MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
OVPMB nije bio samostalna organizacija vec ispostava NATO pakta.
Ulazak u kopnenu zonu bezbednosti bio je uslovljen dodatnim ustupcima Srbije.
Georg fon Hibenet (Georg fon Hibenet, Podstanar kod Tita i Slobodana Miloševića)
Prvi demokratski izabran premijer Srbije, Zoran Đinđić, prihvatio je u načelu staru narodnu mudrost o podeli kumovske vlasti, po kojoj je bog na nebu, a kum njegov predstavnik na zemlji. Ali kao pragmatičar, Đinđić zapetljanu konstelaciju vlasti koja ga je 5. oktobra 2000. dovela na čelo politike, očigledno nije isuviše ozbiljno shvatao. Neposredno pre smrti, svoju kumovsku doktrinu on je bezbrižno definisao, kao da je reč o požrtvovanoj pomoći nasuprot organizovanom kriminalu: „Bez prijatelja na nebu i u paklu, moj život u politici se ne bi mogao zamisliti". I ova siva zona organizovanog kriminala pripada, shodno tome, instrumentima njegove politike. Tu je bio, između ostalih, i Jovica Stanišić, tadašnji šef državne bezbednosti Srbije, a danas optuženik za ratne zločine pred Haškim tribunalom, prema kome se, na izvestan način, ipak blago postupa. On je, početkom devedesetih godina, organizovao prvu srpsku Koza Nostru državnog tipa.
U skladu sa kumovskim ritualom, svaki kum drugom kumu nudi krvno srodstvo koje se ceni više nego normalna porodična veza. To, između ostalog, znači da kum štiti život drugog kuma. Ne bi se smelo zanemariti ni lično prijateljstvo Stanka Subotića Caneta sa večitim premijerom ili predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, ali i sa Zoranom Đinđićem.
U ovom trouglu uzajamnog prijateljstva „mladih" Ijudi dominirao je, međutim, Stanko Subotić Cane, najbogatiji biznismen na Balkanu, koji je trgovao cigaretama. On je „perspektivnim" mladim političarima Đukanoviću i Đinđiću omogućio uživanje u luksuznom životu još pre nego što su došli u dodir sa „velikim svetom". Doduše, Đukanović je već tada kontrolisao čitavu malu Crnu Goru kao neku vrstu svoje crnogorske Koza Nostre. Ko je na kraju ubio Đinđića - kriminalna mafija ili politički protivnici iz zemlje i inostranstva, ili možda obe grupe u bliskoj saradnji?
U svakom slučaju, Đinđić je svojom energijom i ambicijom pokrenuo velike nacionalne i društvene promene, mada nije bio u stanju, kako se uskoro ispostavilo, da preko svojih Ijudi kontroliše i njihov razvoj. U duhovnom pogledu bio je daleko ispred svog okruženja, ali nije bio dorastao zadatku rukovođenja tako da bi sve držao pod svojom kontrolom.
Nemački novinar Georg Fon Hibenet (George von Hiibbenet), bio je od 1968. godine dopisnik nemačkog državnog radija Dojčlandfunk (Deutschlandfunk) i Dojče Vele (Deutsche welle) iz Beograda. Bavio se gorućim ekonomskim i političkim problemima u socijalističkoj Jugoslaviji, kasnije u SRJ i Srbiji. Za života je odlikovan Nemačkim ordenom zasluga za narod prvoga reda.
Ulazak u kopnenu zonu bezbednosti bio je uslovljen dodatnim ustupcima Srbije.
Georg fon Hibenet (Georg fon Hibenet, Podstanar kod Tita i Slobodana Miloševića)
Prvi demokratski izabran premijer Srbije, Zoran Đinđić, prihvatio je u načelu staru narodnu mudrost o podeli kumovske vlasti, po kojoj je bog na nebu, a kum njegov predstavnik na zemlji. Ali kao pragmatičar, Đinđić zapetljanu konstelaciju vlasti koja ga je 5. oktobra 2000. dovela na čelo politike, očigledno nije isuviše ozbiljno shvatao. Neposredno pre smrti, svoju kumovsku doktrinu on je bezbrižno definisao, kao da je reč o požrtvovanoj pomoći nasuprot organizovanom kriminalu: „Bez prijatelja na nebu i u paklu, moj život u politici se ne bi mogao zamisliti". I ova siva zona organizovanog kriminala pripada, shodno tome, instrumentima njegove politike. Tu je bio, između ostalih, i Jovica Stanišić, tadašnji šef državne bezbednosti Srbije, a danas optuženik za ratne zločine pred Haškim tribunalom, prema kome se, na izvestan način, ipak blago postupa. On je, početkom devedesetih godina, organizovao prvu srpsku Koza Nostru državnog tipa.
U skladu sa kumovskim ritualom, svaki kum drugom kumu nudi krvno srodstvo koje se ceni više nego normalna porodična veza. To, između ostalog, znači da kum štiti život drugog kuma. Ne bi se smelo zanemariti ni lično prijateljstvo Stanka Subotića Caneta sa večitim premijerom ili predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, ali i sa Zoranom Đinđićem.
U ovom trouglu uzajamnog prijateljstva „mladih" Ijudi dominirao je, međutim, Stanko Subotić Cane, najbogatiji biznismen na Balkanu, koji je trgovao cigaretama. On je „perspektivnim" mladim političarima Đukanoviću i Đinđiću omogućio uživanje u luksuznom životu još pre nego što su došli u dodir sa „velikim svetom". Doduše, Đukanović je već tada kontrolisao čitavu malu Crnu Goru kao neku vrstu svoje crnogorske Koza Nostre. Ko je na kraju ubio Đinđića - kriminalna mafija ili politički protivnici iz zemlje i inostranstva, ili možda obe grupe u bliskoj saradnji?
U svakom slučaju, Đinđić je svojom energijom i ambicijom pokrenuo velike nacionalne i društvene promene, mada nije bio u stanju, kako se uskoro ispostavilo, da preko svojih Ijudi kontroliše i njihov razvoj. U duhovnom pogledu bio je daleko ispred svog okruženja, ali nije bio dorastao zadatku rukovođenja tako da bi sve držao pod svojom kontrolom.
Nemački novinar Georg Fon Hibenet (George von Hiibbenet), bio je od 1968. godine dopisnik nemačkog državnog radija Dojčlandfunk (Deutschlandfunk) i Dojče Vele (Deutsche welle) iz Beograda. Bavio se gorućim ekonomskim i političkim problemima u socijalističkoj Jugoslaviji, kasnije u SRJ i Srbiji. Za života je odlikovan Nemačkim ordenom zasluga za narod prvoga reda.