Šta je novo?

Izbori 2024

Za našu decu
@jankobeg шта мислиш о оваквим појавама?
 
Zakonodavac svakako predvidja mogucnost da se u gradskim saobracajnicama ogranicenje podigne do 80 km/h, ako uslovi puta dozvoljavaju tako da to nije sporno.
Ova rečenica tako nije u duhu našeg jezika, već sam takve znakove viđao po Austriji: Der Gesetzgeber schreibt vor, dass... Što se tiče ograničenja, u naseljenom mestu ograničenje ne sme biti više od 50 km/h.
Ja se zalazem za protocniji saobracaj a ne za divljacku voznju.
A saobraćaj sa 50 km/h noću nije protočan?
I napisao sam da se zalazem da se ogranicenje u bulevarima podigne na ogranicenje na ono koje postoji vec u Novom Sadu u Bulevaru Evrope.
A koji je dobrim delom van centralne gradske sredine, što bi možda odgovaralo ulici koja vodi od Pupinovog mosta do Zrenjaninskog puta, a gde ne postoji osoba koja je protiv podizanja sa 50 na 80.
Napisao sam da porodice koje pripadaju srednjoj klasi prihoduju izmedju 2000 i 7000 eur, a ne da je 7000 dovoljno za normalan zivot. Da li si i sada sarkastican ili spinujes?

By the way, mislim da je za urbanu/modernu BG porodicu bez dece potrebno nekih 3000 eur mesecno za normalan (komotan) zivot bez ustezanja, ako placaju kiriju ili kredit za stan do 800-900 eur mesecno, bez da ostavljaju nesto znacajnije sa strane. To su 2 plate od 1500 eur sto ima mnogo nasih sugradjana, a verovatno i dobar deo ucesnika ovog foruma. Za to cak nije potrebno raditi ni white collar posao, obzirom da gomila zanatlija izlazi na tu ciru. Znam viljuskara koji radi za platu od 200.000 din. Varioci, keramicari, i sl. ubijaju i duplo vise. Ako se malo iscimas kao CarGo vozac ili Wolt/Glovo dostavljac isto ces izlaziti na 1500-2000 mesecno. Ta cifra za normalan zivot u Srbiji je realno dostizna za solidan broj gradjana.
Srednja klasa između 2000 i 7000 evra? Pa naša srednja klasa su nastavnici u srednjim školama koji nemaju više od 600 evra. Sa ciframa pre imaš ljude u Nemačkoj koji su između slabije plate i vrhunske plate, a to Srbija nije. Kakav bre viljuškarista od 200.000 dinara. A ne zaboravimo one koji žive na minimalcu. Toliko.
 
Srednja klasa između 2000 i 7000 evra? Pa naša srednja klasa su nastavnici u srednjim školama koji nemaju više od 600 evra. Sa ciframa pre imaš ljude u Nemačkoj koji su između slabije plate i vrhunske plate, a to Srbija nije. Kakav bre viljuškarista od 200.000 dinara. A ne zaboravimo one koji žive na minimalcu. Toliko.
Srednja klasa su po nekoj opstoj definiciji ljudi koji mogu sebi da priuste neke sitne luksuze poput putovanja i restorana, a za krupnije kupovine poput stana ili automobila moraju da se zaduzuju ili stede.

Dva nastavnika sa platom od 600e u Beogradu po takvoj definiciji i nisu srednja klasa, iako bi trebalo da budu. Ljudi na minimalcu svakako tu ne spadaju ni po jednoj definiciji.

To je ako gledamo po dohodku, ako gledamo po statusu/obrazovanju gde je nastavnik automatski srednja klasa, onda dolazimo do paradoksa gde dobar procenat ljudi iz srednje klase zivi gore od dobrog procenta iz donje.

Iskreno, uvek mi je degutantno takvo klasiranje ljudi bilo po dohodku, bilo po statusu. Medjutim cesto je neophodno da bi se razumela drustvena dinamika.
 
Poenta je da kod nas ne postoji srednja klasa odavno. Postoje ljudi koji jedva spajaju kraj s krajem na razne nacine (vecina, 70-80%) i oni koji mogu lagodnije da zive i ne brinu koliko nesto kosta u Maxiju i mogu da priuste pristojne stvari bez da odvajaju sa strane svaki mesec da bi kupili isto (20-30%). Generalno u svetu je sve manje srednje klase nego sve vise niza-srednja koji se provlace kroz mesec i visa koja ne brine o cenama.
 
Poenta je da kod nas ne postoji srednja klasa odavno. Postoje ljudi koji jedva spajaju kraj s krajem na razne nacine (vecina, 70-80%) i oni koji mogu lagodnije da zive i ne brinu koliko nesto kosta u Maxiju i mogu da priuste pristojne stvari bez da odvajaju sa strane svaki mesec da bi kupili isto (20-30%). Generalno u svetu je sve manje srednje klase nego sve vise niza-srednja koji se provlace kroz mesec i visa koja ne brine o cenama.
‘Kod nas ne postoji srednja klasa odavno’
i
‘20-30% ljudi lagodnije zive i mogu da priuste pristojne stvari bez da odvajaju svaki mesec da bi kupili isto’

su kontradiktorne izjave.

Pri tom je procenat tih drugih kontinuirano rastao u ovom veku.
 
Pa dva nastavnika sa platom od 600e su srpska srednja klasa. Nisu svajcarska.

600 evra su daleko od minimalca. Skoro duplo vise.

Skoro duplo vise od minimalca nije srednja klasa? Narocito sto je taj minimalac u stvari ,,minimalac''.

Znam da sam skoro usao u Aman (nikad vise :ROFLMAO:) i da je pisalo da traze radnika - plata 30 ili 35 hiljada.

Prvenstveno je povezano sa time da li moraju da iznajmljuju stan ili imaju svoj, ali moze se ustedeti sa 1200 evra mesecno i izaci u restoran, a i otici na letovanje.

Inace, letovanje podrazumeva i Sokobanju. Secam se podatka, pre korone, da preko 50 posto Britanaca godinu dana nisu putovali van zemlje, a nekih 30 posto u poslednjih 5 ili 10 godina.

Tako da, letovanje nije samo na ekskluzivnoj, egzoticnoj lokaciji u hotelu sa pet zvezdica. Ni britanska srednja klasa ne letuje tamo pod obavezno.

Ako dvoje nastavnika ne iznajmljuju stan i imaju 1200 evra, nek plate 200 evra racune, infostan, struju, telefone... ostaje im preko 30 evra dnevno, a dvoje realno moze ziveti i sa 20, tako da mogu staviti 10 evra dnevno u dzep i cuvati za letovanje ili ih potrositi na veceru.

Moze se i za iznajmljenim stanom ako se potrudi malo vise tj. organizuje bolje :LOL:

I to realno jeste nasa srednja klasa, iako se mozda nekome ne uklapa savrseno u definiciju. To je srpska srednja klasa.
 
Poslednja izmena:
600e je manje od proseka i na nivou Srbije a tek na nivou Beograda. Na nivou Beograda mislim da to nije ni medijana, na nivou Srbije jeste.

To sto je vece od minimalca ne znam kakve veze ima, nije srednja klasa sve sto nije minimalac.

Slazem se samo sa time da imanje sopstvene nekretnine pravi veliku razliku u tim granicnim slucajevima.

Mogli bi reci da su dvoje sa platom od 600e i sopstvenim stanom koji ne zive u Beogradu srednja klasa. U Beogradu cak i sa sopstvenim stanom, nategnuto.
 
Možda je najlakše definisati preko stanova. Viša klasa može da kupi stan kad hoće, srednja može da kupi ali na kredit, niža ne može da kupi ili može da kupi na 30 godina da cela jedna plata ide na to. Sve podkategorije su u 21. veku izgubljene, kao što je termin plata izgubio značenje, jer 90% radi i nešto dodatno.

Ako bih pričao o platama, pričam sve za porodicu, do 1500e niža, do 3500 srednja, preko viša klasa.

Kao što je i logično, najteže je onima u nižoj klasi, najviše vremena rade, najteže poslove, stalno pod stresom, bez prava na bilo kakav sitni gušt, i stalno pod stresom. Okruženi su svojim slojem, pa su svi u istom loncu, ne mogu ni sebi a ne drugom da pomognu. Vremenom se prepuste da ih nosi život kako ih nosi, i ne pokušavaju da se izdignu, delom jer su stalno u obavezama, pa nemaju ni kad, delom što je volja izgubljena sa vremenom, a delom što ni isprva nisu bili kapacitet.

Kod nas je dodatni problem što je klasna podela pravilna piramida, pa najviše ima niže klase, što je loše za standard svih, ne samo njih. Kad kažem standard, ne odnosi se to samo na platu, već dobijaš društvo kome je ok da ima aflatoksina, da bude zagađeno jer bilo je i pre, da nije problem što most košta milijardu jer on ga je bar napravio, da komšija loži gume a skuplja polovne mašine jer "izvadiću ja motor pa napraviti kosačicu, de da bacim", ili se naloče vinjaka pa sedne u kola jer bolje vozi pijan.
 
Tekst koji jasno objasnjava zasto gradjanski protesti ne mogu nista da promene.
Jasno je da je stanovniostvo Srbije uglavnom zadovoljno i da su zrtve radikalske tiranije i neukosti (kao npr 20 mrtvih u Maju) prihvatljive.
Sada rezim zna da moze da ide dalje i agresinije i to je neizbezno.


Немања Рујевић: Шетња забадава?
среда, 28. јун 2023.

Протести против насиља иду ка летњем одумирању. И даље је ту довољно људи за импресивне фотографије са дна улице Кнеза Милоша, непрегледно море глава које размишљају, шетају и верују у бољу Србију.

Али, бројке су хладна категорија. Према процени Александра Губаша и његове екипе – то су једини људи који броје и документују масу – на последњим, осмим, протестима у Београду било је око 16.000 људи. У десет градова укупно око 25.000.

Број људи у Београду био је упола мањи него седмицу пре тога, и четири пута мањи него на епском врхунцу протеста 19. маја. Тада се Београдом ваљала маса невиђена још од Петог октобра, битно већа од свих напредњачких митинга организованих аутобусима и корбачима.

На осми протест против насиља дошло је мање људи него на први који је још био спонтан. Нешто ми говори да то осипање нема везе са концертом Баје Малог Книнџе који се одржавао на Ташмајдану, друкчија је публика.

Немачки истраживач страха Борвин Банделов поставио је после нуклеарне хаварије у Фукушими теорију о „четири седмице панике“ након трауматичних догађаја који грабе сву пажњу медија. Ту теорију је потврдио и по избијању пандемије.

Четири седмице, толико отприлике траје осећај ванредности и вишка адреналина који се може претворити у енергију улице. У прве четири седмице након амока у „Рибникару“ и код Младеновца, те теме су заузимале сваки стубац новина и минут дневника. У те четири седмице протести су достигли врхунац.

Као што су неумољиве бројке, тако је неумољива и колотечина, а богами и правила медијског сензационализма. Колико год се причало да је 3. мај „променио све“, живот, осим за директно погођене, мора да таљига даље.

Отишли смо до мини-ратова на Косову, Гашићевог оптуживања Немаца да крију убицу Оливера Ивановића, вратили се Јовањици, пратили једнодневну побуну у Русији и потрагу за маленом подморницом са декадентним богаташима. А сад је време да се скокне до Истре, Паралије или барем Сребрног језера.

Има нешто још важније, те ћу, да бих избегао накнадну памет, цитирати из своје колумне са краја маја: „Енергија и мешавина туге и беса имају рок трајања, што се лепо видело током претходних таласа протеста. Кад се људима учини да шетња постаје празни ритуал, онда радије одлазе да за свој грош шетају Калемегданом или Кошутњаком.“

Тако, изгледа, мисле и грађани. Током четвртог протеста против насиља (27. мај) начињена је теренска анкета у којој је више од половине демонстраната рекло да организатори немају јасан план куда са протестима.

Из седмице у седмицу расте јаз између речи којима опозиционари описују власт – „мафијашка“, „злочиначка“, „диктаторска“ – и благог начина протеста на које позивају. Најављена „радикализација“ свела се на двосатну блокаду моста. То не личи на „тачку прелома“ нити на „почетак краја“ режима.

Није лако скупити петљу за стварно радикалне протесте. Колико би их људи следило? Да ли би, далеко било, неко страдао? Ама до сада је морало бити јасно да ритуалне шетње не воде далеко.

Тако је опозиција на путу да прокоцка још један циклус енергије улице. Виђена опозиционарка је још пре пар недеља рекла да ће протести можда доживети „рационалну паузу“, али да „ово не може да стане“. Искуство нас учи да протести не знају за „паузе“, само за крај.

У медијима критичким према режиму влада чудан обичај да се опозиција додирује сатенским рукавицама. Истина, у земљи где власт – или „један човек“, како се то уобичајено вели – контролише и последњу месну заједницу, онде је власт за све и одговорна.

Ама опозиција је одговорна у оној мери у којој није способна да рђаву власт најури, какве год околности биле.

Још није време за подвлачење црте испод најимпресивнијих протеста које је Србија видела у овом миленијуму. Али, кад се ускоро црта буде подвлачила, шта ће бити испод ње?

Добро осмишљени захтеви – који су ем циљали на смањење медијског насиља, ем гађали у меки трбух Вучићевог режима – нису испуњени. Осим ако не рачунате оставку министра просвете која би ионако уследила, и седницу Скупштине са уобичајеним препуцавањима.

Пинк спрема бржу, јачу и бољу сезону „Задруге“, Митровић се кези у лице и демонстрантима. Нема назнака да ће Вучићева медијска машинерија успорити, нити да ће идући избори бити поштенији. Анкете не бележе битан пад Напредњака.


Танушна нада је да из протеста никне опозициона колона кадра да добије изборе у Београду – ако тих избора уопште буде. И можда, али то је већ на дугом штапу, натера Напредњаке да на републичком нивоу сасвим зависе од враголастог Дачића.

Мршави би то били резултати овако масовних протеста.

(Данас)
 
Poslednja izmena:
Kao što je i logično, najteže je onima u nižoj klasi, najviše vremena rade, najteže poslove, stalno pod stresom, bez prava na bilo kakav sitni gušt, i stalno pod stresom.

Kapital je neprekidno u krizi vezanoj z apad profitne stope. Na duzi rok, usled konkurenije i zasicenja trzista profitna stopa stalno pada.

Medjuim, kroz istoriju kapital je iznalazio nacine d aprivremeno odlozi ili uspori ovajproces.
To su:
1. Pojacanje eksploatacije (ono sto se danas desava)
2. Thenoloski izumi i otkrica (kao nper internet . .com boom devedesetih)
3. Monopolizacija
4. Ratovi, unistenje i pokretanje novih ciklusa potrosnje

Poslednjih 40 godina radno vreme je drasticno uvecano. Bilo na neformalan nacin sto ljudi rade dodatne poslove, bilo tako sto se u okviru 8 sati radi vise i uzasnije. Radno mesto je danas pakao. Tu su i trikovi, recimo kasirkama se cesto ne racuna u radno vreme pospremanje radnje ili donosenje iz magacina.

Kapital, kapitalizam i kapitalisti su najodvratnija pojava u okviru odvratne ljudske rase.
 
Анкете не бележе битан пад Напредњака.
Ovo nije tačno. Iako se sa dobrim delom teksta slazem, ankete koje smo imali prilike da vidimo pokazuju jasan pad.

Indirektno, cinjenica da nema izbora na jesen govori da Vucic procenjuje da se rejting ozbiljnije srozao i da mu treba vremena da ga ispegla.
 
Протести нису Вучићев крај, али дефинитивно јесу зачетак тог краја. Он то врло добро зна. Његов интимни веш није био бео (ако је уопште беле боје) пред спавање (ако је уопште спавао) у време протеста - у то сам сигуран. Зато нема места дефетизму, енергија је ту негде, сви смо је добро видели и осетили.
 
Poslednja izmena:
Poslednjih 40 godina radno vreme je drasticno uvecano.
7DDBFC37-A620-45A7-8293-773A9E51EF6B.png
 
среда, 28. јун 2023.
Видовдански протест против насиља над Србима на КиМ и НАТО вежби у Србији одржаће се у 19 часова испред Цркве Светог Марка у Београду.

ВИДОВДАНСКИ ПРОГЛАС

СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ


Браћо и сестре,

Српски народ на Косову и Метохији се налази у изузетно тешком положају. Нападнут је са свију страна! Угрожен је наш опстанак, опстанак наше државе и цркве, угрожена је наша будућност. На Косову и Метохији на власти је тоталитарни националистички режим који жели, или да натера Србе да на силу прихвате једнострано проглашену тзв. Републику Косово или да протера до последњег Србина, не бирајући средства.

Нажалост, у овај положај довела нас је политика кључних актера косовске кризе, пре свега међународне заједнице и српских власти, они који су били дужни да тај проблем решавају, довела нас је калкулантска политика српског руководства, политика уступака, довео нас је партијски приступ вођењу најосетљивијег националног и државног питања, довела нас је издајничка политика Београда.

Уместо да се протагонисти те политике усредсреде на главне опасности које су вребале без престанка косовско-метохијске Србе, они су нас замишљали као непријатеља, и са тим измишљеним непријатељем непрестано ратују, већ преко десет година, проглашавајући лажно јединство Срба, наводно окупљених око „Српске листе“, а све друге назвали издајницима.

За то време, прави непријатељ се припремао управо за ово што сада гледамо по нашим: улицама, путевима, шумама, градовима и селима. „Лов“ на наше недужне суграђане. То је драстично погоршало изгледе за наш опстанак и нашу будућност. Шта нас чека, с ким „имамо посла“, најбоље потврђују изјаве тзв. премијера Арбина Куртија, који отворено, без увијања саопштава да ће хапсити Србе „били криви или не“ како би их натерао да „прихвате нашу државу“?!

Браћо и сестре,

неспорно је да смо на трагу егзодуса. Имамо посла са суманутим режимом у Приштини и са издајничким режимом у Београду, уз разочаравајујуће понашање међународне заједнице, оних који су све ово „закували“.

За последњу деценију, уместо да дође до повратка прогнаних и стабилизације српског народа на КиМ, десило се супротно. Уместо да инсистирају на спровођењу Резолуције СБ УН 1244, они су нам приуштили „бриселске и охридске споразуме“. И тако, уз помоћ тзв. наших представника, „Српске листе“, укинули су све институције српске државе. Срби су, уз највеће понижење од власти која им је гарантовала безбедност, насилно интегрисани у косовски систем, а онда, опет понижени, натерани да из њега изађу.

Тај вакуум искористио је непријатељ да милитаризује север Косова и Метохије и елиминише народ који вековима живи на тим просторима. Таква калкулантска, издајничка политика довела је, не само нас, већ и читаву српску државу у ћорсокак. Своја вековна огњишта у тзв. миру, само у последњој деценији напустило је близу 40 хиљада Срба. А политички и интелктуални полусвет, и после свега, у виду тзв. Српске листе, без трунке морала и одговорности, има намеру да и даље нама влада водећи нас, заједно са данашњим српским властима, у тоталну националну катастрофу.

Уместо да напусте позиције, они, одвојени на „север и југ“, у њиховој јучерашњој резолуцији нуде своје највеће политичко „достигнуће“, тзв Заједницу српских општина, последњи камен у темељу независне државе Косово.

Стога браћо и сестре, куцнуо је можда и последњи час да престанемо да немо посматрамо како нас власт матичне државе, манипулишући нашом несрећом, понижавајући нас до бола, полако али сигурно, препушта Великој Албанији.

Упркос многим међусобним неслагањима, српски народ на Косову и Метохији је решен да се истински уједини и да опстане и остане, али не ни под каквом партијском заставом, већ под заставом Србије. Тренутак је такав да ми више немамо простора ни снаге да трпимо катастрофалну политику главног представника власти из Београда. Једноставно смо принуђени или, да га натерамо да одустане од издаје и да се окрене националној политици, или да га натерамо да одступи, и да то место препусти онима који ће водити националну политику.

Ако то не учинимо, на нама, нашој генерацији, посебно интелектуалцима, остаће национална срамота.

У том циљу, као што смо раније најавили, српски народ са Косова и из Метохије је одлучио да обнови рад Српског националног већа, као представничког тела које ће, са свим патриотским, националним и демократским снагама у Србији, бринути о виталним интересима нас Срба на КиМ, и које никада више неће дозволити да издајници и калкуланти одлучују о нашој судбини, неће дозволити да партијски интерси превладају националне.

Зато позивамо све политичке партије, покрете, удружења, као и угледне појединце: српске домаћине, раднике, професоре, лекаре, адвокате, економисте, уметнике, студенте... преосталу српску младост на Косову и Метохији да подрже деловање Српскоg националноg већа Косова и Метохије и учествује у његовом конституисању, како би своју судбину узели у своје руке.

У том циљу Иницијативни одбор за обнову СНВ КиМ наредних 60 дана у свим српским срдинама организује активности за избор представника народа који ће на Скупштини Српског националног већа изабрати руководство и отпочети, заједно са свим националним и патриотским факторима у Србији, своју последњу националну и политичку битку за опстанак и останак на својим вековним огњиштима. У овим активностима позивамо и СПЦ и епархију Рашко–призренску на подржи ову националну борбу и да не стоји по страни.

Скупштина СНВ одржаће се у суботу, 26. августа 2023. године, у Грачаници.

Сви заинтересовани у српском народу, у свим српским земљама и широм дијаспоре, који желе да учествују у раду или присуствују Скупштини Српског националног већа, могу се пријавити на e-mail snvkim23@gmail.com или на месинџер ФБ странице Српско Национално Веће КиМ, како би им на време био упућен званичан позив.

Како радили тако нам Бог помогао!

У Грачаници, 28. јуна 2023 године

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОБНАВЉАЊА РАДА

СРПСКОГ НАЦИОНАНОГ ВЕЋА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ


(НСПМ)
 
Средња класа су људи који могу да приуште "мале луксузе" (тужан назив) скоро сваки дан, нешто као достава хране 5 пута недељно, да не брину кад је јефтина струја, да могу да упале климу без да мин максују колико ће најмање да потроше,...
А што се тиће просека, овог за јун, ем су то мале паре, ем је лоша статистика. Као свеже запослен на инжињерској позицији ја имам најмњау плату у фирми, а и на мене таквог треба 2 особе од мало изнад минималца да бисмо заједно делили просек.
Ја знм за бар 303 особе са већом платом од мн, толико има инжињера у фирми, колико ли треба људи који једу попару да би са њима добили просек ? Врв много.
 
Ako se malo iscimas kao CarGo vozac ili Wolt/Glovo dostavljac isto ces izlaziti na 1500-2000 mesecno. Ta cifra za normalan zivot u Srbiji je realno dostizna za solidan broj gradjana.
:ROFLMAO: :ROFLMAO: :ROFLMAO:

By the way, mislim da je za urbanu/modernu BG porodicu bez dece potrebno nekih 3000 eur mesecno za normalan (komotan) zivot bez ustezanja, ako placaju kiriju ili kredit za stan do 800-900 eur mesecno, bez da ostavljaju nesto znacajnije sa strane. To su 2 plate od 1500 eur sto ima mnogo nasih sugradjana, a verovatno i dobar deo ucesnika ovog foruma. Za to cak nije potrebno raditi ni white collar posao, obzirom da gomila zanatlija izlazi na tu ciru. Znam viljuskara koji radi za platu od 200000 din. Varioci, keramicari, i sl. ubijaju i duplo vise. Ako se malo iscimas kao CarGo vozac ili Wolt/Glovo dostavljac isto ces izlaziti na 1500-2000 mesecno. Ta cifra za normalan zivot u Srbiji je realno dostizna za solidan broj gradjana.
Vidi se da veze sa realnim životom nemaš, a da shvatiš o čemu pričam(o), ne očekujem(o), jer ti živiš u nekom svom svetu u kome su sve ove stvari po tebi noramlne.

Ja se zalazem za protocniji saobracaj a ne za divljacku voznju. I napisao sam da se zalazem da se ogranicenje u bulevarima podigne na ogranicenje na ono koje postoji vec u Novom Sadu u Bulevaru Evrope. Zakonodavac svakako predvidja mogucnost da se u gradskim saobracajnicama ogranicenje podigne do 80 km/h, ako uslovi puta dozvoljavaju tako da to nije sporno.
Protočnost saobraćaja se ne postiže povećanjem ograničenja brzine, nego regulacijom svih drugih stvari vezano za saobraćaj, uključujući i urbanizam.

Spomenutih 130 km/h treba da bude ogranicenje nocu kada je nizak intenzitet saobracaja na autoputu kroz grad obzirom da je to opste ogranicenje brzine na autoputu. Tako da ne vidim nista sporno.

Ali po tvom potpisu rekao bih da ti zapravo uopste nisi vozac (ili makar da ne vozis auto aktivno), jer da si vozac i da saobracaj gledas iz perspektive vozaca, a ne putnika u gradskom prevozu bila bi ti jasna logika iza ovih mojih predloga, ili bolje receno zelja, obzirom da nisam bas neki optimista da ce se to i desiti.
Ja na saobraćaj gledam iz perspektive običnog vozača, ne iz perpektive adrenalinskog zavisnika (u šta tebe ubrajam), ali i iz prespektive pešaka, bicikliste, roditelja sa malom decom ili decom u kolicima, osoba sa invaliditetom, korisnika gradskog prevoza... , ali i iz ugla urbanizma.

Ja mislim da su moji pogledi na zivot krajnje realni i racionalni.
:ROFLMAO::ROFLMAO::ROFLMAO:

Ako mislis da ima prostora za korekciju...
Ne mislim da ima, pošto je za tako nešto potrebno da se izađe iz oblaka i spisti na zemlji i počnu da se primećuju stvari oko sebe, na koje sam ti ukazivao.
 
Vrh