[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=383041#p383041:7can0b82 je napisao(la):
Kailan » 25 Apr 2016 05:51 pm[/url]":7can0b82]
То поређење би имало смисла да је Храм Светог Саве почео да се гради у средњем веку у византијском стилу који је тада био актуелан као што је Саграда Фамилија грађена у Гаудијевом стилу док је он још био актуелан. Храм Светог Саве није почео да се гради у средњем веку него много касније, када је византијски стил био превазиђен а сви знамо да стил који једном изађе из моде не може никако да се у њу врати нити ишта да икада буде изграђено у том стилу ни по коју цену.
Не знам како си успео оволико нетачности да изнесеш у само једном пасусу? Алал вера мајсторе. Најежим се сваки пут када овде крену да пишу о архитектонским стиловима.
Као прво, српско-византијски стил крајем 19. и почетком 20. века када је изабрано идејно решење Храма је и те како био актуелан и ради се вероватно о једином нашем аутохтоном архитектонском стилу који је примењен и на сакралне и на стамбене и јавне објекте. Тај стил јесте био историчарски и с почетка 20 века јесте каскао, али каскао је за самим зачетцима модернизма у светским оквирима. Лета господњег 1905. године у целом свету имао си само пар здања (углавном појединачних кућа) Френка Лојда Рајта и још једног или двојицу архитеката који су тек започели револуцију у архитектури. И још пар, из угла историје архитектуре, значајних скица и цртежа који се сматрају зачетцима новог, модерног доба у архитектури. 1905. године цели свет па и најнапредније земље тог доба су и даље доминантно градиле у неокласицизму. Технологија грађења је напредовала али архитектура и не баш, барем не у значајном обиму који би имао одјека у светским стручним круговима.
Као друго, не можеш ни да појмиш какву си глупост одвалио тезом:
сви знамо да стил који једном изађе из моде не може никако да се у њу врати нити ишта да икада буде изграђено у том стилу ни по коју цену.
То можда ти знаш али архитектонска критика и историја архитектуре знају да се историчарски правци (ренесанса, барок, романтизам, неокласицизам) током 7 векова, практично све до почетка 20. века изнова и изнова враћају основним архитектонским облицима античке архитектуре. Ево сликовито да ти прикажем:
Пантеон, Рим - 126. година наше ере
Најбоље очувана грађевина античке архитектуре. Купола распона од 43.5 метра је непревазиђена све до краја 18 века, естетски и архитектонски по мени никада превазиђена, барем не у сродним/узорним стиловима.
Вила Ротонда - 1569. година
Сматра се врхунцем ренесансне архитектуре и то само из разлога доследног копирања античке архитектуре што је тада па све до почетка 20. века доминантно сматрано главним мерилом архитектонске вредности објеката. (Паладијанска архитектура, па аутору овог здања - Паладију)
Црква Свете Женевјеве, данас је зову, гле чуда Пантеон - Париз 1790. година
Дакле 17 векова, архитектонски елементи - непромењени, идеал у архитектури и даље - антика. У неокласицизму је и даље грађено кроз цели 19. и почетак 20. века с тим што је било појединих иступа и "инцидената". Ово су ти ствари које би требале бити општа култура. Пљујете по својем а не знате ни основне ствари из историје архитектуре па и културе у целости.