K-District [Nekadašnji Beko Projekat]

[Black]

I Beko i Oblak se svode na isto. U vreme opste krize morala i pravih vrednosti, utrkujemo se da sto brze i jeftinije rasprodamo sve vredno sto imamo kako bi pojedinci profitirali na stetu vecine. Ne sporim da ce i grad imati odredjenu korist od ovoga, ali je zato steta nemerljiva. Izvinjavam se braniocima ovih projekata, ali imam previse godina, i previse vremena sam proveo po parkovima i ulicama ovog grada da bi me neko ubedio kako mi je potreban jos jedan trzni centar, restoran ili izlozbeni prostor, i to bas na tom mestu. Zasto ove (neosporno kvalitetne) projekte nisu smestili na neke druge lokacije, gde su realno mnogo portebniji i sigurno bi se bolje ulopili u okolni ambijent? Pa zato sto je na ovakvom mestu stopa profita najveca, a profit je sada za nas izgleda jedini bog.

Ti omrazeni komunisti su iza sebe ostavili parkove, zelene povrsine i planove za njihovo prosirenje, samo da bi mi sada mogli da ih betoniramo i popunimo betonom i celikom. Jer, sta su oni znali kako treba da izgleda grad po meri coveka, ovi sigurno to znaju (i rade) mnogo bolje.

 

[stf]

Векови историје овог града оправдавају градњу на овој локацији, а написао сам и зашто. Требало би само водити рачуна у којој мери и којим квалитетом, и којом наменом.

Комунисти су били познати као преправљачи историје. Историја је почињала од њих. Исто тако је планиран парк који ту никада није био. Парк није споран, спран је начин планирања, лењир урбанизам, игнорисање вековног карактера места...Овим не спорим све феноменално што су урадили у овом граду, и последњи имали визију развоја на дугорочан период. Ови данас немају никакву визију,

 

[Zuma]

jul 1, 2010 Открио си топлу воду.Дискусија о свему томе је вођена пре две године. У међувремену ни ивеститор ни пројектант нису више мистериозни и све је урађено легално. ДУП јесте мењан на иницијативу приватног сектора али у сарадњи са свим градским институцијама. То уопште не мора да има било какве негативне последице као што је рецимо био случај са Ушћем.Али тај пројекат је ипак био нелегалан од почетка.

Kako uspevas da budes tako dosledan u izboru najmanje vaznog ili totalno irelevantnog dela svakog problema?

Da potsetim, od samog pocetka govorimo o tome da li je ovaj projekat dobar ili los za Beograd, a ovaj tekst o tome sta se u trenutku odlucivanja krilo iza "institucija" i maske prividne legalnosti.

1. Intervju je objavljen 1. jula 2010. --- Nema nikakve veze sa bilo cim.

2. Investitor nije misteriozan. --- Intervju je radjen pre dve godine. Tada nisu bili poznati, sada jesu. Savrseno nebitno. To sto sada znamo ko ce se okoristiti ne menja nista ni u karakteristikama projekta ni u opisu sramotnog nacina na koji su oni svojim buducim poslodavcima izdali dozvole.

3. Dup je menjan "u saradnji sa svim institucijama" --- Institucijama koje su cinili bas oni cije ponasanje tekst opisuje kao nezakonito i nemoralno. To je ustvari citava poenta citiranog dela, i ti mi sad kao argument protiv njega navodis da je sve OK posto su to odobrile "institucije", to jest oni sami!? Lopov je dakle sam sebi odobrio da krade, pa to celu stvar izgleda cini sasvim prihvatljivom, jer je pri tome napravio sve papire?

 

[Zuma]

I Beko i Oblak se svode na isto. U vreme opste krize morala i pravih vrednosti, utrkujemo se da sto brze i jeftinije rasprodamo sve vredno sto imamo kako bi pojedinci profitirali na stetu vecine. Ne sporim da ce i grad imati odredjenu korist od ovoga, ali je zato steta nemerljiva. Izvinjavam se braniocima ovih projekata, ali imam previse godina, i previse vremena sam proveo po parkovima i ulicama ovog grada da bi me neko ubedio kako mi je potreban jos jedan trzni centar, restoran ili izlozbeni prostor, i to bas na tom mestu. Zasto ove (neosporno kvalitetne) projekte nisu smestili na neke druge lokacije, gde su realno mnogo portebniji i sigurno bi se bolje ulopili u okolni ambijent? Pa zato sto je na ovakvom mestu stopa profita najveca, a profit je sada za nas izgleda jedini bog.

Ti omrazeni komunisti su iza sebe ostavili parkove, zelene povrsine i planove za njihovo prosirenje, samo da bi mi sada mogli da ih betoniramo i popunimo betonom i celikom. Jer, sta su oni znali kako treba da izgleda grad po meri coveka, ovi sigurno to znaju (i rade) mnogo bolje.

Nazalost, to je to. Porazno je sto se ovakve stvari vise i ne kriju narocito. Postalo je maltene normalno. Na osnovu informacija iz ovog intervjua i izjava urbanista koji su protiv, to je islo otprilike ovako:

Imali smo urbanisticki plan. Onda se pojavi neko ko ima para. Pa plan postane problem. I sad, sta kaze Grad? Mozda, "Mi vec veoma dugo imamo drugaciji plan za to mesto?" Naravno da ne, Grad kaze ovako: "Hmmm ..... a ko ce da plati izmenu plana?" Investitor onda velikodusno kaze: "Pa evo, ja sam toliko dobar da cu ja da platim ono sto ste zbog glupih obicaja oduvek morali da placate vi". Grad: "E, tako moze. Znate, ne smemo da se razbacujemo, to je neodgovorno."

Onda lepo naprave izmenu. Ali ne tako da prvo izmene opste principe urbanistickog plana, nesto iz cega ustvari proizilaze sva konkretna resnja. Ne, zasto bi se toliko trudili? Jednostavno naprave izmenu urbanistickog plana SAMO ZA PLAC NA KOME SE GRADI. "Mislim, ovi hoce da grade samo tu, pa sto da se bez veze menja i nesto drugo, zar ne?"

Na kraju, da se strani investitor ne bi bez potrebe smarao sa detaljima lokalnih propisa i plana koji ne poznaje, on onako "u paketu" zaposli sve one koji su u ime Grada i građana te izmene pisali i odobravali, pa ih ionako najbolje poznaju. "Kad su vec upoznati sa problematikom ..."

Onda oni, bez ikakvih smetnji legalne ili ne daj Boze eticke prirode, lepo svi pređu kod njega. Usput se tu pojavljuju i neke privatne firme istih tih urbanista. Zatim svi zive srecno i zadovoljno, a mi treba da se zadovoljimo time sto je sve "zakonito". Sta sad tu ima dalje da se misli, kad su "institucije" rekle svoje.

 

[Delija]

Време јесте кључна ставка јер се од тада променило све у вези са овим пројектом а на све то си још нашао да овде дезинформишеш људе.

Овај пројекат (пројекат који нема никакве везе са оним од пре две-три године) је урађен пре свега у сарадњи са заводом за заштиту споменика који у овом тексту није ни поменут јер се до те инстанце тада није ни дошло.

 

[Zuma]

Време јесте кључна ставка јер се од тада променило све у вези са овим пројектом а на све то си још нашао да овде дезинформишеш људе.

Овај пројекат (пројекат који нема никакве везе са оним од пре две-три године) је урађен пре свега у сарадњи са заводом за заштиту споменика који у овом тексту није ни поменут јер се до те инстанце тада није ни дошло.

Jedina važna odluka u celoj priči je ona koja je omogućila promenu namene prostora. Da li se na ovom delu ambijentalne celine Kalemegdana uopšte smeju graditi ovakvi objekti? Sve sto se kasnije desilo je samo posledica. Tekst govori o tome, i zato je relevantan. Zadatak zavoda za zastitu spomenika nije urbanizam, vec samo zastita spomenika. Zbog toga nema ni strucnu, a pogotovu politicku tezinu da bi se uopste mogao suprotstavljati jednom projektu ovakvih razmera i znacaja. Pogotovo ako ga prati toliko novca, raznih interesa i emocija. Ako uz sve takve otežavajuće okolnosti još i nadležni urbanisti smatraju da je to dobro za grad, šta si drugo ocekivao nego da isčupaju one izmene koje su u stanju da izvuku, pa da se na kraju slože.

 

[Zuma]

Evo neceg konkretnog. Ovi su izgleda vec poceli.

Prostor na slici je odmah pored okuke, najistureniji deo ka Ratnom Ostrvu. Od cetri hangara koji su postojali, dva su jos ranije srusena. Sada su rascistili i njihov šut koji je bio na ovom mestu.

Pogled na 25. maj.

Srusen je i treci od cetri hangara sa ove strane.

Krivina, levo i desno ...

 

[boca-ica]

Samo da ne bude na kraju jos jedna u nizu
Miticeva, Raiceva. . . i Bekova rupa :lool: :laugh: :lool:

 

[Firebird-011]

Нема шансе! Беко да има рупу?! Ма јок... :mrgreen:

Зума, хвала за ове фотке. Мало ми је необично да се тако брзо почело са послом.

 

[Delija]

 

[Homer Jay]

Srusen je i treci od cetri hangara sa ove strane.

Ovaj preostali hangar zaslužuje da bude raznesen dinamitom zbog onog maltretiranja ljudi na "koncertu" Nouvelle Vague

 

[milanche]

Neverujem da krecu sa gradnjom, ovo sto je Zaha uradila je bio samo idejni projekat ako se nevaram. Sada sledi njegova razrada, pa dobijanje dozbole... Mislim da samo rade, rasciscavanje terena

 

[Zuma]

Neke stvari sam samo spomenuo, pa da ih objasnim. Kad je vec ovoliko pisano, da bude sve na jednom mestu.

Gledati kakve su vizure samo sa obalskog šetališta nije dovoljno. Zašto su vazne i slike sa pogledima na tvrđavu iza 25. maja? Zato što treba razmišljati o SVIM mestima zadržavanja i putanjama kretanja ljudi na ovom prostoru. Ne samo ovima koje su aktuelne danas, već i onima koje će biti važne kasnije. Da bi se to znalo, treba videti šta tamo ustvari privlači ljude, dakle šta sve interesantno postoji sada, sigurno će postojati kasnije, ili bi eventualno moglo postojati. Tek iz toga proizilaze putanje, a tek se iz toga mogu oceniti stvarne prednosti i mane pojedinih rešenja ili važnosti vizura sa raznih mesta.

Postoje tri osnovna sadržaja Kalimegdana. Tvrđava, obala, i zeleni pešačko-rekreativni prostor između njih. Sekundarni sadržaji su oni koji privlače posebnu pažnju i koncentraciju ljudi, pa onda u vecoj meri određuju i glavne putanje. To su Beton hala, kula Nebojša sa muzejom, Kompleks 25. maja, i zgrada Beka. Ovome treba dodati male i distribuirane lokalne sadržaje kao što su česme, kafići, mini prodavnice, trim staze, klupe, izložbe na otvorenom, itd. Napravio sam grubu skicu glavnih putanja kretanja u varjanti u kojoj nema zoološkog vrta i Zahinog poslovnog centra.

Pre toga komentar o toliko pominjanom lenjir-urbanizmu i prodorima. Iako koncept prodora nije na isti način primenljiv na zelene kao na urbane zone, zbog potrebe zaštite i posebnih očekivanja koje ljudi u njima imaju, ostavimo to za sada po strani. Ovde VEĆ postoje dva urbana prodora. Jedan je ogromna zgrada Beka i ulica do nje, a drugi je još veći multi-funkcionalni kompleks 25. maja i ulica do nje. Ovde dakle već postoje restorani, prodavnice, bazeni, vidikovci, parking, teretane, bicikli, tereni svih vrsta, kao i klasičan poslovni i uslužni prostor. Beko je toliko velik i visok da takođe nudi ogromnu površinu za slične ili komplementarne namene. Mi tako već imamo dva gotova klinasta prodora u zelenu zonu. Ako ste stvarno ozbiljni oko lenjir urbanizma i prodora, sada bi valjda između njih morao da dođe prodor sa druge strane? Inače, uzevši u obzir veliku površinu i oblik vaše verzije "prodora", to nije nikakav prodor nego upravo lenjir urbanizam koji pravom linijom odseca i ograničava prostiranje zaštićene zone Kalimegdana. Vi ste spojili Beko, ostale zgrade Zahinog kompleksa i kompleks 25. maja u jednu veliku i kompaktnu urbanu zonu koja se prostire skroz do reke, pa tako nije klin ni po obliku, a ne samo po površini. Tek se postojanjem pešačke zone IZMEĐU Beka i 25. maja kreira nesto sto funkcionise kao prodor, dakle po vecini i obliku ograniceno zasecanje u drugacije sadrzaje sa poentom da ONI budu pristupacniji sa ove strane i obrnuto. Dakle tek tako se kreira pristup koji omogućuje da se oba kompleksa stvarno koriste iz zelene zone, a ona iz njih, tj. da im se može prići sa obe strane, kao i da imaju očekivanu slobodnu površinu oko sebe.

Cim uspem da postavim slike, u posebnim porukama ću ilustrovati i objasniti zašto mislim da su važne neke od ucrtanih putanja.

 

[Zuma]

Od svih putanja koje su ucrtane na slici iz prethodnog posta, verujem da će za Beograd najvaznija biti ona koja će ići putanjom železničke pruge kada ona bude uklonjen. Na Kalemegdanskom delu to se lako može desiti i pre uklanjanja poslednjeg preostalog koloseka. Uopšte nema dileme da li će ovo biti realizovano, jedino pitanje je kada. Mišljenja sa početka rasprave da bi bez Zahinog poslovnog kompleksa tu bilo "previše zelenila", a malo ljudi, su veoma kratkovida. Setite se samo koliko treba pešačiti do unutrašnjih delova Ade Ciganlije, i koliko ljudi tamo ipak ima. U svetu je tek u poslednje vreme potpuno shvaćeno od kakve je važnosti zelenilo, čak i u trivijalnom smislu, za vrednost nekretnina. Zbog toga na sve moguće načine pokušavaju da pronađu makar i malo prostora koji bi se mogao pretvoriti u neki zeleni "prekid" ili parkić. Sada već maltene obavezna ideja je pretvaranje starih železničkih ili tramvajskih pruga u dugačke trake zelenih šetališta koje povezuju udaljene blokove, po mogucnosti sa biciklističom stazom. Evo par primera

Ovo će se sasvim sigurno desiti i kod nas, samo što mi imamo veliku prednost u odnosu na ova očajnička pretvaranja malo uzdignutog metala u par metara široku traku zemlje. Kod nas uglavnom i oko pruge ima dosta mesta. Ona ne samo da prolazi kroz čitav centar grada, nego pri tome često ide uz samu obalu. Uz onu veliku, na Kalimegdanu postoji i još jedna prava, zapuštena železnička stanica sa mnoštvom koloseka. Kad se sve ovo uredi, dobićemo fantastičnu trasu koja počinje kod (povezanog?) rekreacionog kompleksa Ade Ciganlije i Topčidera, zatim prolazi kroz najuži centar grada, pa uz obalu ide kroz čitav Kalemegdan, pa pored Dunavske luke dolazi do Pančevačkog mosta. Tako su preko mosta na Adi i Pančevačkog mosta pešačko biciklističkom stazom povezani i Novi Beograd i leva obala Dunava. Ovako dobra povezanost i odlična pozicija unutar ambijentalne celine Starog Grada i Kalimegdana praktično garantuje da će baš ova putanja biti glavno šetalište unutar Kalimegdana. Setite se da je iza 25. maja, uz obalu, širina šetačke staze svega dva ili tri metra sa dugačkim "zidom" sa kopnene strane, odmah pored vas (Novak i zgrade 25.maja). Zbog toga će, kada od Beton hale dođu do Nebojšine kule, mnoštvo ljudi skrenuti desno, tj pravo, na trasu šetališta duž pruge. Tu je prostrano, vidi se tvrđava, ima puno zelenila, blizu su bazeni, uz puno klupa i drugih mesta za odmor i osveženje, i na kraju, uopšte ne moraju da stanu kod ulice Tadeuša Košćuška. Ako se ostavi dovoljno mesta, ovo može biti apsolutni vrh za svaku vrstu zabave i opuštanja u Beogradu. Ima sve što ima i Ada Ciganlija, samo što je u strogom centru grada, sa nenadmašnim vidikom i vrhunskom klasom svih vrsta usluga.

Sem, naravno, ako se ova bolesna ideja da je upravo ovde neophodna robna kuća i četri nedorasla solitera ipak ostvari. Jer, kad se gleda sa ove trase ili sa bilo kog mesta unutar nje a prema Ratnom ostrvu i Dunavu, Zahin kompleks ili potpuno zaklanja vidik na tvrđavu, ili apsolutno dominira pogledom. A sve ovo zato što želimo "razvoj". To bi uz napor volje možda i bilo u redu da se verovatno ne iscrpljuje u plaćenom rušenju desetak šupa i modernizovanju jedne ulice. Odnosno, zato što "su ovde te šupe oduvek bile", pa po toj logici nesto obavezno mora ostati na njihovom mestu. Za svakog ko shvata fantastičnu vrednost koju ovaj plac ima ako ostane u sastavu ambijentalne celine Kalimegdana potpuno je neshvatljivo da se to može porediti. Ne, ako znamo da bi taj razvoj bio još uspešniji kad bi smo kao uslugu mogli da ponudimo ovako poseban, a ipak celovit ambijentalni kompleks u kome nema elemenata koju odudaraju. Sa Ratnim ostrvom, levom obalom Dunava, Tvrdjavom, pešačkom zonom Starog Grada, Adom Ciganlijom, splavovima i ponudom vodene zabave na samim rekama ili bazenima u podnožiju srednjevekovne tvrđave, a ipak u samom središtu grada ... kultura, istorija, vidik, zabava, hrana, stil zivota ... postoji li konkurencija? Koliko "Kalimegdanskih Terasa" moze da se napravi na vrhu Beka, za one koji bas moraju da gledaju odozgo? Sve zajedno bi činilo turistički paket koji je jedinstven u Evropi.

Prostor koji zauzimaju pruge se moze proceniti sa sledećih slika. Ne moramo čekati njihovo potpuno uklanjanje. Sa uređenjem se može početi odmah. Ovde bi bio dovoljan i jedan kolosek. Više od toga se retko koristi.

Već se od ovog mesta pruga širi u priličan broj koloseka. Dalje ih ima uglavnom osam.

Ovo je prostor koji će biti oslobođen. Levo je 25. maj a desno su vojne barake.

Dodatna lepota je što uz koloseke već postoji gotov asvaltiran put. Trenutno ga koriste stovarišta uglja, iako sam na celom ovom potezu video jednu jedinu malu gomilicu. Na svim drugim mestima nema čak ni davnih tragova uglja na asvaltu. Pomalo je smešno, ovuda maltene već mogu da puste saobraćaj pa je proširenje Dunavske ulice u ovom delu praktično gotovo. Bar ovde ne mora niko da nam plaća "uređenje prostora" po ceni delimicnog unistenja lepote Kalimegdana. Ili se može koristiti za proširenje šetališta, biciklističku stazu, zeleni pojas itd. Ovo ide paraleno kolosecima.

Nastavak istog puta sa druge strane neke vrste železnicke ili ranžirne stanice.

Ovo je sada već istorijska vrednost, stanica "Donji Grad". Koliko vidim, danas tu stanuje neka porodica.

Nastavak starog pristupnog puta, 6 koloseka ovde i još 2 koja se ne vide.

Ovaj široki prostor slobodan za šetalište i zelenu zonu se nastavlja prilicno iza Tadeuša Koščuška, sve dovde. Sama pruga, uz manje koloseka, ide i dalje, ka Pančevačkom mostu.

 

[mekbejn]

Svaka čast na reportaži!
Iako se ne slažem sa svim stavovima, moje poštovanje za uloženi trud.

 

[Zuma]

Svaka čast na reportaži!
Iako se ne slažem sa svim stavovima, moje poštovanje za uloženi trud.

Hvala. Kasno sam shvatio da citav ovaj prostor mora da se posmatra "uzivo", sa vise razlicitih tacaka, i istovremeno zamislja kako bi sve ovo moglo izgledati u jednom super modernom, elitnom izdanju, da bi se stvarno razumeli svi njegovi potencijali. Inace je veoma tesko razumeti kako jedno radikalno drugacije "svedeno", prirodno resenje koje se na namece moze da konkurise Zahi i njenom predlogu koji je sam za sebe lep i kvalitetan, ali vas agresivno napada svojim izuvijanim i oštrim linijama. Zato sad pokusavam sa slikama

Bice jos dve, mnogo krace slikovnice o jos dve bitne Kalemegdanske staze koje sada nisu moguce.

 

[JohnnyLee]

има места и за булевар и за велику зелену површину и трамвај

 

[stf]

Тај зелени коридор уместо пруге није угрожен Беко пројектом. Поглед одатле ка тврђави је угрожен, а ако се посади дрвеће као на постављеним примерима, а мораће, та тврђава се опет неће видети, исто као што се од дрвећа не види са кеја.

А са друге стране, рецимо, поглед са ресторана Беко пројекта на тврђаву ће бити фантастичан. Надам се да се неки ресторан и планира на добром месту, а не да буде негде доле.

Када смо говорили о реално бедној посећености те евентуалне зелене површине, нисмо причали напамет. Погледај Доњи град. Шта људе спречава да оду доле у тај огромни и сасвим шармантан зелени простор? Ништа, па опет једва ко иде доле.

 

[JohnyBgood]

Ja hocu da se bar jedan jedan kolosek (a nadam se dva) rezervise za biciklisticku a jedan za pesacku stazu. Ovo sto imamo je na nekim mestima jako usko i cak i opasno jer se biciklisti i pesaci sudaraju, recimo izmedju BH i kule Nebojsa, ili kod same BH.

Sto se ovog projekta tice, ja se iskreno nadam, a i sve su indicije da ce tako biti, da ce ovo mesto par godina biti "Zahina rupa", dok se malo stvari ne srede i izbistre. Ima u toj kupovini dosta toga mutnog a o potencijalnoj korupciji sistema regulative da se ne govori.

U principu bih progutao da se gradi ali imam 2 zamerke:
(1) SKANDALOZAN tretman zgrade Beka, i dok se to ne promeni stopirao bih gradnju, i
(2) Iskreno bih voleo da se ovaj levi deo ili snizi ili skroz ukloni a da se bar deo tog volumena pretoci u ovo desno. No dobro, to bih voleo ali radi toga ne bi stopirao gradnju nego mislim da su nasi regulatori pametni - nagodili bi se sa investitorom.

 

[Johnest_Hon]

Pa najgore je kod samog 25. Johny sto se tice mesanja pesaka i biciklista. Svakako da treba insistirati da se napravi dobra veza za bicikliste izmedju 25. i Ade Huje, sada je to bas neprijatno za voznju. Sto se tice Beka i dalje tvrdim da je projekat odlican, eventualno uz neke modifikacije koje se cesto i desavaju usput.

 

[JohnyBgood]

Kako moze da bude projekat odlican kad jedan stari industrijski objekat (kakvih imamo malo) oblaci u neku modernu "ludacku kosulju" samo da bi se uguralo par dodatnih spratova. To je ispod svake kritike a i podlo od strane investitora. Koriste Zahu da bi zavarali tragove. Pa prema tome su oni sto rade Stari Mlin jos i milina.

 

[stf]

Зграда Бека је под заштитом и уличну фасаду не би смели да мењају. То што ће угурати још спратова, тј. постојеће поделити може се урадити потпуно неприметно за предњи улични фронт. Исто тако, надградња централног дела корпуса стаклом, такође не мора бити никакав проблем. Рецимо, и зграда Народног музеја је заштићена па је планирана стаклена надградња.

 

[beli grad]

Zgrada ce izgledati potpuno drugacije. To vec zna svako ko se strucno bavi arhitekturom a zanima ga ova tema. A trebalo bi da zna i svako koga ne mrzi da mesecima smislja svakojake razloge u odbranu neceg sto ne prihvataju ni mnoga poznata imena beogradske arhitekture u njihovim javnim izjavama.

Jedino je dobro sto je citanje tih razloga koji se neumorno smisljaju i izmisljaju, vrlo zabavno !

Izgleda da kako god se okrene, kako primecuju pronicljivo ucesnici rasprave, bilo da se posadi Zahino brdo ili drvece, tvrdjava se videti nece ! Pa onda je bolje da se ne sadi nista, neka ostane livada sa cvecem, samo bez pruga.Kao sto je i bilo vekovima .

 

[Delija]

Zgrada ce izgledati potpuno drugacije. To vec zna svako ko se strucno bavi arhitekturom a zanima ga ova tema. A trebalo bi da zna i svako koga ne mrzi da mesecima smislja svakojake razloge u odbranu necegsto ne prihvataju ni mnoga poznata imena beogradske arhitekture u njihovim javnim izjavama.

Као што су ?

 

[Zuma]

Kao sto sam rekao, mesto predvidjeno za Zahin poslovni kompleks je prostor koji dodaje neophodnu povrsinu da bi se kompletirala vec postojeca oblast neposredno ispod dva zida tvrđave, dakle ona ka Savi i ona gde je sada zoološki vrt. Samo ako ima dovoljno mesta da slična vrsta ambijenta koja se na njima već nalazi, dakle pešačka i zelena zona, uđe između Zgrade Beka i kompleksa 25. maja, tek se tada otvara mogucnost i da se ovom objektima masovno pristupa, i da se tu ubaci mnoštvo drugih sadržaja koji će dodatno privući ljude. Naprimer nešto nalik na deo Ade Ciganlije gde su otvoreni restorani i sportski tereni ili prostor za koncerte.

Međutim, Zahi dodeljen prostor je istovremeno i fokusna tačka nekih prirodnih pravaca kretanja koji su oduvek bili određeni samom konfiguracijom terena. Jedan od njih je već postojeće šetalište pored obale koje se završava na ovom mestu. Ali ako ovaj deo terena ostane slobodan, to će omogućiti i logičan završetak drugog prirodnog pravca koji je u staro vreme bio uobičajen, prosto zato što tako pada teren. Knez Mihajlova ulica definiše vododelnicu, tj ivicu prirodnog grebena. Sa jedne strane voda odlazi u Dunav, a sa druge u Savu. Krajevi Knez Mihajlove i Uzun Mirkove su prirodni vidikovci ka Savi i Dunavu, pošto su Pariska i Tadeuša Košćuška postavljene tako da baš taj vidik omoguće. Pogledajate slike. Od spomenika Rigi od Fere imamo stvarno izuzetan pogled na Dunav. Umesto drveća na Kalemegdanskoj strani ulice, zamislite široko, otvoreno šetalište sve do Dunava.

Ono što predlažem je da ovo šetalište vodi ivicom Kalemegdana od Kosančićevog venca i velikih stepenica, preko kraja Knez Mihajlove, sve do Dunava. Na taj način bi se ulaz u Kalimegdan potpuno otvorio. Pošto bi park tako počinjao niskim ukrasnim šibljem, pa bi se drveće tek postepeno uzdizalo kako se ide ka tvrđavi, osoba koja izlazi iz Knez Mijalove bi došla na neku vrstu velikog otvorenog trga odakle se po prvi put stvarno vidi i veličina samog parka, i Sava sa leve strane, i, samo nešto malo dalje sa desne strane, Dunav. Rušenjem zgrade na ćošku, pre Beka, i činjenicom da levo više nema visokog drveća, pogled bi se otvorio na mnogo veći deo Dunava, a video bi se i dobar deo zanimljivog trouglastog tornja 25. maja.

Ono što je nama intersantno u ovoj priči je da bi tako svakome bilo jasno da može da skrene i levo i desno, pa da recimo ode ka Dunavu, što ga direktno vodi na Donji Grad, do 25. maja, Beka i svih ostalih sadržaja na tom područiju. Prostor koji bi zauzeo Zahin kompleks je tako prirodni ulazak na Donji Kalemegdan za sve ljude koji se iz grada spuštaju ka Dunavu šetalištem pored Pariske ili dolaze sa bilo koje poprečne ulice sa te strane. To je raskrnica, mesto sa koga se sve vidi, pa se bira da li krenuti ka obali Dunava, u 25. maj, u Beko, u neki od mnoštva restorana "u travi", ili krenuti donjim gradom ka Savi, pa se onda odatle polako penjati na tvrđavu. Tek bi to bio kompletan doživljaj tvrđave, ući u nju odozdo i okolo. Od Knez Mihajlove, širokom šetalištem na Dunav, zatim do Savske strane tvrđave, pa onda ući kroz neku od kapija. Dakle videti prvo bogatu ponudu Donjeg Kalemegdana, pa tek onda, i to postepeno, tvrđavu. Za početak odozdo, iz prirode, u njenom pravom istorijskom i prirodnom ambijentu. Način na koji se sada ulazi na tvrđavu je totalno bez veze. Ljudi na kraju Knez Mihajlove vide samo kraj pešačke zone, prometnu ulicu sa semaforom i nekakav gust i neprovidan park sa druge strane. Svaki turista koji ne zna bolje prvo razmišlja da li se uopšte isplati ići dalje.

Ukratko, šetalište koje se prostire duž granice urbane zone i Kalemegdana prirodno vodi do Dunava i 25.maja na obali. Otvoren prostor između njega i Beka je prirodni ulaz na Dunavsku stranu Donjeg Kalemegdana za čitavo urbano zaleđe niz Dunav, i daleko najbolji ulaz za kompleks tvrđave. Tek se odatle stvarno vide njene impozantne zidine, a pogled sa njih bi trebao biti kruna i kraj turističke ili rekreativne šetnje, a ne početak kao što je sad.

Kao zanimljivu ilustraciju pogledajte slike koje sam snimio 2009. godine. Ovo je deo rimskog naselja iz vremena Trajana i Hadrijana. Tačno na pešačkom prelazu na kraju Knez Mihajlove. Onaj ko je stanovao u ovoj zgradi je na jednom prozoru video Savu, na suprotnom Dunav, pravo su bili varvari, a iza leđa put za Rim. Pa, ako i na Zahinom placu moramo da sledimo dugu urbanu tradiciju gradnje raznih skladišta, čisti vidici sa ovom mesta, bez solitera, su očigledno takođe jedna od njih, i to od onih starijih i boljih