Šta je novo?
Od:
Filteri

K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

jbg delija, nas plebeski utisak je relativna a ne apsolutna stvar. zna se ciji utisci su apsolutni. nego da se vratimo mi lepo kopanju slina iz nosa, za bolje nismo
 
Пантограф":3g48ktng je napisao(la):
@Хазард

У, бре, где нађе баш Дом синдиката, ваљда једину соцреалистичку грађевину у центру Београда. То је мрак од архитектуре, не бих поредио са нпр. Сава центром. Али добро, може бити ствар укуса :wink:

Иначе, мислим да у принципу можемо назвати "добром архитектуром" ону која преживи испит времена, "осредња" то не може, а "лоша" је била одвратна у старту.

Од послератних модернистичких здања, по мени су временски "испит" положили Богојевићев Дом штампе на Тргу републике, Мартиновићева Палата "Инекс" (Београдска - 27. марта), Јовинов Урбанистички завод (Палмотићева - Деспота Стефана), зграде Алексеја Бркића (фонд ПИО у Немањиној и Палата "Хемпро" на Теразијама), Антићев Музеј савремене уметности, као и укупна стамбена архитектура Новог Београда, која је знатно боља од европског просека.
Од предратних модерниста, ванвременски квалитет имају готово сва дела Драгише Брашована (укључујући и послератни Хотел "Метропол").
Kliknite za proširenje...

Dobro, teoretski mozemo da zamislimo i stvari koje su bile odvratne u startu a vremenom postale "cool" :D

Sto se tice Novog Beograda, ja iz dna duse mrzim blokove koji pocinju sa 6, pogotovo one gole betonske. Ostatak je u dijapazonu od OK do veoma dobrog, uz par izuzetaka kod Arene koje bi najradje srusio, ali dobro, to je vec "nasa epoha" a ne originalni NBg. MSU je svakako i moja omiljena gradjevina u tom delu grada, a to u kakvom nam je stanju danas govori toliko toga o nasem drustvu i koliko ce nam jos trebati do kakve-takve normalizacije.

Sto se tice Doma sindikata, i za njega mi je drago da ga imamo, nekako doprinosi tom nasem haoticnom mozaiku u kome stvarno ima SVEGA a to opet funkcionise i mnogima, ukljucujuci moju malenkost, je jako sarmantno. Samo da se Bezistan ponovo uredi i osvezi, imali bi jedan fantastican potez sa kontrastima, od Sv. Marka do Kalemegdana, sa, daj Boze jednog dana, lepo uredjenim pogledom niz Terazijsku padinu.
 
Слажем се, него, и блокови 61-64 су архитектонско благо у односу на оно што се сада зида у њиховој близини, попут зграда на углу Јурија Гагарина и Гандијеве где је "Pizza Hut". То није Нови Београд, то је Нова Нова Варош.

Дом синдиката - па, није страшно што постоји, али треба знати да је деценијама Трг Маркса и Енгелса (Н. Пашића) био трн у оку београдским урбанистима као бесмислено неартикулисан јавни простор, па су одржавани јавни конкурси на тему како да се он поправи. Било је разних предлога, па и онај проф. Уроша Мартиновића да се испред Дома синдиката подигне узан, стаклени облакодер. На срећу, нису га подигли, мада је Трг острао с... тј. није прави трг.

Апропо "Dobro, teoretski mozemo da zamislimo i stvari koje su bile odvratne u startu a vremenom postale "cool" :D" - пример је Генексова кула; презрена током дугих година, данас је веома популарна међу београдским архитектама.
 
A da li mislis da ce turisti jednog dana dolaziti da obilaze Arkanov "cardak ni na nebu ni na zemlji" kao vrhunski domet "perma-tranzicije"? Ili onu novu stambenu visespratnicu u Bokeljskoj kao izuzetan primer "bezlicnog krmacizma"? Ima toga i oko Arene :D Salu na stranu, mene vise nista nece iznenaditi posmatrajuci trendove ukusa u medijima, modi, ponasanju ljudi... :roll:

PS Cuo sam da Sarajevo neki iz zezanja zovu Najnoviji Pazar, a mi bi po ovom tvom mozda mogli da usvojimo ime Najnovija Varos. Kako god okrenes, Sandzak nas veze :D

PPS Vracajuci se na ovo Zahino, ja iskreno ne mogu da zamislim da ce se moje oko navici na pogled na TO sa Kalisa. Kao sto mi se oko nikada nije naviklo na neke hotele na moru koji jednostavno nisu dobro seli u svoje okruzenje pa to ti je. Niti na Olimpijski stadion i kompleks u Montrealu. To je ta neka "budzena" preambiciozna i pretenciozna arhitektura bez stvarne estetike. Odnosno takve forme su high-risk high-payoff, moze da bude i moderno i ultra-efektna (recimo neki od paviljona u Valensiji) ali moze da bude samo hrabro ali u biti ruznjikavo (a la Zahine gradjevine)...
 
JohnyBgood":197t39pp je napisao(la):
PPS Vracajuci se na ovo Zahino, ja iskreno ne mogu da zamislim da ce se moje oko navici na pogled na TO sa Kalisa. Kao sto mi se oko nikada nije naviklo na neke hotele na moru koji jednostavno nisu dobro seli u svoje okruzenje pa to ti je. Niti na Olimpijski stadion i kompleks u Montrealu. To je ta neka "budzena" preambiciozna i pretenciozna arhitektura bez stvarne estetike. Odnosno takve forme su high-risk high-payoff, moze da bude i moderno i ultra-efektna (recimo neki od paviljona u Valensiji) ali moze da bude samo hrabro ali u biti ruznjikavo (a la Zahine gradjevine)...
Kliknite za proširenje...

ja sam misljenja da ce, ukoliko bude izgradjen, novi objekat ubrzo postati delic panorame koji kao da je tu 100 godina, nesto poput MSU koji viri iza krosnji , detalj koji apsolutno nikom normalnom nece smeti da uziva u pogledu koji se pruza na sve strane. plus sto ce gomila ljudi doci na samu obalu, nebojsinu kulu,25 maj.. novu ozbiljnu tacku na reci, pored recimo ade, zemuna, jednog dana i SA.. i dati na znacaju i recnom saobracaju npr... videcemo, da ce neko nesto izgubiti izgardnjom to je sigurno ali bice valjda i neki benefit, pa ne gradi se tu konc logor..

a sa tvojom poslednjom recenicom se skroz slazem i smatram ovo jos jednom propustenom sansom da dobijemo nesto bas vrhunski..tako blizu ali tako daleko
 
Za kad je planiran pocetak gradnje
Ps bicr ovo super kad se uklopi sa oblakom :)
 
Beko kompleks Zahe Hadid

Beograd će uskoro dobiti savremeni multifunkcionalni kompleks na mestu nekadašnje tekstilne fabrike Beko. Grčka kompanija Lamda Development kupila je prostor kod Kalemegdana još 2007. godine na javnoj aukciji za 55,8 miliona evra i angažovala trenutno najpoznatiji svetski arhitektonski studio Zaha Hadid Architects da izradi projekat savremenog kompleksa. Kompanija je tokom nekoliko poslednjih meseci potrošila već pola miliona evra na uklanjanje dela postojećih objekata nekadašnje fabrike, a kompletnim raščišćavanjem oronulih fabričkih hala kod Kalemegdana tokom sledeće godine stvoriće se uslovi za početak izgradnje jedinstvenog kompleksa. Realizacijom ovog projekta biće revitalizovan ovaj deo grada, a građani Srbije će dobiti mogućnost da konkurišu za preko 1000 novih radnih mesta. Očekuje se da će ukupna investicija prevazići 200 miliona evra. O aktuelnom projektu za Ambijente govori Zisimos Danilatos, direktor razvoja kompanije Lamda Development.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZISIMOS-DANILATOS-LAMDA-DEVELOPMENT.jpg

Zisimos Danilatos

Zašto ste odlučili da investirate u Beogradu?

- Mi radimo u inostranstvu i poznati smo u regionu već dugi niz godina. Verujemo u Srbiju i zbog toga smo investirali više od 100 miliona evra u poslednjih pet godina. Ipak, smatramo da je tržište nekretnina nije razvijeno u skladu sa savremenim konceptom života gde su obezbeđeni svi servisi i olakšice i zato jasno vidimo priliku u toj oblasti. Investiramo u nekretnine dugoročno i zato odluku da investiramo nismo doneli sada, nego pre nekoliko godina, a zahvaljujući činjenici da imamo dovoljno iskustva uvek uračunavamo sve rizike tokom trajanja ovog procesa. Zbog toga smo jedna od kompanija na tržistu nekretnina koja još uvek raste. Lamda Development uspešno posluje u Grčkoj, kao i na tržištu jugoistočne Evrope – u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Crnoj Gori. Osnovne postavke Beko projekta nisu sporne i zbog toga smo entuzijasti. Do sada smo izgradili stotine hiljada metara kvadratnih širom jugoistočne Evrope – šoping centre, stambene zgrade, poslovne komplekse, marine i zato imamo poverenja u svoje graditeljske sposobnosti.

Kako ste izabrali konkretnu lokaciju, zašto ste se odlučili baš za kupovinu stare fabrike Beko?

Iskreno verujemo da ne postoji slično mesto u okruženju, a ni šire – mesto koje se nalazi u blizini najveće znamenitosti grada, udaljeno nekoliko minuta hoda od centra, blizu reke… Za nas je lokacija koju smo kupili 2007. neprocenjiva, zato smo i angažovali najbolje svetske arhitekte, kao što je studio Zaha Hadid Architects, da kreiraju nešto zaista izuzetno i jedinstveno u čitavoj jugoistočnoj Evropi.

Zašto ste izabrali projekat studija Zaha Hadid Architects?

Imajući u vidu nekoliko rešenja svetskih arhitektonskih biroa, kompanija Lamda Development je na kraju izabrala projekat studija Zaha Hadid Architects iz Londona. Zaha Hadid je planetarna zvezda i jedan od vodećih arhitekata današnjice, prva žena koja je osvojila najprestižnije priznanje u arhitekturi – Pritzker nagradu. To prestižno priznanje, pandan Nobelovoj nagradi, osvojila je 2004. za Bridge Pavilion u Saragosi. Dve godine zarednom Kraljevski britanski arhitektonski institut dodeljivao joj je Stirling nagradu – 2010. i 2011. Za svoje zasluge u arhitekturi odlikovala ju je i Kraljica Velike Britanije. Ono što nam je bilo posebno bitno prilikom izbora je iskustvo studija u projektovanju savremenih objekata u blizini istorijskih građevina i pomeranju granica arhitekture i urbanog dizajna, zbog čega su projekti Zahe Hadid postali prepoznatljivi širom sveta.

Šta će sve biti namena projekta?

Kompleks će se prostirati na 94 000 kvadratnih metara i činiće ga moderni stambeni objekti, galerije, poslovni deo, hotel sa pet zvezdica, najsavremeniji kongresni centar koji nedostaje Beogradu da bi se ponovo pozicionirao na svetskom tržištu konferencija, prodavnice i robna kuća… Rezidencijalni deo će se graditi od vrhunskih završnih materijala i sistema gradnje, a u okviru kompleksa će postojati ogroman podzemni parking, služba za održavanje i obezbeđenje. Projekat je koncipiran kao kompleks koji će nuditi čitav spektar najrazličitijih usluga korisnicima koji u njemu žive ili rade, gostima hotela i posetiocima. Prilikom projektovanja vodili smo računa da pogled sa tvrđave ka Sportskom centru 25. maj bude slobodan i otvoren, dok će u prizemlju kompleksa biti otvoren javni prolaz namenjen pešacima, kao što je jasno definisano prilikom planiranja, a samim tim će grad dobiti izlaz na obalu Dunava. Projekat omogućava korišćenje novih, modernih materijala i sistema koji će zadovoljiti ekološke standarde. Zbog toga će troškovi biti veći i izgradnja će duže trajati, ali će sa druge strane troškovi budućih korisnika kompleksa biti značajno manji. Posetioci, stanari i zakupci poslovnih prostora će iz savremenog kompleksa preko novog, planiranog mosta moći da prošetaju do susednog teniskog kluba Novaka Đokovića i svih ostalih rekreativnih sadržaja Sportskog centra 25. maj i zatim pešačkom i biciklističkom stazom nastave do restorana i kafića u Beton hali i na području Savamale, usput uživajući u neponovljivom ugođaju Kalemegdana i ušća Save u Dunav.

Kakav će uticaj takav kompleks imati na okruženje i grad u celini?

Mesto na kojem ćemo uskoro početi gradnju predstavlja crnu tačku na mapi Beograda, iako je od strogog centra grada udaljeno svega 500 metara – trenutno nije u upotrebi i potpuno je nepristupačno. Namera nam je da u potpunosti revitalizujemo ovaj važan, ali zanemaren deo grada. Kompleks neće predstavljati samo novo mesto za život, već potpuno novi urbani centar pogodan za uživanje, posao, turizam, šoping, kulturu. Kompleks je inspirisan fluidnom formom koja naglašava prirodnu lepotu lokacije, a istovremeno poštuje sve aspekte bogate istorije ovog mesta i kreiran je u skladu sa postojećim urbanističkim planom, prostorom i istorijskim okruženjem Kalemegdana. Cilj nam je da oplemenimo ovaj deo grada i damo novu namenu, ali istovremeno sačuvamo duh i kulturu Kalemegdana, unapredimo i poboljšamo šire područje oko tvrđave i ojačamo infrastrukturu ovog dela grada. Projekat je u potpunosti usklađen sa urbanističkim planom za ovu oblast i činjenica je da ćemo umesto 140 000 metara kvadratnih, koliko je dozvoljeno prema planu, iskoristiti samo 94 000. To govori dovoljno o našoj graditeljskoj filozofiji. Angažovali smo najbolje međunarodne i domaće stručnjake koji su precizno pratili uputstva relevantnih gradskih institucija i Zavoda za zaštitu spomenika i sve njihove sugestije uključene su u finalno rešenje projekta.

Šta će za Beograd značiti izgradnja arhitektonskog dela Zahe Hadid?

Bez obizira na različite poglede o angažovanju svetskih zvezda arhitekture, Beograd će postati prvi grad u regionu jugoistočne Evrope koji će moći da se pohvali građevinom trenutno verovatno najuspešnijeg svetskog arhitektonskog studija Zaha Hadid Architects. Kompleks će sasvim sigurno uspostaviti nove, prvenstveno životne standarde na srpskom i regionalnom tržištu, ali i nove standarde kad je reč o arhitekturi i građevinarstvu. Smatramo da će kompleks postati novi urbani centar grada, uzbudljiva destinacija kako za Beograđane, tako i za turiste. Verujemo da je ovaj projekat potreban Beogradu, kao što želimo da Beograd bude neizostavan deo njega. Beograd će zahvaljujući projektu generisati veliku pažnju međunarodnih medija, profesionalne zajednice, arhitekata, što će, verujemo, doprineti razvoju sličnih kompleksa. Jedinstvenost Beko kompleksa čini upravo sinergija u kojoj različiti delovi upotpunjuju jedan drugi i u kojem će svako moći da pronađe sadržaj koji želi. Projekat će privući sveže investicije zainteresovanih da kupe nekretnine na atraktivnoj lokaciji, poslovne ljude s jedne strane, a namera nam je da pristupačnim stambenim kreditima omogućimo kupovinu nekretnina porodicama s druge strane. Takođe, otvaranjem najsavremenijeg kongresnog centra Beograd će ponovo moći da se pozicionira na svetskom tržištu konferencija. U procesu od početka planiranja da realizacije projekta biće angažovano više od 2000 ljudi, dok će sam kompleks po završetku zapošljavati oko 1000 ljudi najrazličitijih profila, od domaćih stručnjaka za komunikacije, finansije, inženjering, medicinu, turizam i menadžment, do svih ostalih vidova uslužnih delatnosti.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Ambijenti
 
Ajoj, 1000 radnih mesta, 200 miliona dolara, pa jos javna aukcija, cista desetka za PR. A kako se u tom javnom konkursu iznenada pojavilo pravo na uguravanje volumena i totalno skrnavljenje Beka ni reci, zasto TO nisu bili javni procesi?
 
Što mu ne pišeš i direktno ga pitaš, nego po hiljaditi put nas upoznaješ sa svojim stavom?

Jasno nam je, misliš da je u pitanju korupcija (kao i u slučaju Fudžimotovog gnezda). Ali, imaš li šta novo da kažeš? Recimo, da li planiraš da direktno Vučiću ponudiš svoje usluge u razobličavanju teškog kriminala? Obojicu vas krasi animozitet prema svemu što se radi u Beogradu i ne sumnjam da bi mu, uz sve buzdovane kojima je okružen, odgovarala saradnja sa istomišljenikom koji je uz to i pismen.
 
sizif":1fqx49zi je napisao(la):
Što mu ne pišeš i direktno ga pitaš, nego po hiljaditi put nas upoznaješ sa svojim stavom?

Jasno nam je, misliš da je u pitanju korupcija (kao i u slučaju Fudžimotovog gnezda). Ali, imaš li šta novo da kažeš? Recimo, da li planiraš da direktno Vučiću ponudiš svoje usluge u razobličavanju teškog kriminala? Obojicu vas krasi animozitet prema svemu što se radi u Beogradu i ne sumnjam da bi mu, uz sve buzdovane kojima je okružen, odgovarala saradnja sa istomišljenikom koji je uz to i pismen.
Kliknite za proširenje...


Ako ga bolje procitas, moj komentar je na njihovu PR akciju opisanu u prethodnom postu. Ne vidim sta je tu nelegitimno.

I ako su ti moji komentari dosadni, jednostavno ih preskaci. A sto se tice Vucica, mani me se.
 
Ako je nekom i dalje potreban dokaz da je u pitanju sistemska korupcija, predlazem da pogleda serijal Insajdera "Službena (zlo)upotreba". To bi za Beobuild verovatno moglo da se posmatra kao obavezna lektira bez koje nema puno smisla pricati o ovakvim stvarima. Ja bih cak rekao da je korupcija ovde neodgovarajuca, suvise slaba rec. Ona obicno podrazumeva da je u pitanju izuzetak od pravila. Medjutim kod nas je obrnuto. Isto kao sto su javna preduzeca sada vec otvoreni i javno priznati plen partija, isto tako se izgleda podrazumeva, mada ne javno, da je izbor namene gradskog zemljista i tip projekta koji tu dolazi u obzir apsolutni prerogativ politicara, njihova "poluga" u pregovorima sa tajkunima i investitorima. To je sada vec "sistem", uhodani i medjuzavisni splet odnosa koji se podrazumeva. Nikakav urbanizam, struka ili "javni interes" tu nema narocitog uticaja izvan minimuma koji je apsolutno neophodan da obezbedi elementarnu funkcionalnost grada. Posto grad zivi od naplacivanja svog prostora, politicari jednostavno ne mogu i ne zele da iz ruku ispuste kontrolu osnovnog resursa koji imaju. Sto vise kvadrata naprave na najskupljim mestima, utoliko bolje za njih. Ideja da tu nema sukoba interesa a time i zlupotrebe je naprosto smesna. Ako su obezbedjeni interesi onog investitora koji ima podrsku osoba na polozajima, tek onda urbanisti, ali samo u okviru tako zadatih granica, mogu da nastave da se "igraju" i razradjuju stvar kako zele. Puni efekat losih urbanistickih odluka se vidi tek mnogo kasnije, kad su oni koji su o tome odlucili vec davno otisli sa polozaja, pa direktna povratna sprega ne postoji. Tako postoji sistemski podsticaj za zloupotrebu, a kontrola javnosti kroz laicima odmah vidljive posledice urbanistickih odluka je prakticno nemoguca. Ako se na mestima kao sto je ovaj forum redovno ne uocava i ne PONAVLJA sve sto ne valja, sve dok ne valja, to sigurno nece uraditi ni vlast koja ima suprotne interese, a ni struka koja egzistencijalno zavisi od njih. Samo ovde postoje osobe koje su bar na nivou "informisanih amatera", pa ne zavise od bilo koga, a ipak imaju dovoljno osnovnog strucnog znanja da odmah uoce ono sto ne valja.

U Insajderu mozete videti da je promena urbanistickih planova po potrebi investitora, a na stetu grada, nazalost sasvim uobicajena praksa, i da ovaj projekat u tom pogledu nije izuzetak.

Ove imate linkove ka sadrzajima svih delova serijala, zajedno sa ilustracijama. Mogu se pretrazivati, mada video linkovi ne rade.
http://www.b92.net/insajder/arhiva/serijali.php?id=481

Ukoliko ne zelite da ih citate vec gledate, izbor je manji. Pronasao sam samo tri epizode, mada ostale skoro sigurno postoje na torentima.

Službena ( zlo )upotreba, deo prvi
http://www.b92.net/video/videos.php?nav ... _id=355656

Službena (zlo)upotreba, deo treći
http://www.b92.net/video/videos.php?nav ... _id=357897

Službena (zlo)upotreba, deo četvrti
http://www.youtube.com/watch?v=qH3ujH3YZZw


Sadrzaj pojedinih epizoda je sledeci.

Službena ( zlo )upotreba, deo prvi
Posle nekoliko meseci istraživanja, ‘Insajder’ otkriva sve o funkcionisanju tzv. građevinske mafije, koja na lokalnom nivou postoji pre svega zbog korupcije u nadležnim institucijama. Zbog korupcije je i cena kvadrata stana u Beogradu, ali i u Srbiji , veća od realne. Predstavnici države najavljuju obračun sa građevinskom mafijom, dok istovremeno pojedincima praktično poklanjaju ekskluzivne lokacije, čime je budžet Grada i Republike, a samim tim i građana, mnogo više oštećen.

Službena (zlo)upotreba, deo drugi
Drugi deo serijala o građevinskoj mafiji bavi se pitanjem zemljišta Luke Beograd, Ade Huje i odluka koje su gradske vlasti donosile tim povodom.

Službena (zlo)upotreba, deo treći
Po pravilu, najbolju lokaciju u Beogradu, koje su nekada bile u vlasništvu privatnih lica, početkom 90-tih poklanjane su firmama bliskih partiji Slobodana Miloševića. Kada su lokalnu vlast, sredinom 90-ih, počeli da preuzimaju partije koje su u republičkom Parlamentu bile opozicija, nisu ništa učinili, da rasipanje državne svojine zaustave, nego su raznim ugovorima, aneksima i odlukama, štetnim za opštinu, grad, državu, luksuzne lokacije poklonili raznim, u to vreme povlašćenim biznismenima.

Službena (zlo)upotreba, deo četvrti
Reditelj Emir Kusturica prvo je 2005. godine, uredbom Vlade Vojislava Koštunice, dobio da upravlja park šumom Mokra gora. Tri godine kasnije Vlada Mirka Cvetkovića odlučila je da proširi zemljište kojim će, kao prirodnim dobrom, upravljati Kusturica

Službena (zlo)upotreba, deo peti
Preduzeće ili fabrika se prezaduži, ponekad ode i u stečaj, pa zainteresovani kupac, tako kupuje propalo preduzeće ispod tržišne cene. Pošto kupca kupoprodajni ugovor, čak i u slučaju privatizacije, obavezuje da delatnost kupljenog preduzeća ili fabrike, zadrži samo tri, ili maksimum pet godina, za to vreme pokreće se postupak za izmenu plana detaljne regulacije. Na taj način, Skupština grada usvaja plan i tako se industrijska ili privredna zona pretvara u gradsko građevinsko zemljište. Tako su danas na mestima gde su bile fabrike izgrađeni luksuzni stanovi ili se planira njihova izgradnja. Radnici su ostajali bez posla, jer su zakoni omogućili biznismenima, da fabriku ne moraju da kupe, da bi oporavili privredu i pokrenuli proizvodnju, već da bi promenom Detaljnog ili Generalnog plana, došli u stvari, do ekskluzivne lokacije.

Službena (zlo)upotreba, deo šesti
U šestoj epizodi serijala Službena (zlo)upotreba, Insajder otkriva sve o građevinskoj mafiji, kako je i na koji način povezana sa korupcijom u nadležnim državnim i lokalnim institucijama i ko sve učestvuje u lancu primanja i davanja mita. Saznaćete i kako se cena kvadrata stambenog prostora uvećava baš zbog toga što investitori podmićuju službenike u administraciji.

Službena (zlo)upotreba - kraj
Najveći resurs svakog grada i države jeste gradsko građevinsko zemljište. Od prodaje, odnosno davanja u zakup zemljišta, novac ide u budžet, od čega se pravi infrastruktura, obnavljaju se putevi i prave mostovi. Na osnovu višemesečnog istraživanja, “Insajder” je došao do zaključka da su predstavnici države, gradskih i nadležnih institucija, svojim odlukama, sami oštetili budžet, tako što su na razne načine, ali bez licitacije, ustupali hektare zemljišta biznismenima.
 
По нивоу корупције смо у самом светском врху.

Сумњате не корупцију у овом случају?

Па....добро јутро!
 
Корупција је основа на којој функционише Србија.Овде ти треба мито и да би се лечио а камоли покренуо бизнис и направио паре. То не сме ни да ти падне на памет ако не намириш читав партијски талог.
 
stf":3sf2odra je napisao(la):
По нивоу корупције смо у самом светском врху.

Сумњате не корупцију у овом случају?

Па....добро јутро!
Kliknite za proširenje...

Ali cemo ipak podrzati projekat tih korumpiranih? Moze li se baciti malo jutarnjeg svetla na ovu logiku?
 
Delija":2ripriiv je napisao(la):
Корупција је основа на којој функционише Србија.Овде ти треба мито и да би се лечио а камоли покренуо бизнис и направио паре. То не сме ни да ти падне на памет ако не намириш читав партијски талог.
Kliknite za proširenje...

Cekaj,
A zasto bi se mi razlikovali od drugih? I ko nas je to stavio u vrh? Oni sto su pravili listu? Vi gnevni i uvredjeni? Je li vi makar citate novine, vesti o dojce bankama, siemens namestanjima, obrscenim rudnicima, politicki otetim telekomima???

Sica smo mi za te nize na listi. Kod njih sve ode u Zamak kod Kafke. A kod nas je to mnogo raznovrsnije rasporedjeno i vala se vidi ili pak cita na beobuildu.

Ako cete bas, ugledajte se makar na Slovence, pa na ustanak. Ako ne, onda sretna vam planeta zemlja i Happy New Year!
 
Lepo si napisao - čini ti se ;) Uostalom, slika govori više od reči.

Ovo (Varšava):

z9978911X.jpg


i ovo (Brodogradilište):

Shipyard%203dmodel1_0.jpg


nisu isto!

Niti je isti investitor, niti je isti studio radio projekat. Zapravo, u slučaju Brodogradilišta nije ni reč o proejktu, već o studiji transformacije tog kompleksa, koju je uradio domaći biro "ABA consult". Ako ikada išta bude građeno na tom prostoru, pitanje je u šta će se na kraju taj koncept razviti i koje će arhitekte raditi projekat.

Nazad na "Beko" - možda ovaj projekat neće biti realizovan u skorije vreme, ali ako je neko već potrošio više desetina miliona evra da kupi kompleks nekadašnje fabrike, pa onda potroišio nekoliko desetina miliona evra na pripreme za gradnju (angažovanje Zahe, izrada planskih dokumenata, raščišćavanje terena i uklanjanje objekata...), onda možda imamo razloga i da verujemo da će se projekat jednog dana i ostvariti :)
 
ви што сте против, а имате одлучности, да овде коментаришете када се сабере довољно и за романе, чујте се међусобно, организујте и жалите. организујте протест. то је далеко боље искоришћено време него да се у овој вируалној средини бакћете људима који се никада неће сложити са вама.

молим вас искористите ту енергију и промените нешто...ове хиљаде килобита не мењају ништа.
 
zanimljiv izbor slika koji ide tvojoj tvrdnji u korist,ima jos nekoliko slika na tom forumu pogotovo one iz pticije perspektive koje pokazuju veliku slicnost izmedju ova dva projekta....Uostalom koji studio je radio projekte nije dokaz sam po sebi.

Poenta je da se proturaju renderi svetskih firmi namenjeni drugim gradovima...
 
Pa, zar mora tako? Što lepo ne priznaš da si pogrešio? Projekti možda liče, ali daleko od toga da su isti. Neću više da gušim temu pričom o Brodogradilištu. Ali ako nešto tvrdiš - za to iznesi dokaze i argumente. Što se mene tiče, ako ti ove slike ne odgovaraju, prekopiraj sve rendere i jednog i drugog projekta ako hoćeš, pa vidi šta će ti svi reći - ono što je jasno i malom detetu - da se u ovom slučaju ne radi o istim projektima.

I ne možeš samo da napišeš: "Poenta je da se proturaju renderi svetskih firmi namenjeni drugim gradovima...". Jer nikakve poente ovde nema, nijedan argument nije iznet! ko potura? Gde potura? Otkud znaš da potura? Ne sećam se da je za Beograd ikada predstavljen neki (ozbiljan) projekat koji je kasnije realizovan u drugom gradu.
 
Uf, ja ne govorim o zgradama koje liče jedna na drugu - kao što je slučaj sa "Westom 65" i onom kulom u Milanu. Istina je da liče, ali ni one nisu iste (http://i49.tinypic.com/23mres1.jpg) Pri tom, izgradnja kule u "Westu 65" je još uvek u planu, tako da nema ni govora o tome da je taj projekat "preseljen" u Milano.

Tako da opet isto pitanje - da li se ikada desilo da je projekat jednog konkretnog arhitekte (sa imenom i prezimenom) ili registrovanog legalnog arhitektonskog biroa bio predstavljen za Beograd, pa zatim otkazan i onda izgrađen u drugom gradu (isti projekat, isti arhitekta, isti investitor)?

Nije. End of story!
 
http://img690.imageshack.us/img690/6674/port9p.jpg

pretpostavljam da je nemoguce da je studiju otkupio neki strani biro,prepravio i prilagodio Varšavi i krenuo u izgradnju.

A mogu da kazem sta god hocu u okviru pravila foruma...

A zgrada u Milanu je totalno razlicita od zgrade u Westu...ima velikih razlika,recimo(NA RENDERIMA) ISPRED ZGRADE U MILANU JE PARKIRAN ALFA ROMEO 159,A ISPRED WESTA JE FIAT 500L...
 
Što se tiče lokacije ovog projekta,to je potpuni urbanistički genocid.Pored antičke i srednjevekovne kule izgraditi ovako nešto...
Zamislite kako šetate Kališem(ili Vi ili neki stranac sa profesionalnim vodičem koji pripoveda priču o Kalemegdanu),pred očima su vam slike Kelta,Rimljana,Turaka kako se bore...polako se penjete na vrh i očekujete vidik ka ušću Save u Dunav,zamišljate Austrougarske galije koje plove rekama i spremaju desant na obalu,kad krajičkom oka zapažate neke zgrade,i počinju da vam se priviđaju slike Terminatora,vanzemaljaca koji se legu iz nekih larvi...
Mislim da je Le Corbusier rekao parafraziram:Beograd je najružniji grad na najlepšem mestu.(Ušće )

Postoje dve lokacije gde bi se moglo graditi.
1.Bilo gde na Novom Beogradu
2.Negde u sred neke šume,divljine,recimo u Boleču,gde bi taj projekat u takvom okruženju delovao futuristički,pa kad prolaziš tuda odmah ti bude jasno da tu Srbi rade na najnaprednijim idejama,kojih smo puni u poslednjih nekoliko decenija.

Odgovor na to da ne mogu samo da tvrdim kako se poturaju renderi:
Kada se kompletna narodna muzika ukrade od Turaka i Grka,kad se pesma Medo-Brundo koju je Seron.. Amidžić ukrao od nekih Čeha vrti mesecima po kafanama,ne vidim neke prepreke za krađu rendera i poturanje po forumima...

Predlažem onom Vašem društvu koje ste osnovali za bolji Beograd ili kako se već zove,da napiše peticiju,obiđe neke institucije(gradske,opštinske,zavod za zaštitu spomenika...)i da ako se ovo stvarno pravi na ovoj lokaciji(u šta iskreno sumnjam)učini sve da to spreči.


Pozdrav
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh