K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[MilisaV]

Malo malo pa neko ispravlja zumu u nekim nelogičnostima.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

 

[Zuma]

Što se mene tiče piši, druže, šta hoćeš i koliko hoćeš. Ali, molim te, nemoj samo da mi prodaješ tu foru: "Sve vas boli dupe, a jedino je meni stalo".

Izgledaš kao lik koji je video makljažu na parkingu ispred kafane i onda uleteo unutra i počeo da viče: "Ljudi, ljudi, šta ćemo da radimo", pa onda kad vidiš da te niko ne konstatuje kreneš sa: "Pa, zar nikome nije stalo!? Poubijaše se ljudi!". E vidiš, da ti je stvarno stalo - ali baš, baš stvarno stalo - pokušao bi da razdvojiš zavađene ili bar da zoveš policiju.

Postoje adrese gde se odlučuje o ovom projektu, a Beobuild nije jedna od njih. Tako da ne znam stvarno sa kim ratuješ!?

Projektujes stav koji ne postoji. Niti nekoga ovde optuzujem, niti ratujem. Mnogi ljudi smatraju da je ovaj projekat i nacin na koji je on isforsiran ne samo sramota za Beograd nego i opasan kao simbol jednog pristupa urbanizmu koji ce nam naneti mnogo stete. Da ne govorim o ponizavanju strucnih institucija. Zgrada Beka je zasticena, a pogledaj kako je stite. Tako da od nje spolja ne ostaje bas nista, pa onda jos sama direktorka odobrava nadzidjivanje jos jednog sprata i potkrovlja. Od svih zgrada u Beogradu upravo je zasticena zgrada na dva metra od Tvrdjave zgodna za nadzidjivanje. Ako ovo predstavlja nacin na koji se branio javni interes i u ostatku ovog projekta, onda bi trebalo da se pise i mnogo vise. Jedini nacin na koji bilo ko od nas moze da "zove policiju" i utice na "druge adrese" jeste da skupi argumente za nekog drugog ko ima mogucnosti da govori na tim adresama. Posto drugi ne pisu na taj nacin, pisem ja. To ne znaci da optuzujem nekog i ocekujem da on radi bilo sta. Smatram da na Beobuildu treba da bude predstavljeno i ovakvo misljenje, i to je citava prica.

 

[Zuma]

Све ово што си написао је гомила нетачности и заблуда написаних услед неинформисаности,селективних интересовања на овом форуму и на жалост, огромне егоцентричности и самоуверености без икаквог покрића.

Мени наравно не пада на памет да ти сваку нетачну и бесмислену реченицу из овог пасуса преправљам јер је то залудан посао а и ту ти је твој најбољи другар Гугл па се консултуј са њим.

Po obicaju, nigde jednog jedinog argumenta, ali je zato prebogato insinuacijama, sugestijama i sad vec ritualnim hipnotickim dodatkom koji u svesti citaoca utvrdjuje visoki nivo sopstvenog, ali neizrecenog znanja. Ovo je stara skola.

 

[Homer Jay]

Patrik Šumaher, arhitekta: Želimo da izgradimo i kulturni kvart u Beogradu
Autor: M. Joksimović 17.12.2012. - 00:02 Komentara (0)
Projekat stambeno-poslovnog komleksa sa hotelom od pet zvezdica, koji će biti izgrađen na mestu nekadašnje fabrike „Beko”, potpisuje Zaha Hadid, jedna od vodećih svetskih arhitekata današnjice. Na svom prvom beogradskom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, britanskim arhitektom iz studija „Zaha Hadid Arhitects”, koji za „24 sata” otkriva da bi slavni studio voleo da izgradi glavnu kulturnu zgradu u Beogradu. Ili čak ceo kulturni kvart!
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

AVANGARDA - Ovo je prvi projekat koji radite u ovom delu Evrope. Zašto ste izabrali Beograd i šta vas je privuklo prestonici Srbije?

- Beograd je veoma dinamičan grad. Ima energiju i teži ka modernom i umeću urbanog postojanja. „Beko" kompleks je odličan pokazatelj težnje uključivanja sofisticiranih životnih stavova u lokalni ambijent i usavršavanja u njemu.

Kako će izgledati budući kompleks?

- Arhitektura kompleksa odražava fluidnost unutrašnjih i spoljašnjih prostora stvorenih nekonvencionalnim pristupom funkcionionalnom odvajanju i uključivanju javnih prostora. Verujemo da će arhitektura „Beka", ukorenjena u parametričke principe organskih oblika koji se presipaju glatko iz jednog u drugi bez simetrije, bez ponavljanja i bez standardnih podela funkcija, prevazići građevinske stereotipe.

Multifunkcionalni kompleks prostiraće se na 94.000 kvadrata

Šta će se, uz hotel, još nalaziti u kompleksu?

- Kompleks će imati 94.000 kvadratnih metara i činiće ga moderni stambeni objekti, galerije, kancelarije, toliko potreban hotel sa pet zvezdica sa teretanom i spa centrom, najsavremeniji kongresni centar, brojni lokali i robna kuća. Kompleks će nuditi čitav spektar najrazličitijih usluga. Ono što je jedinstveno za ovaj prostor je obilje uređenih otvorenih javnih površina isprepletanih sa glavnim šetalištem. Dali smo prednost pešacima i različitim prostorima u kojima korisnici mogu da komuniciraju, formalno ili neformalno, podržavajući tu omiljenu razonodu stanovnika Beograda - druženje.

http://www.24sata.rs/resources/img/17-12-2012/full_horizontal/594682-31.jpg

Kakvo je „prolazno vreme” projekta?

- Projekat prolazi kroz sve uobičajene zakonske faze odobrenja. „Lamda development” aktivno radi na dobijanju svih dozvola za gradnju konsultujući sve relevantne strane. Nakon dobijanja dozvola, ZHA i lokalnim partnerima će trebati godinu dana da završe glavni projekat pre početka gradnje.

Da li planirate još neke projekte u Beogradu?

- Trenutno ne radimo aktivno na drugim projektima, ali bismo voleli da izgradimo glavnu kulturnu zgradu u Beogradu. Ili čak ceo kulturni kvart!

SIV - primer herojske modernističke arhitekture

DRAGULJ - Šta biste izdvojili kao arhitektonski dragulj grada?

- Sviđa mi se ulična slika starog grada, ali Novi Beograd ima neverovatne primere herojske modernističke arhitekture kao što je zgrada SIV-a, koja je danas skoro stekla odlike muzeja. Postoji ogroman prostor za interesantnu arhitekturu u okviru zone regeneracije duž dveju reka. Takođe, tradicija Novog Beograda kao arhitektonskog igrališta treba da bude nastavljena, to je mesto gde u Beogradu može da se gradi u visinu.

Prostor kupljen za 55,8 miliona evra

INVESTITOR - Grčka kompanija „Lamda development” kupila je prostor na kome će biti izgrađen kompleks 2007. na javnoj aukciji za 55,8 miliona evra. „U izgradnji će biti korišćeni najsavremeniji materijali i sistemi ekološke gradnje što poskupljuje i produžava proces konstrukcije, ali sa druge strane značajno smanjuje troškove za buduće korisnike kompleksa”, kaže Zisimos Danilatos, direktor razvoja „Lamda development”.

ČINJENICE

- Beograd će postati prvi grad u jugoistočnoj Evropi koji će moći da se pohvali građevinom studija „Zaha Hadid”
- Ukupna investicija prevazići će 200 miliona evra
- „Lamda development” je već potrošila pola miliona evra na uklanjanje dela postojećih objekata „Beka”
- U realizacije projekta biće angažovano više od 2.000 ljudi
- Planiran početak izgradnje je tokom sledeće godine
- Kompleks bi trebalo da bude završen najkasnije 2016. godine
- Po završetku izgradnje, u kompleksu će biti zaposleno oko 1.000 ljudi najrazličitijih profila
- Ostalo je da investitor izabere lanac hotela od pet zvezdica pod čijim imenom će poslovati hotel. Isto važi i za robnu kuću

Izvor: 24 sata

 

[JohnyBgood]

Sve bi to billo lepo (mada mi ova paljevina na Zahu Hadid i dalje nije jasna) da je na Dunavskoj padini blizu "Pancevca", u Savskom amfiteatru, na Novom Beogradu...

 

[Zuma]

- „Lamda development” je već potrošila pola miliona evra na uklanjanje dela postojećih objekata „Beka”

Pola miliona evra za rusenje ona tri hangara? Tamo je bio jedan covek u jednoj masini sa onim vibracionim nozem za beton. Zatim je dosao drugi covek u drugoj masini koji je ostatke tovario na kamione. Ako su i ostale "cinjenice" istinite koliko i ova ...

Ono što je jedinstveno za ovaj prostor je obilje uređenih otvorenih javnih površina isprepletanih sa glavnim šetalištem. Dali smo prednost pešacima i različitim prostorima u kojima korisnici mogu da komuniciraju, formalno ili neformalno, podržavajući tu omiljenu razonodu stanovnika Beograda - druženje.

Ovo je otvoreno i razudjeno samo prema svom unutrasnjem "dvoristu". Komunikacija prema ostatku Kalemegdana je skoro nepostojeca, sem one ulice koja se uopste ne vidi sa glavnog dela donjeg Kalemgdana. Sve sto posmatrac izvan kompleksa vidi, sem ako nekim slucajem nije u avionu, su vrlo visoki, ravni, vertikalni zidovi. Ako je samo malo blize, pa pogleda levo ili desno, opet ce videti samo zid. Odakle god da se gleda, vidi se obican betonsko-stakleni zid visine osam do deset spratova, i ogromne sirine od 80 do 150m. Ukupan obim spoljasnje konture je 770m. Ka zadnjoj strani, dakle dalje od reke Save, i tesko vidljivi sa glavnog dela zelene zone Donjeg Kalemegdana, postoje tri prolaza ukupne sirine oko 150m. Ostalih 620m se pruza levo i desno u obliku dugacke, zatvorene vertikalne povrsina visoke koliko i najvisi zidovi tvrdjave. To bas ne lici na nesto sto narocito pospesuje komunikaciju, kao sto rekose. U otvorenim prostorima Kalemegdana ova dugačka zatvorena površina deluje kao strano telo.

 

[Delija]

Бело! Око мене све је бело.... 8)

 

[Zuma]

Gruba skica gabarita koji ce se videti sa par lokacija u Donjem Gradu. Posto su vec mudro izbegli da daju bilo koji render iz koga se moze videti kako ce se ovo uklapati okolinu ako se gleda sa zemlje, a ne negde iz vazduha, da imamo bar ovo. Jedino nisam siguran oko visine. Sa prezentacije se secam da je najvisa tacka otprilike na istom nivou ili tek neznatno nize od zidina tvrdjave. Gugl kaze da je visinska razlika otprilike 40 metara, pa sam stavio tu vrednost, mada to morate uzeti sa rezervom. Znaci da ce ljudi koji se setaju po Donjem Gradu skoro iskljucivo videti lice monolitnog bloka visine 40 metra a sirine 130 metara. Na krajevima se ovo malo izvija nadole ili nagore, a isto tako je pitanje i kako je tacno reseno prizemlje, ali opste dimenzije su tako velike da ne verujem da ovo za posmatraca na zemlji na bilo koji bitan nacin menja opsti utisak jednog impozantnog, visokog i dugackog stakleno-betonskog zida.

 

[hazard]

Sve bi to billo lepo (mada mi ova paljevina na Zahu Hadid i dalje nije jasna) da je na Dunavskoj padini blizu "Pancevca", u Savskom amfiteatru, na Novom Beogradu...

+1

Meni je takodje cest problem sa modern(ijom) arhitekturom to sto posle (samo) 20-30 godina izgleda uzasno nekako zastarelo...mislim 60ih, 70ih je NBG bio wow, Brazilija je bila wow, a sada vecina toga izgleda bas zastarelo i nekako prevazidjeno (ne znam kako da prevedem tacno engleski izraz "dated" - to je to). 80ih i pocetkom 90ih raznorazni staklenci su bili wow, sada izgledaju kao da ih pregazilo vreme...kakav ce biti dojam neke Zaha-style zgrade za 20 godina, ne znam. Ne kazem da ce nuzno biti problema...mozda ce se lepo nositi sa vremenom...no ipak je rizik, jer se stavlja u okruzenje jedne gradjevine - tvrdjave - koja se sasvim fino nosi sa vremenom, izgleda naravno staro kao sto i jeste ali ne izgleda prevazidjeno...stavljati u neposrednu blizinu nesto sto je danas super fensi-smensi sci-fi a sutra mozda jos jedan novobeogradski blok mi nekako nije bas najbolje razmisljanje o buducnosti...

 

[Feanor]

Taj problem koji navodis se lako resava umerenom arhitekturom ali to vecini forumasa smeta...

 

[Homer Jay]

To o čemu pričate je više stvar duha vremena nego arhitekture. Stvari se danas jednostavno mnogo brže menjaju. Ranije je jedan fazon trajao po sto godina, pa i više. Sada se dizajn, materijali, forme... menjaju na svakih 10 godina. Ali suština arhitekture ostaje ista - lepota i funkcionalnost.

Tako je npr. sa Novim Beogradom Kada su došli novi fazoni počeo je da izgleda bezveze i zastarelo - ali kako prolazi vreme, ljudi mu se sve više vraćaju i prepoznaju u njemu izvesnu lepotu. To je neki put koji svaka moderna stvar prolazi - prvo bude moderna, pa zastarelo đubre, pa postane klasika

 

[razgradjevinar]

homere, milim da gresis i da je u pitanju arhitektura a ne duh vremena.. tj da ce dobar arhitekta u svakom vremenu moci da osmisli dobar projekat dok ce losem duh vremena uvek biti dobar izgovor za nejgovu netalentovanost.. arhitektura je umetnost i kao u bilo kojoj umetnosti postoje trendovi koji onima koji nemaju nista novo u sebi pomazu da to malo kreative koju poseduju ukolope u neki sablon i tako steknu pravo da se nazovu umetnikom i kazu "to je trend, tako se to radi svuda" i postoje umetnici koji iako mozda budu neshvaceni u svoje vreme na kraju udju i istoriju. uzmi bilo koje vreme i naci ces par sjajnih i i gomilu bednih projekata, i ovde i u svetu. u arhitekturi, knjizevnosti, muzici.. u bilo kojoj oblasti umetnosti.

da se razumemo, takodje mislim da zahin projekat nije cudo nevidjeno i da sigurno nece uci u almanahe svetske arhitekture. zena je nasla foru sa krivinama koju prodaje gde stigne i ja uopste ne branim projekat kao takav, branim pravo investitora da investira i pravo grada da se razvija

 

[Zuma]

da se razumemo, takodje mislim da zahin projekat nije cudo nevidjeno i da sigurno nece uci u almanahe svetske arhitekture. zena je nasla foru sa krivinama koju prodaje gde stigne i ja uopste ne branim projekat kao takav, branim pravo investitora da investira i pravo grada da se razvija

Svi brane pravo grada da se razvija, samo je pitanje kako. Bez investitora nema ni razvoja, pa niko i ne moze da bude protiv njih, opet je pitanje samo u tome imaju li obe strane koristi od toga. Drugim recima, da li su javni sluzbenici korumpirani pa uopste ne brane nas interes, i postoji li sistem provere njihovih odluka.

Kod Zahe je kontraverzno da li je to sto sada radi koriscenje istih principa, sto bi bilo u redu, ili bukvalna reciklaza vec uradjenih projekata uz cisto tehnicka prilagodjavanja, sve nastalo zbog hiperprodukcije. Zaha grubo skicira resenje bez preteranog investiranja svog vremena, a pripravnici, koristeci uvek iste principe, razrade sve sto treba i prosto iskopiraju sve elemente racunarskog modela nekog vec uradjenog projeketa, pa samo "nalepe" na tu skicu. Zbog toga je sumnjivo koliko ce se ovo u svetu smatrati arhitektonski vrednim. Na Internetu mnogi tvrde da je previse slicno sa projektom Galaxy Soho u Pekingu. Prozori, spratovi, terase, citav spoljasnji izgled povrsina je u bukvalnom smislu iskopiran, opsti oblici i detalji raznih formi su vrlo slicni, nacin pretapanja i spajanja delova zgrada isto tako ... Evo linka, pa pogledajte sami:

http://www.zaha-hadid.com/architecture/galaxy-soho/

 

[Delija]

Опааа...сад си упознат и са процесом стварања Захиних пројеката. 8) Драго ми је што имамо и инсајдерске информације. Мада,могуће је да си ти у ствари Норман Фостер па пљујеш по главној конкуренцији.

 

[razgradjevinar]

zuma, javni sluzbenici u srbiji su korumpirani i ovaj projekat se u tom smislu ne razlikuje ni malo od bilo kog drugog projekta u beogradu. ono sto meni smeta kod tebe i zbog cega necu dalje polemisati sa tobom je neobjasnjiva nicim izazvana fokusiranost na beko a odsustvo bilo kakve kritike na skandalozna desavanja u vezi beton hale. tolika ostrascenost protiv jednog privatnog projekta a muk na (ja nemam drugu rec pa cu ponoviti) SKANDAL u reziji upravo tih javih sluzbenika koje porzivas za mnogo bezazlenije stavri (od lokacije preko vizure do samog motiva) je nesto sa cime ja ne zelim da imam nista. hvala puno za reportaze sa mosta ali mi o beku nemamo sta vise da pricamo

svako dobro

 

[stf]

Пројекат Беко ми делује обликовно квалитетније у односу на Galaxy Soho. Сем карактеристичне органске криволинијске форме што је постпис захиног тима, већих сличности нема.

Када говоримо о застаревању модерних стилова, Заха је ушла у историју архитектуре, и колико год Беко није врхунац њеног стваралаштва, или са друге стране, колико год се некоме лично не свиђа тај фазон, њену архитектуру је неозбиљно поредити са стакленцем и прорицати јој исту судбину.

 

[Minnheima]

Verujem da se utisak o zastareloj arhitekturi pogrešno stiče na osnovu ruiniranosti objekata. Nažalost, mnogi reprezentativni primerci moderne arhitekture kod nas su u toliko nereprezentativnom stanju, da jedino mogu da izazivaju podsmeh i sažaljenje. Zaista mislim da bi stakleni Sava Centar bio sasvim ubedljiv, pa čak i dovoljno moderan, kada bi mu se zamenila musava i popucala stakla i doveo u stanje u kakvom je bio kada je sagrađen. To isto važi i za Genex, i za "Jugoslaviju", pa čak i za većinu stambenih zgrada širom Novog Beograda.

Uostalom, ne moramo mnogo da zamišljamo: renovirani "Metropol" (čak i uz problematična krečenja, doziđivanja i blaga skrnavljenja) to i potvrđuje.

I još jedna crtica: pre par nedelja sam po prvi put zakoračio u unutrašnjost (ex) SIV-a. Majko mila, izgubio sam dah koliko je to divno. Pravi retro chic. A danas je upravo taj period ponovo veoma popularan. Da ne idemo daleko, to je stil koji dominira hotelom Square Nine.

 

[Zuma]

zuma, javni sluzbenici u srbiji su korumpirani i ovaj projekat se u tom smislu ne razlikuje ni malo od bilo kog drugog projekta u beogradu. ono sto meni smeta kod tebe i zbog cega necu dalje polemisati sa tobom je neobjasnjiva nicim izazvana fokusiranost na beko a odsustvo bilo kakve kritike na skandalozna desavanja u vezi beton hale. tolika ostrascenost protiv jednog privatnog projekta a muk na (ja nemam drugu rec pa cu ponoviti) SKANDAL u reziji upravo tih javih sluzbenika koje porzivas za mnogo bezazlenije stavri (od lokacije preko vizure do samog motiva) je nesto sa cime ja ne zelim da imam nista. hvala puno za reportaze sa mosta ali mi o beku nemamo sta vise da pricamo

Vec sam vise puta i na razne nacine objasnio da sam izabrao jedan projekat da na njemu pisem o stvarima koje se na sasvim isti nacin ponavljaju na mnogo mesta. Bez obilja argumenata, ilustracija, slika i mnostva objasnjenja, misljenje jos jedne anonimne osobe na Netu nikome nista ne znaci, a ja niti mogu niti ima smisla da po mene tako vremenski zahtevan pristup ponavljam svuda. Ovde se tik pored iste one tvrdjave sa grba Beograda pravi jos jedna tvrdjava koja je visoka isto kao i ona prava sve zajedno sa brdom na kome se nalazi, da bi se bas tu prodavali frizideri. Ovo je ordinarna budalaština koja prosto "vrišti" o korupciji. Interesi gradjana su bezvredni, a interesi tajkuna u obliku totalne komercijalizacije svega, jedino sto je vazno. Pisem bas o Zahinom projektu zato sto ljudi vole Kalimegdan, zato što im on nešto znači na licnom planu, zato što će se javnost šokirati kada svojim očima sa Kalimegdanskog zida, umesto voljenog vidika na koji su svi toliko ponosni vide prvo jedno gigantsko gradilište, pa onda ruglo u vidu desetospratnog betonskog zida širine citavih 130 metara. Ovde je NAJZAD šteta koju loš urbanizam svuda pravi lako vidljiva i laicima, i baš zato upravo ovo ima najbolji potencijal da najzad pokrene javnost i učini nešto za buducnost grada. Ovde ce urbanizam postati vidljiv jer je sada upakovan u nesto sto je obicnom svetu intuitivno jasno ili vazno: ponos sopstvenom istorijom, obicna lepota pogleda, elementarni osecaj slaganja ili kontrasta. Oblak, iako je vizuelno veće zagadjenje od Zahe, ima manji potencijal za mobilizaciju javnosti. Isuvise je laka prica tipa "spajamo gornji i donji nivo", "i stari ljudi i mala deca ce moci da koriste oba dela parka" itd. Oblak laicima deluje kao novi javni prostor koji se "poklanja" narodu, a ne tajkunima. Zahin centar je nesto sto je istoj toj javnosti oduzeto i dato tajkunima, da bi tu stanovali "oni koji su nas bombardovali", a tajkuni zaradjivali na pogledu za koji svi osecaju da je bio njihov i da je oduzet bas njima. Usput, Oblak, iako je tik ispod važnog šetališta, ipak nije čir na fonu netaknute prirode i širokih vidika, kao Zaha, vec je više ka zagađenoj Karađorđevoj ulici, pa ce ga i ljudi doživljavati drugačije. Razlika u javnoj percepciji je velika, iako su oba potpuno jednaki izraz potrebe mocnika da do kraja komercijalizuju Kalemegdan, a posle i sve druge Beogradske obale. Zbog toga ima vise izgleda da ovaj štetočinski, totalno komercijalizovani pristup urbanizmu postane šire vidljiv ako se skoncentrisem na Zahin projekat koji u pogledu urbanističkog osvešćivanja Beogradjana ima veće potencijale.

Ima tu jos mnogo stvari iz kojih je ocigledno koliko su ustvari ti "privatni projekti" tek posledica decenijske sprege javnih sluzbenika i osoba od novca i uticaja, pa se nikako ne mogu posmatrati kao nesto nezavisno, "privatno" i nedodirljivo, naspram "službenog" i podloznog kontroli, ali nema smisla siriti pricu i na to. Nije mi bas jasno zasto moram sve ovo da objasnjavam umesto da svako radi kako po savesti misli da je ispravno, ali evo i tog objasnjenja, jos jednom.

 

[razgradjevinar]

citiracu par recenica koje su me ostavile bez komentara i daljih pitanja. hvala jos jednom na utorsenom vremenu

Oblak, iako je vizuelno veće zagadjenje od Zahe, ima manji potencijal za mobilizaciju javnosti.

Oblak laicima deluje kao novi javni prostor koji se "poklanja" narodu, a ne tajkunima

Zahin centar je nesto sto je istoj toj javnosti oduzeto i dato tajkunima, da bi tu stanovali "oni koji su nas bombardovali"

Oblak, iako je tik ispod važnog šetališta, ipak nije čir na fonu netaknute prirode i širokih vidika, kao Zaha

koliko su ustvari ti "privatni projekti" tek posledica decenijske sprege javnih sluzbenika i osoba od novca i uticaja, pa se nikako ne mogu posmatrati kao nesto nezavisno, "privatno" i nedodirljivo, naspram "službenog" i podloznog kontroli

 

[Delija]

Нетакнута природа??? :lool:

 

[hazard]

Verujem da se utisak o zastareloj arhitekturi pogrešno stiče na osnovu ruiniranosti objekata. Nažalost, mnogi reprezentativni primerci moderne arhitekture kod nas su u toliko nereprezentativnom stanju, da jedino mogu da izazivaju podsmeh i sažaljenje. Zaista mislim da bi stakleni Sava Centar bio sasvim ubedljiv, pa čak i dovoljno moderan, kada bi mu se zamenila musava i popucala stakla i doveo u stanje u kakvom je bio kada je sagrađen. To isto važi i za Genex, i za "Jugoslaviju", pa čak i za većinu stambenih zgrada širom Novog Beograda.

Pa nije samo ruiniranost. Neka arhitektura jednostavno bolje podnosi "zub vremena". Mnogo stare zgrade po centru su vrlo ruinirane, cak im delovi fasade otpadaju, pa opet ne izgledaju onako ruzno i prevazidjeno kao ruinirani betonski blokovi i staklenci (pa cak i ne-ruinirani, sasvim ok odrzavani betonski blokovi i staklenci). Sa staklenim zgradama naravno vrsta stakla koja se koristi ima ogroman uticaj na taj utisak, to se slazem.

Uostalom, ne moramo mnogo da zamišljamo: renovirani "Metropol" (čak i uz problematična krečenja, doziđivanja i blaga skrnavljenja) to i potvrđuje.

Metropol ni polu-runiran, ni razbucan tokom rekonstrukcije nije izgledao prevazidjeno. Niti tako izgledaju npr. zgrade doma sindikata. Jednostavno imam neki utisak (a daleko od toga da sam jedini) da je arhitektura koja dobro podnosi zub vremena i koja "lepo stari" zavrsila tamo negde 50ih godina 20. veka.

I još jedna crtica: pre par nedelja sam po prvi put zakoračio u unutrašnjost (ex) SIV-a. Majko mila, izgubio sam dah koliko je to divno. Pravi retro chic. A danas je upravo taj period ponovo veoma popularan. Da ne idemo daleko, to je stil koji dominira hotelom Square Nine.

I SIV iz bese 40. i neke ili 50. i neke...pre doba, kako da kazem, "arhitekture za jednu upotrebu".

 

[Zuma]

citiracu par recenica koje su me ostavile bez komentara i daljih pitanja.

Ne, osoba koja je ostala bez teksta ne kaze nista. Ona koja smatra da nesto nije tacno, uvek jasno objasni na sta misli i zasto to misli. Isto vazi ako je u pitanju ocigledno nerazumevanje sasvim drugacije tacke gledista, nacina razmisljanja, ili jednostavno krajnje skracenog nacina izrazavanja koje pretpostavlja sagovornike koji prate drustveni kontekst i psihologiju naroda cije se misljenje ovde malo slobodnije interpretira. Podcenjivacki komentari bez obrazlozenja, kao ovaj tvoj, ne postizu bas nista sem sto nam bitno smanjuju ubedljivost kod svih koji nemaju obicaj da ih i sami pišu.

 

[Zuma]

Нетакнута природа??? :lool:

Ne mogu da verujem na kom nivou moram da objašnjavam

Pričam o percepciji, o utisku obicnih ljudi, šetača i prolaznika, kada budu prvi put videli izgrađena oba projekta, Oblak i Zahin kompleks. Šta će biti vizuelna pozadina na kojoj će se ti objekti pojaviti, odnosno u koji će se ljudima već poznati pogled ubaciti novi objekti (mentalni pogled, utisak o prostoru koji se gleda, ne bukvalni foto pogled)? Zaha se pojavljuje na ničim ograničenoj panorami ušća Save u Dunav, šume na Ratnom Ostrvu, šume na levoj obali Dunava i zelenog parka ispod tvrdjave. Oblak se pojavljuje ispred Beton hale, tramvajske okretnice, Karađorđeve ulice, reke Save i panorame Novo Beogradskih zgrada. Laici, odnosno ne-profesionalci, se u ovakvim stvarima opredeljuju na osnovu utiska, a utisak je relativna, a ne apsolutna kategorija. Pogled na zelene, otvorene prostore Ušća je za stanovnike milionskog grada "netaknuta priroda" u odnosu na Beton halu, Karađorđevu, tramvajsku okretnicu i Novi Beograd, a pogotovo u odnosu na obično tužno stanje njihovih sopstvenih uličica. A za sam centar jednog ovolikog grada svakako jeste "netaknuta priroda" (pobogu, u odnosu na ocekivanu situaciju u jednom gradu, pa nismo valjda na Kopaoniku!? O kojim ljudima pricamo? Gde oni zive? Šta im je tu gde zive implicitna referenca za poredjenje?). Šta će dakle kod njih pre da izazove asocijaciju "ovo nije trebalo da bude ovde" i tako ih navede da razmišljaju i medjusobno razgovaraju o zloupotrebama u ovoj oblasti? U odnosu na tip pozadine na kome se pojavljuje, njima će delovati da je veći kontrast u slučaju Zahinog kompleksa. Tim pre što će im Oblak izgledati koristan bar utoliko što je to nekakva rampa koja na prvi pogled izgleda kao da je velikodušno napravljena samo da bi njima lično olakšala silazak na reku, dok kod Zahe niko ne može da promaši njenu pravu komercijalnu suštinu predimenzionirane mašine za bogaćenje već bogatih ljudi, koja je nekako sletela tamo gde joj je najmanje mesto. Zbog toga veći efekat ima ako se u javnosti unapred insistira, objašnjava, i kao PRIMER lošeg urbanizma uzima baš "nova tvrđava" Kalimegdanu, a ne Oblak. Tu bi jedini efekat u javnosti bio beskrajno natezanje za i protiv koje ne bi postiglo nista korisno. Za razliku od Oblaka, kad ljudi prvi put u večernjoj šetnji Kalemegdanom budu videli gigantski svetleći zid 130 metara širok i 40 metara visok, počeće da leti perje, pa se bar tada možda nešto i promeni u načinu na koji vodimo računa o Beogradu. A, uz dosta sreće, možda se nešto promeni i pre toga.

 

[Пантограф]

@Хазард

У, бре, где нађе баш Дом синдиката, ваљда једину соцреалистичку грађевину у центру Београда. То је мрак од архитектуре, не бих поредио са нпр. Сава центром. Али добро, може бити ствар укуса :wink:

Иначе, мислим да у принципу можемо назвати "добром архитектуром" ону која преживи испит времена, "осредња" то не може, а "лоша" је била одвратна у старту.

Од послератних модернистичких здања, по мени су временски "испит" положили Богојевићев Дом штампе на Тргу републике, Мартиновићева Палата "Инекс" (Београдска - 27. марта), Јовинов Урбанистички завод (Палмотићева - Деспота Стефана), зграде Алексеја Бркића (фонд ПИО у Немањиној и Палата "Хемпро" на Теразијама), Антићев Музеј савремене уметности, као и укупна стамбена архитектура Новог Београда, која је знатно боља од европског просека.
Од предратних модерниста, ванвременски квалитет имају готово сва дела Драгише Брашована (укључујући и послератни Хотел "Метропол").

 

[Delija]

Нетакнута природа??? :lool:

Ne mogu da verujem na kom nivou moram da objašnjavam

Ах,не мари.Плебс никада није био у стању да разуме велике умове.