411 је код нас најчешће продаван са лиценцним моторима познатим из камиона 1213 и 1217 (исти блок, уз додатак турбине).
У комбинацији са петобрзинским мењачем то је значило стално држање у високим обртајима, посебно слабијег, па је уобичајена слика гарав и мастан задњи поклопац.
Али, могао је да у туристичкој варијанти буде лепо скоцкан, па чак и климу да има. У пракси, то је овако изгледало: хоћеш да претичеш, хоћеш узбрдо, одмах пребацујеш у нижу, закуцаваш обртомер на 2500, гасиш климу.
Био је фул на ваздух, и кочнице и огибљење. По свему као велики брат, само скраћен. Сви Ракетини из краја осамдесетих завршили су бајнобаштанском погону пред распад фирме, а онда их је преузела фирма Ракета АБ, где још два или три раде, од којих један има и лепљена стакла.
Кинези су осамдестих купили неколико стотина тих бусева. Замиалите шта су добили, поред оних које су имали тада. Исто тако, 415 је продаван у Пољској.
Није ни чудо што су желели и да их праве. Средином осамдесетих технолошки јаз између нас и Европе није био драматично дубок и они би на тај начин (тада се то звало трансфер технологије) добијали савремено возило.