Od svih putanja koje su ucrtane na slici iz prethodnog posta, verujem da će za Beograd najvaznija biti ona koja će ići putanjom železničke pruge kada ona bude uklonjen. Na Kalemegdanskom delu to se lako može desiti i pre uklanjanja poslednjeg preostalog koloseka. Uopšte nema dileme da li će ovo biti realizovano, jedino pitanje je kada. Mišljenja sa početka rasprave da bi bez Zahinog poslovnog kompleksa tu bilo "previše zelenila", a malo ljudi, su veoma kratkovida. Setite se samo koliko treba pešačiti do unutrašnjih delova Ade Ciganlije, i koliko ljudi tamo ipak ima. U svetu je tek u poslednje vreme potpuno shvaćeno od kakve je važnosti zelenilo, čak i u trivijalnom smislu, za vrednost nekretnina. Zbog toga na sve moguće načine pokušavaju da pronađu makar i malo prostora koji bi se mogao pretvoriti u neki zeleni "prekid" ili parkić. Sada već maltene obavezna ideja je pretvaranje starih železničkih ili tramvajskih pruga u dugačke trake zelenih šetališta koje povezuju udaljene blokove, po mogucnosti sa biciklističom stazom. Evo par primera
Ovo će se sasvim sigurno desiti i kod nas, samo što mi imamo veliku prednost u odnosu na ova očajnička pretvaranja malo uzdignutog metala u par metara široku traku zemlje. Kod nas uglavnom i oko pruge ima dosta mesta. Ona ne samo da prolazi kroz čitav centar grada, nego pri tome često ide uz samu obalu. Uz onu veliku, na Kalimegdanu postoji i još jedna prava, zapuštena železnička stanica sa mnoštvom koloseka. Kad se sve ovo uredi, dobićemo fantastičnu trasu koja počinje kod (povezanog?) rekreacionog kompleksa Ade Ciganlije i Topčidera, zatim prolazi kroz najuži centar grada, pa uz obalu ide kroz čitav Kalemegdan, pa pored Dunavske luke dolazi do Pančevačkog mosta. Tako su preko mosta na Adi i Pančevačkog mosta pešačko biciklističkom stazom povezani i Novi Beograd i leva obala Dunava. Ovako dobra povezanost i odlična pozicija unutar ambijentalne celine Starog Grada i Kalimegdana praktično garantuje da će baš ova putanja biti glavno šetalište unutar Kalimegdana. Setite se da je iza 25. maja, uz obalu, širina šetačke staze svega dva ili tri metra sa dugačkim "zidom" sa kopnene strane, odmah pored vas (Novak i zgrade 25.maja). Zbog toga će, kada od Beton hale dođu do Nebojšine kule, mnoštvo ljudi skrenuti desno, tj pravo, na trasu šetališta duž pruge. Tu je prostrano, vidi se tvrđava, ima puno zelenila, blizu su bazeni, uz puno klupa i drugih mesta za odmor i osveženje, i na kraju, uopšte ne moraju da stanu kod ulice Tadeuša Košćuška. Ako se ostavi dovoljno mesta, ovo može biti apsolutni vrh za svaku vrstu zabave i opuštanja u Beogradu. Ima sve što ima i Ada Ciganlija, samo što je u strogom centru grada, sa nenadmašnim vidikom i vrhunskom klasom svih vrsta usluga.
Sem, naravno, ako se ova bolesna ideja da je upravo ovde neophodna robna kuća i četri nedorasla solitera ipak ostvari. Jer, kad se gleda sa ove trase ili sa bilo kog mesta unutar nje a prema Ratnom ostrvu i Dunavu, Zahin kompleks ili potpuno zaklanja vidik na tvrđavu, ili apsolutno dominira pogledom. A sve ovo zato što želimo "razvoj". To bi uz napor volje možda i bilo u redu da se verovatno ne iscrpljuje u plaćenom rušenju desetak šupa i modernizovanju jedne ulice. Odnosno, zato što "su ovde te šupe oduvek bile", pa po toj logici nesto obavezno mora ostati na njihovom mestu. Za svakog ko shvata fantastičnu vrednost koju ovaj plac ima ako ostane u sastavu ambijentalne celine Kalimegdana potpuno je neshvatljivo da se to može porediti. Ne, ako znamo da bi taj razvoj bio još uspešniji kad bi smo kao uslugu mogli da ponudimo ovako poseban, a ipak celovit ambijentalni kompleks u kome nema elemenata koju odudaraju. Sa Ratnim ostrvom, levom obalom Dunava, Tvrdjavom, pešačkom zonom Starog Grada, Adom Ciganlijom, splavovima i ponudom vodene zabave na samim rekama ili bazenima u podnožiju srednjevekovne tvrđave, a ipak u samom središtu grada ... kultura, istorija, vidik, zabava, hrana, stil zivota ... postoji li konkurencija? Koliko "Kalimegdanskih Terasa" moze da se napravi na vrhu Beka, za one koji bas moraju da gledaju odozgo? Sve zajedno bi činilo turistički paket koji je jedinstven u Evropi.
Prostor koji zauzimaju pruge se moze proceniti sa sledećih slika. Ne moramo čekati njihovo potpuno uklanjanje. Sa uređenjem se može početi odmah. Ovde bi bio dovoljan i jedan kolosek. Više od toga se retko koristi.
Već se od ovog mesta pruga širi u priličan broj koloseka. Dalje ih ima uglavnom osam.
Ovo je prostor koji će biti oslobođen. Levo je 25. maj a desno su vojne barake.
Dodatna lepota je što uz koloseke već postoji gotov asvaltiran put. Trenutno ga koriste stovarišta uglja, iako sam na celom ovom potezu video jednu jedinu malu gomilicu. Na svim drugim mestima nema čak ni davnih tragova uglja na asvaltu. Pomalo je smešno, ovuda maltene već mogu da puste saobraćaj pa je proširenje Dunavske ulice u ovom delu praktično gotovo. Bar ovde ne mora niko da nam plaća "uređenje prostora" po ceni delimicnog unistenja lepote Kalimegdana. Ili se može koristiti za proširenje šetališta, biciklističku stazu, zeleni pojas itd. Ovo ide paraleno kolosecima.
Nastavak istog puta sa druge strane neke vrste železnicke ili ranžirne stanice.
Ovo je sada već istorijska vrednost, stanica "Donji Grad". Koliko vidim, danas tu stanuje neka porodica.
Nastavak starog pristupnog puta, 6 koloseka ovde i još 2 koja se ne vide.
Ovaj široki prostor slobodan za šetalište i zelenu zonu se nastavlja prilicno iza Tadeuša Koščuška, sve dovde. Sama pruga, uz manje koloseka, ide i dalje, ka Pančevačkom mostu.