Feanor":2dhdgsth je napisao(la):
Brate koje je ovo proizvoljno pisanje prosto ne mogu da verujem... Taj ceo blok je jedan od najlepsih bas zato sto su soliteri odaljeni i ne previse visoki a opet daju utisak da na obali nije suma vec grad... Da ne pricam o sreci stanovnika tih solitera sa pogledom...
Stf":2dhdgsth je napisao(la):
Панорама земунских солитера коју си поставио представља изузетан визуелни баланс између слике изнад и примера погледа на обалу Ванкувера нпр. Изузетан баланс града и шуме, града и реке....
Posle ovih i par slicnih poruka sam morao da se ozbiljno zamislim, posto pocinjem da verujem da postoji neka fundamentalna razlika u izmedju nasih shvatanja lepog, a izgleda i urbanizma. Zemunski soliteri su poznati, skolski primer onoga sto nikako ne treba raditi, a ja NIKADA nisam sreo Zemunca koji ih ne mrzi iz dna duse. Na primeru tih solitera se lepo mogu videti problemi koji se pojavljuju kad ovako veliku zgradu ubacite na samu obalu reke, pogotovo ako je u okolini jos i ogranicena visina, ili je u pitanju zeleni pojas. Da bih preskocio potrebu za obimnijom pricom, potrudio sam se da skupim zbirku fotografija gde se sve ovo lepo vidi. Pa sad svako moze sam da donese zakljucak.
Ovo je poznati pogled sa Gardosa. Ali slike sa Interneta su kadrirane tako da se soliteri ne vide. Svi ih toliko vole da se slika uvek zavrsava pre njih
Ovde sam kadar pomerio u desno i tako se lisio par rustičnih krovova sa leve strane, da bi mogli da vidite kako ta panorama STVARNO izgleda kad je covek sa Gardosa gleda.
Nekoliko ogromnih masa se iz čista mira i bez ikakve vizuelne pripreme dižu iz okoline sa kojom nemaju ama baš ništa zajedničko. Ni po materjalu, ni po formi, ni po boji, ni po visini. Iako je dan bio pun izmaglice pa se ovde ne vidi dobro, sledeci problem je sto pogled ne može da prati rukavac Dunava koji bas iza njih pravi luk. Da ih nema, pogled bi išao duž ose rukavca Dunava u delu toka pored Jugoslavije. Ovako se ne vidi ni ta granica izmedju ostrva, reke i kopna, ni bilo sta što je iza njih. Oni bukvalno prave barjeru izmedju Zemuna i dela Beograda, odvajajuci tako dva grada koja su se kroz čitavu istoriju gledali baš sa ove tačke. Ovde se usput zaklanja i važan vizueleni reper kule Ušća, koja se nazire tačno izmedju dva solitera. Da je obala ostavljena bez visokih zgrada, kao što predlažem za Kulu kod Jugoslavije, a u ovom slučaju da su soliteri povučeni u desnu stranu, sve bi delovalo potpuno drugačije, a oni se zbog svoje visine ne bi nista manje dobro videli sa bilo koje tačke grada, niti bi vidik iz njih bio išta lošiji.
Isti soliteri sa druge strane.
Veoma lep pogled. Medjutim, ti soliteri i odavde prave problem. Na vecoj rezoluciji se to bolje vidi, ali levo od njih je sjajna, krajnje raznovrsna panorama grada. Vidljivo je mnoštvo i visokih i niskih zgrada koje se dopunjuju na najraznovrsnije načine. Pogled seže znatno u dubinu, upravo zato što su stvarno visoke zgrade ili povučene unazad ili izrazito retke. Ali soliteri na Karađorđevom trgu su na samoj obali, pa potpuno prekrivaju čitav deo grada iza sebe. Oblast prelaska Zemuna u Novi Beograd je potpuno nevidljiva, a takva će i ostati, šta god da se bude gradilo iza. A sa desne strane, isti onaj nagli i neprijatni kontrast izmedju starog jezgra Zemuna i bloka solitera je vidljiv čak i odavde.
Činjenica da su soliteri sagrđeni tako blizu obale trajno je prekinula mogućnost da se kako treba spoje kej kod Jugoslavije i Zemunski kej. Zgrade moraju imati servisni prilaz, pa tako šetalište izlazi pravo na ulicu. Pošto sad jednostavno nema mesta, ono mora da se suzi i skrene u desno.
Sa druge strane se vidi kolika je širina Zemunskog keja.
Cak i na sirokom Zemunskom keju naroda obično ima toliko da je sve puno. Medjutim na ovom mestu, zbog solitera koju su isuviše blizu, staza mora da se suzi na pola. Ljudi se na ovom mestu okreću nazad zato što im se ne ulazi u gužvu kroz koju je teško proći. Jer izlazak onda prestaje da bude opušteno zadovoljstvo i šetnja, pa postaje prava borba, pogotovo da se ne izgube deca ili da ih neki klinac na biciklu ne pregazi. Širina šetališta kod Jugoslavije je bitno manja od ovog Zemunskog, što je takođe deo razloga za gužve na tom mestu. Zbog toga bi sve nove, i sa obalom reke nepovezane sadržaje, koji prave sasvim nove gužve, bilo jako dobro izbegavati. Ovde se i eksperimentalno može pokazati koliko se setaca odlučuje da ode ako se u setnji više ne oseća prijatno.
Kad je stambena zgrada isuviše blizu šetališta, to izgleda ovako.
A ako se sledi elementarno urbanisticko pravilo o ostavljaju dovoljnog slobodnog prostora pored reke, pa prva zgrada bude sa druge strane ulice, onda to izgleda ovako. Mesta je dovoljno i za igrališta i za "zelenu branu", a sve je mnogo urednije, lepše i opustenije.
Moram da priznam da mi se soliter pored dugačkog bloka dopada. Medjutim, kao što je i odavde očigledno, ljudi iz solitera su toliko blizu obali da je vrlo teško mogu videti. Morali bi da otvaraju prozor i gladaju maltene pravo na dole. A ovi koji prolaze nikada ne dižu pogled toliko da bi zgradu stvarno videli kako treba. Opet je bolje udaljiti se od obale. Vidik se tako za obe grupe ustvari popravlja. Sto veca zgrada, dalje treba da bude. I zbog vidika sa nje i na nju, i zbog zaklanjanja ostatka grada ako je isuviše u prednjem planu, i zbog dovođenje mnoštva ljudi na samu obalu, ljudi koji tu ne dolaze tek ponekad, u šetnju, nego su stalno tu jer tu stanuju, imaju automobile, idu u kupovinu, jer im trebaju parking mesta, gsp, šoping molovi, prostor za igranje dece i još hiljadu drugih aktivnosti vezanih za stanovanje ili biznis koji ne treba da se desavaju u gradskom parku.
Sve to se lepo vidi i na ove dve fotografije. Zamislite da nema ovih solitera, ili da su bar negde sa druge stane ulice. Pa da se arhitektura starog Zemuna može duž obale postepeno menjati, modernizovati, stapajuće se rekreativnim pojasom ispred i iza Jugoslavije.
Narocito je zanimljivo potencijalno bogatstvo sadrzaja o kome sam pricao, na reci i obali reke. Pogledajte obalu i posebno mesto Hotela Jugoslavija, na sledećoj slici. Ovde prosto nema potrebe dodavati još i stambenu zgradu i poslovni centar. Bolje je gledati kako zanimati masu koja bi ovde dolazila kad bi se za njih otvorilo mnostvo sadržaja u skladu sa okolinom. Poslovni centar ne bi bio mnogo razlicit od besmislenosti pozicioniranja ovih solitera na jedno ovako retko i kvalitetno mesto. Oni su tu, i kakva je korist od njih za ostalih 99,99% procenata građana Beograda, sem što im zaklanjaju pogled? Urbanizam je i optimizacija koristi za sve, ne samo korist za jednog investitora koji se u mutnim radnjama najbolje snašao. Kad bi ovakvih mesta bilo na desetine, pa jos i da kažemo da mora. Ovako ...
I na kraju, da bi i ljubitelji visokih zgrada bili srećni, evo jedne serije o tome kako jedna takva može lepo da se uklopi i dobro da izgleda. Ovde se vidi ono što sam nekoliko puta spomenuo. Visoka zgrada se dobro vidi bez obzira gde se nalazi. Nema potrebe da bude na samoj ivici reke. Bivsi CK je od najbližeg keja udaljen čak 680m, a izgleda kao da je na njemu. Ovako je i bolje. Pojas drveća u podnožiju je dobar vizuelni prelaz iz horizonatala reke i tla, ka vertikalama visokog tornja. Izgleda savršeno, ali zato što je sam, pravilan, vitak, što se postepeno pomalja iz drveća, i što nije toliko blizu da bode oči ili zahteva da gledaš pravo naviše da bi ga video.
