K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[Homer Jay]

slicna "megastruktura" koja je postala geto.. mozes li mi navesti jedan slican primer? da olaksam, bilo kakav slican privatni projekat koji je postao geto, izolovana oaza koji tera ljude od sebe. usput, ja mislim da je beko sada geto i da samo moze da prestane to da bude.

sto se tice bojazni da ce neki zli bogati ljudi ograditi to i obicnoj raji zabraniti prilaz..pa cekaj.. to vec tu imamo, samo bez zlih bogatih ljudi, zar ne? sta vise, taj prostor nikada u svojoj istoriji nije bio javni prostor, sem u nekakvim planovima. prodat je za 60miliona i sad umesto da hvatamo za gusu gradsku vlast gde su te pare i zasto nisu recimo ulozene da se revitalizuje neki od tih silnih gradskih blokova i coskova koji vape za bagerom mi pametujemo investitoru koji je, morate priznati, ispao krajnje korektan i strpljiv, ispostovao sve sto je trazeno i cekao koliko je cekao.. odakle pravo? a da je njegov motiv profit.. wow, kakav skandal!

ima tu jos par stvari koje ne razumem ali pojasni mi ovo za pocetak, ako te ne mrzi

For the record - "Beko" Grcima nije prodao Grad Beograd, već tadašnja stečajna uprava fabrike (10. avgust, 2007. godine). Novcem dobijenim od prodaje trebalo je da budu isplaćeni poverioci "Beka", ali i mali akcionari koji, koliko mi je poznato, još uvek čekaju na taj novac. Tako da ta sredstva nikada nije ni trebalo da završe u gradskoj kasi, pa samim tim i nisu namenjena za gradske investicije.

Što se tiče Plana detaljne regulacije, namena bloka u kojoj se nalazi "Beko" promenjena je Generalnim urbanističkim planom Grada Beograda do 2021. godine, koji je usvojen još u septembru 2003. Dakle, četiri godine pre prodaje fabrike "Beko" Grcima. U hijerarhiji planova, GUP je najviši akt i ima suprematiju nad Planovima detaljne regulacije (slično kao Ustav u odnosu na pojedinačne zakone). Tako da je "Beko" prvobitno definisan kao stambeno-komercijalni kvart kroz GUP 2003. godine da bi ta namena bila samo konkretizovana kroz nedavno usvojeni Plan detaljne regulacije. Tačno je da je Plan iz '69. predviđao drugačija rešenja, ali dovoljno je samo pogledati istoriju beogradskih planskih dokumenta i videti koliko puta je menjana namena raznim gradskim blokovima, nije kao da je taj slučaj sui generis. Doduše, gradske vlasti posle 2000. nisu ni krile da je GUP prilagođen investitorima - političke i ekonomske okolnosti su jednostavno diktirale takva rešenja.

A što se teksta u "Dezeenu" tiče, upravo je činjenica da je ovaj projekat predstavljen na tom blogu veliki plus za "Beko". Sam tekst je afirmativan i u krajnjem, ono što niko ne može da porekne je da je Zahin projekat uvukao Beograd u globalne arhitektonske diskusije, što se, morate priznati veoma retko dešavalo u prošlosti. A komentari kao komentari, da li je "Dezeen", B92, "Blic" ili "Kurir" - uvek će biti šačica onih fino argumentovanih i gomila šaranja po klozetskim vratima.

 

[JohnyBgood]

Pa ne buni se niko sto je projekat privukao paznju, bune se ljudi zbog lokacije kojom grad i zajednica placaju prevelika canu za takav projekat i paznju. Da to grade na Dunavskoj padini, u Savskom amfiteatru, ili na Novom Beogradu opet bi privuklo paznju jer je eto Zaha svetski poznata (ok po meni jako precenjena, no dobro) ali ne verujem da bi bilo ovako zucnih protesta. Nemojmo mesati stvari.

PS Sto se tice tona on je neutralan i informativan a ne afirmativan.

 

[Feanor]

Po meni i most na Adi ima opstu korist... Kao sto ovaj projekat, iako je doneo pare za zemljiste, ima mnogo mana...
Vec sam iznosio svoje misljenje o tome... Ovime sam samo hteo da ukazem na nedoslednost mnogih forumasa... Nevezano samo za ovu temu...

 

[Delija]

Мост на Ади је још и најмањи сегмент дела УМП-а који се сада гради.Дакле,ради се о пројекту који траје и који је опстао и у најновијем ГлУП-у тако да не видим ни један разлог да престанемо да га критикујемо.

Хомере хвала ти на овом разумном посту. :kk: Многи међу нама немају више живаца да спусте лопту и усмере дискусију ка разумном и аргументованом току.

 

[Zuma]

Ja i dalje ne verujem da se priča o tome šta treba na parceli koja je prodaza pre X godina i za koju postoji konkretan plan. Što neko već ovde reče, dajte da se ta energija iskoristi na nešto što ima smisla i gde se može uticati.

Beko je druga sitacija, privatna parcela, privatan projekat, a pored privatne postoji i znacajna opšta korist samo pojedinci kritikom pokusavaju da se ogrebu od tog projekta kroz samo njima znanim korupciskim putevima

Kako to da nekada smemo da kritikujemo razne poteze onih koji odlucuju, a u drugim situacijama, kad nam tako odgovara, ne obrazlaže se vise zasto je nesto dobro ili lose, nego se insistira kako je sve vec gotovo, davno proslo, prodato, legalno .... sta da radimo ... uzeli pare .... jadni investitor .... vazno je samo da li se gradi ono sto se nama dopada. A ovde cela stvar ne da je sumnjiva, nego smrdi do neba, pa ce neko mozda jednog dana zaglaviti i zatvor. Nije "sve gotovo" isto kao sto nisu gotove ni sve ove ostale privatizacije i korupcionaske afere zbog kojih danas hvataju ljude na aerodromima.

Generalni urbanisticki plan jeste promenjen 2003, ali zar ste zaboravili kakva je atmosfera tada vladala? Ubistvo Djindjica i vandredno stanje je maltene simbol mnogih godina i pre i posle. Sto se urbanizma tice, pocetak promena je verovatno bio jos davne 1996. kada je Seselj pod izgovorom da izbeglice moraju imati stanove i radnje da bi preziveli, dozvolio promenu namene i gradnju na svakom kvadratnom metru javnih povrsina u Zemunu. Posle toga se sa usponima i padovima nastavilo, sve dok zaista svi sa parama nisu shvatili da je privatizacija i unistavanje drustvenih firmi lak nacin da se dodje do izuzetno vrednog gradskog zemljista, ako se vec ono ne moze dobiti direktnom kupovinom i podmicivanjem. Opšta korupcija i haos, kao i potpuni nedostak bilo koga ko bi imao moc da brani javni interes, potpuno razvlašćuju arhitekte i urbaniste, a strucni autoritet vise nema nikakvog znacaja, pa oni postaju tek puki izvrsioci razlicitih interesa. Ponekad uspeju da skrešu vrhove poneke preterane ambicije, ali to je sve. Promena generalnog urbanistickog plana u TAKVIM uslovima nije nista vise od prisilne legalizacije vec svima jasnog razumevanja da je uzaludna dalja odbrana velikog dela javnih povrsina, a jos vise planova o njima, koje nam je ostavila i prethodna Kraljevina i kasnija republika Jugoslavija. Ocigledno se tada smatralo da ce u prvoj fazi kapitalizma sve pre ili kasnije biti prodato privatnicima-tajkunima, a javnosti koja ne zna da brani svoje interese ne pripada NISTA sto nema snage da zadrzi. Cista prirodna selekcija. Tako da niko od urbanista nije bio spreman da za izgubljeni slučaj kvaliteta zivota svih onih koji nemaju para da ga sami kupe prodaje sopstvenu kožu iduci protiv "istorijskog toka". A to sto su morali da menjaju ono sto je bilo zapisano u vazecem detaljnom urbanistickom planu, koji je uvek i svuda bio precizniji i bolji uvid u neko zemljiste, pa koge je to jos tada bilo briga? Moramo li i sad da se ponasamo isto?

A sad, konkretno, sta se desavalo sa privatizacijom i kako je investitor dosao do ovog placa mozete naslutiti iz sledecih citata:

 

[Zuma]

"Cudnim" sticajem okolnosti Beko odlazi u stecaj 2003., upravo onda kad je promenjen GUP i namena placa na kome se nalazi njegova zgrada. Iako iz ove vesti proizilazi da uopste NIJE TREBALO da ide u stecaj. I mi sad, po vama, treba da razmisljamo samo o tome da je to sve "gotovo" i "prodato".


14. jun 2012.

Nekadašnja perjanica jugoslovenske tekstilne idustrije "Beko", preti da obori neslavni rekord – već desetu godinu je u stečaju. I pored toga, nadležni za ovaj slučaj podsećaju da je jedno od osnovnih načela tog postupka hitnost, i veruju da će i stečaj "Beka" u skorije vreme biti rešen. U Udruženju akcionara i radnika te kompanije baš to i traže. Kažu da su svi poverioci namireni i traže od države da proglasi bankrot, ili da vrati deo imovine u njihovo vlasništvo.

Ukupno 4.537 akcionara čitavu deceniju čeka da se razreši sudbina "Beka". Zbog dugova koji su bili 23 puta manji od imovine, u "Beko" je stečaju od 2003. godine. Promenila su se četiri stečajna upravnika, prodato je 29 prodavnica, fabrika, robne kuće, stanovi.

"Jedino što se promenilo je da je 'Beko' 2009. isplatio sve poverioce. Stečaj bi trebalo da bude završen, imovina je velika, a nekome je u interesu da ne dođe do toga", kaže Zlatko Kunštek iz Udruženja akcionara "Beka".

Najbogatija su, kažu, firma u Srbiji – na računu imaju 20 miliona evra, a u nepokretnostima u zemlji i bivšim republikama još 60 miliona. Od toga 40 odsto pripada državi, a radnicima 60 procenata.

Sudski opunomoćenik akcionara Vesna Tatalović kaže da se kao firma sude s državom, jer hoće da se uradi završno ročište, da se popiše imovina.

Međutim, i akcionari i država mogli bi da ostanu bez imovine "Beka" – zbog sudskog spora sa grčkom "Lambdom" oko prodaje fabrike kod Kalemegdana 2007. godine.

Stečajni upravnik Željko Pešut kaže da je na dan prodaje obavestio kupca da postoji imovinski spor, pa je potpisan izmenjen ugovor.

Direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Siniša Kukić kaže da je po tom ugovoru bilo predviđeno da se do 31. decembra 2007. omogući kupcu da uđe u posed.

"U suprotnom bi se plaćalo iz stečajne mase 'Beka' 55 hiljada evra dnevno. Taj iznos je danas oko 60 miliona evra", kaže Kukić.

To je bio razlog da agencija donese odluku o razrešenju stečajnog upravnika. Međutim, Upravni sud je prvi put postupio suprotno rešenju agencije i odlučio da Pešut ostane stečajni upravnik do donošenja konačne sudske odluke.

Da spor oko "Beka" predugo traje, najbolje se, kažu akcionari, vidi po tome što je u proteklih devet godina umrla trećina akcionara. Naslednici imaju pravo na akcije ali slaba je to uteha onima koji starost provode sa 17 hiljada dinara penzije.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1120986/Beko,+neslavni+rekord.html


20.06.2012

Smenjen stečajni upravnik Beka

Udruženje akcionara Beka u stečaju saopštilo je da je predsednica Stečajnog veća Gordana Aranđelović smenila stečajnog upravnika te kompanije Željka Pešuta.

Akcionari su naveli da sumnjaju da se zbog lošeg vođenja stačajnog postupka nanosi šteta državi Srbiji, koja je vlasnik 40 odsto akcija Beka, i akcionarima koji imaju preostalih 60 odsto akcija.

Otvoreno pismo akcionari Beka su uputili predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, predsednicima Ustavnog suda, Apelacionog suda i Privrednog suda, kao i predstavnicima Evropske unije u Beogradu.

Udruženje radnika i akcionara tekstilnog preduzeća Beko 13. juna je zatražilo od države da zakaže završno deobno ročište, kako bi se utvrdilo postupanje sa imovinom te beogradske kompanije.

Sudska opunomoćenica 1.872 akcionara "Beka" Vesna Tatalović je tada kazala da se devet i po godina od pokretanja stečaja Beka postavlja pravno pitanje postojanja stečajnog upravnika, odbora poverilaca, kao i samog stečaja u firmi koja je 2009. godine poveriocima isplatila svu glavnicu i pripadajuću kamatu.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja vlasnika i akcionara Beka Zlatko Kunštek kazao je da su se po Zakonu o stečaju stekli uslovi za završetak stečaja tog preduzeća i dodao da je sadašnji najveći problem po stečajnu masu tužba firme Properti divelopment.

Ta firma je u vlasništvu grčke Lambde, koja je avgusta 2007. kupila glavnu zgradu "Beka" kod Kalemegdana za 55,8 miliona evra, a koja sada potražuje 61 milion evra za naknadu štete zbog nepoštovanja ugovora.

http://www.novimagazin.rs/ekonomija/smenjen-stecajni-upravnik-beka

 

[Zuma]

I jos nesto iz lista Politika, sto je mozda tacno a mozda i nije, ali je zanimljivo kao informacija za dalje istrazivanje, kao i simptomatican komentar o posebnom nacinu odlucivanja u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture kad je u pitanju zgrada Beka ...

29 / 09 / 2011
...
Dragomir Manojlović, arhitekta, tvrdi da Generalni plan iz 2003. godine nije dobio saglasnosti Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a to znači, kaže on, da se nije smela dozvoliti izmena postojećeg plana detaljne regulacije.

Ferenčak kaže da plan iz 2003. godine ne bi mogao biti usvojen u Gradskoj skupštini da nije imao saglasnosti relevantnih institucija u koje se ubrajaju i oba zavoda, ali se, kaže, posle osam godina ne seća detalja u vezi sa lokacijom fabrike BEKO


Poslednji komentari
Ana savin | 29/09/2011 18:31

Sigurno je jedno niko od desetak arhitekata i toliko drugih u Republičkom zavodu nije bio konsultovan kada je aktuelna direktorka Zavoda dala tumačenje da se zgrada Beko može nadzidati a jedan sprat a da se projektovanje ostalih sadržaja na spornoj lokaciji mora pažljivo pratiti. Tim problemom se nije pozabavila ni čuvene Komisija ministarstva kulture i ako se radi o velikoj uzurpaciji i zagađenju prostora oko tvrđave a sve to jer se ne treba zamerati ko zan kome a posebno nj. V. investitoru Grku koji je eto nameran da uz ko zna kakve finansiske ujdurme gradi ogroman broj kvadrata na jednoj od najboljih likacija u gradu. No tu lokaciju ne treba posmatrati van konteksta tvrđave ona je neodvojiva od nje baš kao i neposredna okolina Partenona u Atini i ako je već tako preduzetan neka proba da to sve sagradi pored Akropolja. Bojim se da nebi imao dovoljno novca za potkupljivanje urbanista i zaštitara a o plitičarima da ne govorim i eto ga u Beogradu da ga ulepša.

Радослав Грујић БЕКО | 30/09/2011 09:06

Живимо у време када се уопште не поставља питање шта ћемо да продамо, ни по коју цену. Највредније културне и историјске тачке Београда се називају "локацијама за изградњу". Ако треба да се гради на "локацији БЕКО", инвеститор ће поручити и платити израду урбанистичког плана, а трговци-урбанисти ће питати Републички завод за заштиту споменика шта то значи у условима да је дозвољена реконструкција зграде Беко, а директор-давалац-сагласности ће, не питајући стручњаке завода у коме је директор, одговорити да реконструкција значи да је ДОЗВОЉЕНА изградња још једног спрата и поткровља. (То је као да је приликом реконструкције Скупштине дограђен још један спрат и поткровље, јер има неки инвеститор који би да ту станује.)
Јасно је да локација БЕКО није стручно питање, јер се оно решава мимо струке и стручњака... то само трговачко питање - распродаја последњег што Београд има, а што неко хоће да купи...

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beogradsku-tvrdjavu-guta-stambeno-poslovni-kompleks.lt.html

 

[mekbejn]

Aman Zuma tačno ono o čemu pišem ti ilustruješ. Čemu sad povratak u stečaj Beka (za koji se slažem da je kriminalan) i čemu narikanje nad nepostojećom zelenom površinom kad je PLAC PRODAT i PLAN DONET???

 

[Feanor]

Ne treba da se narice vec da se ogranici spratnost i kvadratura za taj plac...

A ne da mi cuvaju vizure kod hotela Jugoslavije, a odmah pored kalemegdana da prave mega projekte koji zatvaraju tvrdjavu i taj prostor...

 

[Zuma]

Aman Zuma tačno ono o čemu pišem ti ilustruješ. Čemu sad povratak u stečaj Beka (za koji se slažem da je kriminalan) i čemu narikanje nad nepostojećom zelenom površinom kad je PLAC PRODAT i PLAN DONET???

To je kao da pitas zasto juriti lopove. Ukrao, pa gotovo. Blagajnik je ovlašćen da iz kase uzima pare, ali ne bas kako mu padne na pamet. Onda je to kradja bez obzira sto mu je posao da radi sa parama. Ovde je problem korupcija javnih sluzbenika, pa mi ne znamo da li je javni interes postovan. Svaki drzavni sluzbenik ima samo uslovnu licencu da odlucuje umesto nas. Mi verujemo da on koristi svoju strucnost da bi izabrao resenje najbolje za sve. Ako postoji sumnja da nije radio na taj nacin, PRVA stvar koju treba uraditi jeste PONOVO analizirati da li je to sto je potpisano stvarno u opstem intersu. Tek kad se to zna, moze se proceniti kakva bi bila korist od alternativnih resenja, a kakva steta od ovog. Tek onda mozemo proceniti da li ce steta od promene vec ugovorenog biti veca ili manja od "zarade", tj opste koristi koju bi u dugorocnom smislu imali ako ne idemo dalje sa ovim projektom. Upravo zbog toga mi od pocetka pricamo samo da li je bas ovakav projekat dobar za Beograd. Jer to je sustina svega. Sve ostalo je cisto tehnicko pitanje. Ako jeste, idemo dalje. Ako nije, postoje gomile nacina na koje bi se stvar mogla ispraviti.

Investitor se moze kompenzovati bez para. Moze dobiti koncesiju za gradnju povoljniju od trzisnih uslova na drugom mestu. Moze dobiti dozvolu za gradnju neceg sasvim drugacijeg na istom mestu. Moze ceo kompleks pomeriti tako da ode sasvim do ulice Tadeusa Koscuska, posto ce se tamo ionako graditi ko zna sta, pa ce tako biti sasvim sakriven iza zgrade Beka, a on dobiti vecu povrsinu kao kompenzaciju troskova. Moze smanjiti spratnost na jednom delu, a povecati na drugom. Ili smanjiti svuda, a dobiti kompenzaciju u vidu dozvole za gradnju neceg drugog na drugom mestu. Ili dobiti dozvolu da adaptira samo zgradu Beka, koja je vec sama po sebi ogromna za jedno tako skupo mesto, i tamo useliti sadrzaje koje zeli, ali sa dozvolom dodatne gradnje negde na Novom Beogradu ili pored neke od reka. Kineski most ce otvoriti novi Eldorado, a Savski plato ce se sigurno pre ili kasnije osloboditi šina, pa ce svako dva puta razmisliti da li ce se svadjati sa Beogradom. Njegov buduci znacaj nije tako lako predvideti da bi se za investitora isplatila ta vrsta poslovnog kockanja. I na kraju, uvek se mogu platiti penali ili kazna ako se nista drugo ne moze ugovoriti. Ako je korist od drugacijeg projekta veca od stete zbog nastavka ovog, i to nam se mnogo vise isplati. Ali opet prvo moramo znati šta tačno želimo za Beograd. Zbog toga i cela ova prica.

 

[Zuma]

For the record - "Beko" Grcima nije prodao Grad Beograd, već tadašnja stečajna uprava fabrike (10. avgust, 2007. godine). Novcem dobijenim od prodaje trebalo je da budu isplaćeni poverioci "Beka", ali i mali akcionari koji, koliko mi je poznato, još uvek čekaju na taj novac. Tako da ta sredstva nikada nije ni trebalo da završe u gradskoj kasi, pa samim tim i nisu namenjena za gradske investicije.

Divno. Pricali smo o tome koliko je komplikovan i skup problem resavanja dodatnog saobracaja koje ce ovako veliki centar napraviti na najlosije povezanom mestu saobracajno najproblematicnije opstine (ako ne racunamo pristup sa uglavnom devastiranih delova grada oko Dunavske obale). Na mestu u srcu Kalemegdanskog platoa na koje ljudi inace uopste ne bi ni odlazili zbog potreba biznisa, trgovanja i stanovanja. Da ne spominjemo troskove oko drugih vrsta zagadjenja i razne druge infrastrukture. Mi dakle kreiramo dodatni saobracaj stavljanjem sadrzaja nepotrebnih za to mesto samo da bi neko drugi zaradjivao, a mi sami morali da placamo dodatno potrebnu infrastukturu. A sada ispada da ni novac od prodaje nece moci da se upotrebi za pokrice tako napravljenih troskova. Sve lepse od lepseg.

 

[Homer Jay]

Aj' polako, moraš da naučiš da razlikuješ neke osnovne stvari. Zamisli da ja imam plac na Zvezdari i prodam ga tebi. Dakle, kinta koju ti meni daš za plac ide meni. A ako ti budeš hteo nešto da gradiš na tom placu, ti dalje plaćaš takse i dozvole opštini, tj. gradu (ako ti je objekat veći od 800kvm) i tako finansiraš izgradnju infrastrukture. Tako je i u slučaju fabrike "Beko".

 

[Zuma]

Aj' polako, moraš da naučiš da razlikuješ neke osnovne stvari. Zamisli da ja imam plac na Zvezdari i prodam ga tebi. Dakle, kinta koju ti meni daš za plac ide meni. A ako ti budeš hteo nešto da gradiš na tom placu, ti dalje plaćaš takse i dozvole opštini, tj. gradu (ako ti je objekat veći od 800kvm) i tako finansiraš izgradnju infrastrukture. Tako je i u slučaju fabrike "Beko".

U redu, infrastruktura bi trebalo da se finansira ne od prodaje nego od takse. Time se nista ne menja.

U prici o ovome obicno se zajedno spominje da je plac prodat i da su troskove koje ce grad imati ivestitori vec platili. Zbog toga je vrlo lako uspostaviti pogresnu vezu izmedju jednog i drugog. Kao i mnogi drugi ljudi, niti znam niti sam do sada uopste razmisljao o Beku i vrsti prava koju je on imao nad ovom placem. Da li ga je posle privatizacije samo koristio ili je postao vlasnik, sta je tacno prodato, samo zgrada, zgrada i zemljiste, pravo na korišćenje, ko je ustvari imao zakonsko pravo da to uradi, grad ili Beko? Od toga bi zavisilo i kome idu pare od prodaje, a od toga i kako ce se koristiti. Zato sam istakao ono sto si ti sam napisao da bih bio siguran da su i ostali ljudi sa slicnom dilemom shvatili da je sasvim sigurno da TE pare NECE otici u infastrukturu, ma kakav bio odgovor na preostale dileme. Ako se nesto vrlo sugestivno ponovi previse puta bez jasnog objasnjenja, ljudi ce ono sto im je u pocetku bila samo pogresna radna pretpostavka poceti da koriste kao sigurno. To je sa tvoje strane bila vredna informacija i zato ju je trebalo izdvojiti od ostalog teksta.

Sto se tice mog obazlozenja primenjenog na taksu, to sto sam rekao je i dalje je bitan deo problema. Skoro je sigurno da takse u nasem slucaju ni izbliza ne pokrivaju dodatne troskove koje ce grad morati da snosi. Kad neko pravi zgradu, grad ima troskove da uredi prilaz zgradi, da dovede kanalizaciju, vodu, struju, itd. Takodje, da bi se dovela kanalizacija, treba negde u okolini rasturiti kanalizacini čvor, pa napravitio novi dovod velikog promera. Posto grad ne bi imao te troskove da investitor sebi ne gradi zgradu, red je da on to i plati. Koliko znam, to je jedino sto se u uobicajenim uslovima pokriva od takvih taksi. Dakle infastruktura na samom placu i ono sto je potrebno neposredno oko njega da bi razni dodaci funkcionisali. Medjutim, povecanje kapaciteta kanalizacione crpne stanice vec nije briga investitora. Nije ni obezbedjenje jedne dodatne, nesto skromnije elektricne centrale koja ce proizvoditi struju samo za ovu zgradu. Verovatno ni viskonaponski vodovi do zgrade, posto je pitanje gde je najblizi trafo potrebne snage. To su neki primeri razlike izmedju onoga sto investitor kroz takse placa, i onoga sto ne placa. Kad su u pitanju ovako veliki objekti, po posebnom dogovoru investitor kroz takse ili na druge nacine moze platiti i vise na racun vecih troskova koje grad ima. Ali to mu se obicno donekle kompenzuje raznim olaksicama. Medjutim, nikada se ne desava da investitor zbog svog objekta placa razvoj infrastrukture na citavoj opstini ili delu grada gde zeli da zida. To je nemoguce. Podrazumeva se da bazicna infrastruktura grada koja je u skladu sa klasom objekta VEC POSTOJI. Grad je taj koji nudi kompletnu uslugu objektu i investitoru, ne obrnuto.

Ovde su nadlezni (zbog korupcije, nesposobnosti, obicne greske, ili pogresnog koncepta razvoja, to je sada svejedno) dozvolili da se u deo grada sa ionako ocajnom infrastukturom uvedu potuno novi sadrzaji koji ce kreirati novu, povecanu potrebu za putevima i drugom infrastrukturom. Nepotrebno su uveli biznis, masovnu trgovinu i stanovanje na samo Usce. Time je stvoren dodatni pritisak, a time i dodatni trosak za infrastrukturu koji ne bi postojao da to nije uradjeno. Ovaj deo grada jednostavno nije opremljen za tako megalomanske projekte i taj tip korscenja. Infrastruktura treba da se razvija tako da moze podrzati predvidjeni nacin njegove buduce upotrebe. Vise od toga je bacanje para koje nemamo i cista steta zbog propratnih efekata. Dakle turizam, kultura, usluge, rekreacija, pesacke zone, pristup rekama i sadrzajima na reci, elitna a ne masovna prodaja, itd. U istorijskom delu grada nam treba samo infrastruktura koja podzava bas TO i samo to. Ne i ova dodatna koja NIJE neophodna. Taksa za opremanje placa, konverziju, ili kako li se vec zove, nije dovoljna da bi platila taj novi dodatak u siroj oblasti opstine u kojoj bi intervencije bile potrebne, a pare od prodaje placa, kao sto smo videli, ionako ne idu nama.

 

[belka]

Postovani Zuma, iako sam na tvoj strani razmisljanja moram ti reci da u ovom slucaju dosta gresis. Naime, investitor, pa i u ovom slucaju, iako neka lokacija, neka gradjevinska parcela ima svu potrebnu infrastrukturu za objekte koje namerava da gradi, placa naknadu za uredjivanje gradjevinskog zemljista prema zoni u kojoj gradi po ceni za tu zonu u iznosu definisanom po 1 kvm neto prostora obejkta koji gradi. Ta naknada obuhvata naknadu za primarnu i sekundarnu infrastrukturu. Dakle da vidimo za ovaj slucaj, sta mora da plati investitor. Radi se o prvoj zoni dakle cena naknde za 1 kvm poslovnog prostora je oko 45.000 dinara, a cena naknade za 1 kvm stambenog prostora je oko 29.000 dinara. Ako je bruto povrsina kompleksa koji ce se graditi 94.000 kvm ako od toga 25% otpada na zidove, hodnike i stepenista i osatle pratece prostore to je oko 24.000 kvm, dakle ostaje 70.000 kvm neto prostora stambenog i poslovnog. recimo da ce ga biti pola/pola. Dakle, za 35.000 kvm stanova treba da plati 1.015.000.000 dinara, a za 35.000 kvm poslovnog prostora treba da plati 1.575.000.000 dinara dakle zajedno 2.590.000.000 dinara ili oko 23-24 miliona evra u ovom trenutku. Ako plati odjednom, moze da dobije popust od 30% i plati 16 miliona evra ili da placa na rate u roku od 10 godina, uz revalorizaciju.

Dakle, kao sto vidis, troskovi izgradnje infrastrukture za takav kompleks nikako ne mogu kostati 16 miliona evra, te ce se od tog novca itekako finansirati izgradnja ostale infrastrukture u gradu. Sto se tice urbanistickih komentarao nelogicnosti takvog resenja, u potpunosti te podrzavam i slazem se.

 

[JohnyBgood]

Postovani Zuma, iako sam na tvoj strani razmisljanja moram ti reci da u ovom slucaju dosta gresis. Naime, investitor, pa i u ovom slucaju, iako neka lokacija, neka gradjevinska parcela ima svu potrebnu infrastrukturu za objekte koje namerava da gradi, placa naknadu za uredjivanje gradjevinskog zemljista prema zoni u kojoj gradi po ceni za tu zonu u iznosu definisanom po 1 kvm neto prostora obejkta koji gradi. Ta naknada obuhvata naknadu za primarnu i sekundarnu infrastrukturu. Dakle da vidimo za ovaj slucaj, sta mora da plati investitor. Radi se o prvoj zoni dakle cena naknde za 1 kvm poslovnog prostora je oko 45.000 dinara, a cena naknade za 1 kvm stambenog prostora je oko 29.000 dinara. Ako je bruto povrsina kompleksa koji ce se graditi 94.000 kvm ako od toga 25% otpada na zidove, hodnike i stepenista i osatle pratece prostore to je oko 24.000 kvm, dakle ostaje 70.000 kvm neto prostora stambenog i poslovnog. recimo da ce ga biti pola/pola. Dakle, za 35.000 kvm stanova treba da plati 1.015.000.000 dinara, a za 35.000 kvm poslovnog prostora treba da plati 1.575.000.000 dinara dakle zajedno 2.590.000.000 dinara ili oko 23-24 miliona evra u ovom trenutku. Ako plati odjednom, moze da dobije popust od 30% i plati 16 miliona evra ili da placa na rate u roku od 10 godina, uz revalorizaciju.

Dakle, kao sto vidis, troskovi izgradnje infrastrukture za takav kompleks nikako ne mogu kostati 16 miliona evra, te ce se od tog novca itekako finansirati izgradnja ostale infrastrukture u gradu. Sto se tice urbanistickih komentarao nelogicnosti takvog resenja, u potpunosti te podrzavam i slazem se.

Hvala na objasnjenju. Znaci grad, pardon, gradska vlast, pardon, gradski reketasi (jer je cudo jedno kako te pare umeju da "ispare" pa se onda jos zaduzujemo), imaju motiva da pomognu investitorima da uguraju sto vise kvadrata na svaki plac. Jer dobijaju "na procenat". Lepo.
Sad su mnoge stvari jasnije.

 

[Zuma]

.... 16 miliona evra ....

Hvala na objasnjenju. Znaci grad, pardon, gradska vlast, pardon, gradski reketasi (jer je cudo jedno kako te pare umeju da "ispare" pa se onda jos zaduzujemo), imaju motiva da pomognu investitorima da uguraju sto vise kvadrata na svaki plac. Jer dobijaju "na procenat". Lepo. Sad su mnoge stvari jasnije.

I to ne bilo kakvih kvadrata nego poslovnih. Za njih se dobija 50% vise nego za stambene. A ja se pitam sta ce poslovni prostor na samom uscu Save u Dunav, na travnjaku pored Brankovog mosta, ili na drugom travnjaku u produzetku Zemunskog keja. Eh, naivnosti ... Eto citave idejne osnove Beogradskog urbanizma pocevsi od promene GUP-a 2003. A narod se pali žvakom o nekom urbanističkom "razvoju" i "modernoj arhitekturi" ...

 

[Zuma]

Dakle, kao sto vidis, troskovi izgradnje infrastrukture za takav kompleks nikako ne mogu kostati 16 miliona evra, te ce se od tog novca itekako finansirati izgradnja ostale infrastrukture u gradu. Sto se tice urbanistickih komentarao nelogicnosti takvog resenja, u potpunosti te podrzavam i slazem se.

Kad bi u pitanju bila samo infrastruktura za sam taj kompleks, odnosno sam plac, i da je ovo bilo koje drugo mesto, a ne opstina Stari Grad, 16 miliona evra bi bila sasvim lepa suma. Nazalost, ne verujem da je na ovom mestu to dovoljno za sve sto treba uraditi po citavoj opstini, a citava stvar je komplikovanija. Lako bi moglo da se desi da ce ovo da bude povod i izgovor za promenu koncepta šta bi se u opštini stari Grad, a pogotovo na obalama, ubuduće trebalo nalaziti, okretanje ka biznisu i velikim kozumer orjentisanim centrima. Ovde su u pitanju za pojedince ozbiljne sume ako odobre veliki, a ne mali objekat. Bice jos puno pisanja o lepotama stremljenja u nebo. Deo neposredno pored Zahinog centra, citav blok uz Tadeusa Koscuska, je predvidjen za nove zgrade koje su jos vise od Zahinih. Ako kod Zahe budu takvi poslovno-trgovacko-stambeni sadrzaji, bice i ovde. Kad se jednom tako krene, jedan biznis privlaci drugi, formiraju se interesne grupe koje imaju nesrazmerno veliki uticaj, pa ce se i prostor pored Dunava poceti profilirati na slican nacin, dakle visoke ili masivne poslovno-usluzne zgrade velike koncentracije sadrzaja. Dugim recima, masovni konzumerizam za raju i biznis za elitu. Saobracajna i druga infrastruktura Strarog Grada to ne moze podneti. Zbog toga, za grad, cena infastrukturne podrske objektima masovnog konzumerizma, ili onima koji dovlace ljude koji do sada nisu morali tu da dolaze (biznis i stanovanje), naglo postaje sve veca i veca. Potrebni su saobracajni tuneli, magistrale, prosirenje ulica, nova kanalizacija, toplovodi ... Sa druge strane, ako idemo na turizam, usluge, restorane i zabavu, to znaci povecanje šetačkih prostora bez saobracaja, što je idealno za ove stare ulice koje i nisu za nešto drugo. Naravno da ce biti potreban metro, ali bez toga u svakom slucaju ne mozemo, pa ga ovde ne treba racunati kao faktor za jednu ili drugu stranu. Zbog toga ona prva varjanta dugorocno postaje cak i ekonomski neodrziva. Ovakvi objekti uvode nove potrebe za saobracajem a njihove takse ne mogu pokrivati sve vecu cenu poboljsanja saobracaja u CITAVOM Starom Gradu i njegovoj okolini (a ne samo na tom placu jer se tako ne postize nista), koji se ustvari ne moze bitno poboljsati. Pri tome biznis pati i zbog toga sto se do tamo sve teze moze stici kolima, sto nema parkinga, manipulativnog prostora, itd. Na kraju ce se negde na Novom Beogradu ili na levoj obali Dunava napraviti fantasticne poslovne zgrade i gigantski trzni centri koji mozda takodje gledaju na reku, sa novom, jeftinom i vrhunskom infrastrukturom. Odavde ce se elitni, pa cak i obican kvalitetan biznis iseliti, i ceo ekonomski model takvog razvoja Starog Grada ce kolapsirati. A njega i Kalimegdan smo dobrim delom unistili, iako naprimer turizam donosi trajan prihod, pogotovo sa nasim jos slobodnim obalama i zelenim pojasom oko reka. Citav taj koncept je totalno pogresan i nije slucajno sto se na zapadu istorijski deo grada retko usmerava u ovom pravcu.

 

[Zuma]

Odmah pored Zahinog centra, do ulice Tadeuša Košćuska, postoji blok baraka koje sigurno nece dugo trajati. Prosli put nisam stigao da navedem izvor za najavu kako ce izgledati nova gradnja na tom mestu. Evo tog citata. U pitanju je ona direktorka Republičkog zavodu za zaštitu spomenika kulture koja je, znajuci da ne sme da pita za misljenje bilo kog od zaposlenih u tom centru (izvor: Ana Savin), sama napisala i sama dala misljenje da gradnja ne narusava spomenik kulture pod njenom zastitom. Ovo je izjava Vere Pavlović-Lončarski dva dana po usvanju izmenjenog DUP-a:

"Blok smo podelili na tri zone. Prema Ulici Tadeuša Košćuška mogu se podići visoki objekti jer oni ne bi ugrozili siluetu tvrđave. Druga zona, iza fabrike, mora biti delimično bez objekta i sa građevinama niže spratnosti i, koliko znam, to je plan ispoštovao. Zona prema Dunavskoj ulici mora biti pažljivo prostudirana. U toku izrade projekta kontrolisaćemo da visina nijednog objekta ne ugrozi vizuru tvrđave – objašnjava Vera Pavlović-Lončarski"

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beogradsku-tvrdjavu-guta-stambeno-poslovni-kompleks.lt.html

Dakle ovako: Svaki put kad zamislite Zahin kompleks, morate tik iza njega da zamislite i zgradu ili zgrade koje su širine 80 metara, duzine 280 metrara i visine minimalno 10 spratova, sto znaci verovatno 16 ili vise spratova. Posto im Zaha ometa vidik prema Ušću, oni ocigledno moraju biti mnogo visi od nje. Iz ovoga proizilazi da prepreka za spratnost nema, bar ne iz zavoda, a politickih i urbanističkih tesko da ce biti. Pa sada racunajte potreban saobracaj i kako ce ovaj kombinovani stepenasti monstrum izgledati na samom Kalemegdanu.

 

[Delija]

Ау брале оћеш ли престати?! Спратност у целом граду је ограничена на 12 спратова осим на посебним локацијама које је одредила студија високих објеката. Јеси ли ти свестан да је цео центар града П+6 уз махом уже улице од оних које окружују овај блок? А још се ради о рубном блоку,крају урбаног језгра града.

По тој твојој логици више ни један квадрат не би смео да се изгради у Београду.Застранио си опасно,одмори мало.

 

[MilisaV]

I ugušio si temu.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

 

[direktor]

Nadam se da ce te doci na javno predstavljanje projekta kada bude cuo sam da ce biti za 10 tak dana.Inace kazu mu neki prijatelji arhitekte da zahino ime sluzi da pokrije mutne pokusaje gradnje [ kao sta ocete doveli smo zahu] tipisan je primjer iz komsiluka dubrovnik brdo iznad istog srdj zahine vile protiv kojih je cjeli grad ustao i vec treci put su uspjeli da obore plan i neodustaju investitori size ali tamo postoje mehanizmi za gradjanje a ne javni uvid u podrumu.Da nebude da mracim meni je projekat kao projekat ljep ali mi smeta ne transparentnos od same prodaje i fabrke koja je u stecaju jos iako je namiralia povjerioce pa do gocpodje popovic loncarski itd toliko

 

[Zuma]

Ау брале оћеш ли престати?! Спратност у целом граду је ограничена на 12 спратова осим на посебним локацијама које је одредила студија високих објеката. Јеси ли ти свестан да је цео центар града П+6 уз махом уже улице од оних које окружују овај блок? А још се ради о рубном блоку,крају урбаног језгра града.

Ogranicena spratnost? Promenili su i GUP i DUP, pa im ova sitnica sigurno nece predstavljati problem. Visina je ogranicena i pored Hotela Jugoslavija, pa opet hoce da grade kulu od 150 metara i sa 33 sprata. Trzni centar, poslovni prostor, hotel, kongresni centar, stanovanje, ovaj put ne samo u blizini reke, nego bukvalno na keju, u sred buduce rekreacione zone. Kad su pare u pitanju nasi "propisi" i "urbanizam" su samo tuzna farsa. Zahine zgrade, u "centru grada", vec imaju efektivnih 10 spratova sa visokom vidikovcem na krovu. To je vise od propisanih P+6 i tu negde sa pomenutih 12 spratova. Nema teorije da ce neko na tako skupom mestu hteti da gradi dugacku i usku zgradu koja po obe duze strane i citavom svojom visinom gleda u necije prozore preko puta. Tu ce biti nesto visoko i masivno. U to uopste nema sumnje.

По тој твојој логици више ни један квадрат не би смео да се изгради у Београду.Застранио си опасно,одмори мало.

Gde si ti video da sam tako nesto rekao? Kao i vecina vas, i ja sam za visoke i moderne zgrade. Jedino se protivim da to bude na obalama reka ili u oblastima vec formiranog identiteta, poput starog dela Zemuna i njegove okoline. Iako je uvek moguc poneki izuzetak, dva elementarna pravila su da se spratnost smanjuje kako se priblizavamo rekama i da se tu pažljivo biraju sadržaji. Ali cela ova prica uopste nema veze sa urbanizmom. Projekat na Kalemegdanu i dugogodisnji program smestanje hiljada i hiljada poslovnih kvadrata pored samih reka, kao i slicni pokusaji vezani za vlasništvo nad obalama, tipa privatizacija luke Beograd, sve je to samo izraz ogoljene pljacke koje se ni po čemu ne razlikuje od procesa "privatizacije" nase privrede. Ista je drzava i ljudi, pa se nista drugo i ne moze ocekivati. Urbanizam je postao podredjen investitoru do mere u kojoj je praktično prestao da postoji u svakoj tacki u kojoj oni pokazu bar neki interes. Ako u privredi "sistem" nije uspeo da spreci da privatizacija postane golo uništavanje zbog koristi pojedinaca, zasto pretpostavljate da se u oblasti urbanizma dešava nešto drugo? Voleo bih da ljudi iz struke smeju da govore javno, ali dok to ne bude moguce, bilo bi lepo da bar ovde poneko stalno spominje stvari koje su problematicne. Pogotovo ako su projekti vazni jer se na njima lomi čitav koncept budućeg razvoja.

 

[Zuma]

I ugušio si temu.

Koju temu? Kako u potpunom nedostaku novih vesti ili bilo koje druge rasprave ćutati sve dok ne započne gradnja, a onda prenositi uspehe graditelja? Da li je to tema?

Bio sam prestao pa se nista nije desilo. Slobodno započnite bilo šta što mislite da treba.

 

[Homer Jay]

Što se mene tiče piši, druže, šta hoćeš i koliko hoćeš. Ali, molim te, nemoj samo da mi prodaješ tu foru: "Sve vas boli dupe, a jedino je meni stalo".

Izgledaš kao lik koji je video makljažu na parkingu ispred kafane i onda uleteo unutra i počeo da viče: "Ljudi, ljudi, šta ćemo da radimo", pa onda kad vidiš da te niko ne konstatuje kreneš sa: "Pa, zar nikome nije stalo!? Poubijaše se ljudi!". E vidiš, da ti je stvarno stalo - ali baš, baš stvarno stalo - pokušao bi da razdvojiš zavađene ili bar da zoveš policiju.

Postoje adrese gde se odlučuje o ovom projektu, a Beobuild nije jedna od njih. Tako da ne znam stvarno sa kim ratuješ!?

 

[Delija]

Ogranicena spratnost? Promenili su i GUP i DUP, pa im ova sitnica sigurno nece predstavljati problem. Visina je ogranicena i pored Hotela Jugoslavija, pa opet hoce da grade kulu od 150 metara i sa 33 sprata. Trzni centar, poslovni prostor, hotel, kongresni centar, stanovanje, ovaj put ne samo u blizini reke, nego bukvalno na keju, u sred buduce rekreacione zone. Kad su pare u pitanju nasi "propisi" i "urbanizam" su samo tuzna farsa. Zahine zgrade, u "centru grada", vec imaju efektivnih 10 spratova sa visokom vidikovcem na krovu. To je vise od propisanih P+6 i tu negde sa pomenutih 12 spratova. Nema teorije da ce neko na tako skupom mestu hteti da gradi dugacku i usku zgradu koja po obe duze strane i citavom svojom visinom gleda u necije prozore preko puta. Tu ce biti nesto visoko i masivno. U to uopste nema sumnje.

Све ово што си написао је гомила нетачности и заблуда написаних услед неинформисаности,селективних интересовања на овом форуму и на жалост, огромне егоцентричности и самоуверености без икаквог покрића.

Мени наравно не пада на памет да ти сваку нетачну и бесмислену реченицу из овог пасуса преправљам јер је то залудан посао а и ту ти је твој најбољи другар Гугл па се консултуј са њим.