Hram Svetog Save

[Sarajevska]

Ови увелико малтеришу:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=R9XunEMC29g[/youtube]

Данас је за патријарха и епископе пуштена пројекција будућег иконостаса на платно:

http://hramsvetogsave.rs/aktuelno/%d0%b ... %be%d0%b3/



И даље не контам зашто се не пескари и малтерише на истоку храма, у источној конхи и олтару, што је неопходно за наредни део мозаика, како је најављено. Уместо тога, радови су пре недељу-две почели у јужном делу храма.

 

[orjen]

Monumentalni kameni templon (mermer kao u Decanima?) i cetiri velike ikone deesisa. Na juznim i severnim vratima arhandeli. Jednostavna, i meni i najlepsa forma ikonostasa. Ikone deesisa su velikog formata. Monumentalnost i kvantitativna usmerenost su dobro resenje za tako veliki prostor naosa. U prilogu Sv. Marko u Veneciji, Decani i Sv. Marka u BG.

 

[frode]

stf » Pon Nov 27, 2017 9:41 am[/url]":2edne6p5]Па шта треба да напишу ?

Брт Христ & апостоли из краја?

хајде да ти ипак не одговорим како би требало, већ да пробам конструктивно и пристојно...
Живопис многих (предратних) цркава у Београду прате натписи на савременом српском језику.
Фреске у крипти истог тог Храма Св. Саве прате натписи на српском језику.
Од свих људи из наше прошлости Св. Сава је прекинуо доташњу праксу и приликом живописања Студенице увео у употребу (тадашњи) српски језик.
Натписи на фрескама употпуњују визуелну поруку и упућени су средини у којој и због које су настали - верницима и свештеницима.
Језик на мозаику је мртав језик, познат малом броју истраживача, и као такав нема никакву улогу, бесмислен је. Скоро као да су коришћени хијероглифи као што неко горе рече.

Дакле, и даље се питам да л се црква прави за нас и оне после нас или се играмо музеја и конзервације прошлости.
А не сумњам да би први Архиепископ српске Цркве да је на нашем месту у 2017. користио савремени српски језик.

 

[Vox91]

Biće lep ikonostas. Ne mogu još da zamislim da će ovaj Hram ovako stajati vekovima i da će neko za 200-300 godina ulaziti i diviti se mozaiku, kupoli itd, a to se radi u naše vreme.

 

[direktor]

Buduci oltar meni lici na manastir krku
Frode
Posalji mejl spc pa podjeli odgovor sa nama

 

[Sarajevska]

Gotovo:



Dimenzije:

 

[Sarajevska]

Zanimljivo bi bilo pogledati deo od 3:45 do 6:20, da su manje snimali fudbalere, a više mozaik U svakom slučaju ovo je najnoviji, jučerašnji snimak iz kupole (postoji i, mnogo kraći, snimak televizije Hram o istom događaju):

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=_zSSszvcF2I[/youtube]

 

[Vox91]

Sergionni sa SSC-a je okačio ovu fotku-ako Hram jednog dana bude slično izgledao, bilo bi to vrlo lepo.

 

[direktor]

Mogo di da ga pitas i sta je okacio i odakle i link narvno kad vec postaris

 

[Sarajevska]

direktor » 02 Dec 2017 03:43 am[/url]":2k51sz39]Mogo di da ga pitas i sta je okacio i odakle i link narvno kad vec postaris

Direktore, ovo ti je unutrašnjost crkve Sv. Marka u Veneciji. Za kupolu Hrama smo već primetili da "vuče" na kupolu u Veneciji.

 

[Vox91]

Nešto čitam o Hramu, pa naletim na bugarsku vikipediju. Koliko mogu da razumem bugarski-napisano je da je Hram najviši na Balkanu, ali da sa svojom jednostavnom arhitekturom jedva može da se uporedi sa monumentalnošću sofijskog Aleksandra Nevskog. Takodje piše da je izgradnja zbog megalomanije na udaru ozbiljnih kritika..zanimljivo vidjenje :?

 

[Sarajevska]

Vox91 » 03 Dec 2017 07:54 pm[/url]":2g9p1ln2]Nešto čitam o Hramu, pa naletim na bugarsku vikipediju. Koliko mogu da razumem bugarski-napisano je da je Hram najviši na Balkanu, ali da sa svojom jednostavnom arhitekturom jedva može da se uporedi sa monumentalnošću sofijskog Aleksandra Nevskog. Takodje piše da je izgradnja zbog megalomanije na udaru ozbiljnih kritika..zanimljivo vidjenje :?

Standardno, vikipedije na našim balkanskim jezicima često su jako pristrasne.

Elem, pogledah malo tripadvisor i tzv. "reviews", čisto iz za**bancije:

Hram je 25. marta 2015. imao 535 komentara, a crkva A. Nevskog 17. marta 2015. imala je 848 komentara.
Hram je 8. septembra 2016. imao 1314 ocena, a A. Nevski 26. avgusta 2016. imao je 2151 ocenu.
Danas Hram ima 2051 komentar, a A. Nevski 4292 komentara.

Dakle, ne idući dalje u prošlost (npr. Hram je u novembru 2011. imao 5 komentara ), od marta 2015. broj ocena za Hram povećan je za 284%, dok je za crkvu A. Nevskog porastao 406%. Dakle, crkva A. Nevskog uveliko je prešišala Hram, a na ruku joj ide što se na tripadvisoru vodi kao turistička atrakcija #1 u Sofiji (a ljudi vole da napišu komentar da su bili na tom #1 mestu), dok je Hram u Beogradu #9 ili #10 najčešće. Takođe, jasno, crkva Aleksandra Nevskog je odavno završena, za razliku od Hrama i svakako ona i suštinski jeste najinteresantnije mesto u Sofiji, dok je kod nas to Kališ. U tom smislu, mislim da je Hram itekako konkurentan (mada su sve ovo sakralni objekti - svetinje, među njima nema takmičenja, a ova dva konkretno i pripadaju istoj Crkvi).

5 zvezdica: Hram 48%, A. Nevski 60%
4 zvezdice: Hram 31%, A. Nevski 31%
3 zvezdice: Hram 17%, A. Nevski 7%
2 zvezdice i 1 zvezdica: Hram 4%, A. Nevski 2%

 

[Prometheus]

Kad ste već kod te teme, moram da kažem da mi se A.Nevski uopšte ne sviđa. Ne znam zašto, zaista. Nisam ostrašćen, niti gledam navijački, to je glupo, ali ni malo nisam impresioniran izgledom.
Dok s druge strane, znam jednog Švabu koji stalno putuje peške (trenutno hita ka Indoneziji) i kaže da je A. Nevski jedna od najlepših građevina koje je video. Vilica mu je pala. :shock:

Ne vredi raspravljati o ukusiima.

 

[Sarajevska]

Prometheus » 04 Dec 2017 11:20 am[/url]":219zbrqx]
Ne vredi raspravljati o ukusiima.

Slažem se.

Inače, po mnogim parametrima, crkva Sv. Aleksandra Nevskog je više uporediva sa crkvom Sv. Marka (meni lično najlepša crkva u BG), nego sa Hramom. Nažalost, kao i kod Hrama, nama ni unutrašnjost Sv. Marka nije živopisana.

 

[orjen]

Oba hramova pripadaju neovizantijskom stilu. Autor Sofijskog hrama je Aleksandar Pomerancev i ni malo ne razlikuje od istovetne ruske rivaval arhitekture. U svemu je standardna gradevina po obliku tada najvise prisutne (i uspele) varijante ruske neovizantijske arhitekture. Ako bolje pogledama vidimo da je uzor Sofijskog Hrama Vasily Kosyaov, koji je nasao standardni pristup crkvenom graditeljstvu u hramu u Astrahanu. Razlika je u dimenziji ali je po formi isto kao u Sofiji.

Za razliku Hram Sv. Save ima nesto sto se nigde nije primenilo i nije standardno (Sv. Sofija se samo ovde kopirala). Arhitektura Sv. Save je mozda najbolje resenje sto se unutrasnosti tice. Ima monumentalnost i intimnost i vrlo lepo osvetljene od kupola i polakupola. Sofijski hram nema tu unutrasnju lepotu a efektnije je po silueti. Opet je Sofijski hram bio uzor SPC, trazilo se da bude veci. U tome su sigurno uspeli. Po meni ce unutrasnosti hrama biti toliko velicanstvena do ce drugim gradevinama biti na dalje uzor. Cekacemo tripadvisor za 15tak godina.

 

[Sarajevska]

Hvala, orjene!

Inače, za vikend sam konačno imao vremena da malo pogledam:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Y2WNUWDoAM4[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=c2xF3Bk70NQ[/youtube]

Svakome preporučujem. Na stranu uživanje u večnim dostignućima Vizantije, ova dva dokumentarca gledao sam i kroz prizmu izgradnje i živopisanja Hrama. Lako je videti koliko je veliko delo Hram, a takođe, pored svih paralela sa ranijim uzorima - i jedinstveno.

Nevezano za Hram, takođe preporučujem:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=OhI0iCLNJfg[/youtube]

 

[orjen]

Sarajevska hvala ti. Pogledao sam ovaj prvi film. Fascinantno koliko je Sv. Sofije ostala jedinstvena. Grcki matematicari su se ovde dobro proigravali geometrijom. Zato mi je i Nestorovicevo i Derkokovo parafraziranje tog monumenta civilizacije toliko interesantno (isto mozemo reci za celu umetnost koja i jeste parfraziranje jednog klasicnog dela). Dosli su do jedne varijante klasicne geometrije koja u sebi ima izvorni duh. Najbolje sto se Sv. Savi moze desiti je da bude uporeden sa uzornom zdanju. Geometrijski odnosi i dimenzij prostornih segmenta Sv. Save su ne uzviseni nego su prelepi. Jos da dodam da je lepota Sv. Sofije u svetlosti i materijalu interijera. Ovo sa pravom mozemo ocekivati u Beogradskom hramu.

 

[Vox91]

Meni je od svih stilova izgradnje crkava i manastira najlepši moravski stil. S druge strane, Hram Svetog Save i Crkva Svetog Marka su mi mnogo lepši od Aleksandra Nevskog u Sofiji-ne volim toliko "zgusnutih" polukupola i prozora, sve mi izgleda pretrpano, kao preterano ukrašena torta, a i mnogo je mračan unutra. Ne svidja mi se mnogo ni stil rumunskih crkava, kao ni te nove što grade u Bukureštu. Potpuno neutralno gledajući-naš Hram je meni najlepši, sa najlepšim proporcijama i jedva čekam da vidim mozaike. Jedino je fasada mogla biti bolja-npr. da je korišćen mermer sličan onom na Studenici.

 

[orjen]

U pravu si da je kasno-vizantijska crkvena arhitektura kuliminirala u moravskoj Srbiji. Kalenic je nesto sasvim vanredno u arhitekturi 15 veka. I meni je tamnost Aleksandra Nevskog padala u oci i nije me ocarala. Fasada je originalna ali ipak daleko od sveukupne lepote Sv. Sofije. Ono sto nijedna druga crkva ima su pratece galerije Sv. Sofije. One okruzuju centralni prostor ispod kupole. Taj efekat nece imati ni Sv. Sava, i u tom pogledu je nezavisno resenje. Prostor oko naosa Sv.Sofije sastavljaju galerije sa kojih se posmatrala liturgija i carska parada. Obicni svet nije ulazio u hram nego je stojao na galerijama. Liturgija Sv. Sofije su se vrsile kao vrste predstave, i Hans Belting je dobro primetio da su Ikone zamenile pozorisne maske (mitolskih figura i paganskih bogova) koji su nosili umetnici grcke drame. Sv. Sofija je bilo veliko pozoriste carske prestave i liturgijske prakse. Ta raskosna arhitektura je sluzila za legitimaciju carovanja ali je nacin liturgije koji je nastao u Sv. Sofija nasao primenu u celom pravoslavnom svetu. Bez Sv. Sofije liturgijska praksa pravoslavca bi bila mnogo skoromnija.

 

[Vox91]

Da, malo mi je žao što Hram nema te prateće galerije koje bi dale jedan osećaj intimnosti, ušuškanijeg prostora. Takav osećaj je npr. Postignut u Muzeju savremene umetnosti u onim nišama sa pogledom na park, koje su postavljene van kubusa izložbenog prostora...Da li će galerije u Hramu moći da se posećuju, ili će biti rezervisane samo za horiste?

 

[orjen]

Liturgijsko nisu potrebni, pa se nije ni razmisljalo. Sv. Sofija je opet imperijalna gradevina sa hierahijskom gradevinskom strukturom, a i bila je vise od sakralnog centara tog carstva. Za galerije u Hramu ne znam mislim da ce moci da se posecuju.

 

[Sarajevska]

Da još jednom budem multimedijalista, pa da okačim par slika monumentalnih crkava koje su građene sa željom da postanu neka vrsta "nacionalnog" duhovnog sedišta:

Crkva Svete Sofije, Carigrad, sredina VI veka, pojedini mozaici i sve do kraja XIII veka:



Crkva Svete Sofije u Kijevu, 11. vek (kasnije radovi u 16. i 17. veku):

Prvobitni izgled:



Sada:



Crkva Svetog Isaka, Petrograd, 1818-1858:



Crkva Hrista Spasitelja u Moskvi, 1883, srušena 1931, ponovo podignuta 1994-2000:



Crkva Svetog Aleksandra Nevskog, kraj XIX veka eksterijer, početak XX veka enterijer:



Crkva Svetog Pantelejmona u Atini (1910-1930), živopisanje završeno 80'ih:



Crkva Svete Trojice u Tbilisiju, 1995-2004:



Crkva za spas rumunskog naroda ili Crkva spasa rumunskog naroda, Bukurešt, od 2010:





Hram u Beogradu, 1935-41, 1985-:

 

[Sarajevska]

Dakle, Hram svakko ima svojih osobenosti, dostignuća i vrednosti. Enterijer je važno završiti, međutim kada pričamo o utiscima, eksterijer je ono što je ipak malo više urezano u pamćenje većine vernika i posetilaca. U tom smislu, žao mi je što Hram ni spolja nije završen, a doveden je jako blizu kraja. Ne znam zašto se krenulo u obimne radove na unutrašnjosti, a bez završene spoljašnosti. Možemo hvaliti na ovoj temi razne aspekte arhitekture Hrama, ali dužnost nam je i da kritikujemo ili makar dovodimo u pitanje pojedine odluke.

 

[Prometheus]

Čekaj, ovaj rumunski hram je iza parlamenta ?! Auuuuu... ne valju mu pozicija nikako. Bar da je simetrično.

 

[orjen]

Sveta Sofija bez premca (jedini je ona pravi starac u ovom sbiru), onda Isaka pa sledi Hram Sv. Save. Ona kao ledeni breg, samo da se ne topi...