Hram Svetog Save

[milos.tro]

Pravoslavna Nova godina 2015

https://www.flickr.com/photos/90422690@ ... ream/?rb=1

 

[direktor]

 

[rasho62]

Шта би, дишо, јел ископа видео-презентацију, коначног унутрашњег изгледа храма?

 

[direktor]

Jok vide vise nije dostupan skinut je nadam se da cu nesto iskopati

 

[rasho62]

Претпостављам да протонеимар има тај "ЦД", па ако имаш неку везицу да дођеш до њега..?

 

[direktor]

Vidjecemo sto sevmoze uciniti

 

[rasho62]

Добро дишо, унапред хвала.

 

[milos.tro]

Raspisan konkurs za rekonstrukciju i dogradnju Svetosavskog trga u Beogradu
Ponedeljak, 23. 03. 2015.|11:39 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... u-Beogradu

Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) uz podršku Urbanističkog zavoda je raspisala anketni idejni konkurs za rekonstrukciju i dogradnju Svetosavskog trga.
Konkursni radovi će biti moguća osnova za izradu Plana detaljne regulacije, a nagrađeni radovi će imati podršku ASA u daljoj razradi i realizaciji ideja.

Konkurs je otvoren za sve članove ASA i AAM (Asocijacije arhitekata Makedonije). Učešće na konkursu je obavezno za samostalne umetnike – arhitekte, članove ASA.
Prijavu učešća na konkursu potrebno je poslati na e-mail adresu: asa@sbb.rs do 1. juna 2015. godine.

Žiri će doneti odluku do 15. juna 2015. godine.
Članovi žirija su: predstavnici ASA, Zavoda za urbanizam i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Detalje konkursa pogledajte OVDE.

 

[direktor]

Je li ovo jos jedan konkurs radi konkursa

 

[rasho62]

Дишо 'оће ли бити шта од оне видео презентације коначног изгледа унутрашњости храма? Раде ли те твоје везе и познанства?

 

[direktor]

Nikako da dodjem do osobe koja bi to obezbjedila nisam zabiravio

 

[mmilovanpm]

Koliko mene sećanje drži, izgleda da se odustalo od izgradnje Patrijaršije na mestu koje je sada označeno za Galeriju pravoslavne umetnosti (!???).
Bio konkurs svojevremeno.

Malo Patrijarišija, malo ne, i tako u beskraj...

 

[direktor]

Pa galerija vec pistoji cemu to bilo je po novinama

 

[relja]

Неко је још раније приметио, са разлогом, да плоче којима је обложен Храм личе на купатилску керамику.
Ево једног занимљивог податка

Гробница народних хероја

Гробница народних хероја подигнута је 1948. године.

Гранитне плоче којима су облежена гробна места Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944), Иве Лоле Рибара (1916–1943) донета су за градилишта храма Светог Саве, а попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. ту је сахрањен и Моша Пијаде (1890-1957), чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.

http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/?p=909

Вероватно се никада неће сазнати шта је тачно на, или у Храму требало да буде обложено са ових неколико квадрата.

 

[direktor]

Mozda su bili uzorci ili za kriptu

 

[relja]

Moguće da su bili za to, ali ko zna.
Mene više zanima da li je beli kamen na kojem su postavljene biste donet sa gradilišta Hrama i da li je to materijal kojim je trebalo da bude obložena fasada.
Hram bi svakako izgledao lepše da mu je fasada od takvog kamena.

 

[mmilovanpm]

Kakve god bile spekulacije o izgledu i upotrebljenoj oblozi Hrama, one nisu nimalo bez osnova. Aleksandar Deroko i Bogdan Nestorović su Hram namerili da oblože pločama belovodskog peščara od 15 cm debljine u koju svrhu je donji, predratni deo građevine zidan sa smaknutim redovima opeke. O tome je jedan od autora, arhitekta Deroko ostavio nedvosmisleno svedočenje u stručnom tekstu koji je objavljen u "Godišnjaku muzeja grada Beograda".

U novo doba, iz nepoznatih razloga, ušlo se u priču o oblaganju "kupatilskim mermernim pločicama" i tu kritičari imaju sva prava da iznose ovu, pomalo jetku primedbu na račun neadekvatne i jeftine obloge. Mnogo značajnije je da je, novim oblaganjem i preprojektovanjem Hrama poništena sva bogata dekoracija koja je bila veoma specifična i detaljno projektovana. Sada se stvar pokušava izvući u enterijeru, ali neujednačenost obrade ostaće za sve vekove da služi "novokomponovanim" autorima koji su želeli da "unesu nešto svoje", što se u ovom slučaju svelo na bolno pojednostavljenje.

U vezi sa spomenikom na Kalemegdanu u pitanju su granitne ploče na samoj podlozi (nad grobnim mestima) predviđenje za zidaje niskog sokla Hrama i one su još pre rata donete na gradilište (bile su tamo još početkom devedesetih kada sam ih sam uočio u jednom kutku, pored crkve Svetog Save), a gde su danas - ne znam...

Drugo pitanje se, svakako, odnosi na kriptu Hrama koja je naknadno ubačena u projektni program i koje u originalnom projektu nije bilo.

 

[direktor]

Moze slika kamena koji je prvobitno bio namjenjen za fasadu hrama

 

[Саша]

Слажем се с критикама спољашњег изгледа Храма, чини ми се да сам већ изнео своје мишљење о њему у склопу ове теме.

Тај изглед можда највише убија монохромност фасаде, овакве каква је, с великим глатким површинама без (много) украса до нивоа купола. Досадна је. А због неодговарајућег материјала изгледа и јефтино на највећем делу површина.

Та фалинка се могла решити или избором племенитијег материјала (можда споменути пешчар), који би садржавао богатије и топлије тонове и текстуру пријемчивију оку, или, размишљао сам, чак и с истим материјалом, али око отвора и по ивицама у другој боји - истој као што је боја венаца (тамној црвенкастој). Таква примена боје би нагласила главне линије и обрисе Храма, и спојила их у јединствену, визуелно и значењски смислену структуру.

 

[relja]

mmilovanpm: hvala za ove informacije.
Nadam se da su ove i druge vredne crtice iz istorije izgradnje Beograda negde i zabeležene.

 

[direktor]

 

[mmilovanpm]

mmilovanpm: hvala za ove informacije.
Nadam se da su ove i druge vredne crtice iz istorije izgradnje Beograda negde i zabeležene.

Kada je reč o Hramu, rekoh, Deroko je to zabeležio i objavio pred smrt u "Godišnjaku grada Beograda". Štaviše, Deroko je sačuvao i sve skice i celokupan projekat po kome je pre rata Hram zidan, a da je bilo malo dobre volje i da se nije pošto poto išlo na "primenu novih tehnologija" kojima su, valjda svi trebali da budu zadivljeni, mogao je ovaj projekat i da se nastavi onakav kakav je i zamišljen. Ogromne špekulacije sa tobožnjom "neadekvatnošću konstrukcije" prvobitnog projekta, podbijanjem postojećih šipova i slično, stavile su tačku na to prvobitno rešenje. Vojislav Zađina, građevinski inženjer i profesor fakulteta koji je projektovao prvobitnu konstrukciju je, da podsetimo, bio posle rata uhapšen i poslat u zatvor i ubrzo posle izlaska iz njega je umro. Verujem da je novokomponovanim graditeljima bilo stalo da se njegov doprinos u razradi konstrukcije minimizuje i da se na gradilište uvali nova tehnologija koja je umesto zidanja predvidela zidove od armiranobetonskih kutija, izgradnju kupole na licu mesta i njeno hidrauličko podizanje gore i tome slično.

Zdrava pamet i čista logika nalaže da se kaže i to da je prosto nemoguće da je Vojislav Zađina "pogrešio" negde u proračunu i da Hram nije mogao biti nastavljen tehnologijom kojom je i započet. Isuviše je tada bilo tehničkih i bilo kojih drugih kontrola za objekat ovakvih razmera, i fušeraj nije baš tako lako prolazio.

Dodatna priča je da je Aleksandar Deroko oštro kritikovao one koji su nastavili gradnju, navodeći da se ovakvo zdanje ne lije u betonu "kao pokrivena pijaca" (sic!) i da je time grubo povređeno autorsko pravo. Naravno, ostarelog arhitektu više niko nije ni hteo da sluša, a urbana legenda kaže da se on, zauzvrat, pred samu smrt, odrekao autorstva u ovakim okolnostima dovršavanja gradnje.

 

[mmilovanpm]

Moze slika kamena koji je prvobitno bio namjenjen za fasadu hrama

Otprilike ovako.

Ko želi može ovaj kamen da vidi na palati Beograd na Terazijama, palati Jadransko podunavske banke, na Crkvi Svetog Marka i drugim gradnjama.

Takođe, može i da je vidi na nekim od naših srednjevekovnih spomenika, crkvi Lazarici u Kruševcu i drugim.

 

[relja]

Gre'ota. Sa ovim kamenom bi Hram izgledao sasvim drugačije. Sada pokušavam da zamislim pogled iz daleka, masivni hram na horizontu Beograda, ali ne kao danas uglancano beo već sa patinom koju daje ovaj materijal. Stvarno gre'ota.

 

[direktor]

Ja bi jednu foto montazu ako moze pa za jedno 30 godina da uradimo presvlacenje