Hram Svetog Save

[Beki]

Gradnju finansira drzava tj.mi, tj.ja, tako da imamo pravo i da trazimo nesto i kritikujemo. Sto ne bi Hram bio pokazatelj naseg napretka, nase kreativnosti, mesto na kom bi pecat ostavili najbolji nasi stvaraoci, arhitekte, umetnici...ovog doba?

Nema veze da li je nesto lepo ili ruzno, daj da mi pokazemo da mi kopiramo Aja Sofiju jer to smo mi, Romeji i naslednici Romejskog carstva. Nemoj slucajno neki detalj ili nesto jer to je tako katolocki

Nas renesansa, barok, klasicizam i sve na dalje ne zanimaju, daj da se mi vratimo u srednji vek, tada je sve bilo bajno i mi smo bili najjaci. Nema veze sto ni u tom srednjem veku nismo razmisljali na taj nacin i bili toliko zatucani, ni po pitanju arhitekture, niti bilo cega drugog.

I opet, sve bi to bilo ok da je Hram spolja lep ili velicanstven ili mocan ili da zraci nekom duhovnoscu, ali nista od toga nije postignuto. Ali dobro, treba sacekati sneg pa onda suditi ili ga gledati pod odredjenim uglovima u odredjeno doba dana.

I to sto hram nesto nije, ne znaci da ne moze ili nece biti.

 

[Mikie]

Beki » Уто Феб 04, 2020 5:58 pm[/url]":ko2mu51e]Gradnju finansira drzava tj.mi, tj.ja, tako da imamo pravo i da trazimo nesto i kritikujemo. Sto ne bi Hram bio pokazatelj naseg napretka, nase kreativnosti, mesto na kom bi pecat ostavili najbolji nasi stvaraoci, arhitekte, umetnici...ovog doba?

Nema veze da li je nesto lepo ili ruzno, daj da mi pokazemo da mi kopiramo Aja Sofiju jer to smo mi, Romeji i naslednici Romejskog carstva. Nemoj slucajno neki detalj ili nesto jer to je tako katolocki

Nas renesansa, barok, klasicizam i sve na dalje ne zanimaju, daj da se mi vratimo u srednji vek, tada je sve bilo bajno i mi smo bili najjaci. Nema veze sto ni u tom srednjem veku nismo razmisljali na taj nacin i bili toliko zatucani, ni po pitanju arhitekture, niti bilo cega drugog.

I opet, sve bi to bilo ok da je Hram spolja lep ili velicanstven ili mocan ili da zraci nekom duhovnoscu, ali nista od toga nije postignuto. Ali dobro, treba sacekati sneg pa onda suditi ili ga gledati pod odredjenim uglovima u odredjeno doba dana.

I to sto hram nesto nije, ne znaci da ne moze ili nece biti.

Ако ћемо да излиставамо по пореском и другим доприносима, ко има каква права, нећемо нигде стићи.

Увелико бих коментарисао сваки сегмент остатка објаве, али је сувишно...

 

[Ventilator_BGD]

@Orjen nadji mi jedan klasican objekat uradjen u slicnom mermeru slicnom tehnikom. Zanima me kako ispadaju takvi rezultati. Nek nisu klozetarske plocice, al su postmoderne. To bi bilo kao kad bi barok radio u celiku. Nepovezivo i neautenticno, i sustina cele price je NE PRATI IZVORNU IDEJU! Druga stvar, i slavija je uradjena u granitu ali na taj nacin da niko ne bi rekao da su upotrebljeni kvalitetni materijali. Iz prostog razloga sto onaj ko je radio nije znao da ih uradi.

Vidis, prvi konkurs je slat u sankt petersburg 1905 godine, pred strucnu komisiju koja je trebalo da da svoj sud o kvalitetu radova i oni su rekli da projekti ne zadovoljavaju uslove. Oko drugog konkursa je bila zestoka polemika i ideja je dovedena u pitanje, ali se odredjeni krugovi nisu osvrtali. Pitam se sta bi komisija iz s.petersburga rekla te 1935, al sipak lenjin je uveo nove kriterijume rusenja crkava.

 

[marone]

I učaše i govoraše im: nije li napisano: "Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode"; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.

po Marku, 11:17

 

[orjen]

Ventilator_BGD » 04 Feb 2020 11:11 pm[/url]":279dkess]@Orjen nadji mi jedan klasican objekat uradjen u slicnom mermeru slicnom tehnikom. Zanima me kako ispadaju takvi rezultati. Nek nisu klozetarske plocice, al su postmoderne. To bi bilo kao kad bi barok radio u celiku. Nepovezivo i neautenticno, i sustina cele price je NE PRATI IZVORNU IDEJU! Druga stvar, i slavija je uradjena u granitu ali na taj nacin da niko ne bi rekao da su upotrebljeni kvalitetni materijali. Iz prostog razloga sto onaj ko je radio nije znao da ih uradi.

Vidis, prvi konkurs je slat u sankt petersburg 1905 godine, pred strucnu komisiju koja je trebalo da da svoj sud o kvalitetu radova i oni su rekli da projekti ne zadovoljavaju uslove. Oko drugog konkursa je bila zestoka polemika i ideja je dovedena u pitanje, ali se odredjeni krugovi nisu osvrtali. Pitam se sta bi komisija iz s.petersburga rekla te 1935, al sipak lenjin je uveo nove kriterijume rusenja crkava.

Pesic je autor postmoderne, njegov pristup fasadi je postmoderan. Sam o tome prica u svojoj knizi (1988). Finalno projekt nije plod konkursa ni afinitet autora prema sv. Sofiji, nego zahtev drustva za podizanje hram sv Save i patrijarha. A sta ikakva komisija ima da sudi o sv. Sofiji, autori su se drzali i profilu i osnovi sv. Sofije. Sv. Sofija ima cist matematicki prostor koji je dobijen kvadratom i oktogonom uz komensurabilnost iracionalnih jedinke. S time je konstruktivno promisljena gradevina. U stvari je u sv. Sofiji sve dobijeno racionalistickim matematickim i geometrijskim metodama. Ovo je u zadnje vrme razradio matematicar Helge Svenshon koji je disertirao na temi u TU Darmstadt.

 

[Прле]

Beki » Уто Феб 04, 2020 2:54 pm[/url]":3k4i4s9r]Nisu, ali izgledaju tako. Tako da, kao da jesu.
Evo ti slika fasade, sta bi rekao da je na slici?

Мермерна фасадна плоча или евентуално керамогранит са мермерним узором.

Steva » Уто Феб 04, 2020 3:02 pm[/url]":3k4i4s9r]@Prle nije Beki jedini kojima je fasada na hramu sramotna. Verujem da svi ovde žele da hram ima sebi dostojnu fasadu ali ovo sada što hram ima deluje dosta jeftino.

Може да се не свиђа, уопште не спорим. Може чак некоме и да буде одвратна. Никакав проблем. Проблем је наративу који сравњује тоалет са храмом. И то све да би "обојио" колико се њему не свиђа. Е то је проблем.

А ода ли је јефтино, и да ли је то био мотив, мислим даје потребнда докторска дисертација да покупи све податке и године труда на томе. Ја ћу рецимо да кажем овако: Мене споља храм подсећа тј везује са Студеницом управо због мермера. Сведена спољашност (у линијама, разуме се никако у јефиноћи материјала) дала је, рекао бих, узор градњи нових храмова. Ми смо савременици процеса, па нам се много тога чини, покољења која долазе из нас ће то ценити на други начин.
И још једна ставр бљештаво бела фасада уједно пристаје незиво нашег престоног града Београда. Камо среће да је више белих или светлих фасада.

Beki » Уто Феб 04, 2020 7:58 pm[/url]":3k4i4s9r]Gradnju finansira drzava tj.mi, tj.ja, tako da imamo pravo i da trazimo nesto i kritikujemo. Sto ne bi Hram bio pokazatelj naseg napretka, nase kreativnosti, mesto na kom bi pecat ostavili najbolji nasi stvaraoci, arhitekte, umetnici...ovog doba?

Унећу малу корекцију у почетни део мисли - да градњу финансира држава, ми, тј ја односно ти. Та иста држава, тј ти и ја, смо у току педесет и више година СПРЕЧАВАЛИ изградњу храма, на све начине се трудили да ус**** плато и само измишаљли разлоге да се то дговоди и тиме смо направили нереоцењиву штету нашем народу у историјском контексту. Стога, данашње финансирање од стране државе ја гледамо као враћање дуга.

Опет, то не значи да лично, из свог новчаника ми не можемо да дајемо без обзира што државаја даје и помаже.

И да, без обзира на све горе написано имамо права да коментаришемо, утичемо, лобирамо, да нам се свиђа или не свиђа. Управо то кључање различитих мишљења и доводи до одређених решења у одређном временском тренутку што се и јавља синергијом целог народа односно његовом културном доприносу пре свега самом себи али и светској баштини.

Beki » Уто Феб 04, 2020 7:58 pm[/url]":3k4i4s9r]
Nema veze da li je nesto lepo ili ruzno, daj da mi pokazemo da mi kopiramo Aja Sofiju jer to smo mi, Romeji i naslednici Romejskog carstva. Nemoj slucajno neki detalj ili nesto jer to je tako katolocki

Немој тако неправдено. Моравски стил ти је мешавина ромејског и романског. Много се у нашој цркви користи ствари које су дошеле директно из западне цркве. Тако да коментар није на месту.

Beki » Уто Феб 04, 2020 7:58 pm[/url]":3k4i4s9r]
Nas renesansa, barok, klasicizam i sve na dalje ne zanimaju, daj da se mi vratimo u srednji vek, tada je sve bilo bajno i mi smo bili najjaci. Nema veze sto ni u tom srednjem veku nismo razmisljali na taj nacin i bili toliko zatucani, ni po pitanju arhitekture, niti bilo cega drugog.

I opet, sve bi to bilo ok da je Hram spolja lep ili velicanstven ili mocan ili da zraci nekom duhovnoscu, ali nista od toga nije postignuto. Ali dobro, treba sacekati sneg pa onda suditi ili ga gledati pod odredjenim uglovima u odredjeno doba dana.

I to sto hram nesto nije, ne znaci da ne moze ili nece biti.

Де, де, да сад купујеш намештај или радиш реновацију куће да ли би ставио златни барок код себе? Ако је одгвор да, значи да се Јерменин :laugh:

Проблем великих храмова да монументалност притиска духовност. Све које сам посетио (Аја Софија, Светог Исакија Далматског, Христа Спаса, Морски Николајевски саборни храм) уживо не одају тај осећај који помињеш. Фотографије су једно, утисак је друго...

 

[svrca]

orjen » 04 Feb 2020 04:59 pm[/url]":3b07qy11]

Steva » 04 Feb 2020 02:25 pm[/url]":3b07qy11]@orjen ali problem nije u tome što je reč o mermeru nego o tome što je izvedba mermera takva da isti u tom sklopu i kombinaciji odaje utisak jeftinoće...

Mislis na velicinu i simetriju mermerskih ploca? Rekoh bi da vise zavisi od aspekta reflekcije. Posmatraj ga uvece pri silasku sunca i osetits ces neverovatnu toplotu zutocrvenih reflekcija. Narocito je lep kad je sneg i led a pogotovo uz kombinaciju sa magloma. Trazi inspirativnih meteoroloskih pojave da ti se svida i izbegavaj suncani dan u podne. Takode i malo tople kise mogu da ga ulepsavaju... Moze se i emotivnije pisati o hramu, isto ti je sa jeftinom kupatilom kad ga poseduje neka lepsa riba. Sve ima svoje trenutke.

Sve ove tvoje kontemplacije se svode na prodavanje m..a za bubrege, opsti utisak spoljnog izgleda fasade je jadan i jeftin. Najvise zahvaljujuci pogresnom izboru materijala i losoj izvedbi. Upravo dimenzije ploca i njihova nesrecna postavka ostavljaju utisak tankih nalepljenih a ne solidnih kamenih povrsina. Pescar svetlih nijansa bi bio bolje resenje. To sto ti zamisljas i proglasavas ruzno lepim mu nece pomoci.

 

[Beki]

Meni je krivo što je hram i dalje u izgradnji, nije to neki hiljadama godina star objekat kao Aja Sofija. Bliži se dan kada ćemo ostvariti san i ono što čekamo decenijama, neko kao ja otkad je rođen. Srediće se unutrašnjost hrama, srediće se plato ispred, san će biti ispunjen, a i dalje ćemo prilazeći objektu videti ono što vidimo danas i vidimo već godinama - nimalo impresivnu spoljašnost, čak i veoma ružnu. Sve će biti napokon gotovo, a opet će prvi utisak biti isti kao i danas, sređena okolina i unutrašnjost hrama će moći samo da zaleče tugu, mada i po pitanju okoline je veliko pitanje.

Uskoro će neko reći da je Hram gotov, a ja ću prilaziti i misliti, čekaj, to je to, izgleda isto kao otkad znam za sebe... I što je najgore, nismo spremni ni da prihvatimo da nešto nije u redu nego čak i branimo tako nešto.

Unutrašnjost je gotova, okolina će uskoro biti gotova, daj da sredimo malo spoljašnost. Ok, čekaćemo, ako smo čekali tolike godine. Ali čini se da ne postoji uopšte ideja ili po nekima ni potreba za tako nečim.

I neki su spremni da tupe i izvlače nekakve istorijske, teološke, filozofske...teorije, samo da ne bi priznali da je car go. I da priznaju da postoji način da hram bude sve to što vi mislite da treba da bude, ali i da ujedno bude i lep i impresivan. I ako određeni arhitekta nije uspeo da ispuni taj zadatak nek ga ispuni neki koji je sposoban.

 

[Ventilator_BGD]

@Orjen

Pesic je autor postmoderne, njegov pristup fasadi je postmoderan. Sam o tome prica u svojoj knizi (1988).

Eto, pa ja bas o tome svo vreme pricam. Postmoderan pristup klasicnoj gradjevini je sam po sebi kitch. Ili imas postmoderan pristup ili nemas. Npr:

https://www.google.com/maps/@44.8206384 ... 312!8i6656

Ovo je vec mnogo uspesnije.

 

[Nik_B]

Da mi ne zamerite sto uskacem u temu oko Hrama ovako kao padonranac, obzirom da je pratim samo povrsno i na preskoke. Mozda je neko vec i imao slicno razmisljanje pa se izvinjavam ako cu da ga (nesvesno) kopiram.

Mislim da na Hramu nije toliki problem u mermeru i boji mermera. Meni licno vise smetaju boje venca tj. friza i kupola (ne baratam bas najbolje terminologijom u sakralnoj arhitekturi pa me ispravite ako sam omasio naziv).

Smatram da metalne opsivke stvaraju prevelik kontrast belom mermeru. One previse naglasavaju vizuelne podele na fasadi hrama i daju sebi previse na znacaju. Posebno iz daljine gledano, ti "venci" i kupole deluju crno i jako tamno te jednostavno previse upadaju u oci.

Kada bi kupole i sve metalne opsivke bile u beloj ili zlatnoj boji, ceo Hram bi po mom misljenju dobio jedan visi nivo monumentalnosti, a kolorit bi bio znacajno uskladjeniji.

U stvari, kupole u oksidisanom bakru mozda i nisu tako neprihvatljivo resenje (mada mi se cini da na nasim kupolama bakar i nije bas lepo ostario), ali venci su definitivno predominantni.

Kao primer svedenog kolorita naveo bih sacre coeur. Naravno, on ima puno bogatiju fasadu, te nije mozda najbolji primer, al neke paralele se vec mogu povuci.

 

[orjen]

Ventilator_BGD » 05 Feb 2020 01:42 pm[/url]":4yb5sfdv]@Orjen

Pesic je autor postmoderne, njegov pristup fasadi je postmoderan. Sam o tome prica u svojoj knizi (1988).

Eto, pa ja bas o tome svo vreme pricam. Postmoderan pristup klasicnoj gradjevini je sam po sebi kitch. Ili imas postmoderan pristup ili nemas. Npr:

https://www.google.com/maps/@44.8206384 ... 312!8i6656

Ovo je vec mnogo uspesnije.

Kvalitet Pesiceve izvedbe je visoka. U konstruktivnom smislu je doradio hram do vrhunca. Njegov izbor za mermerne panele se nade i kod izvedbe Calatrava za St. Nicholas u NY. Ako Calatrava za hram koji je takode invokacija sv Sofije predvideo pentelinskog mermer, onda nije ni Pesic gresio. Nesumnjivo je fasada sv. Sava sa 12.000 m² povrisine i 3.000 tonne tezine nesto zahtevno. Trebalo je dobrog konstruktora za to. Da je ugraden duplo deblji mermer, tezina bi se popela na 6.000 tone materijala. Evo i staticki problem. 3.000 je mnogo materijala i nevidim sta se ovde vodi rasprava o kupatilom kada je tezina tih plocica nesto sto nije poredivo. Takode, tezina mozaika u kupoli je 40 tonna, celokupno ce se ugraditi 150 tona mozaika. A fasadu stoji na 3.000 tona. Jel neko ima racune koliko je staticka sigurnost pri obradi fasade. Sigurno je Pesic zano, svi ostali pricaju bez racunice.

Tour the inside of the St. Nicholas Greek Orthodox Church and ... Santiago Calatrava's monument to Greek Orthodoxy comes into ... Center rising near One World Trade Center, St. Nicholas's facade will be made of 1,000 eighth-inch thick panels of Pentelic marble, sandwiched between two panes of glass.

 

[Прле]

Грци су све радили од мермера. Све ове рушевине, чувени Акропољ - то је мермер, само после 2000 година..

 

[Sarajevska]

Суздржавао сам се да уђем у ову дискусију, јер немам шта посебно ново да кажем након свих претходних излагања и након свих ових година. Али ево пар реченица.

За већину нас на форуму (укључујући ту, нажалост, и мене) спољашњост Храма није задовољавајућа. Некима није баш толико страшна (мени), некима је видим катастрофална.

У одбрану Орјена, све што каже о форми, геометрији, простору - је тачно. Тачно је и да бели мермер сам по себи није нужно проблем. Мислим да се само пар несрећних околности случајно поклопило у исто време:

Прво - Храм и даље није завршен споља. Мозаици нису постављени, велики бакрорези на врата нису постављени, капители се тек сад завршавају, пројекат предвиђа још неке рељефне интервенције споља - не знам да ли ће и када бити урађене.

Друго - величина Храма је и даље непојмљива оку односно уму посматрача и пролазника. Он гута сâм себе својим димензијама, и у мозгу се прозорима, вратима... "приписују" мање димензије од оних које заиста поседују (мозак повезује ствари са познатим референцама). Био сам у ситуацији са неким гостима странцима, стајали смо на платоу код Храма, кад су се шокирали кад су угледали људе на тераси око главне куполе. Тек тада су схватили размере онога у шта гледају. (Није то ништа особено за Храм, слично је и са Базиликом Светог Петра у Риму и другим великим грађевинама, описан је ефекат). Елем, због свега тога тога беле мермерне плоче делују много ситније и, неке, очито, асоцирају на обичне плочице.

И треће - изглед Храма са старењем овог мермера постајаће само бољи, али сада када је камен и даље доста нов и бљештав највише се истичу неке мањкавости тог целог пост-модерног "вајба" који је дефинитивно ту.

По ко зна који пут се загледах у слику Храма (мада пролазим поред сваки дан). Ево ова је чак и мало старија:



Одувек ми је, као лаику, пролазнику, вернику, фалило нешто, тј. сметало ми је нешто. Али никад нисам успевао то прецизно да дефинишем. Да ли би неко ко је вешт (и докон ) могао да фотошопира беле венце уместо ових браон који можда? пренагалшавају хоризонталне линије по целом екстеријеру Храма? Мислим да је можда ту дошло до неке омашке (о чему пише и Nik_B). И можда се јесте догодио неки мало незогодан прелаз између боје бакра и боје белог мермера, кад су један до другог.









У сваком случају, фасада је још мало па пунолетна, ваља је љуљати Мене сад више брине ентеријер - да испадне све укусно, нарочито под, иконостас, гигантски полилеј и та фамозна расвета коју спомињу. Fingers crossed

 

[Agiorites]

http://hramsvetogsave.rs/O-Hramu/Zaniml ... ine/Fasada

 

[Ventilator_BGD]

@orjen

Postmoderna i klasicni stilovi razlikuju se po osnovnim premisama, prevashodno klasicni stilovi teze da budu staticki teski i da objekat spuste na zemlju masivnim elementima, bazama objekata, naglasena simetrija, dominantnost. Moderna i postmoderna insistiraju na prkosu statici, kao nastali na tehnoloskom napretku koji je pratio napredak statike postmoderna tezi da objekat/arhitektonske elemente podigne u vis, da postane sto transparentniji, laganiji, sustina se sa detalja prenosi na formu, prodore, levitaciju, asimetriju. Postmoderna menja stilsku figuru i znak postaje metonimija a ne metafora.

Kako god nastao hram u njujorku, ne mozes porediti postmoderni formalizam koji hram ne karakterise. Ne mozes vec izgradjenu klasicnu gradjevinu pretvoriti u postmodernu na silu. Ukinuo si detalje na fasadi i dao joj kalatravinu fasadu i to je sad postmoderna - nije, vec greska. Kao sto sam rekao skroz drugu premisu bi imao postmoderni hram da je to bila ideja autora, ali autor se pojavio posle 60 godina, pozvan da izvede projekat koji je vec uradjen i on napravi izmene koje ne doprinesu izvornoj KLASICNOJ ideji nego ga upropasti svojom svodjenjem na nekakav ojadjeni provizorni neotradicionalizam (prozvali smo ga cecesija) od sasvim jasnih elemenata srpsko vizantijskog stila. Niko nije pricao o statici premda osim kupole nije sad neko ne znam koliko dostignuce, shodno da znamo kakvi sve konstruktivni sistemi su u medjuvremenu nastali.

 

[orjen]

Ventilator_BGD » 05 Feb 2020 05:13 pm[/url]":2vdq621l]@orjen

Postmoderna i klasicni stilovi razlikuju se po osnovnim premisama, prevashodno klasicni stilovi teze da budu staticki teski i da objekat spuste na zemlju masivnim elementima, bazama objekata, naglasena simetrija, dominantnost. Moderna i postmoderna insistiraju na prkosu statici, kao nastali na tehnoloskom napretku koji je pratio napredak statike postmoderna tezi da objekat/arhitektonske elemente podigne u vis, da postane sto transparentniji, laganiji, sustina se sa detalja prenosi na formu, prodore, levitaciju, asimetriju. Postmoderna menja stilsku figuru i znak postaje metonimija a ne metafora.

Kako god nastao hram u njujorku, ne mozes porediti postmoderni formalizam koji hram ne karakterise. Ne mozes vec izgradjenu klasicnu gradjevinu pretvoriti u postmodernu na silu. Ukinuo si detalje na fasadi i dao joj kalatravinu fasadu i to je sad postmoderna - nije, vec greska. Kao sto sam rekao skroz drugu premisu bi imao postmoderni hram da je to bila ideja autora, ali autor se pojavio posle 60 godina, pozvan da izvede projekat koji je vec uradjen i on napravi izmene koje ne doprinesu izvornoj KLASICNOJ ideji nego ga upropasti svojom svodjenjem na nekakav ojadjeni provizorni neotradicionalizam (prozvali smo ga cecesija) od sasvim jasnih elemenata srpsko vizantijskog stila. Niko nije pricao o statici premda osim kupole nije sad neko ne znam koliko dostignuce, shodno da znamo kakvi sve konstruktivni sistemi su u medjuvremenu nastali.

NIsi proverio na Calatravinom hompageu. St Nicholas je invokacija sv Sofije. A da joj je predviden mermer, predviden je. Zato je Pesic u pravu i naravno Calatrava. Mermer u sebi nosi specificnost teoloske tezine. Zato ga imamo na Beogradskoj sv. Sofiji kao i sto ce biti u Njujorskoj sv. Sofiji.

The design of the new St. Nicholas National Shrine was inspired by the architectural elements of the Cathedral Church of Hagia Sophia built by the Emperor Justinian and the Church of Our Savior in Chora. You can see specific inspirational elements of the two Churches that were key to the architecture of the St. Nicholas National Shrine at the World Trade Center. To see all of Architect Santiago Calatrava's conceptual sketches and renderings, please use your mouse to scroll to the right.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=hNAk9NGUu2E[/youtube]

 

[Саша]

Ево мог погледа на поређење два храма.

Калатравин у Њујорку би, да је традиционалног облика и начина украшавања, био као играчкица међу оноликим солитерчинама, неозбиљан као обојени гипсани модел, тако да га изразита белина и стапање крајње стилизованих облика успешно издвајају из околине, једнако по дану и ноћу, када је осветљен. Практично није било другог решења за такву диспозицију, и то је Калатрава као велики архитекта, наравно, осетио. Не свиђају ми се све стране храма подједнако, али, то је питање укуса.

Наш Храм ту има две могућности: с обзиром да доминира у односу на околину, може да буде богато украшен, а може да буде и једноставне, модерније фасаде. То је питање избора - одлуке о одступању од традиције и узора, или не, и о комуникацији с околином од које може или да се издвоји сведеношћу, или да је надмаши богатством украса.

Рекао бих да је изабрано средње решење. Слажем се да ће довршењем Храма и његове околине утисак бити бољи.

Иначе, нисам ни сам начисто. Некада и споља осећам његову унутрашњу пуноћу и огромност, чак и у спољашности видим стамену, чисту и узвишену монументалност, а некад се слажем с примедбама које се износе овде, од којих неке препознајем као изворно своје.

 

[orjen]

Саша » 05 Feb 2020 09:56 pm[/url]":34t3ziz1]Ево мог погледа на поређење два храма.

Калатравин у Њујорку би, да је традиционалног облика и начина украшавања, био као играчкица међу оноликим солитерчинама, неозбиљан као обојени гипсани модел, тако да га изразита белина и стапање крајње стилизованих облика успешно издвајају из околине, једнако по дану и ноћу, када је осветљен. Практично није било другог решења за такву диспозицију, и то је Калатрава као велики архитекта, наравно, осетио. Не свиђају ми се све стране храма подједнако, али, то је питање укуса.

Наш Храм ту има две могућности: с обзиром да доминира у односу на околину, може да буде богато украшен, а може да буде и једноставне, модерније фасаде. То је питање избора - одлуке о одступању од традиције и узора, или не, и о комуникацији с околином од које може или да се издвоји сведеношћу, или да је надмаши богатством украса.

Рекао бих да је изабрано средње решење. Слажем се да ће довршењем Храма и његове околине утисак бити бољи.

Иначе, нисам ни сам начисто. Некада и споља осећам његову унутрашњу пуноћу и огромност, чак и у спољашности видим стамену, чисту и узвишену монументалност, а некад се слажем с примедбама које се износе овде, од којих неке препознајем као изворно своје.

Lepo si to opisao.

Nesto drugo, ploce su "дебљине 3 цм, димензија 80 х 40 цм". Sad samo teoretski da su 1,60 m x 80 cm ili 2,40 m x 1,20 m. Ko bi to namestio. Bez angazovanja nekih muskih gorile vece ploce se tesko kacile.

 

[Beki]

Sarajevska » Sre Feb 05, 2020 4:01 pm[/url]":1l1ptt6u]

Vau kakav objekat, kako izgleda moćno, kako li će tek izgledati kada se završi ako već sada izgleda ovako grandiozno? Oh wait...

 

[Vox91]

Šta kažu autori novog rešenja platoa:
https://www.google.rs/url?sa=t&source=w ... tXTGlhQ3eg

 

[Elnamor]

Nekoje je gore tražio da se vidi kako hram izgleda bez onih braon venaca...pa evo uradio sam. Nije bas slavno, ali imam ispit sutra pa ne mogu da se posvetim bas da uradim profi Ili me platite da vam uradim, 2000 po satu, pa ce izgledati kao u prirodi :lol:
I ostavite fasadu da počiva u miru, molim vas

 

[Elnamor]

A i neko je rekao da mu se krov ne svidja, pa sam morao da uradim ovo Opet oprostite na traljavom fotosopiranju Odoh da spremam ispite, poželite mi sreću

 

[Giorano Angelo]

Elnamor » 05 Феб 2020 11:43 pm[/url]":1fmlgynz]A i neko je rekao da mu se krov ne svidja, pa sam morao da uradim ovo Opet oprostite na traljavom fotosopiranju Odoh da spremam ispite, poželite mi sreću

K'o Сека Алексић: помешај ове ноћи црну и златну. :shock:

 

[Прле]

Ајде спремај испит и мани форум. Биће времена...

 

[Beki]

Hahaha kakav uzas, necu ti pozeleti srecu posle ove montaze Mada, mozemo da postavimo led ekrane pa da menja boju svako vece. Moze i Predsednik nekad da se obrati sa tih ekrana.