Ne verujem u tu teoriju da je "zapad" hteo da razbije Jugoslaviju po svaku cenu. Do 1990. je sve ukazivalo na to da Evropa zeli Jugoslaviju u EU, pre od ostalih bivsih socijalistickih zemalja.
Niko od gradjana YU nije verovao da ce se drzava raspasti, vec da je samo u krizi. Drugim recima, da nismo hteli, ne bi se ni raspali, a za to je najvise Milosevic bio kriv.
To je na zalost tacno. Odnosi u Jugosdlaviji bili su osetljivi. Tito je bio balanser. Recimo, kad je sklonjen Rankovic, Srbija je dobila sredstva za Djerdap kao kompenzaciju. Tito nikada ne bi mogao da skloni Rankovica da nijeimao podrsku srpskih komunista za to. Oni su Rankovica mrzeli najvise jer je isti, kao sef policije znao za njihove mutne radnje i korupciju. Kada je Rankovic smenjen, sok su se ostale republike zadovoljile time da Rankovic ide u penziju, srpski komunisti su od Tita trazili hapsenje i sudjenje.
Beskrajnaje bila zelja srpskih komunista da se dodvore Titu i prihvatali su ustavne amndmane i promene koji su bili na stetu Srbije.
Kada su Albanci jednom dobili prava 1974. bilo im je nemoguce to uzeti.
Medjutim Milosevic je radi sticanja popularnosti podrzao pokret kosovskih Srba, ali nije znao da im zaista pomogne, vec je hapsio Azema Vlasija koji je posle pusten i rapustao kosovsku skupstinu. Milosevic je, kao i svi srpski politicari bio pre svega borac za sopstvenu vlast. I danas imamo takvoga.
Kada druge republike nisu htele da ga podrze, MIlosevic je krenuo u konfrontaciju, dok je jos postojao SKJ.
Kasnije se, kao reakcija, pojavio Tudjman, fasista, zeljan rata. Milosevic mu je ispunio tu zelju. Ostalo znamo.
Milosevica je karakterisala izuzetna bahatost, Divili su mu se "kakoje odbrusio". Vucic ga delimicno imitira.
Da bismorazumeli te dogadjaje moramo da pristupimo svemu praznog mozga, bez predrasuda.
Mnogi se danas dive Rankovicu, vide ga kao nekog branioca srpskih interesa. Mejdutim, to samo tako izgleda iz danasnje perspektive. Bio je Titu veran kao pas.
spricacu vam anegdotu o tome koliki je starh od UDBE bio pre pada Rankovica.
"Moj otac je radio u jednoj banci. Jednog dana sedeo je u nekoj kafani na Terazijama. Prisli su mu neki ljudi, snimao se jedan ratni film i trazili su plavokosog coveka da glumi nemackog oficira. On nije hteo da bude glumac, ali nije znao sta da kaze, vec je rekao: "Meni je nezgodo, znate, ja radim u jednoj
sluzbi. Misleci na sluzbu banke ukojoj je radio.
Filmadzije su pobegle glavom bez obzira.
Prmer koji sam vam dao sa sirotinjoim u Holandiji je nesto sto licno nisam ocekivao. Ali je tako.
Ono sto ucimo u skoli podlozno je simlifikaciji, stereotipima itd.
Npr, takozvani mladi & urbani & uspesni koj irade u high tech firmama u Holandiji uopste ne znaju kako se zaista zivelo tamo do pedesetih.
Ja sam bas isao na to da upoznam stare ljude, obicne ljude. Oni su sve to mogli da mi ispricaju.