Istorija JGP-a

[solecar]

Zezeljko » 10 Avg 2021 12:25[/url]":1ttpbhoj]

Koje linije i kuda su išle? Koliko vidim, išle su onuda gde je danas parking. Da nisu možda neke od linija sa brojem 16?

 

[HADZIJA282]

 

[branik]

Ove sa peticama, posle su zamenili automatici, čini mi se?

 

[Žika]

Samo 501,502,503 i 504.

 

[IK-97]

Ne tako davna ali na zalost ipak istorija,Lastin IK-201 u prigradskoj izvedbi slikan krajem leta 2012.
Fotografija je iz licne arhive.

Ne znam koi je tacno garazni broj.
Po mom misljenju ovo su bili najadekvatniji autobusi za prigradske linije.

 

[Дошљак]

Ови су беше имали завесе?

 

[IK-97]

Imali su i zavese i polu tapacirana sedista.

 

[Žika]

 

[branik]

Kakva je ovo mašina bila!
Sve prosto, a nepokvarljivo. Ipak, jednog dana izderivo.
Još bih mogao da mu prepoznan zvuk. Mnogo sam se njima vozio na 26.
Ako se dobro sećam, njihove motore su ugrađivali u prvu seriju zelenih sanosa.

 

[Sam-2]

branik » Čet Sep 23, 2021 9:26 am[/url]":3689gftf]Kakva je ovo mašina bila!
Sve prosto, a nepokvarljivo. Ipak, jednog dana izderivo.
Još bih mogao da mu prepoznan zvuk. Mnogo sam se njima vozio na 26.
Ako se dobro sećam, njihove motore su ugrađivali u prvu seriju zelenih sanosa.

Sveukupno-najbolji autobus GSP-a do danas.. Čak ni "tenkovski" Lejland nije izdrzao napore, koje je MB izneo.

 

[Žika]

Sve u svoje vreme.
Imali su i oni svojih mušica ali generalno nisu bili predviđeni za BG opterćenja.

 

[Užice]

Negde sam čuo za podatak da kada je 1892. krenuo prvi tramvaj na konjsku vuču od Kalemegdana do Slavije, nisu postojala klasična usputna stajališta kakva postoje danas, nego da je svaki putnik mogao da mahne kočijašu gde da zaustavi vozilo da bi on mogao da siđe, i da su se ljudi mogli voziti bukvalno do vrata svoje kuće, pod uslovom da se ona nalazi u ulici kroz koju tramvaj prolazi.
Da li je poznato kada su u Beogradu uvedena fiksna natkrivena stajališta sa zvaničnim imenima, kakva svi poznajemo već odavno?

 

[Siniša]

To je istina da u početku nisu postojala stajališta, već je svako ulazio/izlazio po želji. Kada su uvedena stajališta, ne znam, nisam nigde našao podatak. Mogu samo da pretpostavim da je to bilo negde kada se potpuno elektrificirala mreža. Možda neko drugi od forumaša ima informaciju.
Znam da se su brojevi linija koje znamo javili posle I sv. rata.

 

[Bender Rodriguez]

Užice » Pon Nov 08, 2021 3:41 pm[/url]":gfxluyig]Negde sam čuo za podatak da kada je 1892. krenuo prvi tramvaj na konjsku vuču od Kalemegdana do Slavije, nisu postojala klasična usputna stajališta kakva postoje danas, nego da je svaki putnik mogao da mahne kočijašu gde da zaustavi vozilo da bi on mogao da siđe, i da su se ljudi mogli voziti bukvalno do vrata svoje kuće, pod uslovom da se ona nalazi u ulici kroz koju tramvaj prolazi.
Da li je poznato kada su u Beogradu uvedena fiksna natkrivena stajališta sa zvaničnim imenima, kakva svi poznajemo već odavno?

Da, u tim ranim fazama razvoja je generalno ceo prevoz u svetu funkcionisao po tim principima uskoči - iskoči (hop-on i hop-off na engleskom) jer su se i sama vozila kretala sporo i nije bilo saobraćaja na kolovozima pa samim tim ni opasnosti da te nešto klepi kad siđeš nasred ulice iz tramvaja.
Mislim da je to izmenjeno i da su prva fiksna stajališta počela da se pojavljuju 1930ih. Naravno varira od grada i države, u skladu sa stepenom motorizacije a i konfiguracijom. Ali mislim da su 1930ih počeli da se postavljaju ti temelji nove generacije upravljanja javnim prevozom kakve danas znamo.

 

[Пантограф]

Ма раније, не верујем да је тек тридесетих. Тешко је то могло да функционише нпр. у Паризу или у Лондону, да ускаче кад ко хоће и много пре тога.

 

[Dart]

Knez Mihailova 1947 remaster


Zemun 30-ih

 

[Užice]

Dart » Pet Nov 19, 2021 10:47 am[/url]":14tm4704]Knez Mihailova 1947 remaster


Zemun 30-ih

Eh, još se u pozadini vide ruševine iz WW2 na ovoj slici sa prvim beogradskim trolejbusom iz 1947. Jel to bila ujedno i prva trolejbuska linija na celom Balkanu? U Sarajevu je trola uvedena tek osamdesetih pred Zimske Olimpijske Igre, ne znam da li su Sofija i Atina imale trolejbus pre Beograda? Tada su se trolejbusi masovno uvodili uglavnom u novim socijalističkim zemljama.

 

[Пантограф]

Nismo prvi, Sofija je otvorila 1941.

 

[Student]

Evo nešto iz bliže istorije. Uživajte!

 

[HADZIJA282]

Slike su vrh, one su sa nekog kineskog ili japanskog sajta. Steta sto se ne moze doci do originalne rezolucije fotografija gde je slikan pogon Novi Beograd. Tu sam neke garazne brojeve prepoznao, a za neke nisam siguran, jer je slika u smanjenoj rezoluciji.

 

[branik]

Sjajne. Ova vozila su i kroz moje ruke prolazila.
A veseli trolejbusi, na šta liče. Nikad se prema njima nisu odnosili kao prema autobusima, pa su brzo, već posle samo nekoliko godina svi isto izgledali.
Nikad "Dorćol" nije rešio zaduženja, ali i bez toga, strožom kontrolom, moglo se postići bolje čuvanje vozila. I sastav vozača je često bio problematičan i čeato je sprovođena negativna selekcija. Brzo bi se videlo ko se dobro snalazi, ko se kako i prema vozilu odnosi, ne samo po pitanju vožnje i čuvanja, već i najelementarnije higijene. Koliko sam samo puta odbio da preuzmem vozilo na Banjici jer je neko pola kutije cigara otresao i ugasio na podu, ostavio na podu kore od jabuke, papir od bureka... A šolja na volanu iznad matice često je služila kao piksla. Da sam se ja pitao takav mi ne bi završio ni prvu smenu! E, takvog je bilo baš briga da li će ogrebati, da li će spaliti kočnice ako mu ne radi elektromagnetna, jer tako mekše koči, da li će zapaliti otpornike ili ceo trolejbus dok se greje držeći ga na prvoj poziciji čekajući servis ili vuču... I što je najgore, tu su prednjačili stariji vozači, koji su u pogonu bili još od vremena lejlanda.
Koliko smo se nas nekolicina borili da dobijemo zaduženja, makar i na najvećim krševima, xrtali smo plamove parkiranja, davali ideje da vozilo možw da izađe u približno vreme. Mnogo toga moglo se lako i brzo dovesti u red, bez mnogo rada i ulaganja. Ali, za to nije bilo sluha. Parkireri su ih gurali u garaži traktorima, ne nareći za boju, udubljenja i oštećenja... Sjajno su se ziu pokazali, koliko su negovani. Brzi, moćni kao današnji autobusi. Tek su na Banjici i kroz D. Tucovića pokazivali šta su zapravo mogli.
I što je najgore, nikakve pouke nisu izvukli dolaskom bkm, ništa promenili nisu. A bila je prilika da nastave praksu zaduženja započetu dolaskom poslednje serije ziu i zglobova. Ali, ko bi se bavio time. Slaži posle noćnog pregleda kad koji naiđe, ujutru daj ih redom i gotovo. I onda posle 11 godina kupuj nove, jer su se prethodni raspali.
Mnogo je drugačije bilo u autobuskim pogonima. Autobus je bio autobus, doatajan i vozača i putnika koje je vozio.

 

[Вожд]

https://www.facebook.com/crnobeli.beograd/photos/a.212837462105894/5281729671883289

 

[Дошљак]

Тролејбус скреће из Васине у Добрачину.

 

[vucko]

Fenomenalna fotka pogotovu jer sada trole ne mogu iz pravca Studentskog trga u Dobračinu već mogu samo posle što naprave obrt na Studentskom trgu pa krenu ka Trgu Republike.

 

[solecar]

Koliko dugo nema ovoga, vidi se i po tome što je ulica kaldrmisana, a danas je asfaltirana. Plus, što nikada nisam za svog života video ovako nešto, a bilo bi korisno da ga imamo, opet.