Skroz si u pravu, čak Srbija nije loša kao npr. SAD u smislu cene zdravstvenih usluga, društvo ovde nije toliko loše i podeljeno kao u SAD, da ne pominjem broj beskućnika kao i bezbednost ali zadnju deceniju se vidi da sve sa Zapada dolazi ovde uz zakašnjenje. Zatim kažu ljudi da Nemačka nije kao što je bila, manje se zaradi nego pre, korupcija je više, migranti, novac ide za finansiranje rata u Ukr po naredbi itd.. i verujem im. Ipak za mene prednosti u Srbiji su veće nego mane.
Kako će biti za 5-10 godina videćemo. Nadam se da je ova kriza prolazna pa će naići period (10-15 godina) kada ćemo svi živeti bolje (pre nove krize), nekako mi je depresivno i tužno ako sve bude postepeno gore i gore (agenda 2030).
Pa da. Zavisi ko šta voli, i ko je šta spreman da trpi. Recimo, ja nikad ne bih mogao da živim u Murici iz brojnih razloga. Ali ima i ljudi koji mogu i lepo im je tamo. Isto tako ima (naših) ljudi koji su tamo, a nije im lepo. Bitno je da čovek zna šta želi, šta voli, šta je spreman da istrpi, i čega može, a čega ne može da se odrekne.
Meni je u Srbiji sve odvratnije, pogotovu u ovoj Vučićevoj Srbiji kojom (izuzimajući samog Vučića, lukavog psihopatu) vladaju krezube gluperde, kriminalčine i primitivčine, a na vlasti ih održavaju razni licemerni foliranti i Marije Antoanete koje miniraju svaki pokušaj bunta i pobune protiv toga, i koje me ubeđuju da zarađujem 150.000 RSD (sudeći po jednoj forumskoj lujki) odnosno 2000-3000 evra (sudeći po drugoj forumskoj lujki) i da treba da budem srećan s time. Meni je muka od takvih ljudi, i od takvog Vučićevoj brloga. Ali i dalje mi je, za sada, prihvatljivo da ostanem ovde. Odnosno ovaj ovde šit mi je ipak manji šit nego da pobegnem u Muriku. To je delom i zato što mi znače porodica, prijatelji i nešto što sam proživeo ovde, a i nešto što sam sam
izgradio ovde, a što u Murici nikad ne bih mogao da imam.
Naravno, ima ljudi koje takve stvari ne vezuju, ili ih prosto nemaju, i zato im je bolje kada odu negde drugde.
Dakle opet, samo je bitno da čovek zna šta želi, šta može, gde ide, i šta može da očekuje.
Ali moje mišljenje je da, danas, gde god da čovek ode, neki tovar njesra će morati da pojede. Da smo u 90im ili 2000im, bila bi druga priča, tada bi zaista bila drukčija perspektiva od zemlje do zemlje (npr ako čovek ide za EU ili Muriku, koje su tad bile na vrhu). Ali ovo danas... ma kakvi. Gde god da običan prosečan čovek ode, neka se spremi za beznađe i šlajfovanje u mestu. Sad, ja sam pesimista, i možda grešim. Ali pesimista sam zato što u predviđanjima najviše akcenta stavljam na: 1) reaktivnost ljudi, njihovu angažovanost i vezanost za društvo i dešavanja oko sebe 2) generalno raspoloženje i očekivanja ljudi i 3) trendove duž kojih se kreću srednja i niža klasa širom sveta. A sva tri kriterijuma su u nikad gorem stanju. Ljudi su, globalno, em nikad gluplji i inertniji, em nikad depresivniji, em nikad gore sabotirani od strane establišmenta i interesnih grupa širom sveta.