Šta je novo?

Gradski prevoz u svetu

што су им фенси нова возила. је ли Стево, зна ли се колико их кошта одржавање?
 
Pošto nema teme o javnom prevozu u regionu da stavim onda ovde.

Da prokomentarišem zagrebačku liniju 279 Dubec - Novi Jelkovec.

Trasa saobraća ulicama Dubečka, Dubrava, Zagrebačka Cesta, Ljudevita Posavskog, 144. brigade Hrvatske vojske, Borisa Ulrika, Rimski Put i nazad Ljudevita Posavskog, Zagrebačka Cesta, Dubrava i Dubečka.

Linija ima jedan terminus - Dubec. Na drugom kraju kruži oko naselja Novi Jelkovec koje je opsluženo još i linijama 281 i 282. Naselje podseća na Stepu, međutim za prevoz se baš i ne može reći. Novi Jelkovec broji bezmalo 5000 stanovnika, no i pored toga ima zglobni fider 279 kao i radijalni zglob 281 do Železničke Stanice blizu centra grada dok je lokalna 282 solo.

To bi bilo kao da umesto 49 kroz Stepu saobraća 410 Banjica II - Naselje Stepa Stepanović - Banjica II sa jednim Solarisom na 30min te da uz to još ima i direktnu liniju do Admirala Geprata preko Autokomande i Prokopa, takođe sa Solarisima. Ne zaboravite da u pomenutom naselju nema minibusa, a da je 2/3 linija u istom zglobno. Sve se to da videti pažljivo upakovano u jednom manjem gradu od Beograda čija se mreža zasniva ne na autobusima već na tramvajima.

Sve mislim da bi novopostavljena planerska elita sve zglobove u Beogradu posekla ukoliko joj se ukaže zgodna prilika (i pored onolike buke oko nedostatka vozača i ostalog osoblja), a što se može i očekivati uvođenjem metro linija. Isti samo iznalaze izgovore, nikad načine da nešto reše. Nisu sposobni ništa da unaprede al su zato eksperti za unazađivanje svega što se unazaditi može. Takve treba tretirati kao "neprijatelje opšteg dobra". Pokazali su svoje pravo lice za ova dva mandata - neopisivu brljivost, bahatost i najobičniji prostakluk.

Da se vratim na 279. Dužina obrta linije je 10km, prosečna brzina 20km/h, vreme obrta 30min bez odmora dok je odmor na terminusu Dubec 10min, odnosno ceo obrt 40min. Dakle za postizanje takta od 20min potrebna su 2 vozila. Vozila Citaro G ili Citelis 18 GNC.

Liniju održava APD (Autobusni Pogon "Dubrava") odnosno istočni pogon za istočni deo grada u kome se linija i nalazi. Pomenuta linija predstavlja tramvajski fider pa nije teško zamisliti kako treba da izgleda fider za metro.

Terminus Dubec: https://www.google.com/maps/@45.828...4!1saImXBYQSvL1oxVAUXUcLTg!2e0!7i13312!8i6656

Ovakav fragmentovan hub&spoke sistem često ima više linija sa pristojnim ili češćim taktom uz manji broj vozila koje karakterišu skromniji sistem jeftiniji za eksploataciju.

Pitate se kako je moguće pola grada opslužiti tako malim brojem vozila? E sada znate. Ovde pola nečijeg voznog parka proguta jedna čudovišna nepouzdana linijetina dok tramvaj zvrji prazan i pored slabog takta. Tek se onda svi razbeže s tramvaja pa preopterećuju iovako opterećene autobuse.
 
Ekspres, u Zagrebu tramvaj vozi u sam centar, a iz autobusa se preseda u tramvaj, kako i treba. U Beogradu - obrnuto, što je posledica nestručnosti i neznanja revolucionara iz '44. To nas dosad košta - milijarde, ko zna čega.
 
Znam, zato i spomenuh baš te linije i dotično naselje. :)

281 ide do centra ali ne u sam najstroži centar (samo do železničke). Da bi stigao do centra moraš uhvatiti 279 pa na tram koji te "istovari" baš u samom centru. Pametno. I vuk sit i ovce na broju. Ima mesta i za tramvaj, za zglobni autobus, solo autobus ali i za minibus te da se pritom izbegavaju konflikti.

Nema takoreći "borbe" između zglobnog autobusa i tramvaja, niti izjedanja trasa pogodnih za zglob solo vozilima. Solo popunjavaju slabe, neopterećene "rupe" u mreži između primarnih trasa dok minibus povećava pokrivenost kvartova sa neprilagođenom infrastrukturom za veća vozila. Severozapadno od centra u delu grada koji predstavlja naša podavalska naselja solo i minibus fideri dovoze ljude do tramvajske mreže.

Ovako po gradu kako god okreneš tramvaj i zglobni autobus su uobičajena pojava, odnosno okosnica sistema, dok su solo linije više prigradskog karaktera. Ako je tramvaj kičma celog sistema onda je zglobni autobus kičma sistema fidera odnosno ključni fider. Sekundarni je solo autobus a tercijalni minibus. Pa sad možeš da vidiš kakav su cirkus napravili od Beograda u poslednjih pola veka. Ovo je sada samo šlag na torti.

Raskopaju pola grada zbog tramvaja da bi posle opet muku mučili s njim zbog čega nam ne preostaje ništa nego da trčimo na prepune autobuse za koje pametnice misle da su dovoljni solo. Ludaci. Žao mi je Beograda. Ne zbog toga što je moj rodni grad već zato što njegovi stanovnici ma kakvi da su sada (doselio se i Kurta i Murta) uopšte ne zaslužuju takvu patnju prilikom kretanja po gradu. To ne treba poželeti nikome.

281 je uvedena da bi omogućila direktnu vezu sa železničkom stanicom. Tako nešto je Beograđanima očito misaona imenica, a gradskim ocima i planerima koje su doveli po rodbinosko-udadbenoj vezi ko zna koje strine samo su španska sela.
 
Eto, tako nekako. Umesto, dok ne napravimo metro, da dolazimo busom do Zelenjaka, a onda duplim tramvajem 14 na Terazije i Bulevar, nas sve strpaju u 65. A umeli i solo da pošalju... Pa dopunjuj već prepun autobus usput.

Drugim rečima - tretiraju nas kao bezrepu stoku. I to, bogme, već traje.
 
Da bude još gore produžavaju iovako monstruozne tvorevine. Evo samo pogledaj šta uradiše s 94.

Da, produžavaju oni i BG:Voz, al produžavaju paralelno i solo linije zbog privatnog lobija koji je plaćen po kilometru.

Tačno, kukali Resničani pa prestali, međutim samo je pitanje kada će početi ponovo da zapomažu kako je ta ista 94 katastrofa.

Sa druge strane BG:Voz i dalje saobraća sa nepogodnim taktom od 60min. Sve to privatnicima odgovara - od uvođenja novih linija preko soloizacije do produžavanja do Marsa. Soloizovane GSP linije će lakše zamenili privatnicima sa "solo na solo" bez posebnih tendera. A putnici sjaše s jarca na magarca.

Nije obavezan veći broj dugačkih linija da bi grad bio bolje pokriven već prvenstveno efikasnija, bolje organizovana mreža sa većim brojem kraćih linija uz pristojan takt. A osnovnu kičmu već imamo - tramvaj i BG:Voz - koju ignorišemo iz, između ostalog i gore navedenih razloga.

Oba šinska podsistema trpe već pola veka, u poslednje vreme i zglobni autobusi. Zar nije logično da taj Resnik bude pokriven fider linijom sa zglobnim vozilima uz pomoćne solo fidere 503 i 504? Zar nije logično da se presedne na BG:Voz i tramvaj? Neće da presedaju pa privatnicima mnogo loše zbog toga.

Već imamo železnicu koju ignorišemo i pored ulaganja. Pogedaj samo kakav su debakl napravili sa BG:Vozom do Pančeva. Samo izgovori, nikako rešenja.

Zagreb je samo jedan primer. Ovo je već za drugu temu, više o linijama tako da ne idemo u off.
 
Kad iznenada ogladni vozač


[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=-iq7m7Du2Hs[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=649447#p649447:3n5gbqtd je napisao(la):
Express » 16 Aug 2019 09:23 pm[/url]":3n5gbqtd]Znam, zato i spomenuh baš te linije i dotično naselje. :)

281 ide do centra ali ne u sam najstroži centar (samo do železničke). Da bi stigao do centra moraš uhvatiti 279 pa na tram koji te "istovari" baš u samom centru. Pametno. I vuk sit i ovce na broju. Ima mesta i za tramvaj, za zglobni autobus, solo autobus ali i za minibus te da se pritom izbegavaju konflikti.

Nema takoreći "borbe" između zglobnog autobusa i tramvaja, niti izjedanja trasa pogodnih za zglob solo vozilima. Solo popunjavaju slabe, neopterećene "rupe" u mreži između primarnih trasa dok minibus povećava pokrivenost kvartova sa neprilagođenom infrastrukturom za veća vozila. Severozapadno od centra u delu grada koji predstavlja naša podavalska naselja solo i minibus fideri dovoze ljude do tramvajske mreže.

Ovako po gradu kako god okreneš tramvaj i zglobni autobus su uobičajena pojava, odnosno okosnica sistema, dok su solo linije više prigradskog karaktera. Ako je tramvaj kičma celog sistema onda je zglobni autobus kičma sistema fidera odnosno ključni fider. Sekundarni je solo autobus a tercijalni minibus. Pa sad možeš da vidiš kakav su cirkus napravili od Beograda u poslednjih pola veka. Ovo je sada samo šlag na torti.

Raskopaju pola grada zbog tramvaja da bi posle opet muku mučili s njim zbog čega nam ne preostaje ništa nego da trčimo na prepune autobuse za koje pametnice misle da su dovoljni solo. Ludaci. Žao mi je Beograda. Ne zbog toga što je moj rodni grad već zato što njegovi stanovnici ma kakvi da su sada (doselio se i Kurta i Murta) uopšte ne zaslužuju takvu patnju prilikom kretanja po gradu. To ne treba poželeti nikome.

281 je uvedena da bi omogućila direktnu vezu sa železničkom stanicom. Tako nešto je Beograđanima očito misaona imenica, a gradskim ocima i planerima koje su doveli po rodbinosko-udadbenoj vezi ko zna koje strine samo su španska sela.

Tačno. Sve stoji oko odlične organizacije javnog saobraćaja u Zagrebu. Samo, ima par malih problema, koji se zovu geografija i urbano planiranje. Zagreb je planski građen grad. Tamo se urbanistički planovi poštuju, pa ni klimu ne možeš da staviš bez dozvole, čak ni terasu da zastakliš na spoljnjoj fasadi k'o čovek. :mrgreen:
Beograd se razvijao stihijski i, uglavnom, bez ikakvog plana, osim ako izuzmemo plan iz 1881, nešto planiranja između dva svetska rata, Novi Beograd i još par naselja na obodima Beograda. Takođe, u Zagrebu nećete videti solitere u centru grada, niti ćete videti novogradnje u ulicama koje prethodno nisu proiširene i do kojih tramvajske linije nisu sprovedene. Što se geografije tiče, tu stvari postaju još komplikovanije za Beograd. Beograd se nalazi na tri obale, dobar deo površine se nalazi na brdovitom terenu, tako da to, u kombinaciji sa urbanističkim haosom, čini organizaciju javnog prevoza jako skupom i komplikovanom rabotom. I u Beogradu ima feeder linija, na primer do okretnice na Banovom brdu, ili do okretnica NBG. Ali, prosto je nemoguće sprovesti tramvajske linije kroz najfrekvetnije delove grada, jer su ulice preuske. Zato je jedino rešenje strpati sve pod zemlju, i metro, kao i tramvaje, gde god je to moguće. Tek tada bi počele da se naziru neke konture budućeg rešenja ovog galimatijasa koji trenutno imamo. Naravno, uz to treba ODMAH zabraniti svaku dalju gradnju u širem centru, izgraditi sistem javnih garaža uz terminuse sistema za masovni prevoz putnika, kao što su tramvaji i budući metro. Možda bi se trebalo razmišljati i o naplati ulaska automobila u uži centar grada. Bez sinergijskog pristupa, koji bi rešio sve to, možemo da pričamo o autobusima do sutra, ali, nažalost, oni su često jedino rešenje u trenutnoj situaciji u Beogradu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=649436#p649436:6c91dn0z je napisao(la):
Пантограф » 16 Aug 2019 08:41 pm[/url]":6c91dn0z]Ekspres, u Zagrebu tramvaj vozi u sam centar, a iz autobusa se preseda u tramvaj, kako i treba. U Beogradu - obrnuto, što je posledica nestručnosti i neznanja revolucionara iz '44. To nas dosad košta - milijarde, ko zna čega.

Revolucionari nisu krivi za Marinkovu baru, Konjarnik, Čuburu, pokojnu Jatagan malu, Bulbulder, Dušanovac, Karaburmu, Zvezdaru... Štaviše, pokušali su da srede stvar izgradnjom Novog Beograda, Banjice, Banovog brda, Ceraka, Železnika. Dokle su uglavnom sproveli tramvaje. Nisu svi problemi počeli 20. oktobra '44.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=656423#p656423:3nzokwya je napisao(la):
KimIlSin » Pon Sep 02, 2019 10:39 pm[/url]":3nzokwya]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=649447#p649447:3nzokwya je napisao(la):
Express » 16 Aug 2019 09:23 pm[/url]":3nzokwya]Znam, zato i spomenuh baš te linije i dotično naselje. :)

281 ide do centra ali ne u sam najstroži centar (samo do železničke). Da bi stigao do centra moraš uhvatiti 279 pa na tram koji te "istovari" baš u samom centru. Pametno. I vuk sit i ovce na broju. Ima mesta i za tramvaj, za zglobni autobus, solo autobus ali i za minibus te da se pritom izbegavaju konflikti.

Nema takoreći "borbe" između zglobnog autobusa i tramvaja, niti izjedanja trasa pogodnih za zglob solo vozilima. Solo popunjavaju slabe, neopterećene "rupe" u mreži između primarnih trasa dok minibus povećava pokrivenost kvartova sa neprilagođenom infrastrukturom za veća vozila. Severozapadno od centra u delu grada koji predstavlja naša podavalska naselja solo i minibus fideri dovoze ljude do tramvajske mreže.

Ovako po gradu kako god okreneš tramvaj i zglobni autobus su uobičajena pojava, odnosno okosnica sistema, dok su solo linije više prigradskog karaktera. Ako je tramvaj kičma celog sistema onda je zglobni autobus kičma sistema fidera odnosno ključni fider. Sekundarni je solo autobus a tercijalni minibus. Pa sad možeš da vidiš kakav su cirkus napravili od Beograda u poslednjih pola veka. Ovo je sada samo šlag na torti.

Raskopaju pola grada zbog tramvaja da bi posle opet muku mučili s njim zbog čega nam ne preostaje ništa nego da trčimo na prepune autobuse za koje pametnice misle da su dovoljni solo. Ludaci. Žao mi je Beograda. Ne zbog toga što je moj rodni grad već zato što njegovi stanovnici ma kakvi da su sada (doselio se i Kurta i Murta) uopšte ne zaslužuju takvu patnju prilikom kretanja po gradu. To ne treba poželeti nikome.

281 je uvedena da bi omogućila direktnu vezu sa železničkom stanicom. Tako nešto je Beograđanima očito misaona imenica, a gradskim ocima i planerima koje su doveli po rodbinosko-udadbenoj vezi ko zna koje strine samo su španska sela.

Tačno. Sve stoji oko odlične organizacije javnog saobraćaja u Zagrebu. Samo, ima par malih problema, koji se zovu geografija i urbano planiranje. Zagreb je planski građen grad. Tamo se urbanistički planovi poštuju, pa ni klimu ne možeš da staviš bez dozvole, čak ni terasu da zastakliš na spoljnjoj fasadi k'o čovek. :mrgreen:
Beograd se razvijao stihijski i, uglavnom, bez ikakvog plana, osim ako izuzmemo plan iz 1881, nešto planiranja između dva svetska rata, Novi Beograd i još par naselja na obodima Beograda. Takođe, u Zagrebu nećete videti solitere u centru grada, niti ćete videti novogradnje u ulicama koje prethodno nisu proiširene i do kojih tramvajske linije nisu sprovedene. Što se geografije tiče, tu stvari postaju još komplikovanije za Beograd. Beograd se nalazi na tri obale, dobar deo površine se nalazi na brdovitom terenu, tako da to, u kombinaciji sa urbanističkim haosom, čini organizaciju javnog prevoza jako skupom i komplikovanom rabotom. I u Beogradu ima feeder linija, na primer do okretnice na Banovom brdu, ili do okretnica NBG. Ali, prosto je nemoguće sprovesti tramvajske linije kroz najfrekvetnije delove grada, jer su ulice preuske. Zato je jedino rešenje strpati sve pod zemlju, i metro, kao i tramvaje, gde god je to moguće. Tek tada bi počele da se naziru neke konture budućeg rešenja ovog galimatijasa koji trenutno imamo. Naravno, uz to treba ODMAH zabraniti svaku dalju gradnju u širem centru, izgraditi sistem javnih garaža uz terminuse sistema za masovni prevoz putnika, kao što su tramvaji i budući metro. Možda bi se trebalo razmišljati i o naplati ulaska automobila u uži centar grada. Bez sinergijskog pristupa, koji bi rešio sve to, možemo da pričamo o autobusima do sutra, ali, nažalost, oni su često jedino rešenje u trenutnoj situaciji u Beogradu.
Sve si lepo objasnio,barem za laika kao mene.Kao što si rekao Beograd je potpuno drugačije građen i drugačiji je geografski od Zagreba.Za tramvaje skoro da nigde nema mesta.Metro bi bio glavni spas za Beograd,a do tad bi mogli probati razviti i poboljšati beogradski autobus,tako da recimo to bude sinonim za autobuski sistem u svetu.
 
Gradski prevoz u Ćingdau
Imao sam prilike koristiti gradski prevoz u manjem kineskom gradu Ćingdau,koji broji oko 10 miliona stanovnika.
Ćingdao na mapi:https://www.google.rs/maps/place/Qingdao,+Shandong,+China/@36.1825752,119.7203844,9z/data=!4m5!3m4!1s0x35960fd582f8f06b:0x614d82fa614cf2f3!8m2!3d36.067108!4d120.382609?hl=en
Grad opslužuju metro,autobusi i tramvaji.Ja sam imao prilike voziti se autobusom i metrom,dok tramvaj nisam uhvatio.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Postoji jedna tramvajska linija koja je relativno nova.Kao što sam rekao,njom se nisam vozio,pa ne mogu ništa reći.
O tramvajima:https://en.wikipedia.org/wiki/Qingdao_Tram
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Baš kao i tramvajski i metro sistem je nov.Otvoren je za saobraćaj 2017.godine i trenutno broji 4 linije,ali su u planu 18 linija(računajući 4 otvorene linija) i mnoga proširenja.Vožnja metro zavisi od toga dokle ide,ali uglavnom varira od 2,5(prosečne destinacije) do 5(dugačke destinacije) juana(od 37.5 do 75 dinara),što je za prosečan kineski standard ok cena.Karte za jednu vožnju su plastificirane i na kraju vožnje se vraćaju.Karte za više vožnja skoro pa niko ne koristi.Većinu plaćanja vrše sa Alipay ili Wechat-om,o kojima ću kasnije.Vozovi dolaze na 7 minuta,sve stanice imaju info ekrane sa vestima i sve stanice su opremljenje duplim vratima(Mislim na ovo:https://www.dreamstime.com/royalty-free-stock-photo-metro-door-opened-image20082825).Na svakoj stanici ima po nekoliko policaja,mada za njima nema potrebe jer je uopšte veoma bezbedno.Na svakoj stanici se mogu uzeti letci sa mapama i korišćenju metro-a.Korisćenje ima po njima 8 koraka:
1)Pronađite znakove koji su udaljeni maksimalno 500 metara od stanice i odite do stanice.
2)Kupite kartu
3)Prođite proveru,koja obuhvata skeniranje torba,prolaz kroz detektor i provera tečnosti(Imaju neku mašinu,date im svu tečnost koju imate i provere da li je gustine koje treba)
4)Očitajte kartu
5)Sačekajte voz
6)Uđite u voz,tako što ćete prvo propustiti one koje izlaze i onda ćete ući
7)Voziti se do vaše stanice.O tome kad je vaša stanica možete se informisati preko brojnih info ekrana i najave.
8)Ukoliko imate jednokratnu karticu predajte je i izađite ili očitajte kod sa telefona.
Svaka linija ima svoju garnituru i sve linije su podzemne.
Ukoliko sam nešto izostavio,a zanimalo vas je slobodno pitajte.
Trenutna mapa:https://www.google.rs/search?q=qingdao+metro+map&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwirpM7Ww7HkAhUhxaYKHUWcC1QQ_AUIESgB&biw=1920&bih=969#imgrc=dkDbh4T8hPqswM:
Buduća mapa:https://www.google.rs/search?q=qingdao+metro+map&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwirpM7Ww7HkAhUhxaYKHUWcC1QQ_AUIESgB&biw=1920&bih=969#imgrc=Tj_NY_9xs2XOSM:
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Autobuski sistem
Autobuski sistem je dosta razvijen I voze kineski autobus.Ima raznih marki,uglavno su nazivi na kineskom,jedino sto se primetio I sto je bilo na latinici jeste jedan Higer,koji je sasvim pristojan,kao I ostali autobusi kojima sam se vozio.90% I više vozila ima jedan stepenik visine kao kod O405,ali vozač dođe I pomogne prilikom izlaska.Invalide nisam video,ali su mi rekli da imaju rampu sa kojom invalidi mogu da izađu.Cena varira između 1(lokalne I kratke linije)-3(duge linije) juana(15 – 45 dinara.Većina vozila je klimatizovana I to je obeleženo tako što na info displeju stoji pahuljica,npr. 505*.Putnici ne otvaraju prozore.Većina autobusa ima dva vrata,a prometnije tri,mada se treća ne otvaraju.Svi ulaze na prednja vrata,gde ili plate novcem prevoz ili prislone kartice ili kao u metrou skeniraju kod sa telefona.Odatle idu u zadnji deo autobusa I tako popunjavaju autobus od kraja do početka.Izlaze na srednja vrata.Stariji autobusi imaju samo napred led displej,a ostali su na nekoj vrsti table I osvetljeni su.Nigde nije bilo papirića.
Ne prelepljuju autobuse reklamama,već reklame stavljalju na rukohvate I na sedista..Često u autobusu bude policijac.
Tako da kineski autobusi uopšte nisu loši.
Nisam ih uslikao zato što vozači nisu ljubitelja toga.Pokušao sam jedno,ali me je vozač zamolilo da ne slikam.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pričao sam o kodu za skeniranje.U Kini su Viber,Whatsapp I Google zabranjeni.Kinezi umesto Google-a koriste neku svoju verziju,dok umesto Viber I Whatssapp-a koriste Wechat.Na Wechat account povežu svoj bankovni9 račun I tako skeniraju svoj Wechat kod I plate.Slična for a je I sa Alipay-om.
 
Bio sam prošle nedelje u Beču,Pragu i Drezdenu.Utisci iz Beča kao i prethodni put,nešto najbliže savršenstvu javnog prevoza.Kombinacija metro i tramvaj( za autobusima nisam imao potrebe) je savršena. Razgranato i obeleženo tako da i onaj ko prvi put dolazi u grad može da sesnađe za kratko vreme.O frekvenciji metroa na 3-5 minuta ne bih da pričam( zezamo se na metro stanici kako mora da se čeka 4 duga minuta :):):) .Karte ko naše pantljičare koje kad otkucaš važe ceo dan,super fora,koliko god vas ide toliko odsečaka otkucate i to vam važi 24h,imaju po 8 odsečaka.Stanica metroa Hauptbanhof sa svojih ja mislim 5 nivoa,metro,pa voz (S bahn)pa tramvaji autobus na površini zemlje.Ispod zemlje je pravi grad na više nivoa gde se ukrštaju razne prevozi ali nema šanse da s čovek izgubi koliko je sve dobro i često označeno.
Prag sa svojim tramvajima koji su glavi prevoz u gradu.Sva vozila su domaća,ČKD i Škoda,nema ni jedan stranac,takođe i autobusi,svi su SOR,nisam video nijedan da nije njihov(kako se čuva domača industrija).Metro ima 3 linje,nismo se spuštali u njega( za razliku od Beča gde smo se vozili ko besni) pa ne znam kako izgleda. Tramvaji su na želežničkoj širini šina pa voze brzo ko manijaci,podloga za šine je uglavnom kamena kocka,ili gde je nema klasični pragovi ko za voz. Ako nije kamen onda je beton,asfalta nema. Mreža razgranata i dugačka,idu do periferije,i ne čeka se dugo.Interesantno mi je bilo da nije bilo onih polusatnih čekanja na semaforima kao kod nas.
Katice su im 10 puta očuvanije od naših koje u odnosu na njihove izgledaju kao da su vozile u Siriji poslednjih 10 godina.Sve su u orginalnoj crveno-bež boji. Nemaju klime ali sve imaju elektronske displeje i zvučno najavljivanje stanica+displej u vozilu sa svim stanicama i kad dolaze.Karte se mogu kupiti u vozilu,30 min,3 sata,ceo dan,plaća se karticom,dobije se odštampana karta i to je to,nema ono,majstor nema sitno ili karte kod sebe :).
U Dezdenu nismo koristili javni prevoz,tramvaji DWA i Bombardir,autobusi Mercedes i Solarisi(hm,bez klime a bilo preko 30 C taj dan,pretpostavljam da je to kod njih retkost).Interesentne su mi bile ulice sa jednim redom šina po kojima se vozi u oba pravca naizmenično.
Sve u svemu interesantno iskustvo gde se moglo videti koliko smo daleko od nekog normalnog javnog prevoza.
 
Hteo bih da se nadovežem na tvoju priču @Bonvivan, za Beč. Izuzetno važna stvar za Hauptbahnhof je to da se odmah uz njega nalazi međunarodna autobuska stanica sa ogromnim brojem perona, bez ikakve naplate ulaska. A to je nešto što Beograd neće imati, izgleda nikada, glavnu železničku stanicu sa međunarodnim autobuskim prevozom. Da ne spominjem i ostale prevoze koje si ti spomenuo da Hauptbahnhof ima. To je tek fantazija za Beograd.
 
41576439604_bf41612f04_b.jpg
48403769242_f1d967565d_b.jpg
hiveminer.com.
 
Vrh