Ikarus u Mariboru? Zanimljivo.
A gde iskopa to sedište? Pratilo me je još od vojske iz fapova, pa sačekalo u trolejbusima, sok su već i tada autobusi imali neko mnogo bolje, sa mogućnošću okretanja na desnu stranu. Nagib sedalnog dela bio je rešen šlicevima sa strane, kao menjač na ferariju. Sva su škriputala u vožnji na potpuno isti način.
Ne mogu sad da se setimkkja su vozila nosila 10.00 gume. Prečnik 20 je bio standard kao sad 22,5. Najčešča je bila 11.00 - svi ikarbusi, svi sanosi, najčešće i kamioni... Tamovi su koristili više različitih dimenzija: 8.25 nosili su dajčevi njuškaši, kasnije 130t11 - 9.00, a možda i tu 10. 00
Ziu trolejbusi i fap 1921 (kiper, u žargonu glumac) nosili su veće 12.00. Zato je problem sa gumama na ziu bio jako redak. U eri unutrašnjih guma defekti su bili jako česti (u gradu pucaju zbog grejanja na kočenju, na putu od velike brzine) , posebno kad je neispravno kočenje grejalo neki točak. Tu je ziu u velikoj prednosti, jer em je imao veće gume, em je skoro zanemarljivo grejao kočnice u radu. Bio je stanju da celu smenu odradi na jednoj vučnoj. Mnogi vozači nisu ni umeli da osete kad je prazna, kokiko se malo primećivalo. Za to vreme, ik ili sanos jedva bi se i prazni odvukli do garaže, a nije bila retkost da stoje zbog obe. Žika će se setiti da je podizanje ik na ulici bila svakodnevna muka (poturaj, diži jastuke...). Prelazak u drugoj polovini devedesetih na tjubles felne i gume, neverovatno je smanjio broj defekata. Još dok su korišćene domače - Borovo, Obilićevo, i Trajal, bilo je veselo. Sava i donekle Tigar bile su ipak nešto drugo.
A ovaj način reklamiranja i tadašnji tip lepotice, posebna je priča.
Evo malo podsećanja:
https://youtu.be/Xqqflxo_L9A