Meni je najzanimljiviji deo u tekstu iz novina kada gospodin Šarčević kaže: "Mi smo vlasnici hotela od 2011." To znači da je hotel prošle godine promenio vlasnika! Srećom, izgleda da je ugovor sa "Kempinskim" aktuelan (iz teksta se ne može zaključiti da nije tako).
Slučaj hotela "Jugoslavija" je vrlo kompleksan, ali opet može da se pojednostavljeno svede na konstataciju da živimo u jednoj "banana državi".
Evo i ja malo da hejtujem
S jedne strane imamo netransparentno vlasništvo nad hotelom - "Alpe Adria hotele" čiji je vlasnik misteriozna of-šor kompanija "QS investments" čije je sedište čas u Panami, čas u Belizeu, pa sad konačno na Kipru. Pri tom se vlasništvo nad tom of-šor firmom očigledno stalno menja (sada vidimo da je promenjeno i prošle godine) i još nekoliko kompanija je dovođeno u vezu sa hotelom "Jugoslavija".
Ovde je vrlo važno naglasiti da se često pogrešno tumači da je "Kempinski" investitor, a nije. Investitor je kompanija "Alpe adria hoteli" koja ima potpisan ugovor sa "Kempinskim" (kao što "Delta" ima sa "Intercontinentalom" ili npr. "Soravia" sa "Radissonom").
Valja pomenuti da se u nekoliko navrata kao vlasnik hotela "Jugoslavija" pominje i izvesna firma "Danube properties" koja čak nije ni registrovana u APR-u (čak ni kao ogranak "Alpe Adria Hotela"). Tako da pravno da kompanija ni ne postoji!?
Postoji još jedan važan momenat u vezi sa investitorom - a to je da su oni kupili hotel, a da su naknadno objavili planove da uz hotel grade stanove i tržni centar. E sad, u javnosti postoji izvesna asimetrija u stavovima jer se kod druge privatizovane i rasprodate imovine uvek potencira kako su eto "alavi investitori" kupili nešto da bi tu izgradili nešto drugo ili u najmanju ruku, nešto više. Ovde to nije slučaj - niko nikad nije rekao: eto kupiše "Jugu" samo da bi joj prišili tržni centar.
Naravno, svega ovog gore ne bi ni bilo da smo mi malo ozbiljnija država. Da je bilo mudrosti, verujem da bismo mi danas imali već otvoren hotel.
Načelno se slažem sa Igorom da se moglo pristupiti faznoj rekonstrukciji, tako da prvo bude otvoren hotel, a da stanovi i tržni centar budu izgrađeni u nekoj budućoj fazi.
No, mislim da je i za tako nešto bio potreban blagoslov gradskih i državnih organa, ili bar spremnost na kompromis - koju mi svih ovih godina, nažalost, ne vidimo.
Ograničenje spratnosti ne vredi ni komentarisati, već su svi pre mene ukazali na to da se oko hotela "Jugoslavija" već nalazi određen broj solitera visokih po 20 spratova, kao i da bi budženje zgrade od 12 etaža pored ovako elegantne zgrade hotela, što bi se u narodu reklo, stajalo "kao piletu sise".
Ovde postoji još jedan ključan momenat - a to je 2009. godina kada je promenjen Zakon o planiranju i izgradnji koji je uveo konverziju zemljišta. Budući da su i vlasnici hotela "Jugoslavija" (bar prema pisanju medija) podneli zahtev za konverziju - čini se da je ona trenutno veća opstrukcija rekonstrukciji nego ograničenje spratnosti (verujem da je na to mislio i gradski sekretar za urbanizam kada je rekao da investitor mora da reši neke pravne probleme oko vlasništva).
I malo optimizma za kraj - očigledno je da postoji ogroman pritisak da se razmrsi čvor sa konverzijom, što će se izgleda desiti u najskorije vreme. Takođe, činjenica je i da je Plan detaljne regulacije u izradi, a hrabri i samouverena najava da bi hotel mogao biti otvoren već 2015. godine, dok bi godinu dana kasnije bio kompletiran čitav projekat.