Hram Svetog Save

[Ventilator_BGD]

Ispravi se, sve sto nije centar je zapravo prilicno planski uradjeno, ako zanemarimo od demosranjskih promena do danas.

 

[Ventilator_BGD]

Beki » 02 Feb 2020 11:23 pm[/url]":14eoyi9b]Evo, ovo je za mene recimo objekat, slican nasem Hramu, od koga bi mi zastao dah kada bih lutao nekim gradom i nabasao na njega(mozda bez ovog zlata, mada ima nesto i u tome). Nas Hram je jadan spolja sa plocicama od wc-a i manjkom ili jeftinim detaljima i niko ne moze da me ubedi u ispravnost postavljanja klozetskih plocica. Jednostavno nije impresivan objekat, osim ako namenski nisi tu dosao, nikog nece da impresionira. Tako da, bitnija mi je i dalje spoljasnost od platoa, sumice ili cega god ispred objekta, to se lako uvek sredi i promeni. Ako smo dali tolike pare do sada, daj da damo jos onda da bar lici na nesto.

Hram, to smo mi. Branko Pesic, pojednostavljivac, minimalizator, modernista, srbi liberali relativizatori. Kompleks velicine naspram kvaliteta. Zato crkva u sofiji izgleda impresivnije od hrama svetog save, jer smo imali coveka (da ne gresim dusu ne znam je li svesno ili nesvesno to uradio) unakazio izvorni proekat hrama koji je neko pre njega sa znanjem i umecem, sa razlogom i idejom iznedrio. Inace su i oni pre njega mogli sve to da pojednostave da su hteli, manje bi se namucili sa detaljima ali bi verovatno izgubili na konkursu.

 

[Otis.Driftwood]

Znaci na jesen zavrsavaju Hram, realno?

 

[Прле]

Можда мозаик, али не верујем да је то крај скелама.

 

[Садко]

Ventilator_BGD » Пон Феб 03, 2020 10:42 am[/url]":2sz5rgot]Ispravi se, sve sto nije centar je zapravo prilicno planski uradjeno, ako zanemarimo od demosranjskih promena do danas.

Не сви делови. Говорио сам о томе да је у питању веома прометан део у граду, између осталог.

 

[Beki]

Садко » Pon Feb 03, 2020 1:58 am[/url]":1nj1j3n0]

And7rey » Нед Феб 02, 2020 5:20 pm[/url]":1nj1j3n0]Logika ovog rešenja je "ae saćemo napravit plato veliki posečemo sve lepo i zasadimo šumu pored pa će to opravdati ovo što smo zabetonirali okolo.
Iskreno tim arhitektama koji su ovo projektovali treba oduzeti diplomu pošto ovakav projekat može svako da napravi.
O tome koliko se zapravo razmišljalo dok se radilo ovo govori i to što na primer nema uopšte prilaza sa istočne strane na to su potpuno zaboravili a tamo ljudi preskakaju onu ogradu koju su postavili debili.
Možda najveći problem i jeste to što ovakav plato ispred hrama NIKO NIJE TRAŽIO

Када год нешто делује "да може свако да уради" - управо није тако. Говорим о било којој креативној индустрији на првом месту.

Beki » Пон Феб 03, 2020 12:23 am[/url]":1nj1j3n0]Evo, ovo je za mene recimo objekat, slican nasem Hramu, od koga bi mi zastao dah kada bih lutao nekim gradom i nabasao na njega(mozda bez ovog zlata, mada ima nesto i u tome). Nas Hram je jadan spolja sa plocicama od wc-a i manjkom ili jeftinim detaljima i niko ne moze da me ubedi u ispravnost postavljanja klozetskih plocica. Jednostavno nije impresivan objekat, osim ako namenski nisi tu dosao, nikog nece da impresionira. Tako da, bitnija mi je i dalje spoljasnost od platoa, sumice ili cega god ispred objekta, to se lako uvek sredi i promeni. Ako smo dali tolike pare do sada, daj da damo jos onda da bar lici na nesto.

Мора да си ти космополито био у далеко еминентијим местима од мене, пошто ево све до сада нисам видео да неко има такво купатило.
А био сам у разним господским кућама и вилама. :kafa:


Нереално поређење узевши у обзир да је Петроград планиран (подвући и болдовати у глави) од самог старта и за монументалне објекте су по плану одвојени значајни простори и прилази, док је тек 2-3% Београда урбанистички ваљано скројено. А где је наш Храм? На Авали или у центру града?

Уз то ова скулптура баш сиромашно делује према цркви.

Kakve veze ima koji grad je kako urbanisticki skrojen, ja konkretno poredim dva objekta koji postoje i stoje tu gde stoje.

Pričam o pravljenju nekog umetničkog dela od spoljašnosi Hrama, a ne samo od unutrašnjosti, obraćanju pažnje na detalje...

Naš hram je jedna velika nabudžena hramčina obložena klozetskim pločica, tek tako, da ima neku fasadu.

Ok, ako nema para pa čekamo neka bolja vremena i to je dogovor, ali ovde su neki spremni da brane klozetske pločice i pričaju o tome kao o dobrom rešenju

Mogli smo onda da ga ostavimo u betonu samo i smestimo na NBGD, da imamo lepo brutalistički hram i kraj priče, bolje nego ovako

 

[orjen]

Ventilator_BGD » 03 Feb 2020 10:49 am[/url]":19tji1a1]

Beki » 02 Feb 2020 11:23 pm[/url]":19tji1a1]Evo, ovo je za mene recimo objekat, slican nasem Hramu, od koga bi mi zastao dah kada bih lutao nekim gradom i nabasao na njega(mozda bez ovog zlata, mada ima nesto i u tome). Nas Hram je jadan spolja sa plocicama od wc-a i manjkom ili jeftinim detaljima i niko ne moze da me ubedi u ispravnost postavljanja klozetskih plocica. Jednostavno nije impresivan objekat, osim ako namenski nisi tu dosao, nikog nece da impresionira. Tako da, bitnija mi je i dalje spoljasnost od platoa, sumice ili cega god ispred objekta, to se lako uvek sredi i promeni. Ako smo dali tolike pare do sada, daj da damo jos onda da bar lici na nesto.

Hram, to smo mi. Branko Pesic, pojednostavljivac, minimalizator, modernista, srbi liberali relativizatori. Kompleks velicine naspram kvaliteta. Zato crkva u sofiji izgleda impresivnije od hrama svetog save, jer smo imali coveka (da ne gresim dusu ne znam je li svesno ili nesvesno to uradio) unakazio izvorni proekat hrama koji je neko pre njega sa znanjem i umecem, sa razlogom i idejom iznedrio. Inace su i oni pre njega mogli sve to da pojednostave da su hteli, manje bi se namucili sa detaljima ali bi verovatno izgubili na konkursu.

Invokacij hrama je sv. sofija, gradevina 6 veka. Ne vidim da su fasade 6 veka raskosniji od naseg hrama. Naprotiv su gradeni racionalno kao sto kaze danas Spiegel za Dokovica. Uzor-gradevine su na primer Marxentius bazilika za nekadasnju Prensylvania station u NY. Ne vidim da su ovde nesto nepotrebno dodali. Katedrale u Kronstadtu i u Sofiju preterivaju svoj klasicni uzor, sv. Sofiju. S time i mnogo losije. Ruski arhitekti nisu u potpunosti razumeli vizantijski pristup simetrije u konstruktivnom resenju (ta saznanja su plod 21 veka). Sv. Sofija bazira na oktogonu, njena duzina proizlazi iz dijagonale njenog glavnog kvadrata. Iz te simetrije (u cistom matematickom smislu) je nastala celi konstruktivni pristup. Fasade ne lice na klasicnu anticku arhitekturu, cist pastis i karikature. Hram sv. Save ne mozemo zvati karikaturom. Ima simetriju bez nepotrebnom raskosu.

 

[Beki]

U svakom slučaju, Hram izgleda bezveze

 

[orjen]

Beki » 03 Feb 2020 02:44 pm[/url]":lv56txjj]U svakom slučaju, Hram izgleda bezveze

Rekoh bi da ti tvoje uzor-gradevine izgledaju bezveze. Ni Kronstadt ni Sofija nisu nista sem vulgarne kopije sv. Sofije sa slagom i jagodom. To su torte, a ne arhitektonske gradevine.

 

[Biciklistkinja]

Fasada hrama bi se mogla popraviti kada bi umesto sadašnjih prozora postavili šarene vitraže, onda bi hram dobio neke boje i zablistao bi. I da jeste i da nije u skladu sa tradicijom ne treba samo tradiciju gledati. Tradicija može da počne i sa hramom pa da se nastavlja u budućnosti.

 

[Beki]

orjen » Pon Feb 03, 2020 2:47 pm[/url]":3vk3g72c]

Beki » 03 Feb 2020 02:44 pm[/url]":3vk3g72c]U svakom slučaju, Hram izgleda bezveze

Rekoh bi da ti tvoje uzor-gradevine izgledaju bezveze. Ni Kronstadt ni Sofija nisu nista sem vulgarne kopije sv. Sofije sa slagom i jagodom. To su torte, a ne arhitektonske gradevine.

Radi se vise o obracanju paznju na detalje, taj stil moze nekome da se svidi ili ne, karakteristican je za to podrucje. Neko je ulozio neki trud u svaki detalj.

Mi ovde godinama picanimo svaki detalj unutrasnjosti, a na spoljasnost niko ne obraca paznju.

 

[Ventilator_BGD]

Orjene ti konstantno drobis pricu o formi a ja o zavrsnim materijalima i ukrasima. Ima stvari u formi koje su mogle ispasti ovako ili onako ali ni dobri primeri poredjenja gore koje je postavio Beki dovoljno govore o gluposti koja je napravljena od hrama. Pusti me formalizma, ne pricamo jezikom postmoderne i metonimije nego klasicizma i metafore.

 

[orjen]

A gde imamo primer ovakve gradevine sa naglasenim ukrasima da ne lici na tortu. Uzor je kasni anticki stil. On je izbegavao izrazavanja na fasadi. Ne unutri, gde je ukras dominirao. Postmodernizam je uzimao vizantiju kao uzor bas zbog tektonike njene spoljasne forme.

 

[Садко]

Контраст једноставности споља и богатства изнутра је пун погодак, само што је значајном делу људи ван домашаја поимања.

Када се уреди парк и плато тек ће све доћи до изражаја.

Понегде ставити витраж није лоша идеја, мада мислим да се то никада десити неће јер је то више римокатолички фах.

 

[Beki]

Šta god da je on izbegavao, imao na umu, imao ideju...nije donelo dobre rezultate. Hram se i dalje gradi i nije završen, nije neki stotinama godina star objekat koji hoćemo da obnovimo da izgleda kako je originalno izgledao. Imao je uzor građevinu iz 6.veka i gle čuda, nekome u 21.veku se to ne sviđa.

Daj da napravimo nešto na šta ćemo svi biti ponosni, meni je Hram kao Kula Beograd, jedino što je impresivno je veličina.

Deluje mi hladno i odbojno, kao toalet na Studenskom trgu na steroidima. Šta je poenta, da se ne osećamo prijatno kada prilazimo i da osećamo strah i neko strahopoštovanje prema Bogu i crkvi? Bolje da liči na tortu nego da je ovakav kakav je sad. Treba da bude prijatno mesto za Beograđane i turiste, a ne kao da ulazim u kuću strave.

 

[Otis.Driftwood]

Mene je ustvari i malo blam kako je ovaj hram zapravo jedno od najposecenijih mesta u Beogradu a sama fasada me strasno odbija da pridjem objektu

Kao da je ovo bio maturski rad Bate Gašića Keramičara

 

[Sarajevska]

У блицу на фотки где су клипеуси са анђелима у ћошку има слика једне композиције, можда чак и из неке од три велике конхе, судећи по облику. Пећина, мудраци, пастири

 

[Ventilator_BGD]

Sveta sofija je uzor samo u konstruktivnom smislu i u smislu freskopisanja. Doduse kupola je padala u zemljotresu. Sveta sofija jeste uproscena ali vizantijski stil nije, ali nije ukrasavan ukrasima nego krecnjak+opeka u redovima, samo to je bilo dovoljno pored pilastara na pandantifima eventualno koji krase kupole, ili pojedinih bifora sa ukrasima. Studenica je primer uradjen u mermeru, on ima romanicke bifore sa detaljima i talasaste vence na obodima krova. To je mogao da bude prigodan primer ako su hteli fasadom da se ugledaju na studenicu. Ako su hteli da je pojednostave zbog vizantijskog ili moravskog stila, onda su mogli da formiraju niz prigodnih materijala. Skroz je nejasno, hteli su da dobiju vizantijsu crkvu u konstruktivnom smislu ali su hteli ili nisu hteli da je ukrase adekvatno vizantijskom stilu? Samom ovom cinjenicom je jasno da autor ne zna sta hoce da kaze i kojim izrazom da se iskaze. Prvo, nije autor projekta Pesic, vec Deroko, ako sam dobro shvatio, Deroko nije imao nameru da kopira sofiju, uzor je bila u smislu forme, ali itekako ukrasena. Dosao je pesic i tu njegovu nameru i koncept bacio u vodu i napravio se pametan i stvorio ono sto je stvorio.

Poenta price je da crkva nije trebalo da izgleda ovako po njegovom tvorcu, nego se pojavio unistitelj i upropastio svojim netalentom i nerazumevanjem izvornu ideju i stvorio nakaznu rugobu oblozenu kupatilskim plocicama.

Crkva Sv. Đorđa, Oplenac by sekica, on Flickr

 

[Ventilator_BGD]

I evo pronasao sam sustinu problema, pretpostavka je jasna onome ko zna zasto je srusen Zrnov. Ljudi nista ne znaju sto bi rekao radovan damjanovic.

- Kada je raspisan prvi konkurs 1905. godine, Svetosavski hram je bio zamišljen kao nacionalni panteon Kraljevine Srbije, u kojoj je živelo srpsko stanovništvo pretežno pravoslavne veroispovesti. Posle formiranja Kraljevine SHS, pretpostavlja se da poimanje nacije počinje da se doživljava i manifestuje kroz drugačiji vizuelni identitet, a samim tim i kroz drugačiju arhitekturu javnih objekata. Na osnovu toga, model srednjovekovnog pravoslavnog hrama nije mogao da zadovolji potrebu promovisanja identiteta nove države u kojoj su se našli nekoliko naroda i tri veroispovesti - priča Stojanović.

Prema rečima ovog istoričara umetnosti, Bazilika Svete Sofije mogla je da posluži kao “pomirljivo rešenje”, bar među hrišćanskim stanovništvom, jer je ista izgrađena 537. godine, gotovo pet vekova pre raskola između katoličanstva i pravoslavlja. Stojanović podseća da je Aja Sofija oko četiri i po veka bila džamija, što može biti osnov i da je muslimani prihvate. A od 1204. do 1261. bila je rimska katolička crkva, u periodu kada su krstaši, za vreme Latinskog carstva, gospodarili Carigradom.

- Dobijeno arhitektonsko rešenje nastalo je više kao produkt tadašnjih društveno-političkih okolnosti nego kao potreba memorisanja lika i dela svetitelja kojem je hram posvećen - zaključuje Marko Stojanović, komentarišući sadašnji izgled Svetosavskog hrama.

 

[Beki]

 

[Otis.Driftwood]

Ja se sve nadam da su ove plocice samo privremeno resenje

Radovan Damjanovic zna najbolje, mudar covek

 

[Mikie]

Претерујете мало.......више...

 

[orjen]

Ventilator_BGD » 03 Feb 2020 10:44 pm[/url]":2yjzci59]Sveta sofija je uzor samo u konstruktivnom smislu i u smislu freskopisanja. Doduse kupola je padala u zemljotresu. Sveta sofija jeste uproscena ali vizantijski stil nije, ali nije ukrasavan ukrasima nego krecnjak+opeka u redovima, samo to je bilo dovoljno pored pilastara na pandantifima eventualno koji krase kupole, ili pojedinih bifora sa ukrasima. Studenica je primer uradjen u mermeru, on ima romanicke bifore sa detaljima i talasaste vence na obodima krova. To je mogao da bude prigodan primer ako su hteli fasadom da se ugledaju na studenicu. Ako su hteli da je pojednostave zbog vizantijskog ili moravskog stila, onda su mogli da formiraju niz prigodnih materijala. Skroz je nejasno, hteli su da dobiju vizantijsu crkvu u konstruktivnom smislu ali su hteli ili nisu hteli da je ukrase adekvatno vizantijskom stilu? Samom ovom cinjenicom je jasno da autor ne zna sta hoce da kaze i kojim izrazom da se iskaze. Prvo, nije autor projekta Pesic, vec Deroko, ako sam dobro shvatio, Deroko nije imao nameru da kopira sofiju, uzor je bila u smislu forme, ali itekako ukrasena. Dosao je pesic i tu njegovu nameru i koncept bacio u vodu i napravio se pametan i stvorio ono sto je stvorio.

Poenta price je da crkva nije trebalo da izgleda ovako po njegovom tvorcu, nego se pojavio unistitelj i upropastio svojim netalentom i nerazumevanjem izvornu ideju i stvorio nakaznu rugobu oblozenu kupatilskim plocicama.

Autor gradevine je Nestorovic, Deroko je autor enterijera i ukrasa. Zahtev drustva za podizanje Hrama i patrijarha iz 193/31 je bio da hram lici na sv. Sofiju. Ove promenu su praceni drustvenom krizom u kraljevini Jugoslavije, ubistvom Radica i pretvaranjem sv. Sofije u muzej.

The adpotion of the "Haghia Sophia" was led by impulses from western academic circles and literature, above all French and German, which
acknowledged the Byzantine tradition in the rationality of construction from which followed spatial clarity, shown in a logical visually apparent image of the constructive system in the building structure.

"The utilitarian argument in the choice to use for St. Sava the architectural concept applied to St. Sophia was not a result of the decision in
1931-1932 and a sudden interest for the Justinianian church from its perfect spatial ambience and the system to overarch space, but came from
the long tradition of its perception as an unparalleled structure, which had been active in Serbian scientific discourse."

— Aleksandar Ignjatović, 2016, U srpsko-vizantijskom kaleidoskopu: arhitektura, nacionalizam i imperijalna imaginacija 1878-1941

Since the beginning of the development of the scholarly discipline of architectural history in Serbia, St. Sophia has been referred to as a superior realization, equivalently in the importance of its constructive solution, structure and spatial effects. This was reasonably a reverberation of the global presentation of this church, whose modern life, from the beginning of the middle of the 19th century, became surprisingly dynamic and complex. The magnetic attraction of its architectural solution boosted towards the end of the 19th century and reached its highest amplitude in Serbia in the interwar years. Owing to its architectural uniqueness, St. Sophia is often regarded as a structure without examples and imitation,though the Justinianian church remained an "archetype-building" - and not in the context of its place in Byzantine architecture, rather as symbol of Byzantine cultural authenticity and partly superiority - from which it gained in importance in the narratives in the relationship between the Byzantine and Serbian identities and in the parentologic metaphor of the link between Byzantium and the medieval Serbian state.

 

[Прле]

Беки, плочице за купатило од мермера? Ти му дођеш неки буржуј? - чим ти купатило сво у мермеру и на поду и на зидовима...

 

[neven_k]

Ja se isto nadam da ce ploce sa fasade da se menajaju, to su Slovenci radili, onako sa ljubavlju....