Hram Svetog Save

[neven_k]

Jesu radili Francuzi i Italijani ali nije Francuska i Italijanska drzava. To je ozbiljna razlika.

 

[Drakche]

Mlatishuma » 24 Apr 2016 01:08 pm[/url]":3a6h2z5o]

Hram je mogao da bude mnogo lepsi i elegantniji, makar se tako cini gledajuci Derokove nacrte. No, iako arhitektonski ne narocito atraktivan, ipak je arhitektonski legitiman. Dakle, nije Skoplje 2014, jbg. Ipak ce u knjigama jednom da stoji da se gradio od 1930-tih do 2020-tih, a ovakav objekat nije bas sasvim u neskladu sa 1930-tim.

Veci je problem apsolutni manjak mastovitosti i veliki visak krutosti sa kojima se pristupa gradnji novih objekata SPC. Ali to je verovatno samo manifestacija smotanosti sa kojom se SPC generalno suocava sa promenama u drustvu (pa onda nekako samim tim i u arhitekturi).

Oduvek se gledalo u skladu sa finasijskim mogucnostima, kao i na faktor vremena, jer zurba za izgradnjom "nove Aje Sofije" ocito i dalje prisutna, to je crkvi jako bitno. Izgradnja hrama se previse uplela u svu tu tranzicionu zurbu, to je ono sto je razlikuje od izgradnje crkava u ranijim vekovima, pogotovu u srednjem kada je to zahvetalo autenticnu, licnu, umetnicku i duhovnu posvecenost.
Rezultat je tranzicioni trend i "estetika" u izgradnji neo-pravoslavnih hramova koji se od hrama Sv.S prosirio po Srbiji i sire u zadnjih 20-30 godna, koji sadrzi karakteristike 'gastabajterskog', majke i oca "Skoplja 2014". Cast izuzecima.

Problem nastaje u interpretaciji proslosti i sadasnjosti. Nedavno sam negde procitao, ne secam se tacno, pa cu da parafraziram: "Srbija je htela da dobaci do srednjeg veka, ali je uspela da dobaci samo do osmanlijskog doba". U ovom slucaju do Aje Sofije kada je vec postala dzamija, da se okrutno izrazim.
Zbog toga smatram da je modernizacija jako bitna za razvoj jedne drzave i nacije, pa i identiteta, a ne tradicionalizam koji je zapravo modernizacija sirotih i neukih, sastavni deo tranzicije, tog vecitog puta zudnje za zapadnim standardom,, da ne sirim pricu dalje..


iz 2002

"Manje je vise". Meni je bio lepsi bez, sad vec kontraverznog, belog kamena, bez obzira sto je samo goli beton na povrsini. Slicno ce da vazi i za unutrasnjost.

sada: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/ ... g_Save.JPG

 

[svrca]

neven_k » 24 Apr 2016 02:55 pm[/url]":1qtzc05b]Jesu radili Francuzi i Italijani ali nije Francuska i Italijanska drzava. To je ozbiljna razlika.

To je tvoj zakljucak.

 

[Kailan]

Hram Svetog Save je projektovan kad niko od nas na forumu nije jos bio rodjen. To sto se gradi i dalje u 21om veku ne mora da znaci da treba da se modernizuje projekat.

Onda bi po toj logici i Spanci prepravili Sagradu Familiju u Barceloni jer je Gaudijev stil prevazidjen odavno.

То поређење би имало смисла да је Храм Светог Саве почео да се гради у средњем веку у византијском стилу који је тада био актуелан као што је Саграда Фамилија грађена у Гаудијевом стилу док је он још био актуелан. Храм Светог Саве није почео да се гради у средњем веку него много касније, када је византијски стил био превазиђен а сви знамо да стил који једном изађе из моде не може никако да се у њу врати нити ишта да икада буде изграђено у том стилу ни по коју цену.

Као и у случају проширења пешачке зоне, и код случаја храма Св. Саве проблем је у временској дистанци. Објекат је почет да се гради јако давно, и тада његова архитектура није била анахрона већ је припадала времену.

Ми га само завршавамо у данашње време.

Како је византијска архитектура припадала времену у ком је почео да се гради? Византија у том тренутку није постојала вековима, као ни њена уметност.

 

[neven_k]

U pravu je Kailan, Hram nikad nece imati umetnicku vrednost za razliku od hramova koji su radjeni u stilovima koji su u tom periodu vazili....

Najvecem svetitelju srpskog naroda izgradjen je monstrum od hrama. I posle se neko pita, hram nema boziju lepotu, pa naravno da nema kada se 3 puta vise para opralo na njemu nego sto se zaista ugradilo. Lepota dolazi od cistote, a toga na zalost u ovom slucaju nije bilo.

 

[Delija]

Kailan » 25 Apr 2016 05:51 pm[/url]":7can0b82]
То поређење би имало смисла да је Храм Светог Саве почео да се гради у средњем веку у византијском стилу који је тада био актуелан као што је Саграда Фамилија грађена у Гаудијевом стилу док је он још био актуелан. Храм Светог Саве није почео да се гради у средњем веку него много касније, када је византијски стил био превазиђен а сви знамо да стил који једном изађе из моде не може никако да се у њу врати нити ишта да икада буде изграђено у том стилу ни по коју цену.

Не знам како си успео оволико нетачности да изнесеш у само једном пасусу? Алал вера мајсторе. Најежим се сваки пут када овде крену да пишу о архитектонским стиловима.

Као прво, српско-византијски стил крајем 19. и почетком 20. века када је изабрано идејно решење Храма је и те како био актуелан и ради се вероватно о једином нашем аутохтоном архитектонском стилу који је примењен и на сакралне и на стамбене и јавне објекте. Тај стил јесте био историчарски и с почетка 20 века јесте каскао, али каскао је за самим зачетцима модернизма у светским оквирима. Лета господњег 1905. године у целом свету имао си само пар здања (углавном појединачних кућа) Френка Лојда Рајта и још једног или двојицу архитеката који су тек започели револуцију у архитектури. И још пар, из угла историје архитектуре, значајних скица и цртежа који се сматрају зачетцима новог, модерног доба у архитектури. 1905. године цели свет па и најнапредније земље тог доба су и даље доминантно градиле у неокласицизму. Технологија грађења је напредовала али архитектура и не баш, барем не у значајном обиму који би имао одјека у светским стручним круговима.

Као друго, не можеш ни да појмиш какву си глупост одвалио тезом:

сви знамо да стил који једном изађе из моде не може никако да се у њу врати нити ишта да икада буде изграђено у том стилу ни по коју цену.

То можда ти знаш али архитектонска критика и историја архитектуре знају да се историчарски правци (ренесанса, барок, романтизам, неокласицизам) током 7 векова, практично све до почетка 20. века изнова и изнова враћају основним архитектонским облицима античке архитектуре. Ево сликовито да ти прикажем:

Пантеон, Рим - 126. година наше ере

Најбоље очувана грађевина античке архитектуре. Купола распона од 43.5 метра је непревазиђена све до краја 18 века, естетски и архитектонски по мени никада превазиђена, барем не у сродним/узорним стиловима.

Вила Ротонда - 1569. година

Сматра се врхунцем ренесансне архитектуре и то само из разлога доследног копирања античке архитектуре што је тада па све до почетка 20. века доминантно сматрано главним мерилом архитектонске вредности објеката. (Паладијанска архитектура, па аутору овог здања - Паладију)

Црква Свете Женевјеве, данас је зову, гле чуда Пантеон - Париз 1790. година

Дакле 17 векова, архитектонски елементи - непромењени, идеал у архитектури и даље - антика. У неокласицизму је и даље грађено кроз цели 19. и почетак 20. века с тим што је било појединих иступа и "инцидената". Ово су ти ствари које би требале бити општа култура. Пљујете по својем а не знате ни основне ствари из историје архитектуре па и културе у целости.

 

[neven_k]

Paladio je samo nastavio gde je ljudska kultura ili tacnije zapadna pre 1000 godina stala. Prema tome Paladio nije nikakva kopija.

Hram nije nastavio tamo gde je srpska kultura stala, nego ju je vratio tamo gde je davno bila.

Cak da je i vratio kako treba, ali avaj ni to nisu uspeli.

 

[Delija]

И ја бу**** што пишем зиду.

 

[neven_k]

pa i nije bas.....licno sto su prali pare ili poceli hram sr.viz. stilom 19 veka me ne stresira ....problem je sto ga sa tim stilom nisu zavrsili, nego sa nekim turbo srp. vizantijskim iz 90 g. 20 veka. To je glavni problem, ostalo je manje vazno.

 

[Delija]

Једино спорно је избор материјала за фасаду. Изостанак декорације на фасади се може сматрати и као позитиван, прогресиван искорак.

Што се тиче ентеријера, Храм ће бити богатији од свега што је српска сакрална архитектура изнедрила од Рашке на овамо.

 

[neven_k]

pogledaj skriptu, bogatije ne znaci i bolje.

 

[Delija]

Крипта је одлично урађена са врло одмереном декорацијом.

 

[direktor]

Nije skrpita nego valjda kripta

 

[neven_k]

Strava,

 

[spatiotecte]

neven_k izvini ali lupetas.

 

[stf]

Nije sramota ne biti upućen u određenu oblast i imati pogrešno mišljenje kao posledica nedostatka informacija. Tu su ljudi školovani iz konkretne oblasti poput Delije, koji su tu da objasne i poduče one koji ne znaju.

Sramota je što ljudi koji se ne razumeju i ne znaju, čak i posle razjašnjenja od stručnih ljudi i dalje zadržavaju svoj dunđerski stav i ne priznaju da nešto ne znaju.

Uostalom, mi smo nacija dunđera. Svi sve znaju najbolje i poznaju svaku društvenu delatnost. Svi su eksperti iz arhitekture, filozofije, medicine, politike, farmacije ...

 

[Kailan]

Не знам како си успео оволико нетачности да изнесеш у само једном пасусу? Алал вера мајсторе. Најежим се сваки пут када овде крену да пишу о архитектонским стиловима.

Као прво, српско-византијски стил крајем 19. и почетком 20. века када је изабрано идејно решење Храма је и те како био актуелан и ради се вероватно о једином нашем аутохтоном архитектонском стилу који је примењен и на сакралне и на стамбене и јавне објекте. Тај стил јесте био историчарски и с почетка 20 века јесте каскао, али каскао је за самим зачетцима модернизма у светским оквирима. Лета господњег 1905. године у целом свету имао си само пар здања (углавном појединачних кућа) Френка Лојда Рајта и још једног или двојицу архитеката који су тек започели револуцију у архитектури. И још пар, из угла историје архитектуре, значајних скица и цртежа који се сматрају зачетцима новог, модерног доба у архитектури. 1905. године цели свет па и најнапредније земље тог доба су и даље доминантно градиле у неокласицизму. Технологија грађења је напредовала али архитектура и не баш, барем не у значајном обиму који би имао одјека у светским стручним круговима.

To што је српско-византијски стил тада био актуелан говори о томе да су тада покушавали да надокнаде пропуштено и граде "ново а да личи на старо", требали су да граде искључиво у најновијим стиловима тог времена или никако другачије. Сам "неокласицизам" је био једнако смешан као појава и није био ништа бољи него када би данас људи кренули да граде у "нео-арт-деко" стилу или да оживљавају старе стилове.

Дакле 17 векова, архитектонски елементи - непромењени, идеал у архитектури и даље - антика. У неокласицизму је и даље грађено кроз цели 19. и почетак 20. века с тим што је било појединих иступа и "инцидената". Ово су ти ствари које би требале бити општа култура. Пљујете по својем а не знате ни основне ствари из историје архитектуре па и културе у целости.

другим речима тада су људи градили у стилу "ново да личи на старо" само што је било уобичајеније па се сви претварамо да је исправније него сада да крене неко да гради у стилу који се градио пре 100 или 200 година. У основи је иста логика, поновно оживљавање старих стилова, а ако је исправно било тад исправно је и сад да крене неко да гради у старом стилу, рецимо да гради неокласицистичко степениште на теразијској тераси или да употпуни поглед са река на стари део Београда код Калемегдана (првенствено Топличин венац).

или да кажемо да је архитектура облик уметности и да нико нема право да одреди кад шта и у ком стилу сме да се гради, шта год завршио?

 

[Delija]

Дакле, као што је данас савремена архитектура доминантни стил у светској архитетури тако је неокласицизам с краја 19. и почетка 20. века био апсолутно доминантан. Заправо, ми смо тада са градњом у српско-византијском стилу били куд и камо оригиналнији од тадашњег европског просека.

Као што рекох, 1905. године у свету си могао модернистичка здања да избројиш на прсте две руке, а ауторе и теоретичаре на прсте једне. Сакралних објеката те врсте је вероватно било 0 (нула). Свако ко сматра да су Срби тада требали себи да подигну најважнији, најсветији и највећи православни храм по узору на, тада експерименталне, већини чак и апстракне и контроверзне, објекте породичне или индустријске намене или најобичније скице прсто не зна ништа о том периоду, културно-историјском контексту или тролује и по добром старом обичају обезвређује своје а уздиже туђе незнајући да је туђе било исто или мање вредно.

 

[neven_k]

vredjanje je nekima i dalje najbolja odbrana od tudjeg misljenja.

...zid, lupetanje...

 

[Drakche]

Delija » 26 Apr 2016 06:45 pm[/url]":3nf2org3]Дакле, као што је данас савремена архитектура доминантни стил у светској архитетури тако је неокласицизам с краја 19. и почетка 20. века био апсолутно доминантан. Заправо, ми смо тада са градњом у српско-византијском стилу били куд и камо оригиналнији од тадашњег европског просека.

Kako sam u svom kratkom istrazivanju shvatio neo-vizantijski stil projektovanja hramova (i drugih zgrada) je zapocet u zapadnoj Evropi sredinom 19 veka u duhu 'historicizma', trenda u arhitekturi da se gradi po uzoru na razne evropske istorijske epohe. Kasnije se "neo-vizantijski stil", kao jedan od ekperimentalnih pravaca historicizma, posebno 'primio' i prosirio u pravoslavnoj istocnoj Evropi, ali i globalno, ne samo u pravoslavnom svetu. To znaci da je takva gradnja svojevremeno bila nesto "moderno", samo sto je kod nas, kako to cesto biva, odjeknulo kasnije, te postalo glavni pravac u izgradnji hramova do dana danasnjeg.

 

[Sreda]

Upravo zbog manjka umetnickog i arhitektonskog identiteta buduci da se gradi kao vizantijska gradjevina sa snaznim ruskim uticajem i to u 21. veku (a i u 20om, svejedno), ja tvrdim da je hram morao(!) da se radi u srpskom stilu jer to je nas umetnicki izraz i ovaj hram bi jedino tako imao nekog dubljeg smisla kao kruna naseg gradjevinarstva/arhitekture/umetnosti cime bi ogromna vremenska distanca bila potpuno prevazidjena. Cak bi mozda kroz rad na tome doslo i do reafirmisanja i modernizacije tog stila koji uopste ne mora da bude anahron, sigurno bi bolje izgledao od ovog neobaroka sirom centra Bg. Ovako, tu distancu su pokusali da prevazidju kroz "modernizaciju" odnosno izmenu Derokovog plana, odustajanje od ornamentike (ne nuzno lose) i izuzetno lose poplocavanje spoljasnjosti.

To sto hram rade rusi jer mi jadni nemamo para (bedan izgovor, sto ga onda i gradimo?) smatram nedopustivim i katastrofalnim i time je potpuno obesmisljeno sve sto taj hram simbolizuje a to je pre svega srpstvo pa tek onda religija.

 

[Delija]

Дракче, архитетктура наших храмова је нераскидиво везана за византијски стил ево већ 1000 година тако да што се тог стила тиче ми ни у теорији не можемо каскати за било киме.

Средо, храм је пројектован и започет када тај стил није био застарео. Руси не граде ништа на Храму, само учествују у радовима на мозаику. А пракса унутрашњег деокрисања од стране страних (византијских, грчких, руских или приморских) уметника је стара колико и СПЦ, српска држава и православље у Срба.

Не знам како више да вам напишем да нисте у праву а да вас не увредим. Историја архитектуре је јако дивна тема, логично и хронолошки повезана а ви успевате некако да све чињенице изврнете.

 

[Kailan]

Не заиста, само ти смета да неко укаже на то да колико је бесмислено базирати шта сме а шта не сме једна држава да гради на основу тога да ли и Западна Европа махом гради у том стилу данас. "Неокласицизам" није био ништа до копирања хеленистичких стилова градње од стране Енглеза, Француза, Немаца и сл. у покушају надокнађивања културно-историјског добра које већина тих земаља никад није имала, ако је тада било у реду у принципу градити у прошлим стиловима онда је у реду и сада, без обзира да ли то они данас раде.
На крају крајева, архитектура је уметност и подложна је оживљавању старих трендова, инсистирати на томе да се не сме градити у старом стилу јер су се у међувремену другачији (и много ружнији) стилови или да за тако нешто мора да постоји тренд у већ изграђеним земљама Западне Европе је прилично бедно размишљање.

 

[Delija]

Ти апсолутно ништа ииси разумео од онога што сам написао.

 

[JohnnyLee]

брате, батали. ионако испада ти у клин, они у плочу. неким људима не вреди објашњавати