Šta je novo?

K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

Да ми се не свиђа, није. Да му је место, исто није. Више би волео умеренији ( мањи - нижи ) објекат, али да хвата и обнавља још простора около.
Свакако ми нисмо у ситуацији да терамо инвеститоре, боље и да граде ( нешто ) него да их терамо и не радимо ништа.

А и за генералштаб, када сам гледао неке резултате на главној страници сајта, било је, јој. Какви смо, немамо средину.
 
Zgrada utice negativno na Kalemegdan i vase tvrdoglavo negiranje toga nece promeniti tu cinjenicu za mnoge od nas...

Da protiv sam starih i napustenih zgrada i djubreta tu, ali sam takodje protiv narusavanja Kalemegdana sa ovom zgradom.

Zgrada je lepa bilo gde gde nema nesto tako vredno kao sto je Kalemegdan... Niste nista bolji od onog nemca koji je projektovao olimpijski stadion pored tvrdjave...
 
Ovde je jedini argument kako su "domaći arhitekti" uništili ceo grad i zbog toga treba da dovedemo strane arhitekte da "разјебу" i Kališ. I time upotpunimo celinu :mrgreen:

Da je kojim slučajem neki "domaći arhitekta" hteo da nabije ovolikog monstruma u podnožje Kališa, možda ne ovoliko modernog, ali sigurno te spratnosti, onda bi svi skočili. Ovako je to Zaha, strana invesicija, san snova ...
 
Не губите се молим вас. Критике апропо упропаштавања града иду на душу и дело наших архитеката а не вас ван струке. Они немају право да се буне на тај начин јер је лицемерно. Ви остали имате пуно право на такво мишљење.
 
Па није Заха крива за прекомерну квадературу.Није чак ни инвеститор,сами су рекли да су могли и више да углаве јер им је то завод и ПДР дозвољавао.

Занимљиво је то.Струка увек диже глас против својих колега из државних и планерских институција а ради се о једном истом друштву које деценијама сарађује .
 
Izuzetno je tanka argumentacija o narusavanju kalemegdana kao celine kada se ovaj objekat ne nalazi u sklopu tvrdjave a prica o vizurama je vec vidjena naduvana neosnovana.
 
Dostavite primedbe sada u vezi projekta.
Naknadne reklamacije ne primamo posle izgradnje objekta.
 
Igor":sy9el241 je napisao(la):
Izuzetno je tanka argumentacija o narusavanju kalemegdana kao celine kada se ovaj objekat ne nalazi u sklopu tvrdjave a prica o vizurama je vec vidjena naduvana neosnovana.

Pa...
nekako se potrefilo da je postor u krugu same fabrike Zavoda za izradu odeće (BEKO), tako bio isplaniran da se tada novoizgrađena zgrada fabrike - ne vidi sa bedema.
Neko može da tvrdi da je tada pogled padao na vojne barake u Donjem gradu - tačno, ali ceo taj prostor je već ranije polako počeo da se postepeno demilitarizuje. Onaj Marhov olimpijski projekat nam govori da se već razmišljalo u tom pravcu.
Tada nova fabrika, napravljena da na tom mestu ostane još dugo, pa i nakon demilitarizacije - projektovana je tako da se ne vidi sa tog dela bedema.
Biće vam žao.
 
Ali se ta fabrika itekako vidi sa severnog bedema i zaklanja Dunav. "Šteta" se toliko i ne vidi jer je pristup tom zidu trenutno zabranjen.

Jedino što je da kažem problematično, je taj pogled sa zapadnog bedema. Ali je moje lično mišljenje da je više problem u psihološkom utisku nego o stvarnoj šteti. Kao što sam već objašnjavao, decenijama viđamo istu sliku i na nju smo se navikli. Kada se pojavi nešto novo, to "bode oči" U tome je cela caka.

A priča o gutanju Kalemegdana jednostavno je prenaglašena. Vizuelna konkurencija Kalemegdanu je samo iz vazduha jer se sa zemlje ta forma i njena veličina nikada neće videti u punom obliku.

A i ta vizuelna konkurencija iz vazduha po meni ne postoji. Moj je utisak da se prošlost i budućnost dopunjuju i čine elegantnu i kompaktnu celinu. Spoj staro/novo je karakterna crta Beograda i ovo je pravi duh Beograda, taj spoj, taj zajednički suživot.


Ko to ne uviđa, taj ne poznaje svoj grad.
 
stf":39zhg3kx je napisao(la):
.... Ali je moje lično mišljenje da je više problem u psihološkom utisku nego o stvarnoj šteti. Kao što sam već objašnjavao, decenijama viđamo istu sliku i na nju smo se navikli. Kada se pojavi nešto novo, to "bode oči" U tome je cela caka.

Verujem da su isto to pričali i za istononemački soliter na Dorćolu.

Meni deluje da je Beograd nekima ovde pomalo "dosadan", i da vape za nečim što će ih impresionirati.
Na žalost, obično to na kraju ne biva tako, ali nam ostaju problematične zgrade tamo gde ne bi trebale da budu.
 
stf":15ir67rm je napisao(la):
Spoj staro/novo je karakterna crta Beograda i ovo je pravi duh Beograda, taj spoj, taj zajednički suživot.
Ko to ne uviđa, taj ne poznaje svoj grad.

Nismo mi to zeleli, tako je istorija Beograda odredila da ce da bude.

Da smo se mi pitali sigurno bi voleli da imamo skladne celine kao u Budimpesti, Pragu, Becu itd...
Samo nemojte mi reci da smo mi posebni, da mi zelimo da budemo drugaciji, da mi necemo da kopiramo druge gradove, to bi bila cista zabluda, nismo mi to zeleli da budemo spoj starog i novog, tako je ispalo.
 
Да,тако је испало и можемо бити срећни због тога јер је то постао највећи квалитет Београда. Центар града је преживо Титов лвазикомунизам без радикалних захвата у већој мери а због културних и политички јединствености СФРЈ-а и њена архитектура је била много прихватљивија и блажа у односу на архитектуру источног блока.
 
spatiotecte":2h08uquc je napisao(la):
Nismo mi to zeleli, tako je istorija Beograda odredila da ce da bude.
Da smo se mi pitali sigurno bi voleli da imamo skladne celine kao u Budimpesti, Pragu, Becu itd...
I hvala istoriji što je to tako.
Ne, ja ne želim da imam skladne kvartove kao Prag, Beč.... meni je to kranje monotono i mrtvo. Muzejski.

Beogradi ima drugačiju energiju nego ti gradovi upravo iz tih razloga što nije ukalupljen i uštogljen. Ja sam iskreno srećan zbog toga.

Da, desilo se slučajno ali se desilo i to je ono što nas odvaja od drugih. To jeste naša posebnost. To jeste karakterna crta našeg grada. To je Beograd. Kome se to ne sviđa, on ne voli svoj grad.

Jednostavno je.
 
stf":3dbshmv9 je napisao(la):
spatiotecte":3dbshmv9 je napisao(la):
Nismo mi to zeleli, tako je istorija Beograda odredila da ce da bude.
Da smo se mi pitali sigurno bi voleli da imamo skladne celine kao u Budimpesti, Pragu, Becu itd...
I hvala istoriji što je to tako.
Ne, ja ne želim da imam skladne kvartove kao Prag, Beč.... meni je to kranje monotono i mrtvo. Muzejski.

Beogradi ima drugačiju energiju nego ti gradovi upravo iz tih razloga što nije ukalupljen i uštogljen. Ja sam iskreno srećan zbog toga.

Da, desilo se slučajno ali se desilo i to je ono što nas odvaja od drugih. To jeste naša posebnost. To jeste karakterna crta našeg grada. To je Beograd. Kome se to ne sviđa, on ne voli svoj grad.

Jednostavno je.

Eto! Znao sam da ces izneti ovaj stav Stf.
Mi smo posebni, mi smo drugaciji... U Pragu je monotono, u Becu je mrtvo.
Vi ne volite ovaj grad ako ne mislite kao ja.

Kao po obicaju, klasicna zamena teza :kafa:
 
spatiotecte":14gm9f3n je napisao(la):
stf":14gm9f3n je napisao(la):
spatiotecte":14gm9f3n je napisao(la):
Nismo mi to zeleli, tako je istorija Beograda odredila da ce da bude.
Da smo se mi pitali sigurno bi voleli da imamo skladne celine kao u Budimpesti, Pragu, Becu itd...
I hvala istoriji što je to tako.
Ne, ja ne želim da imam skladne kvartove kao Prag, Beč.... meni je to kranje monotono i mrtvo. Muzejski.

Beogradi ima drugačiju energiju nego ti gradovi upravo iz tih razloga što nije ukalupljen i uštogljen. Ja sam iskreno srećan zbog toga.

Da, desilo se slučajno ali se desilo i to je ono što nas odvaja od drugih. To jeste naša posebnost. To jeste karakterna crta našeg grada. To je Beograd. Kome se to ne sviđa, on ne voli svoj grad.

Jednostavno je.

Eto! Znao sam da ces izneti ovaj stav Stf.
Mi smo posebni, mi smo drugaciji... U Pragu je monotono, u Becu je mrtvo.
Vi ne volite ovaj grad ako ne mislite kao ja.

Kao po obicaju, klasicna zamena teza :kafa:

Porediti Bec i Beograd je stvarno neumesno. Pre bih rekao da je nedostatak reda i uredjenja nasa karakterna crta, ali to nikako ne vidim kao plus i nesto cime se treba diciti. Ja ovaj projekat vidim kao zastakljivanje terase na nekom soliteru ili nelegalno dozidano potkrovlje, nema neke sustinske razlike u principu. Bahatost, gramzivost i nedostatak stila.
 
Kome se ne sviđaju kontejnerska nbg naselja, prljave ulice, propale fasade i divlja gradnja - taj ne voli ovaj grad.
 
ftj":78dm3n7j je napisao(la):
Kome se ne sviđaju kontejnerska nbg naselja, prljave ulice, propale fasade i divlja gradnja - taj ne voli ovaj grad.

Ovde se ne radi o tome ko voli ovaj grad ili ne.

Treba razmisljati kako popraviti propale fasade, sta izgraditi umesto divlja naselja i kako napraviti nasu sredinu lepsom, odnosno sta uraditi pametno.(objektivan stav)
A ne konstatovati trenutno stanje i reci "to je moje, pa kako god bilo, meni je najlepse". (pristrasan stav)
 
spatiotecte":2cumkygm je napisao(la):
Eto! Znao sam da ces izneti ovaj stav Stf.
Mi smo posebni, mi smo drugaciji... U Pragu je monotono, u Becu je mrtvo.
Vi ne volite ovaj grad ako ne mislite kao ja.

Kao po obicaju, klasicna zamena teza :kafa:
Ko menja teze, ti ili ja?

Svaki grad pokušava da iskoristi neku karakterističnu crtu koja ga izdvaja u odnosu na ostale. I Prag..... i Beč.... i Pariz....i Berlin.........pa i Beograd.
Svaki grad je poseban na svoj način i nijedan ne treba da liči na neki drugi, niti da tome teži. Eto, Skoplje pokušava da bude Rim, pa eto kako je to ispalo.

Ne vidim šta želiš da ukažeš tom podrugljivom ironijom "mi smo posebni".... Svaki grad je poseban na svoj način, i Beograd nije ništa posebniji od drugih. Beograd ima svoju posebnost, kao što Prag ima svoju. I nje se ne treba stideti, a vidim da se dobar deo forumaša stidi beogradske posebnosti. To je tužno.

Beograd ne može niti će ikada da i zaliči na jedan Prag, niti treba. Tolika želja da se liči na neki grad je kompleks niže vrednosti, ništa više.

A uvođenje u celu priču zastakljivanja terasa i dvlju gradnju je krajnje maliciozno.

Odavno se nametnulo da je karakteristika Beograda koktel arhitektonskih stilova u istoj ulici koji funkcioniše na jedan sulud način. Prema tome, to je karakterna crta Beograda i ono što ga izdvaja u odnosu na neke druge gradove. Kome se to ne sviđa, on ne voli svoj grad. To nema nikakve veze sa mantrom koja se pokušava poturiti kao kukavičije jaje: "ako ne misliš kao ja, ne voliš svoj grad". Koliko je to glupa izjava...

Recimo, zanimljivo za celu priču je slučaj Pariza. Grad koji ima kilometarske ulice u istom arhitektonsko skladu ali su najposećenije lokacije Ajfel i Žorž Pompidu, koji su sve, samo ne stari i "skladni" sa okolinom... To je karakter Pariza...šmekerske ulice sa violinama i vinom i onda BUM. .... zgrada radijator!
 
Beograd nije skladan zato sto se njegov centar izgradio mnogo kasnije nego u ostalim gradovima u evropi a i dalje se gradi.

Kada se velikom merom u 19om veku evropske prestnonice imale vec izgradjene centre, Beograd je tek poceo da gradi zgrade po ugledu na Bec i Budimpestu i poceo da se oslobadja zaostalog izgleda turske kasabe.

Ono malo lepih zgrada sto postoji u beogradu je izgradjeno skoro izlkjucivo pre rata, posle je nastupio komunizam koji je popunio centar raznoraznim betonskim zgradama po centru pa onda nama dobro poznata tranziciona arhitektura sa demit fasadama u drecavim bojama.

Ali opet Beograd ima veoma skladne delove, eto na primer NBG je sav u istom stilu, skladan je dakle, ali opet vecina ljudi ga smatra ruznim. (naravno u to ne ubrajajam ljude koji zive na NBG i koji uglavnom vole njihov kraj jer su sentimentalno vezani za njega)
Niko ne posecuje NBG sbog svoje skladnosti i ako je on sav u istom stilu. Tamo nema turista! Zasto?


Poenta je u estetici zapravo, kad imas niz predratnih zgrada u jednoj istoj ulici i onda od jednom imas betonsko cudo iz 60tih pa onda opet 2 lepe zgrade iz 30tih pa onda jedan staklenjak iz 90tih, betonsko cudo i staklenjak kvare utisak ulice, i svakako ta mesavina ne stvara nesto pozitivno vec umanjuje lepotu tog poteza koji bi bio mnogo lepsi da nema te mesavine stilova jer se ti stilovi zapravo ne uklapaju nikako.
 
Meni nedostaju trgovi, veca setalista sa lokalima, uredjeni parkovi, drvoredi u delovima grada koji nisu strogi centar.
Mali mi je "urbani" deo grada, iako se u njemu tako malom nalazi mnogo sadrzaja koji se nekada ne nalaze ni u gradovima koji su veci prostorno.
 
@ spatiotecte
Sam si i odgovorio na sva pitanja. Cudan je ovo grad, ima oko 2 mil. stanovnika a nikad nece biti prava prestonica.
 
Klasična fetišizacija predratnih zgrada.
 
Nije u pitanju fascinacija ili fetisizacija starih zgrada, bitno je da zgrada bude estetski prihvatljiva i da se lepo uklapa u prostor sto po izgledu, sto po gabaritu a to je danas prava retkost da se vidi moderna zgrada koja je uspesno ubacena u postojece urbano tkivo i predstavlja sigurno najtezi projektni zadatak kod arhitekata.
 
Zavisi šta ti je definicija uklopljenosti.

Postoje dva načina projektovanja. Harmonija po sličnosti i harmonija po kontrastu. Uvek volim da uzmem za primer poslovnu zgradu Jugodrveta pored Narodnog pozorišta. Recimo, po upotrebljenim materijalima, te dve zgrade su skladne po principu harmonije po kontrastu, ali projektovane boje se uklapaju po principu harmonije po sličnosti.

Recimo, Kalemegdan i Beko kompleks pripadaju harmoniji po kontrastu.

Svako od nas može da bude pristalica jednog, drugog ili oba načina projektovanja, ali su oba jednako legitimna.
 
Svi ovi argumenti vezani za pitanja da li je bolje slaganje po slicnosti ili kontrastu su ovde potpuno irelevantni zato sto Kalemegan nije tipican deo grada da bi bilo logicno da mora da sledi ono sto je u drugim delovima zateceno, uobicajeno ili "najbolje" po necijoj slobodno izabranoj estetici. Istorijsko jezgro grada oko tvrdjave je u svakom starom gradu samo jedno, i tu ne moze biti kompromisa ili estetskih i urbanistickih eksperimenata. Ovo jezgro se formira tako da je SVE u okolini podredjeno tvrdjavi kao centralnom simbolu trajanje i postojanja jednog grada. Ako postoji bilo kakva mogucnost za to, okolina se uvek formira kao pesacka zona i javni prostor, jer je jedino tako moguce doci u pravi, opusteni i licni kontakt sa tvrdjavom koja predstavlja opredmecenje apstraktne ideje "mog grada". To je u umovima ljudi ne samo konkretizovan, trajan i opipljiv simbol grada u kome su zivele tolike generacije, nego vrsta i dalje zivog srca u koje ljudi dolaze bas zbog njega samog, zato sto je takav, ne zbog neceg drugog, da bi obavljali druge poslove. Da bi se takav dozivljaj omogucio i podstakao, urbanisti moraju da obezbede da to bude mesto za opustanje i odmor, mesto koje je prijatno i po mikroklimi i po otvorenim vidicima, koliko je god to moguce oslobodjeno buke, zagadjenja, klaustofobije, saobracaja, i uvek prisutnih uzurbanih masa koje negde zabrinuto jure. Samo tako je moguce za trenutak se osloboditi egzistencijalnih problema i jeftine zabave, imati dovoljno slobodan i opusten um koji je u stanju da percepira suptilinije i trajnije vrednosti, da dovoljno ceni, pa onda i cuva vrednosti koje jedino ovaj deo grada nudi. Ovo je atipicna i posebna sredina i nema smisla porediti je sa necim drugim.

Zbog toga je ubaciti bas ovde gigantski poslovni centar od stakla i betona cista perverzija, nesto potpuno suprotno sustini ovakvog mesta. To je neoprostivo tracenje neponovljivog resursa koji uvek postoji samo u jednom primerku. Poslovnih zgrada ce biti po celom gradu, a tvrdjava iz koje je grad ponikao je uvek samo jedna. U nasem slucaju je stvar jos gora jer ovo nije samo stara tvrdjava. To je istovremeno i mesto posebnih prirodnih lepota, sa fantasticnim vidikom, sportskim centrom, splavovima, zacetkom ozbiljnog parka, sve to na samom uscu dve reke. I sad, umesto da prosirenjem javne povrsine povezemo tvrdjavu i ujedinimo sve prostore koji je opsluzuju u jednu celinu povezanu sa Dunavom (za sta imamo divnu prilike jer tu sada nema niceg vrednog), mi i zemljiste i zasticenu zgradu Beka prodajemo investitoru koji tvrdjavu trajno ODVAJA od Dunava pravljenjem gigantskog betonskog kolosa za biznis i trgovinu. Problem sa suprotnostima je njihova potpuna nekompatibilnost na jednom ovako posebnom mestu. Dodatni saobracaj, dovodjenje mnostva ljudi koji nemaju razumevanja za vrednosti okoline jer nisu dosli zbog nje, polagano osvajanje i degradacija okolnog prostora u sluzbi komercijalnih programa, zagadjenje svih vrsta, kvarenje pogleda na tvrdjavu sa vise tacaka u Donjem Gradu (pogotovo kad se uklone pruga i zooloski vrt), unistenje nocnog ambijenta zbog preosvetljenosti i reklama, i jednostavna cinjenica da se ovako kvalitetan prostor koji ujedinjuje tvrdjavu, Beko i sportski centar mogao mnogo primerenije i bolje iskoristiti, tako da bude na korist gradu u gradjanima, a ne investicionom fondu. Setite se i da zgrada Beka ima citavo mnostvo ogromnih prostorija industrijskih razmera visokih dva uobicajena sprata, idealnih za pozorista, koncerte, bioskope, izlozbe, razne vrste skola, umetnicke i kulturne radionica, i prakticno sve javne manifestacije. Ovde bi, na idealnom mestu, mogao biti kulturni, umetnicki i naucni "rasadnik" citavog grada. Zgrada je dugacka, ima velike prozore, pa bi otvoreni, ravan prostor tik ispod tih prozora bio apsolutno idelan za masovne skupove, velike koncerte i zaista sve moguce druge sadrzaje. Sve dakle imamo na gotovo, ono sto bi drugi debelo platili, mi bacamo u privatne dzepove samo da bi dobili jednu "modernu zgradu" na pogresnom mestu. To je vrlo, vrlo tuzno.
 
Vrh