Neko je oklevetao Žaklinu G.
Kada se vodila rasprava o dotičnoj ovde na BB, spavao sam na času, pa me evo, post festum, da kažem koju na njen račun.
Iako me često preplave emocije na pomen njenog imena, želeo sam, kao razuman i tolerantan čovek, da joj dam priliku da se odbrani. Onako fiktivno, delima svojim, u mojoj glavi. Razmišljao sam, prebirao po sećanju, sklapao i premetao kockicu po kockicu i došao do sasvim čvrstog zaključka - kriva je bez svake sumnje.
Po sledećim tačkama sam pokušavao da je oslobodim:
1. Nije kriva, jer nije ništa mogla protiv korupcije i urbanističke mafije. Ograničenje spratnosti joj je bilo nametnuto.
Kriva je. Ako je bila suočena sa pritiscima te vrste, trebalo je s tim informacijama da izađe u javnost i da krene u borbu protiv pomenute nemani ili, ako se osećala nemoćnom da se s tim uhvati u koštac, podnese ostavku.
2. Nije kriva, jer su se zapravo investitori-mešetari samo skrivali iza ograničenja spratnosti kako bi zabašurili svoju suštinsku nezainteresovanost da išta grade.
Kriva je. Ako je bila suočena sa lažnim investitorima, upravo bi ih razotkrila davanjem svih urbanističkih dozvola da grade to što su naumili. Ili je, makar, mogla to jasno i glasno da kaže, pa da nikakve dileme nema o kakvom se problemu radi.
3. Nije kriva, jer je želela sistematično i temeljno da zaštiti i očuva neprocenjive urbane markere ovog grada i istakne neprolazne vrednosti Beograda.
Kriva je, jer je izmišljala vizure koje ne postoje i dovela do toga da se Beograd zamrzne u vremenu na jedan nakaradan način.
Niko ni reč ne bi rekao da je nebeskom zaštitarstvu pribegla oko Knez Mihailove, Kalemegdana, u najjužem delu grada. Ali, ograničavati spratnost u Novom Beogradu, zaista je groteskno.
U pomenutom intervjuu BB, koliko se sećam, rekla je da se mora voditi računa o kapacitetima infrastrukture kako bi ona mogla da primi novi priliv ljudstva i tehnike. Neka je to tačno, ali zar broj kvadrata ne određuje koliko će se ljudi u novom zdanju naći a ne broj spratova. Postoji li razlika između 40 000 kvadrata na 11 spratova i 40 000 kvadrata na 35 (EDB)? Da li će manje ljudi i automobila ulaziti u 18 000 kvadrata na 8 spratova ili mogućih 20 (Raiffeisen)? Šta bi falilo da je najavljeni kompleks kod Buvljaka u bloku 43 sa istim (popriličnim) brojem kvadrata otišao u visinu? Ne da ne bi išta falilo, već bi se dodatno oplemenio parter a dobilo na vertikalnoj dinamici. Mislim da se niko više ni ne bavi idejom izgradnje viših zgrada samo zato što je stvorena atmosfera da su oni u ovom gradu veoma nepoželjni (tačnije, to je i naopakim ograničenjem i u zakonu definisano).
Nisam derle koje fanatično podržava izgradnju oblakodera po svaku cenu, ali Beogradu zaista očajnički treba malo smelijeg odlepljivanja od zemlje. Duša me boli kad vidim kako se ovaj naš grad valja u prašini sa svim tim mrljama mrtvih muva (kako je Mihajlo Mitrović jednom prilikom nazvao nedostatak smelosti da se ide uvis).
