Delija":30izpky2 je napisao(la):
Zuma":30izpky2 je napisao(la):
Zbog toga je odustajanje od DVE kule koje je Đilas pomenuo, i "velikodušni" pristanak na jednu, zaista pre tužna šala nego nekakav ustupak investitora.
Не знаш о чему причаш.Југославија је била у власништву две или чак три фирме од приватизације пре 8-10 година.Пројекат са две куле (
естетски две куле,фактички једна масивна) је био пројекат претходног власника а последњи,са једном кулом, је пројекат алпе адрие која је преузела хотел пре пар година. Зато је Ђилас или ужасно необавештен( :roll: ) или једноставно лаже причајући о две куле.
Aman, nije ustupak zato što kad se seljaci pogadjaju na pijaci počnu od cene koja je dva puta veca od stvarne, pa onda popuste "čak" za duplo, kukajući sve vreme kako su ucenjeni od strane zlotvora sa kojima se pogadjaju. Nisu im ni trebale dve kule, ili toliko prostora, pa je to što je uzgred spomeuo Đilas savršeno nebitno, i zbog toga, i zato što je ustvari govorio o dozvoljenim visinama zgrada. Nije ustupak ni zato što tu uopšte i ne treba da se dodaje bilo šta (a ipak su na magičan način dobili mogućnost NOVE gradnje, umesto adaptacije, kako bi trebalo) jer je blok u kome je Hotel Jugoslavija potpuno završen, bolje reći definisan u pogledu sadržaja, visina i namena objekata. Visina hotela Jugoslavija je već ista kao i čitavog tog dela Novog Beograda, a prostor pored same zgrade je bio namenjen servisnim objektima i uslugama (garaže, restorani na otvorenom, bašte, aneksi za osoblje, pomoćne prostorije i zelenilo) za goste hotela i čitavo mnoštvo ljudi na obali reke. Čitav Novi Beograd sledi jasan koncept. I sad, ako se već želi promena tog koncepta, odlazak u visine, umesto rasprave o PRINCIPIMA, iz kojih bi tek onda trebalo da proizilazi izbor visina, tipova i najpovoljnijih lokacija novih zgrada izvan tog starog šablona, odjednom smo prosto obavešteni da imamo kulu od 28 spratova na samom keju. Gle čuda? Ona sama sobom definiše novi koncept jedne trećine grada i to je, kao, dovoljno? I baš na keju? Novi "hotel" iako hotel vec postoji?
Ja vrlo dobro znam o čemu pričam. Pokušavam da održim fokus na onome što je važno, što je suština ovog takozvanog investitorskog urbanizma koja se na potpuno jednak način ispoljava u nizu novih projekata, usput pokušavajući da ostanem objektivan. Ti spominješ periferne stvari i pokušavaš da pokažeš kako Đilas laže. Mislim da je od svega toga bitnije kako će na kraju stvarno izgledati obale Beograda, a mnogo manje kako će se do toga doći, ili marketinški slogani i zvučna imena koja manipulatori ističu na projektima kao da ne postoje važnije stvari.
Šta je zajedničko Zahinom projektu, Oblaku, centru u Rajićevoj, tržnom centru Ušće, i nadgradnji Hotela Jugoslavija?
1. Trajno fizičko zauzeće najboljih prostora
2. Izgradnja zaista ogromnog broja novih kvadrata
3. Pozicioniranje u samom središtu najveće moguće koncentracije ljudi
Svi ovi projekti nam se predstavljaju kao "elitni". Ali zašto bi se bilo kakav objekat sa elitnim poslovanjem ili sadržajem ubacivao u samo središte najveće koncentracije običnih ljudi koje ne može isterati i ograditi? Pa očigledno to i ne žele, baš ta masa je pravi cilj investitora. Poenta je NJIMA uzeti pare. I to ne puno para malom broju ljudi, već malo para velikom broju ljudi. Zar je tu nešto elitno? Ako na baš visokim spratovima i bude za nijansu bolje, na nižim od elitnog neće ostati ni traga. Ne može u sred takve ljudske mase biti visokog biznisa i belih kragni, prave radne koncentracije za radnike sa ogromnim platama ili mirnog i neometanog odmora slavnih ličnosti ili uspešnih poslovnih ljudi. Naprotiv, to je najprizemniji mogući poslovni model, jedini za koji je po investitorima Srbija danas dobra. Ogroman broj kvadrata i njihovo pozicioniranje jasno govore o trendu da se privuku mase i da im se pruzi vrlo raznovrsna ponuda, drugim recima da se od obala Beograda napravi seoski vašar u kome će svako sebi naći bilo koju sitnicu i uslugu koju je uopšte mogao sanjati. Onda će tamo gde "je zdravo" i "zabavno", a već ima puno ljudi (i splavova), doći i još mnogo više. Koncentracija svega je kljuć masovne i jeftine trgovine.
Nebitno je kakvo je zvučno Ime projektovalo zgradu i kakvo je zvučno Ime bilo prvi vlasnik. Kad ima puno kvadrata na dobroj lokaciji, podela prostora, njegova trenutna namena, vrsta biznisa i zakupci se mogu brzo menjati prema lokalnoj ponudi i potražnji, pa se i sama zgrada može prodavati i preprodavati desetine puta. Možemo početi sa Kempinskim ( u DELU zgrade ! ) a završiti sa najvećom kockarnicom u Evropi ili sam Bog zna čime u vlasništvu Bog zna koga. Kad se zgrada jednom napravi tamo gde ne treba, ne vodeći računa o urbanističkim principima, posle je kasno. Hotel Jugoslaviju već IMAMO (i dok je radio bio je uglavnom prazan, a sad imamo gomilu hotela), a kej i zeleni pojas su već sada pretesni za potrebe za otvorenim obalskim prostorom. Zašto je neophodno dalje preopterećivati urbanistički formiranu lokaciju i dodavati još zgrada, pogotovo kulu od 28 spratova!? To je potpuni besmisao i nema nikakve veze sa strukom.