Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

[Zuma]

Ни ја не знам да је неко СЕЛИО центар неког европског града. Кад се центар попуни а и даље треба пословни простор онда или спонтано или плански никне неки други и ДОДАТНИ. Није то никаква мудрост, нити неки велики планер то ради да би смањио саобраћај. Него зато што, као што је чини ми се Делија горе описао, та конвергенција и згушњавање функција једноставно имају економског и другог смисла, и наравно да увек и прво имају смисла у центру. Тако и Лондон има два финансијска центра и Париз има Дефанс, јер више није имао куд просторно а требало је још пословног простора, а не због саобраћајног колапса.

Od Delije odustajem, posto tu nema nade. Sad je poceo i banovanje da spominje. Sve sam vec napisao, pa je dovoljno procitati jos jednom.

Tebi mogu da odgovorim. Nije ni bila rec o "seobi" centra. Razmatramo gde treba u buduce razvijati poslovni centar grada. Gde je zaista najbolje da on bude? Citav kontekst je ovakav. Price se, kao i uvek, vodila oko toga treba li ubaciti i bizis, robnu kucu, konferencijski centar i slicne sadrzaje na Kalmegdan, odnosno na slicno profilisani prostor ovde, na keju kod Jugoslavije. Beograd vec sada ima donekle definisan, moderni poslovni centar na Novom Beogradu, sa zgradama koje su pravljene i posvecene samo tome, sirokom bulevarima koji ih povezuju, i svim ostalim potrebama. Stari Grad je pre svega tradicionalni admistrativni centar, ne pravi poslovni centar. Razne prodavnice i slicni sadrzaji su usluge. U starom gradu ne postoji nista slicno tradicionalnoj poslovnoj cetvrti u gradovima zapada. Stav koji sam zastupao je jednostavan. Nemojte dodavati biznis na Kalimegdan i Kej kod Jugoslavije. Biznisu je mesto na Novom Beogadu, najbolje u cetvrtima koje su se vec profilisale kao pogodne za tu namenu, mada moze biti i bilo kom drugom zgodnom mestu, osim na posebnim mestima o kojima sve vreme pricamo. Takva mesta rezevisete za ono sto tamo najbolje uspeva, za sta imaju kvalifikacije koje ne postoje drugde: Turizam, rekreacija, kultura, sport. Cak i ako je neko mesto na obali, ili u nekom vrlo kvalitetnom delu Starog Grada, sada prazno, bice bolje iskorisceno ako se predvidi za buduce sadrzaje slicne vrste, a ne za bizis. Njega ubacujte u cetvrti koje su se vec specijalizovale za to, pa mu tamo ionako nude najbolje uslove. Delija medjutim tvrdi da bizis treba da bude bas na mestima o kojima pricamo, pa je na kraju to argumentovao tvrdnjom da ce covek sa Zvezdare da trosi manje benzina i da brze stigne ako na posao ide recimo u Zahin Kompleks, ili negde u Stari Grad, umesto da ide na Tosin Bunar, kako se izrazio.

Ja naravno nisam ni spomenuo Tosin Bunar, sve vreme pokusavam da kazem da je Novi Beograd, recimo deo oko Sava Centra ili Bulevar Mihajla Pupina, bolje mesto za biznis nego Stari Grad, iako je malo dalje. Zbog toga je prvo trebalo razjasniti da li je cinjenica da je on nesto dalje, stvarno tako bitna koliko Delija tvrdi. To sam ilustrovao sledecim primerom. Recimo da se citava oblast grada, dakle teritorija sa koje ljudi idu na posao, predstavi krugom. Onda posmatramo dva slucaja. Sta bi bilo da svi ljudi zbog posla moraju da idu idu u sam centar tog kruga i, sta bi bilo ako je taj centar u koji svi moraju da idu, pomeren cak na polovinu radijusa koji obuhvata grad. Ispada da je cak i tada duzina puta veca samo za 4,3 %. Za manje pomeraje centra, povecanje je mnogo manje. To znaci da bi u idealnom Beogradu, u kome nema reka, i u kome su sve ulice istog preseka, ljudi trosili 4,3% vise benzina i vremena ako bi svi morali da idu na Novi Beograd umesto u Stari Grad (ako je Stari Grad u centru, a nije). Medjutim u stvarnom Beogradu, do Novog Beograda je moguce brzo doci auto putem i drugim magistalama, a saobracajnice u njemu su siroke. Plus sto ogroman broj ljudi ionako zivi sa leve strane Save. Pri tome je kroz Stari Grad uvek neverovatna guzva, puno semafora i uske ulice. Ako bi se ubuduce poslovni centar grada razvijao u Novom Beogradu, a izbegavao Stari Grad, onda bi imali sledecu situaciju. Zbog boljih ulica u njemu i kvalitenijih veza do Novog Beograda usteda goriva i vremena bi bila mnogo veca od gubitka goriva i vremena koje je nastalo zbog toga sto je on dalji od Starog Grada (jer je to svega 4,3%). Ukratko, ako od sad tezimo da sto je vise moguce buduceg biznisa razvijamo na Novom Beogradu USTEDECEMO i gorivo i vreme ljudi koji idu na posao, SUPROTNO onome sto Delija tvrdi. Poenta onog broja od 4,3% procenta je bila da je on mnogo manji od ocekivanja, pa je time sigurno manji od usporenja i gubitaka koji nastaju ako i ubuduce teramo ljude da se probijaju u centar Starog Grada umesto da auto putem, mostom na Adi, buducim obilaznicama, itd, idu na posao u Novi Beograd. Jasno je koliko mnogo i vreme stizanja i potrosnja benzina zavisi od prosecne brzine, broja skretanja i zaustavljanja na semaforima. U Starom Gradu se saobracaj NECE bitno poboljsati, pa je savrseno nejasno zasto ljude forsirati da tamo idu i na posao, ako time usput pravimo i razne druge stete o kojima smo vec pricali. Centar, ako je sada ponegde i prazan, ce se lako popuniti sadrzajima zbog kojih ljudi i sada tamo idu zato sto su oni tu mnogo bolji nego na drugim mestima: Zabava, druzenje, turizam, restorani, prodavnice, Kalimegdan, kultura ... Stari Grad ima prirodne predispozicije za sve ovo, dok je za bisnis upravo suprotno, ima mnogo boljih mesta za njega. Ako se svako mesto usmerava u pravcu podsticanja i preteznog koriscenja onoga sto je tu najbolje, ukupni dobitak je najveci. Ne iskljucivo, naravno, ali u meri u kojoj to ima smisla.

 

[JohnyBgood]

Zuma, ja kao pobornik slobodnog drustva u kome se uvodi regulativa samo kada treba zastititi neko opste/zajednicko dobro, uopste ne mogu da se slozim sa necim sto mi zvuci kao mutacija arbitrarnog "severnokorejskog" pristupa razvoju grada. Moze trgovina, restorani, kultura a biznis ne moze?! Pa zar nisu i restorani i prodavnice biznis u krajnjoj liniji? I zasto ne bi mogla neka reklamna agencija, medijska kuca, projektni biro, banka, ili softverska kuca da budu u gradu? Ocemo da saljemo inspekcije da neko slucajno ne projektuje za racunarom u krugu dvojke?

A sta su primeri opsteg dobra koje pominjem? Pa recimo voda i vazduh tako da fabrika gume stvarno nema sta da trazi u gradu pogotovo u centru. I ambijentalne i istorijske celine. Tako da ne treba pustiti neke preambiciozne biznismene koji su verovatno podmazali tamo gde treba da uguravaju neprimerene volumene i oblike ispod same tvrdjave, zato bih ovaj levi deo Zahinog projekta ili skresao ili skroz eliminisao i naterao ih da ispostuju zgradu Beka i ne unistavaju je. I tu vec ima smisla slati policiju da neke stvari sprecava. Gotova prica.

A za ovo kod Jugoslavije mi i dalje nije jasno. Taj projekat nece izazvati neki saobracajni kolaps (ni drumski okolnim ulicama, ni pesacki po keju) kao sto ga nije izazvala ni Beogradjanka u puno stesnjenijem delu grada. I ZAISTA ne vidim kako se ovim narusava ambijent Jugoslavije nego se naprotiv samo oplemenjuje. A kao sto sam gore rekao mozda par kula na obali najzad stimulise uspostavljanje recnog prevoza u ovom gradu. I stvarno mi nije jasno, zasto grad sa toliko kilometara obale ne bi imao jedan veliki i ekstra hotel na vodi? A duvamo se sa "gradom na reci"?

PS Mada nisam siguran sta ti zapravo podrazumevas pod time sta je "biznis" (po meni su to i trgovina, i restorani, a i kultura dobrim delom, pa ne posluje Takvud na donacijama ministarstva za kulturu), mislim da je nekakvo usmeravanje centralnog planera "ti mozes u zonu grada A, a ti u zonu B" na granici nadrealnog. Naravno, urbanisticki planovi svakako, ali ti u jednom slobodnom drustvu ne mozes spreciti ljude da dobrim delom sami biraju gde ce da rade a gde da zive. Drugim recima, planovi se rade da malo kanalisu ljude i zivot ali onda zivot uvek na neki nacin iznenadi pa se planovi prilagodjuju. Nekad mi se cini da ti ciljas na nekakav saobracajno uber-optimizirani grad koji je cista utopija. Za razliku od odbrane Kalemegdana koja mi se cini kao nesto sto ce biti tesko ali u biti ostvarivo. Drugim recima, sasvim je legitimno i razumno, i naici ce na odobravanje mnogih, reci "ne unistavajte nam Kalemegdan i neposrednu blizinu". Dok je ljudima reci "vi ako hocete da radite A morate bas u ovom delu grada a ako hocete B idite u centar" vrlo tesko i tesko da ce naici na odobravanje. Ja znam da bi moja prva reakcija bila "ma idi TI u 3... , sta imas ti da mi odredjujes gde ja mogu da kuckam na laptopu ili odakle cu da obavljam telefonske razgovore".

 

[stf]

Onda ti ignorišeš stanje stvari i potrebe stanovnika tog dela grada...hoćeš li ti da objasniš stanovnicima, vlasnicima automobila: znate šta, ovaj kraj grada nije projektovan za ovoliki broj vaših automobila, ali vama u stvari automobili nisu ni neophodni, vi ste sami izazvali haos i degradaciju vašeg kraja, a ne novi soliter sa komercijano/poslovno/stambenom namenom koji nije bio predviđen kada je vaš kraj bio projektovan...?

Jednom rečju. Da.

Definišimo potrebe stanovnika. Ali stvarne potrebe. Ne umišljene.

Da ti navedem primer:

Po gradu je sve više dzipova. Da li je potreba tih vlasnika da imaju dzip ili je u pitanju bahatost i samoživost? Ako hoćeš da voziš dzip idi lepo na planinu i vozi ga u sredini za koju je namenjen.

Živeti u gradu znači živeti sa ljudima, a to znači niz kompromisa. Nisi sam na svetu. Shvati to. Kada oduzmemo broj automobila koji koriste vlasnici ne iz potrebe nego iz čiste razmaženosti, dolazimo do i dalje a i ubuduće optimalnog broja parking mesta.

Isto tako i pomenuta kula. U okviru nje će biti izgrađen optimalan broj parking mesta za tu kulu, a same ulice su projektovane da to podrže.

Ili iz drugog ugla:

Dakle, kao što sam rekao, odnos broja parking mesta i propusne moći saobraćajnica su komplementarni. Gradwom dodatnih parkinga se čini svima medveđa usluga, jer saobraćajnice nisu projektovane za dodatni broj automobila. Samom gradwom parking mesta koja nisu u startu projektovana se samo podstiče dalja upotreba automobila i povećava gužva na ulicama a samim tim i troškovi. Nedostatak parking mesta će naterati one kojima automobil nije potreba da odustanu od njega . Prosto i jednostavno.

 

[mekbejn]

Što se tiče džipova, slažem se.
Međutim treba prvo definisati šta ti smatraš realnim potrebama za automobilom?
Složićemo se da svakodnevni odlazak na posao to uglavnom nije.

Ali, praktično svi moji prijatelji koji poseduju automobil ga koriste za putovanja, uveče kad nije gužva, vikendom do familije, do megamarketa na periferiji i sl. A ja smatram da je broj onih kojima auto treba za ovako nešto visok i da takvima treba obezbediti i parking, bez da traže isti 60+ minuta. Ili makar tamo gde postoji parking na isti ne dovoditi još vozila.

 

[relja]

OK, STF, svako ima prava na svoje mišljenje.
Ja se više neću truditi da razumem tvoje, ne na ovoj temi.

 

[JohnyBgood]

Ја стварно не разумем зашто би некоме уставно било гарантовано право на 15 квадратних метара бесплатног уличног простора у густо насељеној градској зони и то доживотно. Свет се МЕЊА, пре мање од века је свако за џабе могао да паркира у Кнеза Милоша и Кнез Михајловој, па се то онда радикално променило, јер ЈГ, у природи овог света је да се услови мењају а људи да (морају да) се прилагођавају. Са што мање драме по могућности. Тако данас у великим градовима власници аутомобила уз бензин, осигурање, и одржавање све више морају да узимају и обзир трошкове паркирања, на шта ја кажем АКО, па неће ваљда то да им плаћају они који немају кола? И то је још добар дил јер им нико не наплаћује (а теоретски би могао и можда требао) трошкове додатне буке и загађења које изазивају за разлику од корисника јавног превоза.

А што је најзагонетније, уопште ми није јасно зашто овде уопште причамо о паркингу ако град лепо инвеститору може да каже толико и толико паркинг места на толико и толико хотелских соба и толико и толико трговинског и стамбеног простора. У ЧЕМУ је проблем?

 

[MilisaV]

pa kao zagušiće se saobraćajnice.....


slažem se sa tobom načelno. primera radi u gradovima japana nije dozvoljeno registrovati automobil ako za njega nemate obezbeđeno parking mesto.



džeremi klarkson je izjaio u svojoj emisiji kad je bio u japanu da je očekivao enormne gužve u saobraćaju, ali da je zahvaljući merama koje japan sprovodi, ulice maltene puste ......


uostalom u japanu se već godinama beleži pad prodaje novih automobila iako imaju jednu od najjačih automobilskih indutrija. ali za razliku od nas, japancima su dva razloga najbitnija, prvi je taj da je automobil prestao da bude simbol uspešnosti, i drugi je da je javni prevoz superiorniji od prevoza automobilom.....

 

[stf]

Mekbejn,

Tačno, treba definisati realne potrebe. recimo, bez obzira što nisu uveče gužve ja lično, opet ne bih koristio automobil već javni prevoz ili taksi. Za megamarkete taksi, to je jednom nedeljno. Za posete rodbini, zavisi gde.

Automobil je neophodan zaista u retkim slučajevima.

Relja,

Ne znam šta to ne možeš da razumeš? I to na ovoj temi? Tema korišćenja automobila će se pokretati još mnogo puta, nije to odlika ove teme. Na kraju krajeva vidiš, ja tvoj stav razumem. Kao neko ko koristi kola, normalno je da ćeš na planiranje grada gledati iz sedišta automobila.

Milisave,

takve japanske metode bi automobilisti kod nas proglasili fašizmom, a potpuno zanemaruju da su manjina u ovom gradu koja maltretira većinu.

 

[Zuma]

Zuma, ja kao pobornik slobodnog drustva u kome se uvodi regulativa samo kada treba zastititi neko opste/zajednicko dobro, uopste ne mogu da se slozim sa necim sto mi zvuci kao mutacija arbitrarnog "severnokorejskog" pristupa razvoju grada. Moze trgovina, restorani, kultura a biznis ne moze?! Pa zar nisu i restorani i prodavnice biznis u krajnjoj liniji? I zasto ne bi mogla neka reklamna agencija, medijska kuca, projektni biro, banka, ili softverska kuca da budu u gradu? Ocemo da saljemo inspekcije da neko slucajno ne projektuje za racunarom u krugu dvojke?

Ne, taman posla, naravno da osnovni princip ne mogu biti admistrativne zabrane ko gde sme da radi ili sta mora da radi. U pitanju je prosto blago podrzavanje odredjenih tipova delatnosti u odredjenim zonama. Gradske vlasti zajedno sa gradskim planerima podstiču, olakšavaju odredjene vrste delatnosti za koje procene da ce biti od najvece koristi za neki deo grada. Bilo bi besmisleno da u jednom bloku necega uopste nema ili da ga ima toliko mnogo da pocinje da iritira ljude. Sve regulise slobodno trsiste, jedino sto ono, kao i bilo koje drugo tržište, nije baš potpuno divlje. Za to usmeravanje može se koristiti čitav spektar mera, od sitnih gradskih uredbi do urbanistickih planova prostora.

Čemu uopšte uvoditi bilo kakvo usmeravanje? Nekada je to neizbežno, a nekada samo korisno. Naprimer ako se glasna muzika u uličnim kafićima mora gasiti već u 10 sati, oni neće naročito dobro poslovati. A ako može da traje do 2 ujutru, onda oni koji stanuju iznad njih neće naročitio dobro spavati. Ovo su nekompatibilni sadržaji o kojima sam pričao. Umesto da se pravi truli kompromis koji ne odgovara ni jednoj strani, uvodi se specijalizacija prostora. Ali ne zabranama, nego mehanizmima tržišne kontrole. U jednom kraju grada dozvolite muziku do 10, a u drugom, koji je za to podesniji (jer ima malo stanara), do 02 ujutru. Tada će početi spontana migracija kafića tamo gde mogu lakše da posluju. Ljudi će tamo teže spavati, ali će zato tu kirije biti niže. Ako onaj prvi kraj ostane bez kafića, neki kafići će se vratiti zato što više nemaju toliku konkurenciju, pa počinje da im se isplati i pored problema sa radnim vremenom. Taj dijalog regulative i slobodnog tržšta obično funkcioniše jako dobro. Naravno, AKO oni koji donose planove i uredbe znaju šta rade.

Kad nije nužno ali je korisno? Specijalizacija delatnosti u nekim gradskim prostorima može bitno da poboljša poslovanje i zadovojstvo građana. Naprimer, ako sastavljate računar od komponenti, moraćete da obiđete mnoge radnje da bi našli baš sve delove koje želite (Ili naprimer žena koja traži odeću). Ako neko otvori prodavnicu komponenti u kraju gde je on jedini prodavac, retko će mu ko doći. Jer, šta kupac da radi ako on nema sve što mu treba? Da putuje na suprotni deo grada do druge prodavnice? Ali zato svi idu tamo gde je čitav kraj specijalizovan, sa mnoštvom radnji koji se jednim odlaskom lako mogu obići sve. Iako se ovo donekle rešava tržnim centrima, oni pomažu samo kod robe masovne potrošnje.

Slični problemi, koje uspešno rešava delimična specijalizacija urbanog prostora, javljaju se skoro svuda, i u velikom biznisu, i u zabavi, i u kulturi. Za firmu na Novom Beogradu je skoro tragedija ako moraju da pošalju vozača sa kolima na suprotni kraj grada. Nesrećnik mora da prođe kroz centar, pa da se provlači ko zna gde. Na tog vozača možete potpuno da zaboravite za čitav taj dan. On retko kad može da odradi dva takva posla. Ali ako su poslovni partneri te firme takođe na Novom Beogradu, pa možda još i grupisani u nekim poslovnim četvrtima, on može da ima od pet do deset tura dnevno. Jos gore je sa transportnim kamionima tih firmi zato što oni imaju dodatne restrikcije u kretanju po gradu, a trivijalno je ako su poslovni patneri grupisani i ako su planeri prostora tu predvideli mogucnost postojanja velikih magacina robe, pristup zeleznici, carini, itd. Ovde su u pitanju ogromne ustede. Niko tim ljudima nije naredio da moraju da posluju u toj cetvrti. Ali tu imaju siroke ulice, prostor za magacine, mogu da grade u visinu koliko hoce, imaju lokalne trafo stanice sa velikim rezervama snage, ogromne kapacitete podstanica za grejanje, u susedstvu su verovatno renomirane firme o čiji ugled i vi možete da se "ogrebete" kada važni poslovni partneri dolaze da vas procene, itd.

Isto je i ako ljudi žele nešto starinski i za dušu, tipa "onoga što je nekada bila Skadralija". Tu ce pametni planeri ograniciti visinu novih zgrada, uvesti neke regulative o ocuvanju identiteta i izgleda starih delova grada, pa ce se u tom kraju stvoriti uslovi za nicanje mnoštva sličnih i novih usluga koje se nude onima koji su tako raspoloženi. Pa kad društvo shvati da u jednoj kafani nema mesta, u blizni je sigurno neka slična. Neće morati da placaju benzin da bi otišli na sasvim drugi kraj grada u potrazi za ambijentom koji te večeri traže.

Medjutim, ako vi u kraj grada koji iz bilo kojih razoga ima gore opisani ambijent (recimo oko Kalimegdana) posadite poslovni centar, nikome nije učinjena usluga. Uzeli ste mesto nečemu što ljudi očekuju da bi mogli naći u jednom takvom kraju, a ljudi u poslovnom centru su daleko od onoga što im stvarno treba. Mogu samo da se prave važni što imaju ekskluzivnu lokaciju koju drugi nemaju, ali u biznisu prazne priče ne pale. Potencijalni investitor ili kupac njihovih akcija će pre gledati koliko će ga koštati transport i zakašnjenja radnika, a neće mu baš biti svedno ni što će mu ti radnici gubiti vreme meditirajući nad vidikom. Jednima je šteta što je drugima korist. Opet je specijalizacija prostora nešto za cim postoji potreba.

Grad treba prosto da prepozna prirodne ili istorijske prednosti pojedinih gradskih zona, pa da indirektno podstiče one vrste sadržaja koje će baš u takvoj okolini imati veći uspeh nego da su negde drugde, a da destimuliše one koji bi bolje poslovale (ili građanima više trebale) negde drugde. Ovo nije naredba planera nego pre želja, izvesno usmeravanje slobodnog tržišta. Ako se nekome baš isplati da radi nešto suprotno, a ne krši gradske uredbe, neka radi šta hoće. Medjutim tu postoji čitava lepeza prioriteta. Neke stvari su za grad i građane važnije od dugih, pa ta kontrola tržišta može da bude slobodnija ili oštrija, sve do eksplicitnih zabrana ili izbora projekta koji naoko izgledaju lošiji od konkuretskih.

Potpuno je nemoguće dati neko preciznije pravilo kako bi sve ovo trebalo urediti. Algoritam nacina odlucivanja o tome kako upravljati razvojem grada se nikada nece pojaviti. Moguće je ponuditi samo opste principe. Recimo treba pokušati da se održi balans izmedju planiranja i dopuštanja da se grad spontano razvija. Mora se osetiti kako život diktira potrebe, ali se istovremeno ne sme dopustiti da to bude potpuno stihijski. Tržiše ima VEOMA ogranicenu moć predviđanja, to mogu samo ljudi, a urbanističke odluke imaji efekte i desetinama godina posle njihovog donošenja. Tržište i "spontanost razvoja" to NE MOGU da regulišu. Jedini praktičan recept koji ja vidim je insistirati na stručnim ljudima na rukovodećim mestima, na jasnim razvojnim planovima, na sve moguće načine uticati na potpunu javnost njihovog rada, pa zatim taj rad stalno pratiti sa više različitih Internet grupa poput ove. Ključni faktor u ovome je javnost rada, ili čuvena "transparentnost", i to bi moralo da se obezbedi zakonom.

A za ovo kod Jugoslavije mi i dalje nije jasno. Taj projekat nece izazvati neki saobracajni kolaps (ni drumski okolnim ulicama, ni pesacki po keju) kao sto ga nije izazvala ni Beogradjanka u puno stesnjenijem delu grada. I ZAISTA ne vidim kako se ovim narusava ambijent Jugoslavije nego se naprotiv samo oplemenjuje. A kao sto sam gore rekao mozda par kula na obali najzad stimulise uspostavljanje recnog prevoza u ovom gradu. I stvarno mi nije jasno, zasto grad sa toliko kilometara obale ne bi imao jedan veliki i ekstra hotel na vodi? A duvamo se sa "gradom na reci"?

Odgovoriću kasnije.

 

[MilisaV]

zuma ima u filmu balkanski špijun deo kad bora todorović želi da otvori krojačku radnju, a ovi iiz urbanizma mu nedaju kažu na tom mestu je predviđena prodavnica televizora.

e tvoja razmišljanja su u rangu planera iz filma balkanski špijun.

 

[Zuma]

zuma ima u filmu balkanski špijun deo kad bora todorović želi da otvori krojačku radnju, a ovi iiz urbanizma mu nedaju kažu na tom mestu je predviđena prodavnica televizora.

e tvoja razmišljanja su u rangu planera iz filma balkanski špijun.

Gde sam to ja rekao da ne sme da otvori krojacku radnju? Pricam o stvaranju uslova za povoljnije poslovanje za ono sto je od interesa za grad, ne o zabranama, a podrazumeva sa da cak i takvo usmeravanje vazi samo za veoma mali deo ukupne gradske povrsine. Valjda je svima ocigledno da posebni kvaliteti nekog prostora prvo moraju da postoje da bi ih grad mogao podsticati. Bez obzira da li su to prirodne prednosti, kao na Kalimegdanu, u rukavcu Dunava pored Jugoslavije, ili je spontano nastalo grupisanje izvesnih vrednih sadrzaja kojima treba pomoci da se razviju ili odrze. Sustinski smisao citavog urbanizma je planiranje, organizovanje i usmeravanje, sve sto je na suprotnoj strani od stihije. Ponegde se mora pripremati infrastuktura, vidici, citava "oprema" jednog grada koja na moze svuda biti jednaka. Bilo bi tuzno ziveti u tako monotonom mestu. Kako inace zamisljas da se sve to planira ili da se prati ono sto se u gradu spontano razvija, ako ne postoje neke intervencije i neke odluke? A sta je to nego izbor izmedju alternativa i usmeravanje?

 

[JohnyBgood]

zuma ima u filmu balkanski špijun deo kad bora todorović želi da otvori krojačku radnju, a ovi iiz urbanizma mu nedaju kažu na tom mestu je predviđena prodavnica televizora.

e tvoja razmišljanja su u rangu planera iz filma balkanski špijun.

Gde sam to ja rekao da ne sme da otvori krojacku radnju? Pricam o stvaranju uslova za povoljnije poslovanje za ono sto je od interesa za grad, ne o zabranama, a podrazumeva sa da cak i takvo usmeravanje vazi samo za veoma mali deo ukupne gradske povrsine. Valjda je svima ocigledno da posebni kvaliteti nekog prostora prvo moraju da postoje da bi ih grad mogao podsticati. Bez obzira da li su to prirodne prednosti, kao na Kalimegdanu, u rukavcu Dunava pored Jugoslavije, ili je spontano nastalo grupisanje izvesnih vrednih sadrzaja kojima treba pomoci da se razviju ili odrze. Sustinski smisao citavog urbanizma je planiranje, organizovanje i usmeravanje, sve sto je na suprotnoj strani od stihije. Ponegde se mora pripremati infrastuktura, vidici, citava "oprema" jednog grada koja na moze svuda biti jednaka. Bilo bi tuzno ziveti u tako monotonom mestu. Kako inace zamisljas da se sve to planira ili da se prati ono sto se u gradu spontano razvija, ako ne postoje neke intervencije i neke odluke? A sta je to nego izbor izmedju alternativa i usmeravanje?

Ja bih iskreno voleo da se recimo zgrada Beka rekonstruise i ocuva, a da li ce unutra da budu luksuzni stanovi, hotel, ili recimo neki projektantski biroi ili biznis centar mi je zapravo sve prihvatljivo. Dok god kakva god da je namena dole naprave odgovarajuci broj parking mesta i ne pale gume ili ispustaju otrovne gasove :roll: .

OK, svaka od tih namena bi malo drugacije delovala na okolinu ali u jednom velikom gradu se ti uticaji uvek nekako izravnaju. A time bi se otvorio i najveci moguci pul kandidata da to izvedu, dakle za grad bi bilo najbolje da rekonstrukcijama pristupi na taj nacin. Cvrste granice za volumen, rekonstrukciju staroga i od znacaja, a onda pustiti tu ljude da zive ili rade, po svom izboru. Sto je i u skladu sa filozofijom slobodnog drustva.

A ovde stvarno ne vidim razloga da se ne dopusti da se sibne jedna vertikala, pa tu neka stave hotel, stanove, sta god hoce. I ekonomski i razvojni efekti bi daleko nadmasili nekakvo blago povecanje saobracaja okolo, sto smo valjda apsolvirali, jer kao sto Beogradjanka nije zagusila grad tako ni ovo ne bi sigurno novobeogradske bulevare.

 

[Zuma]

A za ovo kod Jugoslavije mi i dalje nije jasno. Taj projekat nece izazvati neki saobracajni kolaps (ni drumski okolnim ulicama, ni pesacki po keju) kao sto ga nije izazvala ni Beogradjanka u puno stesnjenijem delu grada. I ZAISTA ne vidim kako se ovim narusava ambijent Jugoslavije nego se naprotiv samo oplemenjuje. A kao sto sam gore rekao mozda par kula na obali najzad stimulise uspostavljanje recnog prevoza u ovom gradu. I stvarno mi nije jasno, zasto grad sa toliko kilometara obale ne bi imao jedan veliki i ekstra hotel na vodi? A duvamo se sa "gradom na reci"?

Ovde je protivljenje teže obrazložiti nego u slučaju ona dva projekta na Kalemegdanu. Tamo je to trebalo da bude trivijalno. Bila je više nego očigledna pohlepna želja da se smesti što više kvadrata na što skuplje mesto, bez obzira na štetu koje to prouzrokuje. Nažalost, ispostavlio se da to ipak nije očigledno, i da je bila potrebna ogromna prepiska sa pričom o sve elementarnijim i elementarnijim urbanističkim principima. Zašto se pre izbora pojedinih projekta mora imati bar neka vizija o poželjnoj budućnosti čitavog prostora, zašto je teško govoriti o teranju investitora ako imate očiglednu korupciju pa znate ni u čijem interesu vaši predstavnici rade ni kakve bi sve ponude bile moguće, zašto se u oblastima posebno vrednih karakteristika usmerava razvoj i kakva je korist od toga da bizis koji tu nije neophodan bude u za to bolje prilagođenim zonama, čemu uopšte takva razdvajanja, uz čitave gomile pratećih tema. Posto je ovde stvar daleko manje očigledna, a mnogo je više pitanje subjektivne procene šta će se ovde u budućnosti dešavati, imao sam veliku dilemu da li da uopšte obrazlažem svoje mišljenje o ovom projektu. Budući da je u pitanju samo utisak, primite sve sa rezervom. Pišem zato što dobro poznajem čitav kraj i verujem da je procena situacije ipak tačna.

Sličnost sa problemom Zahinog projekta na Kalemegdanu je u tome što ovde takođe imamo deo grada sa izuzetno vrednim prirodnim karakteristikama koji je takođe reativno blizu urbanog centra. Desni rukavac Dunava pored Ratnog Ostrva se po potencijalima donekle može porediti samo sa Adom Ciganlijom. Ovde je oduvek predviđan veliki sportsko-rekreacioni centar. Dodatna okolnost je sto se on nalazi tačno u središtu. Sa jedne strane mu je turistička zona Zemuna, a sa druge izuzetna, prazna, zelena, i izrazito komercijalna obala, bez stambenih zgrada koje smetaju, od Hotela Jugoslavija sve do samog Ušća. Sve ovo ce se spojiti u jednu jedinstvenu zonu izuzetne veličine i privlačnosti. Vi drastično podcenjujte razvojne potencijale ovog dela grada. Ovde će se uvek nalaziti ogroman broj ljudi koji će generisati još veći broj stalnih odlazaka i dolazaka. Ja tu vidim dva problema, saobraćaj i raspoloživi prostor.

Opisivao sam već kakva je gužva na onom jedinom preostalom travnjaku, bolje reći jedinom još slobodnom prostoru, na kome možete pronaći sve živo, zaključno sa pravim profesionalnim cirkusom, šatrama i pripadajućim životinjama. Ta obala je toliko privlačna da bukvalno "jede" okolne ulice, menja im karakter i podređuje ih Keju. U njima se svakog dana pojavljuje po nesto novo, neka usluga koja živi od ljudi koji se na obali skupljaju. Ta gužva se već danas polako počinje prelivati na drugu stranu Bulevara Nikole Tesle. A kad je vreme za odlazak na splavove, u njemu možeš da vidiš kolone automobila koje stoje i čekaju da skrenu desno, pa su tako već zauzele bar jednu njegovu traku. A to još nije ništa prema onome što nas čeka. Sa Zemunske strane napreduje novi Kej koji će da poveže sve od Gadoša do Juge. Sadržaji sa te strane podrazmevaju restorane ispod Gardoša, rekonstrisani Gardoš sa kulom, stari deo Zemunskog Keja, novi trg-pijacu u Zemunu, čitavu pešačku zonu Zemuna, novu podzemnu garažu u Stevana Markovića, pa onaj mini sportski centar, pa niz splavova restorana i na reci i na obali, marine, prelaz na Ratno Ostrvo, leti čitave reke kupača i čitavo more onih koji ih saleću da bi nešto prodali. Sa druge strane, od Juge ka Ušću, po usvojenom urbanističkom planu treba da bude čak 2 kilometra splavova, restorana, sportskih terena i samo Bog zna čege sve ne, u jednom zaista predivnom zelenom ambijentu. Već sada su tu i takve stvari kao što su ploveći hostel i prostor za venčanja. Sad na to dodajte rukavac Dunava bez rečnog saobraćaja koji smeta, bez stanova i stanara koji žele da spavaju, marine, čamce, vodene sportove i isto toliko veliku obalu Ratnog Ostrva sa druge strane gde će morati da postave naoružane čuvare da bi spečili invaziju sa druge obale - a neće ni želeti da tako nešto sprečavaju. Jednostavno, treba zamisliti Adu Ciganliju, pa to je otprilike to. Pola Novog Beograda će ići na Adu, druga polovina će biti ovde.

Sve ovo treba da opslužuje Bulevar Nikole Tesle. On jeste širok, ali ima svoje granice. Ova velika masa će stalno da se muva unakolo i smanjuje prosečnu brzinu saobracaja. Zbog taksista, nepropisnog parkiranja, ljudi koji izlaze i ulaze u svoja kola, pešačkih prelaza, pretrčavanja, kupovanja cigara i gomile sličnih gluposti koje uvek prate velike mase ljudi. Čitav Zemun takođe prolazi ovuda, a i oni koji su krenuli negde u okolinu, a dolaze iz Batajnice i Pazove. Kineski most će povećati saobraćaj i započeti razvoj priobalnog dela Zemuna sa obe strane budućeg mosta. I tako povećani saobraćaj će jednim delom prolaziti ovuda, a ako i ne prolazi, može imati indirektni uticaj tako što se gužve prelivaju na povezane ulice. Na sve ovo imamo dodatnu nevolju što je prostor ovakve privlačnosti i veličine jako tanak i razvučen, nema dubinu. Ovo će povećati pritisak na ulicu koja sve to povezuje zbog povećanih potreba ljudi koji su već tu da se prebacuju sa jedne njegove tačke na drugu. Privlačni i međusobno povezani sadržaji se prostiru od Gardoša do Brankovog mosta. To je neverovatnih 5,6 kilometara! Ovo se ne može prelaziti peške, ljudi će i za interni saobraćaj između raznih tačaka ove zone opet koristiti istu tu ulicu, a hotel Jugoslavija je tačno u sredini. I plus toga, najbolje pristupne ulice čitavom ovom kompleksu (pa i za Zemun) su baš raskrsnice kod Hotela Jugoslavija. Ako sam u pravu oko brzine i obima razvoja čitavog ovog pojasa, a verujem da tu nema puno dileme, to je haos u najavi.

Bulevar jeste sirok, pa ce mozda nekako i, bar za neko vreme, biti dovoljan, ali je veliko pitanje koliko će to trajati. Jednostavno, to je traženje djavola. Zasto ne bi ostavili sve eventualno slobodne kapacitete te ulice kao rezervu, tako da na najbolji nacin opsluzuje samo Zemun, deo Novog Beograda i pre svega ovu jedinstvenu i OGROMNU probalnu zonu koja ce vec sama za sebe biti veliki biznis i generisati veliki saobracaj. Elementarno pitanje je ponovo, zbog cega se uopste mora na jedno OVAKVO mesto stavljati poslovni centar, prodavnice, itd? Ozbiljan biznis? Zar ovde? Konferencijske sale? Neko ce u tako razuzdanom ambijentu da radi nesto vazno? Da u hotelu noću mirno spava, uz pevaljke, klubove i javne, a redovne i vrlo glasne koncerte na Uscu? Da stanuje ovde? Zvuk se Dunavom prenosi kilometrima dalako. Ili da prati berzu na takvom mestu? Meni sve te marketinške priče o "elitnom" i "ozbiljnom", koje ozbiljan posao smestaju u srce Ade Ciganlije broj 2 deluju prilicno farsično. Izvesni hotelski kapaciteti za one koji žele samo zabavu, a ne i da spavaju, su naravno poželjni. Međutim za to već postoji ogromna zgrada Hotela Jugoslavija. Ona se već nalazi na idealnom mestu, bliže obali od budućeg Zahinog hotela, pa da li neko trenutno iznajmljuje i jednu sobu ili je ikada pokazao ozbiljnu nameru da to pokuša? Naravno da ne, pretvorili su je u kockarnicu. Pošto ozbiljnog i veoma uspešnog biznisa u Srbiji nema mnogo, ko će popuniti sve te elitne kvadrate koji se planiraju? Još kockarnica?

Šaljivi deo je naravno i u tome da se na 500 metara ili 5 minuta laganog hoda nalazi novi, super moderan hotel Falkensteiner sa 24.200 m2. I sad nam treba još jedan, ali na 33 sprata ... uz već postojeći Hotel Jugoslaviju!

Drugi faktor je prostor. Oko toga je manje vise sve receno u vezi sa Zahinim kompleksom. Svaki multifunkcijski kompleks uvodeci sasvim nove sadrzaje privlaci i nove ljude (koji tu inace ne bi dosli) u prostor u kome ili vec nema mesta, ili se moze bolje iskoristiti. Oni ne samo da dolaze u objekt nego su uvek u velikom broju i oko njega. Tako veliki objekti oko sebe traze i silom uzurpiraju mnogo okolnog prostora. Ljudi se tu skupljaju, medjusobno traze, provode vreme, tu se organizuju komercijalni dogadjaji, tu su redovi taksista, prodavci, kiosci oglasavaca i jos mnostvo slicnih stvari koje ste mogli videti da se non-stop dogadjaju oko centra Usce. Sve ce to da se prelije na travnjak u kome je vec sad guzva. Ponovo, ne vidim cemu nova zgrada sa prodavnicama i dugackim nizom raznih drugih sadrzaja bas na ovakvom mestu. Sa novim saobracajem koji ce da izazove, prostorom koji ce indirektno da zauzme svuda oko sebe, novim mnostvom ljudi koji ce zbog nje da dolazi i elitno-poslovnim konceptom koji je vrlo problematican za ovakvo mesto, zaista bi mogli da se bar neko vreme provucemo i bez ovoga. Pa ako bas zatreba ... neka se pravi. Tada cemo bar bolje znati sta nam na ovakvom mestu zaista treba. Ova zurba i na Kalemegdanu i ovde je vise nego sumnjiva. Ima mnogo precih stvari koje mozemo da radimo.

 

[brdjanin]

Ja sam sa petog sprata Jugoslavije gledao Dunav. Pogled je NEPROCENJIV!

Pogled sa trideset trećeg sprata je sigurno vredan sto miliona evra!

 

[Feanor]

Zuma izvini ali stvarno ne mogu da citam ovakve postove...

Nova zgrada Jugoslavije bi bila izvrstan landmark i dozvolio bih je kao izuzetak na tom mestu iz prostog razloga sto to stvarno jeste izvrsno mesto za tako nesto... Tu se vec nalaze stambene visoke zgrade i ne vidim problem da taj centar keja ima jednu koja cega dopuniti i ulepsati...

Naravno dalje ka uscu nikakva gradnja... Bukvalno bi taj soliter prirodno dosao kao jedini na tom mestu jer nema gde drugde da se postavi... Eventualno onaj blok 12 ali on je dovoljno udaljen i tesko ostvariv...

 

[JohnyBgood]

Zuma, ja se naravno slazem sa nekolicinom ovde koji bi voleli da vide ovako nesto. Ne ulazeci u to da li je bilo kradje i muvanja u toj privatizaciji. To sve naravno treba rascistiti, ko je sta krao neka vraca i ide u zatvor, ali ovaj projekat kao takav mi se cini jako dobar i za grad i za taj deo NBg.

A sto se tice tvojih strahova o saobracaju, preporucio bih malo vise vere u koncept samoregulacije, jer ljudi ipak nisu leminzi. Ako na keju bude bas tolika guzva (a ja sumnjam da ce) nekima (recimo nekim starijima, kojima je do vise mira, itd.) ce prekipeti pa ce ici negde drugde. Super. Neka zazive i drugi prekrasni prostori u Zemunu kojih ima vise. A ako bih i voleo da se nesto od tamo makne onda je to ono vasariste na travnjaku sa svakakvim glupostima, ne znam uopste i kako su izdate sve te dozvole.

A da ilustrujem koliko je strah od guzve preteran, evo par slika staze uz jezero u Cikagu. Tu ne da ima kula, nego su "Kempinski" naredjani jedni do drugih kilometrima, ne samo uz obalu nego i u dubinu od obale, pa je kej i dalje prohodan. Ne kazem da je super ali nije brate ni da se ljudi tiskaju.

 

[Zuma]

Danas je bio lep dan pa evo nesto malo slika sa obale kao ilustracija moje prethodne poruke o zivoj aktivnosti na ovom mestu. Na slikama je deo obale duzine 2 km. Iako je sredina zime i opasnost od leda, a ozbiljnije koriscenje dela obale nizvodno od Hotela Jugoslavija nije ni pocelo, ipak je veci deo od cak 2 kilometra vec popunjen. U pitanju je robusna, uvek profitabilna i prilagodljiva privredna grana kojoj jednostavno treba pruziti sansu da postane elitna, a ne vasarska kao sad. Ono za sta se ja ovde zalazem je da se ostavi na miru bar ovaj bedni pojas zemljista izmedju ulice i obale da bi se tu mogli useliti prateci sadrzaji, BEZ dodavanja jos i soping molova, poslovnih centara, konferencijskih sala i gigantskih stambeno-poslovnih zgrada privatnih investitora u ionako uzak pojas zemljista, jer je to zemljiste za svoju velicinu vec preoptereceno funkcijama i vec ima perspektivnu ekomsku aktivnost, da ne govorim o zdravstvenim i rekreacionim potrebama gradjana ili urbanistickim potrebama grada, kao sto je zeleni pojas ili dosta otvorenog prostora oko reke. Ovo je ambijentalna celina kao i Kalemegdan. Tesko ju je porediti sa obalama drugih gradova gde ovaj prirodni imidz ne bi imao smisla zato sto za njega nema uslova. Ovde ima, i to jedna od retkih stvari po kojoj smo poznati. Insistirati na klasicnim urbanom pejsazu vertikala i horizontala cak i na ovakvim mestima gde je citava poenta odmor od upravo toga, bi bilo kao da se takmicimo u racunarima sa Korejom iako imamo nesto sto bi oni kupovali od nas samo ako bi se potrudili da im to spakujemo. U redu hotel, ali cemu ovo ostalo? Ta kula nije Kempinski. Nema veze sa njim. Hotel je iskljucivo u zgradi Jugoslavije. U kuli je stambeni prostor za prodaju, poslovne kancelarije i kongresne sale kojim Kampinski ne upravlja (koliko sam ja shvatio, ovde moram da se ogradim). Pa onda jos jedna posebna, povezujuca zgrada soping mola na pet nivoa, uz par podzemnih. To je sumnjivi novac nepoznatog vlasnika koji zeli da napravi svoj (ogromni) privatni stambeni i poslovni soliter prakticno na samom keju, a rekonstrukcija hotela je samo sredstvo da to dobije. I sad ljudi nikako ne mogu da stanuju negde sa druge strane ulice, da kula bude tamo, sa istim vidicima i vertikalama, koji bi se sa reke zbog ogromne visine jednako dobro videli, sa potpuno istim vidikom za stanare. Ne, oni apsolutno moraju da STANUJU i BAVE SE BIZNISOM bas ovde:

 

[stf]

Инвеститор хоће да гради на свом плацу који је ионако покривен градњом (тј. НАТо рушевинама), те нема говора о заузимању кеја, зелених површина, набијања зграде на обалу и сличних прича.

А када уклонимо ове одвратне сплавове а допдамо солитер концентрација људи ће остати мање више иста. Одузимаш једну делатност, и мењаш је другом.

 

[Zuma]

Do sada je u ovoj temi bilo dosta price o nedostatku visokih zgrada, o vertikalama, uz univerzalni napad na studiju visokih objekata i ogranicenje visine. Moram da se slozim sa vecinom stvari koje su recene. Beogradu zestoko nedostaju visoke zgrade, a ono administrativno ogranicenje je prilicno haoticno i uglavnom besmisleno. Medjutim bas zato je zanimljivo uociti izuzetke. Sam princip da se spratnost mora pratiti je sasvim u redu, oni to jednostavno nisu uradili kvalitetno i bili su previse restriktivni. Medjutim, na nekim mestima su bas pozeljna i prilicno drasticna ogranicenja. Kod Zahinog kompleksa je lako videti zasto. Kod hotela Jugoslavija je to ne samo teze, nego je u pitanju i prilicno subjektivna ocena. Vrlo je tesko opravdavati bilo koju licnu estetiku, ali se moze bar pokusati.

Jedan pozeljan kvalitet bi mogao da bude potreba za dinamikom, za raznovrsnošću pejsaza kroz koji prolazimo. U izvesnim razmacima je jako korsno naici na kraj grada koji ima jak i sasvim poseban vizuelni identitet. Drugi faktor koji treba prepoznati jeste da smo u gradu na vrlo agresivan nacin, i prakticno stalno, okruzeni vertikalama. Nas vidik je vidik sa ulica koji se uvek levo i desno završava vertikalnim ivicama zidova okolnih zgrada, ivicama koje se gube negde u visini, izvan granica pogleda, ali i mnogim drugim vertikalama, stubova, znakova, fasada. Bas zbog toga su dragoceni krajevi grada gde ta vrsta uniformisanosti nije tako izrazena. Parkovi i pogotovo obale reka su bas takva mesta. Na vodi vladaju horizontale. Spoj neba i vode. Širina prostora. U citavoj oblasti Beogradskog Ušća i obala obe nase reke, ono sto je najmarkantnije su bas ti otvoreni, siroki vidici koji su takva retkost za jedan veliki grad. Njih pre svega cini otvoreno, uglavnom slobodno nebo i horizontale koje definisu savršeno ravna površina reke, kej, čamci, i horizontalni, raznobojni redovi drveća na obalama i Ratnom Ostrvu. Upravo te horizontale su najvrednija karakteristika ovog pejsaza zato što prividno razvlače prostor po širini, čineći ga većim nego što on stvarno jeste. Uz odsustvo buke, čistiji vazduh i mnostvo prirodnih boja, upravo je ta vizuelna širina ono što opušta ljude. Zbog toga bi bilo pozeljno da se u nekim, za to pogodnim lokacijama, ogranicenjem spratnosti bliskih zgrada taj kvalitet sto je moguce vise ocuva. Ne treba po svaku cenu i baš svuda insistirati na vertikalama. Njih bi u modernom gradu ionako trebalo da bude mnogo, a ako ih sada nema, bice ih kasnije. Ako su malo dalje, u pozadini, pa izgledaju kao neka vrsta osnove onoga sto je u prednjem planu, to često izgleda mnogo bolje nego ako se agresivno namecu iz prvog plana. To se lepo vidi na jednoj fotografiji iz moje prethodne poruke.

Pronašao sam dve fotografije gde se ovi efekti donekle vide. Jedna je baš kraj o kome pricamo, i ima upravo ono sto vi predlazete, jedan horizontalni blok i jedan vertikalni blok koji je naslonjen na njega.

Ovde su sve glavne linije horizontalne. Dobija se utisak širine, a reka je istaknuta i čini fokus pažnje.

Ovde takođe ima horizontalnih linija. Medjutim, dodavanjem masivnog horizontalnog, pravougaonog bloka, i naročito krupnih vertikalno usmerenih blokova, sve se drastično menja. Suviše su blizu i suviše visoki. Odvlače pogled. I to u pogrešnom pravcu, naviše umesto horizontalno, da bi pogled pratio reku i mentalno je obuhvatio. Reka vise nije u fokusu niti u skladu sa okolnim horizontalama. Ovo počinje da liči na ulicu, a vertikalni volumeni je drastično sužavaju i čine manje važnom i velikom.

 

[Feanor]

Brate koje je ovo proizvoljno pisanje prosto ne mogu da verujem... Taj ceo blok je jedan od najlepsih bas zato sto su soliteri odaljeni i ne previse visoki a opet daju utisak da na obali nije suma vec grad... Da ne pricam o sreci stanovnika tih solitera sa pogledom...

 

[Delija]

Страх ме је да питам Зуму јер можда отварам пандорину кутију,Ал' ајде,кад је бал, нек' је бал... Шта ти смета код куле поред хотела "Југославија" ?

Шта учини то... :o Људи извините. :bash:

 

[stf]

Зума,

како који пост напишеш, све мање озбиљно могу да те схватим. О каквим погледима на вертикале и хоризонтале причаш? Шта год да се изгради на НБГ кеју увек ће остати хоризонтална ширина борчанске стране обале. Што је још горе, она се неће видети од одвратних сплавова. Што је још интересантније, панорама НБГ кеја код хотела Југославије се са Дунава не види од ратног острва.

Панорама земунских солитера коју си поставио представља изузетан визуелни баланс између слике изнад и примера погледа на обалу Ванкувера нпр. Изузетан баланс града и шуме, града и реке....

Нема потребе да се бојимо изградње на кеју, и панике да се садашња зелена површина што више чува јер је то реткост у свету. Нема изградње на кеју. Не може је ни бити.
На следећој мапи се види однос зелених рекреативних површина и грађевинских парцела. Као што видимо, једино што се може изградити на кеју је поменута кула и то је све. Дакле, парцела хотела Југославија је одувек грађевинска, и ско је већ тако, зашто уместо још једне крмече не бисмо ту добили кулу када већ инвеститор жели да је гради?

Она би била и својеврсна паралела са кулом Ушће која се налази на супротном крају те велике зелене површине и кеја.

 

[Feanor]

Sad gledam ovu mapu i zanima me sta mislite da se desno od SIV izgradi blok kao sto ima sa leve strane YUBC kako bi se ujednacila ta parcela SIV-a i kako bi malo bolje iskoristili taj ogromni prostor u koji niko ne zalazi i priveli ga nekoj nameni?!

 

[sizif]

По мени, једина дозвољена, штавише пожељна, изградња на том месту био би некакав јавни објекат на темељима Музеја југословенске револуције.

 

[mekbejn]

+1 (sizif)