Šta je novo?

Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

Pa i zivot na selu je prijatan, ali ovo je grad na dve evropske reke... Blokovi 9 i 11 lice na grad i nisu izolovani od ostatka sveta... Baba mi je zivela u 70 bloku i kad god sam prolazio ka Savi imao sam utisak kao da sam na kraju sveta kad prodjem kroz P naselje... Mirno, prazno, zaraslo u travu i korov...

Nemam nista protiv "prijatnih" naselja ali ne na takvim mestima i tako blizu jezgru grada...
 
Da ne irno - pa kao se gleda, mislim da bi trebalo biti mirnije.
Parkovi i tereni nisu dugo održavani, ali se vide pokušaji da se stanje popravi.

A što se tiče "takvih mesta" - jedino što lokaciju čini posebnom je upravo to kako je i uređena. Pre toga su tu bile bare i njive...
Da je blizu jezgra grada - i nije baš, a pogotvo nije bilo blizu do pre samo 15-tak godina...
 
Evo da se javim i ja kao neko iz blokova oko Save. Pa glavna poenta što ljudi vole da žive u ovom kraju je što kada se popneš na kej više ne vidiš zgrade. Omogućavati da živiš u gradu, a da za 2 minuta peške se pojaviš u parku sa koga ne vidiš i ne osećaš više grad, to je retkost koju verujte mi svaki grad želi da ima. Svaki put kada sam u inostranstvu i gledam ljude kako džogiraju između zgrada od parka do parka, zahvalim bogu na mogućnosti da izađem na kej i praktično neometano stignem do galovice (sada doduše su majmuni sa kolim zauzeli nasip posle blokova, ali to je deo drugog problema).

Nema to nikakve dodirne tačke sa željom da se živi na selu, evo ja želim da živim u gradu, ali ne želim da sve što vidim bude beton. Ne smeta mi da imam 50 komšija u zgradi, ali cenim mogućnost da prošetam do Save ili Ade i uživam samo u zelenilu i vodi (a da sam za 15 min kolima u centru). Zašto bih želeo da gledam zgrade poređane uz obalu?! Pa upravo šetam napolje da ih ne bih gledao i ne moram da sednem u auto i vozim 50km da bih otišao u prirodu.

Činjenica da je naselje izgrađeno skoro 10 km od centra grada, a da brda ljudi žele i da uživaju da žive u ovakvom naselju je valjda dovoljna potrda njihovog kvaliteta. U drugim gradovima je prepuno zgrada na samoj obali, ali većinom zbog činjenice da su to bili gradovi i kada je Beograd bio kasaba, pa su sve obale već vekovima optereće što skladištima što lukama, tako da je bilo veliko unapređenje i pretvoriti ove delove u stambeno/poslovne četvrti.

Slobodnih delova obale koji ničemu ne služe je sasvim dovoljno na potezu od toplane do Brankovog, pa tamo možete da načičkate solitera koliko hoćete. Brodogradilište ionako stalno šljaka na liniji bankrota, pa ukoliko su svi toliko željni da žive u zgradurinama tik uz obalu, mislim da bi najmanji problem bio da se tu načička jedno 10 solitera…

Što se tiče Kampinskog, nisam protiv, više neopredeljen. Baš sam juče prošetao kejom pored Jugoslavije i ovi soliteri koji postoje mi nikako nisu smetnja, čak mi se i sviđaju. Možda bih više voleo da se taj soliter gradi preko puta (paralelno potojećem), ali ukoliko bi bila neka “vitka” zgrada možda može da prođe i na trenutnom rugulu (autoperinica…).
 
Problem je samo sto to sto pises nema veze sa interesom grada vec samo sa interesom malog broja ljudi koji zivi u takvim naseljima... Ja smatram da ti mozes da zivis u naselju sa mnogo zelenila a da to ne bude kao da si van grada vec pravo gradsko naselje ali prilagodjeno coveku a ne mravu... Inace blok 70 i P zgrade su udaljene od centra NBG 3 km, a od centra grada 5 km vazdusnom linijom... Meni je bezveze da jedna cela gradska obala bude na taj nacin uredjena a da od nje imaju koristi samo blizi stanovnici tog dela grada... Dunavska obala sa NBG strane je mnogo gradskija i dostupnija i drugima nego ta P naselja...
 
Kako mali broj ljudi, pa blokovi su najveće naselje na NBG (ako može izdvojeno da se posmatra), a ako ti izdvojeno posmatraš blokove 61-64 (u kojima sam živeo veći deo svog života), kej je sasvim dostupan, 15 minuta peške iz bilo kog dela.
Dodatno, ne znam zašto misliš da sam mrav što mi se sviđa život u ovim blokovima, pa me prosvetli molim te.
I ne vidim kako je nešto manje dosupno ikome, pa svi mogu da dođu na obalu, bezbroj linija gradskog prevoza vozi do njih, pored već pomenutih 80-100.000 ljudi koji tu i žive. Možda ih zbuni svo to zelenilo pa misle da su zalutali van grada pa se okrenu nazad ka centru?
Usput kada je lepo vreme, šetalište u blokovima je praktično popunjenije nego na dunavskom keju (vrlo često sam na oba), tako da ta mala iskorišćenost (ako tako nešto postoji) nikako ne stoji.
Kej je udaljen od centra grada oko 9km autom (ja ne letim do centra) i to vrlo pravim bulevarima tako da mi je to merodavnije.
Ali kao što rekoh, čemu žaljenje nad izgledom blokova u kojima ljudi žive i koji su urbanistički sređeni i izgrađeni (i još nagrđeni od 1990. pa naovamo), kada postoji toliko obale koja se može srediti na način kome vi težite?
 
Za pocetak pokusaj da se izdignes iz licnog interesa mislejnja da te napadam kako bi diskusija imala ikakvog smisla...
A onda lepo procitaj gde sam ja tebi rekao da si mrav?! Rekao sam da moze biti i zelenila i prostora i izgradjenih blokova koji prilice jednoj uzoj gradskoj zoni...
Trece, nisam pricao o celim blokovima vec o П zgradama koje izgledaju kao da su dom penzionera na obodima grada, a 3 kilometra su od centra NBG... Jeste mirno i tiho i sve je to lepo ali to ne prilici takvoj blizini gradu i uzoj zoni obale koja po meni treba da bude mnogo zivlja... Kao sto je neko rekao sa reke ni nemas utisak da si u gradu kada prolazis Savom...

Savski kej je zatvoren i to se ne moze nazvati izlazom grada na reke... Dok za dunavski u Zemunu i delu NBG u punom smislu to jeste...

Da pojasnim, hocu da kazem da je bilo bolje graditi zgrade nalik crvenim soliterima blize reci nego one niske P zgrade...
 
Ok, da ne lutamo puno u off, očigledno se ne slažemo oko toga šta bi bolje ležalo gradu na reci, ja mogu reći da mi se ovo sadašnje rešenje sviđa, veliki broj ljudi živi u blizini keja, pa i u P zgradama (možda je tebi mali, ali to je već filozofska rasprava šta je malo šta je mnogo). Moje mišljenje je da nema potrebe da se sa svakog pedlja Save vidi da si u gradu (to je upravo prednost), dakle imamo različite polazne osnove, pa tu i da stanemo.
Deo je verovatno potiče i od činjenice gde je ko odrastao i šta mu više leži, meni je Savski kej najlepši u gradu upravo zbog toga i činjenice da se čitavom svojom dužinom direktno naslanja na blokove sa zgradama (a da se iste ne vide čim se pređe nasip), dok Dunavski dobrim delom nema kontakt sa zgradama obzirom da je samo SIV u blizini, a same blokove i kej deli bulevar (u delu oko Juge).
 
Bas o tom delu kod Jugoslavije pricam... Relativno velike zgrade su odvojene od reke bulevarom a opet su blizu, dok bulevar otvara kej i ostatku grada... Dok kod P zgrada stice se utisak da je to samo za koriscenje stanara, jednostavno kao da grad nije prisao vodi... Kapiram ja da ti je lepo kada si i sam korisnik toga... Zato sam i rekao da ne gledas samo svoj interes vec interes grada... Valjda je to i poenta ovog foruma...
 
И ја се слажем да су зграде на П пријатне и (барем по пројекту и кад су биле нове) заправо идиличне за живот. Једно од места-кандидата где би и сам тражио стан кад би се вратио у Београд (уз Париску, делове Дорћола и Вождовца, и управо близу Дунавског кеја било где од Гардоша до СИВа).

Али, реално гледано, релативно мали број становника је буквално на 200 метара од реке, и од тога је већина и не види из стана (насип, зеленило, а ниска зграда) док је релативно пуно, пуно већи број на бар 600 метара. ОК, добијамо тај амбијент у коме не видиш ниједну зграду али је то већ дистанца које многе обесхрабрује од изласка на реку, 10 минута хода тамо и 10 назад. И ОК мада може бити пријатно не видети неку зграду ја замишљам колико би људи имало фантастичан поглед из стана да су они солитери уз реку. А мени као шетачу уопште не би било проблем да шетајући по кеју видим високе зграде ушушкане у зеленило на неких 100ак метара од кеја. И пуно већем броју људи би било баш згодно да, рецимо кад је врућина лети, измиле из стана и прошетају кејом. Чак и ја сам би да се сад селим у Београд рађе одабрао тај крај да рецимо могу да купим стан на 8. или 10. спрату са погледом на мост и град.

По многим резонима би земљиште уз реку (поглед, могућност рекреације, ваздух, једноставно - пријатније за живот или боравак) требало да буде скупље од земљишта унутар блокова. А онда би то по некој логици требало да значи тенденцију ка вишим зградама? Мислим да овај Кемпински управо илуструје ту логику, сада кад се полако отвара право тржиште некретнина.

ПС Живо ме занима колико се станова у тим зградама продаје и колико су више цене него у зградама које су ближе булевару са друге стране?
 
Делови блокова 45 и 70 са тим П зградама имају карактеристичну присну атмосферу, домаћинску, топлу. Некако су ушушкани а близу воде. Место има феноменалан амбијент, али се он могао добити и негде другде.

Замислите сад стан са великом терасом и погледом на Аду Циганлију, Баново брдо и Мост на Ади, а такође одмах до кеја....непроцењиво!

Због тога су можда ти блокови протраћен простор. Да су уместо тих зградица изграђени солитери, ного већи број људи би могао да ужива у локацији на којој се налази.

Да ли се град види са реке или не је најмање битна ставка. Да ли је паметно искоришћен простор то је питање. Ако је на том месту могло са уживањем да живи 1000 људи уместо, лупам 200 локација је протраћена.

Наравно, имамо километре наизграђених обала, и добро је да постоји и овакава начин урбане организације блока да би потенцијални становник кеја мога да бира - зградице или солитер.
 
"Делови блокова 45 и 70 са тим П зградама имају карактеристичну присну атмосферу, домаћинску, топлу. Некако су ушушкани а близу воде. Место има феноменалан амбијент, али се он могао добити и негде другде. "

Upravo... Samo cu da dodam da mi je mnogo zao sto je taj ceo kraj zamro, nema vise dece, sve zaraslo u korov i raspada se... Ljudi vise nisu isti, nece da sredjuju svoj kraj... Tako je svugde ali tu se bas primeti... Meni je avetinjski kad prolazim tuda...
 
Za sad samo o argumentu o efikasnosti u koriscenju prostora, posto ne stizem da komentarisem ostalo. Vec sam spominjao zasto postavljanje visokih zgrada pored reka nije efikasno korisenje prostora, pa se koristi samo izuzetno. Ako su najvise zgrade pored reke, citav ostatak grada, iza njih, gleda u te zgrade umesto u reku. Napravili ste barjeru koja smeta svima drugima. I oni placaju stanove (sada manje) pa, posto uskracenih obicno ima vise od dobitnika, to predstavlja neracionalno koriscenje resursa koji se zovu "vidik", "neometano strujanje recnog vazduha" i slicno. Plus sto kvarite mikroklimu grada (reka vlazi suv vazduh, cisti ga, i ublazava temparaturne oscilacije). Optimalnije je da se visina povecava sa udaljavanjem od reke, dakle da pored same reke budu najmanje zgrade. Na taj nacin nesmetan pogled na reku imaju svi stanari koji u svakom sledecem redu zgrada stanuju na spratovima koji su iznad krovova prethodnog reda. Posto se retko kad zgrade postavljaju u pravilan pravougaoni raster, vec se pomeraju po pravcu paralelnom reci tako da gledaju na nju u prostoru izmedju prethodnih redova zgrada, pogled na reku cesto imaju i oni na nizim spratovima. Uz izvesno unosenje dodatne varjabilnosti u raspored, visine i oblike zgrada, tako da sve zajedno ne bilo isuviše pravilno, to uopste ne mora izgledati loše. Posledica je da je raspodela "dobrih vidika" po ukupnom prostoru grada mnogo ravnomernija, sto vodi vecoj koristi za sve, vecoj prosecnoj ceni kvadrata i kvalitetu stanovanja za citavu širu zonu koja gravitira reci.

U suprotnom, ako dozvoljavate velike kvadrature na obali reke, to maksimizuje profit samo vrlo malog procenta investiora, onih koji su dobili placeve pored reke (a smanjuje za ostale). Medjutim, prednost za korumpirane javne službenike je u tome što su samo takvi investitori spremni da plate i podmite gde treba sa ogromnim sumama novca. Jer se jedino njima to isplati. Ostali su ograničeni tržištem i standardnim (u meri u kojoj je to kod nas moguće) "legalnim" profitima. Povlašćeni investitori su dobili placeve na kojima ce imati ekstra profit (skupo mesto i strucno problematicna dozvola za gradnju PUNO kvadrata). Kad se elitna cena i kvadrati pomnože jedno sa drugim, to je mnogo novca za sve koji su deo dila. Tako da se sve opet svodi na korupciju. Povećanje profita i drugih koristi za neke, na račun smanjenja za mnoge.
 
Потежеш добре аргументе, али они иду на руку управо високој градњи поред река.

Видик.

Као што сам ти већ одговорио, поменути солитери на Земунском кеју не заклањају поглед зградама са јужне стране Карађорђеве јер однос ниске спратности тих зграда и њихове удаљености од реке као резултат даје немогућност да се река и види, сем са можда 6. и 7. спрата (чини ми се да је спратсност 6+1). Осим тога, и те ниске зграде заклањају поглед зградама иза, а зграде иза, зградама иза њих и тако до Сурчина. (јер је у питању равница а не пад према реци и иста спратност). Прави пример ти је управо стари део Земуна. Само јако мали број становника који живе баш дуж кеја виде реку. Нико други је не види. Други пример су ти савски блокови. Иако је до реке ниска спратност, нико из стана а ни из блоковског дворишта не види реку - због дрвећа. Да живе у солитерима, већина би живела изнад крошњи и имала поглед на реку.

Код ниске градње зграде иду у ширину и праве својеврсне бедеме, тј, заклањају много већи видни угао, и изгледале би као зид према реци. Насупрот томе, тачкасти солитери заклањају далеко мањи хоризонтални видни угао. ДА упростим: Ниске а дугачке зграде заклањају много већу дужину кеја од тачкастих солитера.

Микроклима

Струјање ваздуха са реке је далеко више блокирано ниским зградама које иду у ширину него ускима а високим. Код солитера, ваздух стрруји између њих и некако дође до редова зграда иза. Код ниских а дугачких имаш зид према реци великом ширином и ваздух нема куда да продре. На микроклиму такође значајно утиче и количина зеленихз површина која је далеко већа код градње солитера наго ниских ламеларних зграда (однос заузетости 20% према 90%).
 
Feanor":17d8h13u je napisao(la):
"Делови блокова 45 и 70 са тим П зградама имају карактеристичну присну атмосферу, домаћинску, топлу. Некако су ушушкани а близу воде. Место има феноменалан амбијент, али се он могао добити и негде другде. "

Upravo... Samo cu da dodam da mi je mnogo zao sto je taj ceo kraj zamro, nema vise dece, sve zaraslo u korov i raspada se... Ljudi vise nisu isti, nece da sredjuju svoj kraj... Tako je svugde ali tu se bas primeti... Meni je avetinjski kad prolazim tuda...

Nisam hteo više da komentarišem u off, ali ovo moram. Ovaj kraj nikako nije propao, zarastao u korov i šta ti ja znam, živim pored (ne u tim zgradama nađalost). Broj dece možemo da komentarišemo na gradskom nivou gde se nažalost smanjuje, ali od zgrade do zgrade teško, pa ne može se ispred svake dvospratnice igrati 10 dece.. Napomnijem da svaki kraj u Bg može bolje da se sredi, ali reći da je ovo propao kraj nema veze sa istinom. Mnogo gora situacija je upravo u gusto posejanim soliterima u 45 i 70 bloku (što se održavanja tiče), a dosta njih ima ekstra pogled baš zato što je prema reci slobodan prostor, nezaklonjen zgradama uz sam nasip (i cena je 20-30% niža nego u П zgradama).

Kao što rekoh mesta za solitere na reci (ako je tolika baš tražnja) sasvim dovoljno na starom sajmištu i sadašnjem brodogradilištu (koje bi vlasnik rado uklonio ako će neko da mu garanture 2-2.500 po kvadratu izgradjenog prostora). Čak i sadašnji soliteri nude brdo prilika za ekstra pogled, pa se ne polomiše ljudi da idu u iste.

Protiv solitera kod juge (skladnog) nisam, kao što sam već rekao.
 
Zuma":12puouhv je napisao(la):
Za sad samo o argumentu o efikasnosti u koriscenju prostora, posto ne stizem da komentarisem ostalo. Vec sam spominjao zasto postavljanje visokih zgrada pored reka nije efikasno korisenje prostora, pa se koristi samo izuzetno...

Наравно не пада ми на памет да тврдим да СВУГДЕ на обалама морају бити високе зграде нити би наравно оне блокове са зградама на П дирао (мада и даље мислим да је ту било рационалније зидати више зграде али сада шта је ту је). Уосталом и обала реке је по дефиницији релативно дуга тако да ту има места за различите приступе, у зависности од дела града и његове намене.

Само хоћу да реагујем на ово подебљано. Ја у огромном броју градова, од метропола типа Лондона и Париза, преко Будимпеште и Франкфурта који су величином слични Београду, видим да су се уз реку увек зидале и даље зидају важне, масивне, и на крају високе зграде. Па и Ајфелов торањ је подигнут на Сени, а пре тога Нотр Дам. О пословним торњевима у Лондону да се не прича.

И ево један свеж пример из Фракнфурта.
Dresdner_Bank_Tower_with_river_Main_-_Frankfurt_-_Germany_-_02.jpg


Дакле далеко од тога да је ово некакав опште прихваћен принцип. Понављам, не кажем да треба целу обалу да затрпамо кулама али пар репера, "лендмарка", и оријентира би јако добро легло.
 
a saobraćajni kolaps? a gomile ljudi koji zagušuje kej?

srušiti ovu kulu pod hitno.
 
Шта би код плаве стрелице требало да се нађе ако би да постигнемо какву такву пропорцију на овом делу дунавске обале? :wink:

122j.jpg


Не да локација није спорна него је можда и најприкладнија за кулу.

ПС: Оверите и однос Ушћа.СИВ-а и позиције Југославије. :wink:
 
Нема савршеније позиције за кулу у целом БГ-у.
 
@delija

/thread

Ako postoji bolje mesto, ja za njega ne znam.
 
Јуче се понадао неком почетку радова, данас скапирао да се снима филм. Није то та гужва на предњој страни страни.
 
Da, u "Jugi" se snima neki akcioni film sa Kevinom Kostnerom. Hotel "glumi" bolnicu:

view_photo.php


view_photo.php


view_photo.php


Izvor: Mondo
 
Sa druge strane,prema Dunavu, je potpuno raskopan travnjak oivičen hotelom, jednospratim aneksom u kojem se sada nalazi kazino i postojećeg parkinga duž šetališta.

Verovatno proširuju parking.
 
Vrh