Hram Svetog Save

[毋不敬，儼若思，安定辭]

Сад их видим. Вероватно су уклоњене при постављању звона и нису поново враћане из неког разлога.

 

[direktor]

2000 bg eterovic

 

[milos.tro]

https://www.instagram.com/p/BBIcAoNEwtI/

 

[spatiotecte]

Vauuu kakva perspektiva.
Uknjizen plusic Milose.tro

 

[Galeks]

Steta sto se ne komercijalizuje terasa neposredno ispod kupole, verujem da bi se time svakako ubrzao zavrsetak hrama, a dobili bismo sjajan vidikovac.

 

[Somi303]

Не пуштају никога на терасу јер се храм и даље води као градилиште..

 

[rasho62]

milos.tro » Пет Јан 29, 2016 7:39 pm[/url]":264vhfrm]
https://www.instagram.com/p/BBIcAoNEwtI/

Под хитно срушити ону "накараду" испред храма, коју је ћопави намјерно ту ставио да заклања храм!!!

 

[danko68]

rasho62 » 03 Feb 2016 03:25 pm[/url]":3i0dvtct]

milos.tro » Пет Јан 29, 2016 7:39 pm[/url]":3i0dvtct]
https://www.instagram.com/p/BBIcAoNEwtI/

Под хитно срушити ону "накараду" испред храма, коју је ћопави намјерно ту ставио да заклања храм!!!

Ako mislis na stadion partizana u pravu si :kafa:

 

[Пантограф]

Офић: У књизи генерала Павла Јакшића пише да су због градње Стадиона ЈНА хтели да сруше ону црквицу одмах поред, а да је наводно он то спречио (што је могуће, био је културан човек).

 

[relja]

rasho62 » 03 Feb 2016 04:25 pm[/url]":3lvespz2]...
Под хитно срушити ону "накараду" испред храма, коју је ћопави намјерно ту ставио да заклања храм!!!

"Ćopavi" nije namerno tu "stavio" zgradu biblioteke
https://www.nb.rs/pages/article.php?id=32

После рата је за потребе Библиотеке адаптирана зграда хотела “Српска круна”. Питање зграде покреће се још неколико пута да би поводом прославе сто педесет годишњице првог српског устанка 1954. године, било одлучено да се као споменик устанку подигне спомен-библиотека. Првобитно је одређено да плац буде на Губеревцу (угао улица Франше Депереа и Кнеза Милоша). Касније се створила могућност за добијање боље и повољније локације на светосавском платоу. Архитекта Иво Куртовић је у току 1961. и 1962. године израдио идејни пројекат зграде Народне библиотеке. Тадашњи управник Чедомир Миндеровић радио је на прикупљању документације о организацији и начину рада значајних библиотека у Европи. Групе стручњака Народне библиотеке, у пратњи архитекте Ива Куртовића, обишле су библиотеке у Риму, Паризу, Бону, Штокхолму и још неким градовима.

Камен-темељац зграде Народне библиотеке положен је 20. октобра 1966. године. Са пресељењем Библиотеке почело се у мају 1972. године, читаоница је отворена 29. новембра исте године, а свечано отварање уприличено је 6. априла 1973. године.

Biblioteku je gradila Srbija, država i kulturna javnost. "Ćopavi" je u to vreme imao kudi kamo preča i ozbiljnija posla nego da se bavi lokacijom nove zgrade biblioteke u Beogradu, niti je tada bio ćopav (koliko ja znam, noga mu amputirana januara 1980, par meseci pred smrt u 88. godini života).
Takođe, treba reći da komunisti nikada nisu srušili započete zidove Hrama, nego su zabranili nastavak radova.


Što se mene tiče, mislim da ovo nije najsrećnije mesto za zgradu Narodne biblioteke, ali sam zahvalan što uopšte postoji. Ona država, pre komunsitičke, je istu tu instituciju tretirala kao neželjeno pseto, smestila je u neuslovnu zgradu, nije evakuisala na vreme i nije obezbedila od požara.
Sam plato bi daleko lepše izgledao bez ove zgrade, ali tu je, nismo Nemci i nećemo je sklanjati.
A ne dopada mi se kako izgleda Hram - umesto originalne Derokove zamisli, izgleda baš kao čedo vremena komunista preobraćenih u "vernike" i nove velike srpske gazde.

 

[Дошљак]

По мом мишљењу библиотека је на сасвим примереном месту и у потпуном складу са храмом, у односу на онај парохијски дом и све зграде у околини, било старије оронуле, било нове врачарске инвеститорске зграде које су у нескладу са суседним старијим кућама и зградама. По мени је срамота да се туристи доводе у храм као најмонументалнију грађевину у Београду, а около на старијим стамбеним зградама имамо графите на 1. и 2. спрату и ону недовршену грађевину-ругло на углу др Суботића и булевара Ослобођења која служи само као билборд Златиборцу.

 

[relja]

Bez ulaženja u politiku i tektonske poremećaje kroz istoriju:
- zgrada biblioteke, ovakva kakva je, po gabaritima i po položaju u odnosu na monoumentalni hram je - višak na tom mestu
- Hram je podignut na istorijski pogrešnom mestu (ovaj Vračar nije onaj Vračar na kojem su spaljene mošti Sv. Save) nit je onakav kakvog ga je idejni tvorac zamilio nego je betonska konstrukcija sa neprimerenom fasadom (što neko nadahnuto opisa kao "kupatilske pločice")

Šta je, tu je, ako ništa, radovi na unutrašnjosti obećavaju, u potpunom su kontrastu prema spoljašnosti crkve.

 

[milos.tro]

 

[Sreda]

Radovi na unutrasnjosti su tek problem jer se rade u skladu sa ruskim principima (mozaici, dominiranje zlatnih kamencica, ruski nacin prikazivanja svetaca...) nasuprot nasim nacinima uredjivanja enterijera hramova, dakle freskoslikarstvo i ornamentika Moravske skole. Velika je greska sto se najmonumentalnija gradjevina toliko otudjila od Moravske skole iako je zamisljena u tom arh. stilu. Ali Rusi daju pare... Deroko je duboko razocaran.

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/poceli ... mu/ltwy1yz

 

[Вожд]

Среда, немој о нечему што не познајеш..

Храм и сви елементи су неовизантијски. У том стилу је победнички пројекат, таква ће и бити у целини (рачунајући и камену пластику и мозаике).

 

[Drakche]

Hram je u celosti ocito projektovan po uzoru na Aju Sofiju u Istambulu, sa karakteristikama neo- vizantijskog stila domace skole. Postoje paralele i sa hramom Aleksandra Nevskog u Sofiji.
Bilo bi svako zanimljivo da je crkva projektovana u moravskom stilu, i to u ovim gigantskim dimenzijam, tako nesto bih voleo da vidim makar na papiru.

 

[Kailan]

У оба случаја је ружно и срамотно, доказ малограђанских комплекса и покушаја да се надокнади историја која више не постоји. Ово је 21. век и смешно је што се гради нешто "ново а да личи на старо", и византијски и моравски стил су давно били актуелни али више нису, чак и давније него Арт Нуво или Арт Деко. Храм Светог Саве овакав какав је делује као Скопље 2014. и смешан је, требала је да буде нека укусна грађевина од челика и бетона, кривих линија и сломљених геометријских облика.

 

[spatiotecte]

Hram Svetog Save je projektovan kad niko od nas na forumu nije jos bio rodjen. To sto se gradi i dalje u 21om veku ne mora da znaci da treba da se modernizuje projekat.

Onda bi po toj logici i Spanci prepravili Sagradu Familiju u Barceloni jer je Gaudijev stil prevazidjen odavno.

 

[Mlatishuma]

Hram je mogao da bude mnogo lepsi i elegantniji, makar se tako cini gledajuci Derokove nacrte. No, iako arhitektonski ne narocito atraktivan, ipak je arhitektonski legitiman. Dakle, nije Skoplje 2014, jbg. Ipak ce u knjigama jednom da stoji da se gradio od 1930-tih do 2020-tih, a ovakav objekat nije bas sasvim u neskladu sa 1930-tim.

Veci je problem apsolutni manjak mastovitosti i veliki visak krutosti sa kojima se pristupa gradnji novih objekata SPC. Ali to je verovatno samo manifestacija smotanosti sa kojom se SPC generalno suocava sa promenama u drustvu (pa onda nekako samim tim i u arhitekturi).

 

[dove]

Jedna je Aja Sofija i tamo je gde treba da bude, pripada dobu, stilu, prostoru, ambijentu koji je autentican. Hram Svetog Save je jedan anahronizam. Sto se mene tice, nema ruznijeg sakralnog objekta u Srbiji.

 

[stf]

Као и у случају проширења пешачке зоне, и код случаја храма Св. Саве проблем је у временској дистанци. Објекат је почет да се гради јако давно, и тада његова архитектура није била анахрона већ је припадала времену.

Ми га само завршавамо у данашње време.

 

[neven_k]

Mislim da je sramota da se zavrsavanje najveceg hrama Srpske pravoslavne crkve poveri jednom drugom narodu, pa makar to bio i Ruski.

Tom idejom se srpska kultura stavlja pod kapu ruske, a time se predaje i sam suverenitet sopstvenog indetiteta.

 

[orjen]

Po recima kriticara Pier Paolo Tamburellija unutrasnost hrama je od neprikosnovane lepote i ima licni pecat koji se razlikuje od unutrasnosti Hagia Sofije. Dodao je, da su unutrasnje dimenzije hrama vrlo harmonicne, da garabiti betonskih lukova i prostor naosa predstavljau jednu arhitektonsku cistu celinu koja je dostojanstvena. O svetlosti naosa hrama Svetog Sava kaze da je vrlo subtilno. Naos pravoslavnih hramova simbolizuje smanjenji kosmos, sto je i osnova projekta Nestorovica i Deroka. Velicina njihovog projekta ce tek doci do potpunog izrazaja. Po unutrasnoj lepoti je Hagia Sofija stekla vekovnu slavu. Ako se pazljivo cita tekst Taburellija vidi ce se, da se to i u u Hramu Svetog Save moze ostvariti. (referenciran clanak je: Pjer Paolo Tambureli, 2006: The concrete cathedral. Domus 898, 68-71 http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/ ... omus-4.jpg

Deo arhitekturske kritike i rezime Tamburelija o Hramu Svetog Save:

(The Beauty of Svetog Save is not limited to the huge mass of concrete, the immense weight of incomprehensible and tremendous matter; the beauty of the church is not that of a mountain of concrete but a beatuy that is all architectural, made o measurements, of relatinoships between different places and of a delicate order that nonetheless manages to govern the matter. The Beauty of Svetog Save, however obscure and indiffernet to ist architects, is made of the positioning of the joins, the subtle and uncertain design of the ribbing, the imprecision recorded in the imprint of the wooden formworks, the relationships between the slightly uneven rows of round holes inserted into the casts for acoustic reasons and the not perfectly homogeneous shades of the casts. In other words (as if these categories were slighly more reliable), the space of Svetog Save is not sublime, it is beautiful.)

 

[svrca]

neven_k » 24 Apr 2016 01:54 pm[/url]":36t3k0o2]Mislim da je sramota da se zavrsavanje najveceg hrama Srpske pravoslavne crkve poveri jednom drugom narodu, pa makar to bio i Ruski.

Tom idejom se srpska kultura stavlja pod kapu ruske, a time se predaje i sam suverenitet sopstvenog indetiteta.

Pomalo dramatican komentar, i nesrecan zakljucak. Zasto bi to bio problem? Pa najznacanije sakralne i javne objekte u samoj Rusiji su gradili Italijani I Francuzi.
Smeta odstupanje od Derokovog plana, brzopleto i nevesto pojednostavljenje projekta, zakockavanje objekta, skidanje fasadne ornamentike i porazavajuci izbor obloge/kamena.