Ambassador":2y3z9wih je napisao(la):
Tja, verovatno si u pravu. Iako mislim da se pojavljuje negde na forumu, evo ga za svaki slučaj opet - prvobitni plan Bogdana Nestorovića (kojem su dodati detalji Aleksandra Deroka).
http://www.muzejnt.rs/images/dokume...a_odeljenja_arhitekture/bogdan_nestorovic.jpg
U poređenju sa sadašnjim stanjem, razlike su više nego očigledne.
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/_img/ser/Content/Vesti/HramCentar.jpg
Naravno, razlike su ocigledne, jer je i treci arhitekta (Branko Pesic) dao svoj doprinos konacnom izgledu hrama i ne vidim sta je tu samo po sebi sporno. Ako bih bilo sta zamerio sadasnjem izgledu hrama Svetog Save, to bi bilo to da mozda izgleda malo previse modernisticki, tj. lisen je vecine arhaicnih detalja iz ranijih planova koji bi hramu dale vecu prepoznatljivost kao nesto sto potice iz vizantijske tradicije. Ovako se skoro sve na fasadi svelo na "dosadne" pravougaone, trougaste i polukruzne sekcije ali mislim da tu "dosadu" lako mogu razbiti neki manji zahvati poput dodavanja nekog sitnog reljefa na spoljasnjoj fasadi, ukrasa na ulaznim vratima, pozlacenja spiceva kupola (protiv sam doduse ideje da se kupole cele pozlate jer bi to izgledalo kicasto), itd. Primera radi, koliko sitni detalji mogu da potpuno izmene izgled neke crkve, bar polovinu izgleda
katedrale u Vestminsteru cine one prugaste bele linije na spoljasnjoj fasadi bez kojih bi ta katedrala (bar po mom misljenju) izgledala potpuno neupectaljivo u odnosu na sadasnji izgled...
Derokov prvobitni plan, prikazan dole, bi da je prihvacen mozda bio verniji tradiciji a istovremeno doneo odredjene inovacije u izgledu hrama, mada nije tako lako prosuditi kako bi sve to izgledalo na osnovu jednog crteza. Kada gradis novu crkvu sa naglasenim elementima starog ali na skali znatno vecoj od bilo koje stare crkve uvek postoji rizik da krajnji rezultat bude kicast bez obzira koliko na crtezu izgledalo dobro...
Pritom moram reci da mi se Nestorovicev doprinos ne svidja preterano, upravo zbog toga sto se previse oslanjao na postojecu srpsko-vizantijsku arhitekturu a ta arhitektura sa visokim zidinama i tornjevima tesko moze da izgleda dobro kada se radi o objektima visine 50+ metara. Prvi, izvorni (dole prikazan), je kao uvecana replika Gracanice a drugi modifikovani (prikazan u tvom postu) mada nesto bolji ipak mi deluje malo nakostreseno sa tim visokim zidinama.
Sve u svemu, mislim da je ovaj sadasnji izgled hrama Svetog Save ipak relativno solidan kompromis razlicitih vizija izgleda hrama i ispao je dosta lepsi od n.pr. hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Sofiji koji je po mom misljenju ocajno osmisljen (ali potpuno u skladu sa njihovom vizantijskom tradicijom), otprilike je tu negde na ravnoj nozi sa hramom Hrista Spasitelja u Moskvi (mada moj subjektivni stav je da je hram Sv. Save lepsi i od njega) i najverovatnije ce biti lepsi i od buduceg mega-hrama Spasa Rumunskog Naroda u Bukurestu sudeci po aktuelnim renderima za taj hram. A kome se cini da je izgled hrama Svetog Save "kontroverzan" neka pogleda na
Wikipediji sta kazu kriticari o ovom buducem rumunskom hramu (te lici na katolicku crkvu, te megalomanski projekat, kic, itd) a pitam se sta bi tek bilo da je nekome ovde na pamet palo da izgradi nesto nalik na Gaudijevu katedralu
Sagrada Familia, kakva bi tek tada buka i dreka nastala
Edit: Dugo sam trazio neki podatak o trosku izgradnje hrama Svetog Save, i konacno sam ga nasao u
ovom clanku iz 2001. godine u kojem se spominje dotadasnji utrosak od 15 miliona dolara i o ukupnom projektovanom trosku izgradnje hrama od 45 miliona dolara, tj. ~45 miliona evra u danasnjoj protivvrednosti. 45 miliona evra mi deluje malo skromno za objekat ovakvih razmera a jos vise ako se uporedi sa projektovanom cenom ovog rumunskog hrama cija ce nota biti ~400 miliona evra :shok:
Derokov plan:
Nestorovicev plan:
Hram Sv. Aleksandra Nevskog u Sofiji (zavrsen 1912, visina 45m [50.52m sa zvonikom], moze da primi 5000 vernika):
Hram Hrista Spasitelja u Moskvi (zavrsen 1883/2000, visina 105m, moze da primi 5000-10000(?) vernika):
Buduci Hram Spasa Rumunskog Naroda u Bukurestu (kamen temeljac polozen 2007, visina 114m, moci ce da primi 6000 vernika):
Hram Presvete Trojice u Tbilisiju (zavrsren 2004, visina 84m sa krstom, nepoznat kapacitet):