bv5156
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.02.2022.
- Poruke
- 796
- Pohvaljen
- 793
Kupio ga VDL i nastavljena proizvodnja.
Gradski prevoz u svetu
- Začetnik teme Cuburac93
- Datum pokretanja
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 11.020
- Pohvaljen
- 26.314
Iz teme o metrou:
Metro fantazije!? Pa mreža funkcionalnih tunela VEĆ postoji u Las Vegasu i upravo se drastično širi! Pojedina vozila u tim tunelima trenutno jesu samo obični, individualni Tesla automobili, ali je to samo zato što je predstavljeni robo-van još u fazi razvoja. U čemu je problem da se po čitavoj toj mreži tunela puste i oni, kad budu gotovi? Trenutak koji verovatno nije bitno dalje od godinu dana? A onda imate stotine ili čak hiljade računarski kontrolisanih brzih vozila (zbog male cene svakog) za do 20 ljudi, dakle ekvivalentnih Beogradskim mini busevima, sa fiksnim stanicama, koji saobraćaju po nezavisnoj mreži ulica, tj kroz tunele. A jeftini su zato što su obična jeftina plastična kutija u kojoj nema ničega drugog sem praktično nepokvarljivog električnog motora i baterija, a ne trebaju im ni šine ni njihova skupa prateća infrastruktura. Zbog čega ih može biti zaista PUNO, dok eliminacija vozača omogućava velike brzine, pa im je odnos ukupnog kapaciteta mreže i zbirne cene celog sistema po putniku veći od klasičnog metroa. Po čemu je to različito i gore od metroa, i gde se tu vidi fantazija?
To je istovremeno odgovor Vučku. Šta je metro? Brzi i masovni transport više ljudi po vozilu, po nezavisnim tasama. Pa itekako ima veze sa metroom, kao što sam upravo objasnio, pošto je dovoljno automobilima u tunelima dodati sinhronizovani sistem autonomnih "autobusa", pa da oni kao povezani sistem postanu ekvivalenti metro vagonima. Što nije nikakav problem jer je Tesla FSD već maltene rešio i drastično veći problem potpuno autonomne vožnje izvan tunela, po nepoznatoj, nekontrolisanoj i smetnjama drastično bogatijoj okolini. U svakom "vagonu" ima više ljudi, oni idu kroz tunele a ne po ulicama, brzina je slična, a zbrni kapacitet i veći, pa je to po funkciji i kapacitetima takođe metro.
Par detalja i izvora. Odobrenje za širenje postojećeg "Underground transpotration system"-a :
Mapa Vegas Loop mreže. Plave linije već funkcionišu, žuta se upravo radi, a za ljubičaste već postoji odobrenje gradskog veća. To nije par eksperimentalnih tunela nego razuđena i u jednom delu već funkcionalna alternativna gradska transportna mreža.
"The LVCC Loop system — a three-station transportation system consisting of 1.7 miles of tunnel — was built in approximately one year (using the now-legacy Godot Tunnel Boring Machine). LVCC Loop's cost was approximately $47M (firm fixed pricing) for the two tunnels and three stations (two surface and one subsurface)."
Metro fantazije!? Pa mreža funkcionalnih tunela VEĆ postoji u Las Vegasu i upravo se drastično širi! Pojedina vozila u tim tunelima trenutno jesu samo obični, individualni Tesla automobili, ali je to samo zato što je predstavljeni robo-van još u fazi razvoja. U čemu je problem da se po čitavoj toj mreži tunela puste i oni, kad budu gotovi? Trenutak koji verovatno nije bitno dalje od godinu dana? A onda imate stotine ili čak hiljade računarski kontrolisanih brzih vozila (zbog male cene svakog) za do 20 ljudi, dakle ekvivalentnih Beogradskim mini busevima, sa fiksnim stanicama, koji saobraćaju po nezavisnoj mreži ulica, tj kroz tunele. A jeftini su zato što su obična jeftina plastična kutija u kojoj nema ničega drugog sem praktično nepokvarljivog električnog motora i baterija, a ne trebaju im ni šine ni njihova skupa prateća infrastruktura. Zbog čega ih može biti zaista PUNO, dok eliminacija vozača omogućava velike brzine, pa im je odnos ukupnog kapaciteta mreže i zbirne cene celog sistema po putniku veći od klasičnog metroa. Po čemu je to različito i gore od metroa, i gde se tu vidi fantazija?
To je istovremeno odgovor Vučku. Šta je metro? Brzi i masovni transport više ljudi po vozilu, po nezavisnim tasama. Pa itekako ima veze sa metroom, kao što sam upravo objasnio, pošto je dovoljno automobilima u tunelima dodati sinhronizovani sistem autonomnih "autobusa", pa da oni kao povezani sistem postanu ekvivalenti metro vagonima. Što nije nikakav problem jer je Tesla FSD već maltene rešio i drastično veći problem potpuno autonomne vožnje izvan tunela, po nepoznatoj, nekontrolisanoj i smetnjama drastično bogatijoj okolini. U svakom "vagonu" ima više ljudi, oni idu kroz tunele a ne po ulicama, brzina je slična, a zbrni kapacitet i veći, pa je to po funkciji i kapacitetima takođe metro.
Par detalja i izvora. Odobrenje za širenje postojećeg "Underground transpotration system"-a :
Mapa Vegas Loop mreže. Plave linije već funkcionišu, žuta se upravo radi, a za ljubičaste već postoji odobrenje gradskog veća. To nije par eksperimentalnih tunela nego razuđena i u jednom delu već funkcionalna alternativna gradska transportna mreža.
"The LVCC Loop system — a three-station transportation system consisting of 1.7 miles of tunnel — was built in approximately one year (using the now-legacy Godot Tunnel Boring Machine). LVCC Loop's cost was approximately $47M (firm fixed pricing) for the two tunnels and three stations (two surface and one subsurface)."
Poslednja izmena:
Reșița je vratila tramvaj nakon 13 godina, 20 decembra 2024. Grad u rumunskom Banatu od nekih 60.000 stanovnika ima jednu liniju od 9.5 km, kraća od predhodne koja je postojala između 1988 i 2011. Naručili su 13 tramvaja turskog proizvođača Durmazlar, dužine 18 m, 33 sedišta, ukupno 135 putnika, po ceni od €27.9 miliona.
rollingstockworld.com
Romania launches trams by Durmazlar | ROLLINGSTOCK
Romania: The city of Resita put into revenue service 13 two-car low-floor Panorama trams, produced at the plant in Bursa.
rollingstockworld.com
mihajloboric87
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.02.2021.
- Poruke
- 3.128
- Pohvaljen
- 5.411
Нова станица метроа у Санкт Петербургу
( прва у видео запису):
Троицка линија московског метроа добила је три нове станице:
( прва у видео запису):
Троицка линија московског метроа добила је три нове станице:
Poslednja izmena:
mihajloboric87
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.02.2021.
- Poruke
- 3.128
- Pohvaljen
- 5.411
Минск је такође добио три нове станице зелене линије метроа:
Duleja
Advanced
Henry_Chinasky
Higher intermediate
Slika Double Decker-a iz Dublin-a. Uskoro i ostali vidovi prevoza.
Henry_Chinasky
Higher intermediate
Westmoreland street, stajalište autobusa. Dawson street Luas (tramvaj).
Duleja
Advanced
Htedoh prvenstveno da ufotkam ovo kružno toče, kad me prepade ovaj lepi MAN, pa evo priloga 2 u 1. 
Palmovsko zelenilo u kt je bila spontana građanska akcija, za fine ulice i buseve se pobrinuo grad. Takav grad hoćemo!
EDIT: Uz lepe buseve idu i lepe cene. Vožnja od 90 min. 3,70, od 20 min. (4 stanice) 2,70 €. Ukeban u švercu, 60 €.
Palmovsko zelenilo u kt je bila spontana građanska akcija, za fine ulice i buseve se pobrinuo grad. Takav grad hoćemo!
EDIT: Uz lepe buseve idu i lepe cene. Vožnja od 90 min. 3,70, od 20 min. (4 stanice) 2,70 €. Ukeban u švercu, 60 €.
Poslednja izmena:
Čovek snima vrhunski kontent vezano za vozače autobusa, snima kako izgleda kada uzmeš vozilo, snima celu trasu gde možeš jasno da vidiš kako to sve izgleda iz ugla vozača. Vozi Manove 12,15 i 18m, a ima klipove od pre par meseci gde je vozio i Volvoa 8900.
Duleja
Advanced
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.468
- Pohvaljen
- 3.348
Bravo za ovo, posebno zbog zglobnog autobusa u kontekstu mikro kružnih tokova sa zaravljenin ivičnjacima (flush curb).Htedoh prvenstveno da ufotkam ovo kružno toče, kad me prepade ovaj lepi MAN, pa evo priloga 2 u 1.
Palmovsko zelenilo u kt je bila spontana građanska akcija, za fine ulice i buseve se pobrinuo grad. Takav grad hoćemo!
Pogledajte prilog 225795
Pogledajte prilog 225796
EDIT: Uz lepe buseve idu i lepe cene. Vožnja od 90 min. 3,70, od 20 min. (4 stanice) 2,70 €. Ukeban u švercu, 60 €.
Pogledajte prilog 225802
Keln je jedan od mnogih gradova koji osim izdignutog ostrva sa prstenom spuštaju ivičnjake i na oštrim raskrsnicama.
U susednoj Poljskoj čak postoje mikro KT-i bez ostrva kako u Varšavi, tako i u manjim gradovima poput Košalina.
Gabaritna vozila su izuzeta od pravila na kružnom toku (mogu popreko kao tramvaj u Karađorđevoj i na Autokomandi), ali mala vozila nisu.
Primer Košalina ilustruje kako infrastrukturu uslovno neuslovnih dimenzija za kraća vozila u praksi ne ometa saobraćaj zglobnog autobusa u udobnijoj specifikaciji sa dugačkim osovinskim razmakom (long wheelbase).
Ovo važi za teretna i putnička vozila, (u slučaju JGP i za trolejbuse) nezavisno od dimenzija (solo, zglobni, dvozglobni), budući da na isti način može omogućiti saobraćaj dužih kamiona ili midibusa/midi trole umesto minibusa u ekstremnim slučajevima. Na mestima gde nema značajnih izdignuća neophodno je obezbediti dobro odvodnjavanje.
Duleja
Advanced
Da, to su sjajna rešenja za ravničarske gradove. Keln je i prilično tesan, relativno uskih ulica, ali sa javnim prevozom dovedenim na visok nivo. Tako da je grad u poslednjih 10-15 godina doživeo prilično širenje "zona 30 kmh", poput ove koju sam slikao. Dakle, dvosmerne ulice sa po jednom kolovoznom i jednom bici trakom po smeru, vožnja bez stresa, milina za sve učesnike u saobraćaju. Da ne poveruješ kuda se ovi 'armonika busevi sve provlače.
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.468
- Pohvaljen
- 3.348
Brdovita morfologija terena ne mora uvek biti prepreka biciklu ili sličnom lokalnom prevoznom sredstvu zavisno od toga da li se vozi po brdu ili uz brdo, mada u drugom slučaju naš prevoz (samim tim i grad) generalno nije bike-friendly. Neki nemački gradovi poput Tibingena uslovno dozvoljavaju prevoz bicikala, npr. između određenih stanica na uzbrdicama, svakako van špica što je sasvim prihvatljivo. Evo kako izgleda vožnja uzbrdo komotnijim (naravno zglobnim) autobusom:
I pored toga što veći broj zglobnih vozila (smanjenje opterećenja za 1/3 u špicu) može obezbediti više prostora za bicikle van špica na brdovitom terenu, ravne ulice sa opstrukcijama u vidu parkiranih automobila i kafića, te gustim saobraćajem ometaju kretanje bicikala. Pomenuto je rešivo kao što kažeš "smirivanjem" saobraćaja izmeštanjem tranzita na druge pravce. Koliko je Grad zainteresovan za održivu mobilnost najbolje ilustruje položaj UMP na listi prioriteta. Most sa bici trakama ok, tunel ok, ali centar generalno nije dobro pokriven stazama van priobalja, niti ostali delovi grada koji bi imali koristi od UMP i zaokružene SMT, ne samo po pitanju biciklističke infrastrukture već i javnog prevoza. Ta kola nemaju gde da odu da bi trole i bicikle krstarili Vračarom na više pravaca.
Vezano za provlačenje vozila JGP, Palma i Saragosa spadaju u dobre primere bolje pokrivenosti grada određenim tipom vozilima na infrastrukturi koju bi ovde smatrali neuslovnom.
U prvom slučaju na cirkulatoru po istorijskom centru, umesto kombija, saobraća Citaro K dužine 10,6m:
U drugom pak zglobna Scania (nalik onoj u Poljskoj) u predgrađu gazi ivičnjake u jednosmernim uličicama:
U Saragosi neke ulice izgledaju kao Peka Pavlovića, i to jednosmerna. Pričao sam na drugoj temi o sprovođenju "outbound" smera Tipografskom (ništa užom od pojedinih sa klipa) u cilju skretanja zglobnih pušera iz leve trake Peka Pavlovića u smeru ka gradu. Tada bi se otvorila mogućnost izgradnje raskrsnice velikog radijusa na kraju dela ulice sa lateralnim parkirangom u desnoj traci.
U svakom slučaju iako oba grada karakteristična po istorijskim kvartovima velike gustine ukazuju na mogućnost primene povoljnih rešenja bez prepreka i u veoma skučenom prostoru (bez bandera, stubića, žardinjera, kontejnera, nadstrešnica i sl.) u kombinaciji sa striktno kontrolisanim parkiranjem, Beogradu nesumnjivo najveći neprijatelj ostaje loš mentalitet.
I pored toga što veći broj zglobnih vozila (smanjenje opterećenja za 1/3 u špicu) može obezbediti više prostora za bicikle van špica na brdovitom terenu, ravne ulice sa opstrukcijama u vidu parkiranih automobila i kafića, te gustim saobraćajem ometaju kretanje bicikala. Pomenuto je rešivo kao što kažeš "smirivanjem" saobraćaja izmeštanjem tranzita na druge pravce. Koliko je Grad zainteresovan za održivu mobilnost najbolje ilustruje položaj UMP na listi prioriteta. Most sa bici trakama ok, tunel ok, ali centar generalno nije dobro pokriven stazama van priobalja, niti ostali delovi grada koji bi imali koristi od UMP i zaokružene SMT, ne samo po pitanju biciklističke infrastrukture već i javnog prevoza. Ta kola nemaju gde da odu da bi trole i bicikle krstarili Vračarom na više pravaca.
Vezano za provlačenje vozila JGP, Palma i Saragosa spadaju u dobre primere bolje pokrivenosti grada određenim tipom vozilima na infrastrukturi koju bi ovde smatrali neuslovnom.
U prvom slučaju na cirkulatoru po istorijskom centru, umesto kombija, saobraća Citaro K dužine 10,6m:
U drugom pak zglobna Scania (nalik onoj u Poljskoj) u predgrađu gazi ivičnjake u jednosmernim uličicama:
U Saragosi neke ulice izgledaju kao Peka Pavlovića, i to jednosmerna. Pričao sam na drugoj temi o sprovođenju "outbound" smera Tipografskom (ništa užom od pojedinih sa klipa) u cilju skretanja zglobnih pušera iz leve trake Peka Pavlovića u smeru ka gradu. Tada bi se otvorila mogućnost izgradnje raskrsnice velikog radijusa na kraju dela ulice sa lateralnim parkirangom u desnoj traci.
U svakom slučaju iako oba grada karakteristična po istorijskim kvartovima velike gustine ukazuju na mogućnost primene povoljnih rešenja bez prepreka i u veoma skučenom prostoru (bez bandera, stubića, žardinjera, kontejnera, nadstrešnica i sl.) u kombinaciji sa striktno kontrolisanim parkiranjem, Beogradu nesumnjivo najveći neprijatelj ostaje loš mentalitet.
KizaNoSleep
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.11.2019.
- Poruke
- 995
- Pohvaljen
- 1.803
Sve zaboravim, da stavim slike iz Varšave, prošlog leta jul/avgust 2024.
Šteta što nisam imao više vremena da budem u glavnom gradu, ali biće ponovo prilike.
Ima tu i po koji Citaro, Setra, Sanos... Ali videti toliko predivnih Solarisa je milina
Šteta što nisam imao više vremena da budem u glavnom gradu, ali biće ponovo prilike.
Ima tu i po koji Citaro, Setra, Sanos... Ali videti toliko predivnih Solarisa je milina
Verovatno si mislio na Autosan, ne na Sanos. Imaju Poljaci još igriča, poput Solbusa, al svi sem Solarisa igraju isključivo na domaćem terenu. Ne verujem da i Solbus i Autosan prave loše autobuse, a i Ursus ne treba zaboraviti. Veliko domaće tržište mnogo znači.
Prave oni svašta već duže vreme. Naš pokojni Ikarbus je potpisivao i neke sporazume sa njima. Rade valjda i platforme sa električne autobuse, mislim kao šasije. Dosta je prisutan u matičnoj zemlji, mislim da rade i trolejbuse.
Evo da se dopunim. Ima original Ursus trolejbusa u Lublinu, čak i novijih koji izgledaju slično kao Autosan u Varšavi, pa je moguće da je reč o nekoj saradnji, gde Ursus oprema vozila. Pominje su tu i Bogdan na netu, što mi je čudno, al opet ne može se sve shvatiti zdravo za gotovo. Eto mogućnosti i za nas da nabavimo i ne tako skupe, a verujem korektne, trolejbuse.
Evo da se dopunim. Ima original Ursus trolejbusa u Lublinu, čak i novijih koji izgledaju slično kao Autosan u Varšavi, pa je moguće da je reč o nekoj saradnji, gde Ursus oprema vozila. Pominje su tu i Bogdan na netu, što mi je čudno, al opet ne može se sve shvatiti zdravo za gotovo. Eto mogućnosti i za nas da nabavimo i ne tako skupe, a verujem korektne, trolejbuse.
Poslednja izmena: