стадоше на пут тој рециклажи.

I opet, za moje oko sve to izgleda bolje nego vecina stvari koju moderni arhitekta moze da smisli. Da, to je moje subjektivno misljenje, al' eto. Meni licno je Art Deco (i staljinizam sa svojom ponekad neo-gotikom kao podpravac u istocnom bloku) period vrhunac, vecina ostalog posle toga - blah.

Brutalizam sa srodnim pravcima je bio narocit promasaj. Shvatam potrebu da se ne "reciklira" ali brate ako ne mozes da napravis nesto bolje, onda bolje recikliraj. Sto bi rekli Ameri "if it ain't broke, don't fix it" ili jos bolje "if you can't fix it, don't fix it". ;)

Btw ne zelim da ovo pretvorim u nekakvu tiradu protiv moderne arhitekture - meni je Zahina zgrada sama po sebi skroz kul i da se gradi npr. na NBG strani obale ili u Borci bio bi skroz za. Al ovde ne ide pa ne ide. Ne pase.
 
Борчанац":1pglwwpt je napisao(la):
Београд је посебан. Праг има тај један тон, целине, Беч неки ред... ипак објективно, Београд је посебан.

Beograd vrlo lici na neke delove sireg centra Istanbula. Sa svim tim haosom i sudaranjem stilova i tranzicionom arhitekturom i generalno vizuelnim neredom. Nije to toliko posebno koliko se cini. I ja sam tako mislio dok sam putovao samo po uredjenim upeglanim zapadnim gradovima. No idite malo na istok...

Beograd je neka vrsta hibrida Beca i Istanbula, s tim sto sam istorijski centar vise lici na Bec, a ostatak grada vise na Istanbul, sto znaci da u globalu vise "vuce" na Istanbul. Naravno ako izostavimo NBG, to je neka druga prica.
 
Био сам и на истоку, тамо за град Измир / Смирна можеш рећи да личи на НБГД бар где сам прошао, али из 90их. Без новијих садржаја. Тако да има и таквих сличности. Мени делује нормално да између историјски испреплитаних а не превише удаљених градова постоје сличности и слажем се да више делујемо као Истанбул, али и то је до менталитета. Какав ли је био истанбул пре Турака, рекао бих кроз књиге и сачувано наслеђе, један сасвим други потенцијал, А замисли да га населиш Бечлијама, да ли би се мењао. Да ли је и Беч исти са свим тим Турцима и Србима, као некада без њих.
Чињеница је да сви имају неки свој правац а ми лутамо, то се тако одражава, јер смо ми такви. Осећамо и ми да немамо потенцијала да износимо сами нешто ново и другачије.
Не знам, нисам паметан, али наш страх да не уништимо нешто, не сме да нас кочи.
 
I ove godine je otvorena Naxi Plaža ispred TC Ušće. Opet su uništili kompletan travnjak, postavili neprovidnu ogradu i nasuli pesak. Sad je očigledno da smatraju da je i okolina tržnog centra trajno njihova, da zelenilo ima smisla samo zimi, a očigledno je i da mogu dobiti dozvolu kad god požele. To se moglo i očekivati. Gde god se ovoliki broj ljudi pojavi, to je komercijalna prilika, i tržno-zabavni centar se širi kao virus koji guta sve pred sobom. Pogotovo ako je na lepom i hladnom mestu pored reke, i pogotovo ako u okolini nema "ništa" sem trave koja se očigledno računa kao prazan prostor, zgodna šansa za malu privredu. Koliko će vremena biti potrebno dok neko ne počne da tvrdi da se hiljadama ljudi koji dolaze u novi Tržno-zabavni centar Beko mora u okolini obezbediti prostor za bašte, kafane, igranke na otvorenom i mesta za brzu hranu? Dok Naxi ne otvori "urbanu plažu broj 2"? Koliko ćemo čekati dok cirkus i ringišpili ne pretvore ceo Donji Kalemegdan u primitivni seoski vašar ili onaj haos koji imamo pored Hotela Jugoslavija? Nije ni čudo da i pored Juge žele još takozvanog "poslovnog prostora". Sa Novakovim teniskim centrom, splavovima, teretanama, 25 majom, kafanama i prodavnicama pored obale, šta će ostati od donjeg Kalemegdana i Ušća? Ništa. Ako dopustite da se obale Beograda pretvore u mašine za masovno uzimanje para onda možemo da se pozdravimo sa onim što je najlepše u njemu, pa će svim nesrećnicima koji ovde i dalje ostanu zaista preostati jedino da pronađu "lepotu u kotrastu".

Molim vas da pažljivo pogledate sve slike i naslove. To je preview onoga što nas čeka i na Kalemegdanu kad se napravi Zahin centar.

https://www.facebook.com/NaxiPlaza
 
Vrh